LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tursko uslovljavanje
Ankara traži ubrzavanje pregovora na Kipru, preteći da će zamrznuti odnose sa EU kada vlada u Nikoziji preuzme funkciju predsedavajućeg EU
Hri*sto*fi*jas i Ero*glu: kre*ta*nje u krug, upr*kos če*stim su*sre*ti*ma
Vlada u Ankari bojkotovaće Republiku Kipar kada Nikozija, 1. jula 2012, preuzme šestomesečnu funkciju predsedavajućeg EU, ukoliko se u međuvremenu ne pronađe prihvatljivo rešenje problema na podeljenom ostrvu. „Nećemo prihvatiti predsedavanje Južnog Kipra (kako Turci nazivaju Republiku Kipar), koji mi ne priznajemo. Mi ćemo zamrznuti izveštaje sa EU. Unija treba da razmotri posledice”, izjavio je premijer Tajip Erdogan, koji se nalazi u poseti samoproglašenoj turskoj državi, na severu ostrva.
Ovo je prvi izlazak u svet premijera Erdogana od kako je, 12. juna, pobedio na parlamentarnim izborima i po treći put formirao vladu. On je boravio na ostrvu, ne slučajno, 20. jula – na dan kada je turska armija 1974. vojno intervenisala na severu, kako bi se Turska „zaštitila” od Grka.
Pregovori o rešenju kiparskog problema, koji se godinama vode pod pokroviteljstvom UN, nisu odmakli od početka. Za premijera Erdogana – tu dileme nema:
„Država Kipar ne postoji. Postoji grčka kiparska administracija i Turska republika severni Kipar”, izjavio je on, bez obzira na to što je Republika Kipar članica i UN i EU.
Lideri dve zajednice na Kipru Demitris Hristofijas i Derviš Eroglu često se sastaju, ali se i dalje vrte u krug.
Svi se, u principu, slažu da treba ujediniti dve etničke zajednice, ali razlike se javljaju u tome kako preispitati unutrašnje granične linije. Sporna su i druga pitanja: povraćaj imovine Grka koji su bili prisiljeni da napuste svoja imanja, šta će se desiti sa turskim kolonistima, koji su, u međuvremenu, dovedeni iz Anadolije, da li će 35.000 turskih vojnika ostati na ostrvu.
Pregovore o rešenju problema dosad su svesno odugovlačili Turci, pogotovo bivši lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš. Premijer Erdogan, kome se žuri, sada optužuje grčku stranu da je ona ta koja ne želi rešenje. Podsetio je da su na referendumu 2004. Turci listom prihvatili predlog UN za rešenje kiparskog problema, dok su ga Grci odbacili. „Oni ne žele referendum niti rešenje. Pitamo se šta žele. Oni (EU) nagradili su Grke (i primili ih 2004. u uniju), a ništa nisu uradili za kiparske Turke na severu”, istakao je on.
Ankara ne dozvoljava brodovima i avionima Republike Kipar da koriste njene luke i aerodrome, iako je potpisala carinski sporazum sa EU. Zbog toga se već našla u polublokadi: pregovori o 18 poglavlja su „na ledu”, razgovori se vode o 12, dok je od 2005. uspešno okončano samo jedno poglavlje.
U Ankari se, očigledno, plaše još veće krize u odnosima sa EU kada Nikozija preuzme funkciju predsedavajućeg. Zato se insiastira da se pregovori Grka i Turaka na ostrvu ubrzaju, kako bi se krajem ove godine ili početkom iduće na ostrvu održao referendum, na kome bi se građani izjasnili o predloženom rešenju.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun našao se na mukama: on sada pokušava da podstakne pregovore, koji bi mogli da se nađu u ćorsokaku. „Lideri dve zajednice su se dogovorili da ubrzaju pregovore o suštinskim pitanjima”, izjavio je Mun posle nedavnog trilateralnog sastanka.
Politika
Ankara traži ubrzavanje pregovora na Kipru, preteći da će zamrznuti odnose sa EU kada vlada u Nikoziji preuzme funkciju predsedavajućeg EU
Hri*sto*fi*jas i Ero*glu: kre*ta*nje u krug, upr*kos če*stim su*sre*ti*ma
Vlada u Ankari bojkotovaće Republiku Kipar kada Nikozija, 1. jula 2012, preuzme šestomesečnu funkciju predsedavajućeg EU, ukoliko se u međuvremenu ne pronađe prihvatljivo rešenje problema na podeljenom ostrvu. „Nećemo prihvatiti predsedavanje Južnog Kipra (kako Turci nazivaju Republiku Kipar), koji mi ne priznajemo. Mi ćemo zamrznuti izveštaje sa EU. Unija treba da razmotri posledice”, izjavio je premijer Tajip Erdogan, koji se nalazi u poseti samoproglašenoj turskoj državi, na severu ostrva.
Ovo je prvi izlazak u svet premijera Erdogana od kako je, 12. juna, pobedio na parlamentarnim izborima i po treći put formirao vladu. On je boravio na ostrvu, ne slučajno, 20. jula – na dan kada je turska armija 1974. vojno intervenisala na severu, kako bi se Turska „zaštitila” od Grka.
Pregovori o rešenju kiparskog problema, koji se godinama vode pod pokroviteljstvom UN, nisu odmakli od početka. Za premijera Erdogana – tu dileme nema:
„Država Kipar ne postoji. Postoji grčka kiparska administracija i Turska republika severni Kipar”, izjavio je on, bez obzira na to što je Republika Kipar članica i UN i EU.
Lideri dve zajednice na Kipru Demitris Hristofijas i Derviš Eroglu često se sastaju, ali se i dalje vrte u krug.
Svi se, u principu, slažu da treba ujediniti dve etničke zajednice, ali razlike se javljaju u tome kako preispitati unutrašnje granične linije. Sporna su i druga pitanja: povraćaj imovine Grka koji su bili prisiljeni da napuste svoja imanja, šta će se desiti sa turskim kolonistima, koji su, u međuvremenu, dovedeni iz Anadolije, da li će 35.000 turskih vojnika ostati na ostrvu.
Pregovore o rešenju problema dosad su svesno odugovlačili Turci, pogotovo bivši lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš. Premijer Erdogan, kome se žuri, sada optužuje grčku stranu da je ona ta koja ne želi rešenje. Podsetio je da su na referendumu 2004. Turci listom prihvatili predlog UN za rešenje kiparskog problema, dok su ga Grci odbacili. „Oni ne žele referendum niti rešenje. Pitamo se šta žele. Oni (EU) nagradili su Grke (i primili ih 2004. u uniju), a ništa nisu uradili za kiparske Turke na severu”, istakao je on.
Ankara ne dozvoljava brodovima i avionima Republike Kipar da koriste njene luke i aerodrome, iako je potpisala carinski sporazum sa EU. Zbog toga se već našla u polublokadi: pregovori o 18 poglavlja su „na ledu”, razgovori se vode o 12, dok je od 2005. uspešno okončano samo jedno poglavlje.
U Ankari se, očigledno, plaše još veće krize u odnosima sa EU kada Nikozija preuzme funkciju predsedavajućeg. Zato se insiastira da se pregovori Grka i Turaka na ostrvu ubrzaju, kako bi se krajem ove godine ili početkom iduće na ostrvu održao referendum, na kome bi se građani izjasnili o predloženom rešenju.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun našao se na mukama: on sada pokušava da podstakne pregovore, koji bi mogli da se nađu u ćorsokaku. „Lideri dve zajednice su se dogovorili da ubrzaju pregovore o suštinskim pitanjima”, izjavio je Mun posle nedavnog trilateralnog sastanka.
Politika