Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Turska

  • Začetnik teme Big Moca
  • Datum pokretanja
Big Moca

Big Moca

Član
U Stambolu na Bosforu....


U Stambolu na Bosforu bolan paša leži. Ima li boljeg opisa Istanbula od stiha čuvene bosanske sevdalinke. Kako se u najvećem turskom gradu živelo, kako se volelo, osvajalo, gubilo i umiralo. Ko je jednom u Istanbulu bio, osetio je. I shvatio.



Fascinantan je. Hrle mu svi koji čeznu za dahom Istoka, šuštanjem svile i zveketom narukvica oko vitkih članaka prelepih žena skrivenog pogleda. Evropljani na starim kaldrmama uglavnom tumaraju za tragovima cara Konstantina i opravdanja velikog kraha novog Rima. I čini se da ne mogu tek tako da zaborave otomanskog konja sa Mehmedom u sedlu pred oltarom Aja Sofije.
U današnjem Istanbulu ima tragova otomanske siline, ali ne i viktorijanskog osmeha na licima njegovih stanovnika. Danas je to grad na čijim se ulicama prepliću najrazličitiji jezici i kulture. U njemu živi više od 11 miliona ljudi, a dnevno se slije još nekoliko miliona iz unutrašnjosti Turske i drugih delova sveta. U opštem krkljancu, iza svakog ćoška šapuće prošlost, a oni kadri da oslušnu, osetiće u šapatu Istoka damare srca nekadašnjih Osmanlija. Ali i Vizantije. I prosto je neverovatno da se niko ne može oteti utisku kako grad poziva natrag u svoje naručje. Nekako mu to dođe kao prokletstvo.

Zato se Istanbul ne može osetiti tek tako, na nekoliko dana. Svaka priča čeka svog gosta, obuzima ga i zove da bar još jednom protumara šarolikim ulicama...



Istanbul ne krije svoje tajne… Kroz istoriju se menjao i bio je centar velikih civilizacija. Izgrađen je da bude velika prestonica. Novi Rim. Novi centar sveta i to je kroz vekove i ostao. Danas je finansijski centar Turske, savremeni grad koji brzo živi i juri napred. Ali i nemaštoviti mogu da vide njegov davnašnji izgled, u doba kraljeva, careva, sultana, velikih vezira… Te tako bajkovite prošlosti... Mada je mnogo krvi proliveno zbog njega i u njegovo ime.

No šta je bilo, bilo je. Istorija ima svoj način da bude okrutna i velikodušna, ali i to je deo začaranog kruga stvaranja i opstanka. Nećemo se baviti koliko su Vizantija i Turska uzele, već ćemo se prepustiti pričama koje kazuju „svedoci” i „akteri” onog vremena. Krećemo u šetnju Istanbulom i ovaj put slušaćemo ono šta nam zidovi šapuću... Znamenitosti dakle.
Najpoznatije se nalaze u poznatoj četvrti Eminon.

Sveta Sofija (Aya Sofia, crkva Svete mudrosti) je jedan od najupečatljivijih spomenika. Građena je od 523. do 537. godine po nalogu cara Justinijana. Posle pada Carigrada, 1453. postala je džamija i tada su joj dodata četiri minareta. Od 1935. godine je muzej.

Vaseljenska patrijaršija (Ecumenical Patriarchate of Constantinople) se od 1586. godine nalazi u crkvi Svetog Đorđa, koja je pre preseljenja Patrijaršije bila sastavni deo manastira, a nekoliko puta je gorela u požarima. Vladinim dekretom je pretvorena u muzej. Veliku vrednost joj daju relikvije i patrijarhov tron iz 5. veka.

Palata Top Kapi je bila zvanična rezidencija otomanskih sultana od 1465. do 1853. godine. Gradnja je započeta po nalogu Sultana Mehmeda II, a 1924. pretvorena je u muzej. U njoj se čuva velika količina porcelana, odora, oružja, štitova, oklopa, otomanske minijature, kaligrafski spisi i murali.

Turistima je najfascinantniji harem, grad u gradu, u kome su lepotice iz raznih delova sveta pokušavale preko sultana da rukovode imperijom. Ideje najstrašnijih intriga i ubistava rađale su se upravo u blizini sultanovih odaja, u hamamu među najmirisnijim uljima i laticama istočnjačkih ruža. Radi sprečavanja intriga, jedan od najrazmaženijih sultana je zatražio da mu u odaji u koju je dovodio žene na konačište sačine fontanu od 30 česmica sa oko 20 kaskada. Šum vode trebalo je da spreči znatiželjne uši da čuju ono što je smatrao svojom privatnošću. Tamne senke iza zastora i šuštanje svile ovde se i danas mogu naslutiti.

Dolmabahče palata je prva palata građena u evropskom stilu. Predstavlja poslednju rezidenciju otomanskih sultana. Od 1853. do 1922. godine u njoj su živeli vladari, sa pauzom od dvadeset godina kada se koristila palata Jildiz. Palata je poznata po najvećem lusteru, teškom 4,5 tona, koji je bio poklon kraljice Viktorije. Sastoji se iz tri dela: prvi je rezervisan samo za muškarce, drugi deo predstavlja zvanične prostorije, a treći deo je harem.
A na samrti je, paša iz stare bosanske sevdalinke, svojim vernim slugama ponudio bar po jednu ženu iz svog harema. Kada je zaplakao, srce mu nije izdržalo. Silina ljubavi u smrt je odnela i njegovu pašinicu. Ko oseti, razumeće.



Kako se snaći u višemilionskoj metropoli


Stanovnika: 11,3 miliona

Jezik: Turski

Vremenska razlika: +1 sat

Valuta: Turska lira (1 EUR= 2,06 TRY)

Struja: Napon 220 V

Klima: Novembar (od 8 do 15°C), decembar (od 5 do 11°C) i januar (od 3 do 8°C)

Viza: Dobija se na aerodromu

Šta videti: Znamenitosti navedene u tekstu, stari bazari, Arhipelag Prinčevskih ostrva, džamija Ortakoj… Krenite od centralnog trga Taksim

Kupovina: Proizvodi od kože, zlato, tepisi, keramika, nakit. Najbolja mesta za kupovinu su Kapali čaršija, centar Ak Merkezi, Misir Bazar

Hrana i piće: Specijaliteti od mesa i slatkiša. Obavezno probajte doner, razne vrste kebaba, a od pića ajran i čaj od jabuke

Smeštaj: Cene zavise od kategorije hotela i lokacije. Najbolji su „Ciragan Palace Kempinski”, „Four Seasons at Sultanahmet”, „Four Seasons on the Bosphorus”, „Swissotel The Bosphorus”, „Ritz-Carlton”, „Ceylan Inter-continental”, „The Marmara”, a u krugu oko trga Taksim „Best Western Eresin”, „Grand Oztanik”, „Elite”

Prevoz: Metro, taksi, gradski autobus i dolmuši. Radi snalaženja treba kupiti mapu grada

Kako stići: Avionom na relaciji Beograd-Istanbul kompanijom „Turkiš erlajnz” svakog dana sem utorka i subote u 13.40, let TK1442 ili „Jat ervejzom” svakog dana, tri puta dnevno (JU 420)





Spomenik do spomenika

Crkva Karije je jedna od najlepših podignutih u doba Vizantije. Iako ne spada u najveće, po unutrašnjosti se ubraja u najveličanstvenije. Pažnju privlače prelepi mozaici i freske. Od 1948. pretvorena je u muzej i predstavlja veliku turističku atrakciju.

Džamija Mehmed-paše Sokolovića (Sokollu Mehmed Pasa Camii) je sagrađena 1572. godine u vreme Sulejmana Veličanstvenog, po nacrtu velikog arhitekte Sinana. Nalazi se u blizini Plave džamije.

Jerbatian cisterne su nastale u vreme Vizantije, 532. godine. Jedinstvenog su izgleda, zahvaljujući svojim stubovima, kojih ima 336, visokih po devet metara.

Hipodrom je nekada predstavljao centar kulturnog i sportskog života Konstantinopolja. Bio je oko 450 m dugačak i oko 130 m širok. Tribine su mogle da prime sto hiljada ljudi.



Čudesne pločice

Sultan Ahmetova džamija (poznatija kao Plava džamija) je podignuta kao konkurencija Aja Sofiji i poznata je po legendi o tome zašto je izgrađena sa šest minareta. Unutrašnjost joj je dekorisana sa više od 20.000 plavih i belih iznik keramičkih pločica, ukrašenih tradicionalnim otomanskim cvetnim mustrama. Po pločicama je i dobila ime.


Izvor: P&F
 
Poslednja izmena od urednika:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Biciklom do Izmira

Dragan Popović: Biciklom do Izmira

03. 02. 2010 16:58

Dragan Popović, profesor u srednjoj ekonomskoj školi "Global" u Subotici, u proteklih desetak godina organizovao je i učestvovao u nekoliko biciklističkih avantura u zemljama regiona. Ipak, najveći izazov bilo je jednomesečno putovanje u turski grad Izmir gde se avgusta 2006. uputio sa svojim prijateljem, Aleksandrom Gabrić Rafajlović.


Ovakvo putovanje zahtevalo je temeljne pripreme. Kakvu opremu ste nosili sa sobom?
Aleksandar i ja smo na dvotočkašima prevezli hiljade kilometara. Ovog puta novim, treking biciklima, namenjenim za duga putovanja. Sa sobom smo na biciklima nosili po dvadesetak kilograma tereta. Bilo je tu vojničkih konzervi, garderobe, dva šatora, dva foto aparata, dve vreće za spavanje, podloški, rezervnih delova i još mnogo toga, sve spakovano u bisagama i korpama pozadi.


Koje su prednosti putovanja biciklom?
Drumska sredstva prevoza na benzinski pogon onemogućavaju potpuni doživljaj okoline. Zbog velike brzine automobila ili autobusa, moć zapažanja biva smanjena. Putnik zarobljen u limenom oklopu, pogleda usmerenog kroz vetrobransko staklo, ima osećaj gledanja filma. Ovakva dvodimenzionalna percepcija prostora pruža mnogo slabiji osećaj poredeći ga sa pešačenjem ili vožnjom bicikla. Zbog toga je danas sve više avanturista koji na pomenuti način odlaze u prirodu.
Kroz koje zanimljiva mesta ste prolazili na putu do Izmira i koji predeli su te najviše fascinirali?
Tura je osmišljena sa namerom da obiđemo brojne prirodne i kulturno istorijske spomenike Balkana i Male Azije. Vašim čitaocima ću ovom prilikom dati kratke informacije o pojedinim turističkim vrednostima.
Vlasinsko jezero
se nalazi na teritoriji opštine Surdulica. Nalazeći se 1.213 metara nadmorske visine i prostirući se na površini od 16 km² najveće je i najviše jezero u Srbiji. Vlasinsko jezero oivičava zatalasana visoravan u vidu prostranog zelenog ćilima išaranog livadama, pašnjacima i šumama koje kriju raznovrstan biljni i životinjski svet, dok jezero nadvisuju planinski masivi, na čijim padinama je grupisano nekoliko vlasinskih naselja između kojih teku bistri i žuborni potoci i rečice sa šumovitim klisurama. Od planina koje okružuju jezero posebno se izdvajaju Čemernik i Vardenik.
Na najteži deo puta u fizičkom smislu naišli smo na planinskom prevoju koji je razdvajao planinu Pirin i Rilu. Ove dve najviše planine Balkanskog poluostrva dočaravale prelepe pejsaže sa vrhovima pokrivenim snegom.



Obišli smo Rilski manastir – najpoznatiji pravoslavni verski objekat u Bugarskoj kog je osnovao pustinjak Sveti Jovan Rilski. Živeo je u pećini, dok su ljudi koji su došli u planine da čuju njegovo učenje zidali manastir.



Između Evrope i Male Azije čekao nas je Dardaneli moreuz. Ovaj uski morski prolaz povezuje Egejsko sa Mramornim morem. Moreuz je dug 61 km, a širok svega 1,2 km do 6 km sa prosečnom dubinom od 55 metara. Da bi smo ga prešli ukrcali smo se u trajekt.
Na obali Egejskog mora nalazi se antičko naselje Troja gde se odigrala slavna i prevarom dobijena bitka, između Grka i Trojanaca. Grci su osmislili za to vreme neviđeno lukavstvo u vidu ogromnog i šupljeg drvenog konja kog su ispunili ratnicima. Trojanci su zahvaljujući svojoj naivnosti prihvatili konja kao znak mira, što ih je koštalo života i rezultiralo izgubljenim ratom.
Za sam kraj, šta možeš da nam kažeš o krajnjoj destinaciji vaše avanture, Izmiru?
Izmir je grad i luka na obali Egejskog mora i upravno sedište istoimene pokrajine u zapadnoj Turskoj. Topla egejska klima daje mu mediteranski šmek, sa brojnim subtropskim biljnim vrstama koje krase njegove bulevare. Savremeni Izmir je glavna turska izvozna luka na zapadu sa preko 3,5 miliona stanovnika.



Dok čekamo priču iz neke naredne Draganove i Aleksandrove avanture, ostaje nam da razmislimo gde bismo mi sami mogli da se uputimo ovim nezamenljivim dvotočkašima.
Možemo početi odlaskom do obližnje reke ili jezera, pa ko zna gde će nas dalje odvesti strast prema otkrivanju novih destinacija!

D.D./Putovanja.info
Fotografije: Dragan Popović

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Istanbul i provod - danju gužva, a noću ludilo!

Istanbul i provod - danju gužva, a noću ludilo!

B92 09.02.2010 12:58



Kažu da nijedan evropski grad noću nije tako živ kao Istanbul. Ima za svakog ponešto: od klubova u kojima se okupljaju samo bogataši pa do običnih garaža u kojima trešti 'buka' Tu je i dobra hrana.

Raspoloženje u Klub „Sortie“, diskoteci na otvorenom, je odlično, posebno u dva sata iza ponoći. Disk-džokej je puštajući turske pop hitove u klupskoj verziji već zagrejao atmosferu, a publika je oduševljena.

Klub „Sortie“ je vrlo specifično mesto – mnogi gosti koji ovde navraćaju voze Ferarije, a neki čak i svojim jahtama dolaze u Bosfor jer se ova diskoteka nalazi upravu tu, na obali, ispod prvog mosta.

„Ovde uglavnom dolaze bogatiji ljudi. Reč je o tzv. visokom društvu Istanbula. Doduše među njima ima i onih koji se oblače tako, želeći da ostave utisak da tu pripadaju. U klub navraćaju i bogate žene u visokim potpeticama, koje traže mlađe društvo. Ja ovde dolazim, jer se tu prijatno osećam. Ponekad deluje snobistički, ali ovde se zaista možete dobro provesti. Čak Vam i prija da gledate sve te ljude“, kaže Mehmet, redovni gost.

Cena ulaznice nije nimalo pristupačna – 50 lira ili 25 evra. Dobrostojećima to, naravno, ništa ne znači, ali za one koji bi da budu deo visokog društva, čisto zabave radi, to je dosta novca.

Prvo se obavezno najesti!

Priprema za noćne izlaske izgleda obično ovako: najvažnije je da prethodno dobro večerate. U Istanbulu postoji jedan čitav kvart restorana. Zove se „Tunel“ i tu se servira „najbolja klopa“. Barem tako tvrdi Nošin, student fizike iz Irana:

„Turska jela su odlična. Nisam to znao pre dolaska u Istanbul. Veoma su ukusna. Turci svoja jela spremaju sa dosta povrća, spanaća, a imaju i odlične prelive“.

Za večeru se obično prvo servira hladno predjelo. Uz to obavezno ide i raki, tursko alkoholno piće. Turska rakija i ostala slična pića su prilično skupa, ponajviše zbog poreza na alkohol. Sedi se uglavnom u bašti, ako to vremenske prilike dozvoljavaju.

Gde ide običan narod i znatiželjni turisti?

Kvart Bejoglu važi za najurbaniji deo Istanbula. Upravo u tom delu grada se nalazi veliki broj klubova i diskoteka. Među njima i klub „Araf“, u kojem nećete videti ljude kako stoje, pokušavaju da budu kul ili jednostavno posmatraju lepe žene. Ovde se non-stop pleše.

Prvo što ćete primetiti kada uđete u ovaj klub je neverovatno visoka temperatura. Toplo je u toj meri da biste pomislili da je unutra najmanje 60 stepeni. „Araf“ je naročito omiljen među stranim studentima, koji su u Istanbul došli na semestar ili dva. Nema pravila u oblačenju, a ni namrgođenih izbacivača.

„Ovde možete čuti sve moguće muzičke žanrove. Drugo: ne naplaćuje se ulaz. Atmosfera je odlična! Jedino što morate da platite je piće, naravno“, kaže jedna Amerikanka.

Muzika koja liči na buku

Nedaleko odatle nalazi se i klub „Mašina“. Međutim, muzika koja se u toj diskoteci može čuti, potpuna je suprotnost konceptu kluba „Araf“. Prostor je možda nešto veći nego najobičnija garaža, a disk-džokej se nalazi u kavezu.

„Mašina“ je na dobrom glasu. Jedna mlada Turkinja nam kaže: „Ovde možete uživati u elektronici i tehnu. Muzika je odlična. Zvuk potiče iz Osman produkcije, lokalnog izdavača. Ovde navraćaju neobični, ali interesantni ljudi“.

Muzika je u svakom slučaju prilično glasna. Disk-džokeji gotovo i da ne prave razliku između buke i muzike. Kroz svaki deo Vašeg tela, proći će vibracije tehno hitova. I ta buka traje najmanje do tri ujutru.
 
Julkica

Julkica

Član
Iskustva sa letovanja u Alanji

Iskustva sa letovanja u Alanji

Posetioce Turske, koji često misle da o ovoj zemlji uglavnom sve znaju, svakako će iznenaditi i očarati njen vrtoglavi razvoj, posebno turističkih mesta. Alanja je jedno od najatraktivnijih mesta za letovanje u Turskoj.



Želim da vas upoznam sa Alanjom. Ovo mesto se nalazi oko 120 kilometara od Antalije, i okruženo je prelepim borovim šumama i stenovitim brdima. Veličanstveni hoteli, mnoštvo barova, restorana i diskoteka čine nezaboravnim noćni život u ovom mestu od oko 80.000 stanovnika. Ljudi su prilično moderni i prilagodljivi, za razliku od stanovnika ruralnih delova Turske za koju kažu da još živi u duhu prošlog vremena.
Mnogima će prijati jutarnje kupanje i šetnja po plaži uz nezaboravan izlazak sunca i još fascinantniji zalazak. Toplo more, relativno čiste plaže, vožnja turističkim brodićima i skakanje sa palube u plave dubine svakako ostavljaju jedinstven utisak o odmoru.

Neki kažu da je Kleopatrina plaža najlepša, ali ja vam preporučujem da iznajmite vozilo i pođite duž obale jer ćete naći mnogo lepših i zanimljivijih mesta. Putevi su dobri, a ono što ćete videti, recimo na putu za Antaliju, jesu ogromni objekti koji se grade, što hoteli, što tržni centri i firme, polja kukuruza i plastenika koji se navodnjavaju, iako zbog stenovitog područja malo šta može da uspe.



Iznajmljivanje automobila za tri dana u proseku košta oko 60 evra, ali ima i skupljih varijanti. Svuda i za sve je obavezno cenkanje. Izuzetno kvalitetne garderobe (skupe) u Alanji nema, ali se može naći ona malo lošijeg kvaliteta, koje ima u izobilju.
Turista ima sa svih strana, ali najviše Rusa, Poljaka, Čeha, pa i Srba.Posebno bih izdvojila predivne i poučne turističko-istorijske destinacije i ekskurzije, a za početak – tvrđavu u Alanji. Istorijski vrlo značajna, tvrđava datira iz srednjeg veka, vidno je porušena i vraća u vreme vladavine Džingis-kana, moćnog mongolskog vladara. Tvrđava ima dvostruki zid koji je bio brana od gusara koji su vekovima napadali ovo mesto. Legenda kaže da su gusari ispod tvrđave, u kojoj postoje pećine, unosili i skrivali blago. Pogled sa tvrđave je vrlo adrenalinski i može da se oseti blagost u vazduhu dok se gledaju stene u koje udara snažno more. Na samoj tvrđavi se nalazi i poznata vizantijska Crkva sv. Jovana.



Spuštajući se vijugavim uličicama može da se vidi i osmougaona Crvena kula izgrađena 1225, koja je sada pretvorena u Etnografski muzej. Pametno potrošen novac trebalo bi da znači: obiđite značajna arheološka mesta, kao što je, recimo, pećina Damlataš (ili pećina plača). U njoj ćete videti impresivne pećinske ukrase, ogromnu prostoriju i nekoliko manjih kroz koje se prolazi puzeći jer su dosta niske. Priča se da je vazduh u pećini lekovit i to je turistima posebno interesantno: mogu da se vide meštani kako neko vreme provode sedeći u pećini na tradicionalnim jastucima.



Svakako nisu Nijagarini, ali su lepi i atraktivni vodopadi u mestu Manavgat. Miris šume u okruženju i sitne kapljice vode koje padaju na vas čine de se osećate kao da ste na pustom ostrvu gde sunce, priroda, voda i nebo čine magičnim svaki trenutak. Restorani sa pogledom na mali ali lep vodopad i prodavci koji nude raznorazne suvenire za neke su trenuci za sećanje. Svakako, za svakog ponešto... Od čistih i uređenih trgova i parkova, ulica okruženih palmama i prepunih turista, raznoraznih znamenitih lokacija, mnogobrojnih atrakcija, noćnog provoda, akva-parka i predstava sa delfinima, do pravog i mirnog odmora, ako to želite.

Alanju vam svakako preporučujem, kako za porodicu tako i za one koji žele novo, koji žele više i kojima zalazak sunca znači više od pukog odmora.

Izvor:Svet u slici i reci
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Turska za zaljubljene

Turska za zaljubljene

Alo 12.02.2010 08:11



Ne postoji lepši način od putovanja za dvoje da voljenoj osobi pokažete ljubav. Dan zaljubljenih je idealan povod za romantično putovanje u Istanbul, jedini grad na svetu koji leži na dva kontinenta.

Ovde možete po bagatelnim cenama i da se obučete od glave do pete, a domaće agencije potrudile su se da turistima iz Srbije ponude aranžmane koji podrazumevaju i avionski prevoz po što cenama koje ne prelaze 300 evra.

Istanbul - grad na dva kontinenta
Najveći grad Istanbul broji oko 12 miliona stanovnika, a svetska slava ga prati od momenta kad je rimski imperator Konstantin odlučio da prestonicu Rimskog carstva preseli u Bizant, kako se današnji Istanbul zvao. Od svog nastanka Carigrad je smešten na granici dva kontinenta.

Istanbul čine dva dela grada. Uski sokaci puni jeftinih hotela i veleprodaja uverljivih kopija firmirane odeće, gde se guraju šverceri sa područja svih bivših jugoslovenskih država, predstavlja stari deo grada. Iako ovaj deo Istanbula karakterišu prljave, uske i neatraktivne ulice, kvart nije opasan niti bilo čime budi nelagodu. Novi deo grada ne samo da je drugačiji od starog, već posetioci imaju utisak da se radi o nekom sasvim drugom gradu. Središte mu je veliki trg Taksim, a sa svih se strana nižu se moderni hoteli poput „Hiltona“ i „Šeratona“. Novi deo grada krase široke avenije, pešačka šoping zona, restorani brze hrane i ulična moda. Glavna istanbulska džada poput naše Knez Mihailove ulice je Istiklal. Dok je u starom delu grada kraj Kapali čaršije većina žena obučena u tradicionalnu odeću, u pešačkoj zoni novog dela grada primetićete da se ovde žene ne razlikuju od žena bilo kog evropskog grada.

Prevoz
Najbolji i najlakši način da istražite Istanbul je pešaka, ali da biste došli do drugih krajeva grada, možete koristiti gradski transport, autobus, taksi ili dolmuš (minibus taksi), tramvaje i metro. Korišćenjem „Akbil“ elektronske kartice, koju možete kupiti na kioscima, omogući će vam popuste na korišćenje lokalnog autobusa, tramvaja, metroa i brodića. Koristan podzemni metro ide od Aksaraja do svih glavnih stanica u gradu, do Esenlera i „Ataturk“ aerodroma. Autobusi voze svuda i lako su dostupni, ali su vrlo spori i uvek su prepuni. Dolmuši i privatna žuta taksi vozila mnogo su prijatniji način za prevoz od gradskih autobusa.

Mesta za šoping
Sultanahmet je prvo i glavno mesto za obilazak turista, pa se u okviru ovog trga mogu naći interesantne radnje sa suvenirima i ćilimima. Za raznovrsniju kupovinu preporučujemo „Grand bazar“, koji ima više od 5.000 prodavnica, kao i egipatski bazar „Spajs market“, u blizini Galata mosta. Istikal Kadesi u Bejoglu je najpogodnije mesto za šoping u starom delu grada, kao i Osmanbej, u novom delu grada. Na kilometar udaljenosti, severno od Taksima, nalazi se Tesvikij i Nisantasi, a veliki šoping centar „Akmrkez“ smešten je u Etileru, novom delu grada, koji je 1995. godine dobio nagradu za najbolji evropski šoping centar.

Ponude agencija
- Ukoliko želite voljenoj osobi da upriličite nezaboravan provod u Istanbulu za Dan zaljubljenih, preko agencije „Filip travel“ će vas šest dana koštati 277 evra po osobi. Za ovaj novac dobićete smeštaj u hotelu sa tri zvezdice, uslugu noćenja sa doručkom i povratni avionski prevoz.
Dodatni troškovi:
- aerodromske takse - oko 83 evra
- viza za Tursku - 10 evra (plaćate na aerodromu)
- Agencija „Kon Tiki travel“ takođe u ponudi ima odmor u Istanbulu, po ceni od 257 evra po osobi, za četiri dana, odnosno tri noćenja u hotelu sa četiri zvezdice. Za ovaj novac bićete smešteni u dvokrevetnoj sobi, sa doručkom, a uračunati su vam i povratni avionski prevoz, transferi od aerodroma do hotela i nazad u sluge vodiča.

Bakšiš
Bakšiš je način života u turskoj i uljudno je da ostavite neki sitniš za većinu usluga. U većim restoranima i hotelima, ukoliko na računu nisu uračunate usluge, uobičajeno je da se ostavi od deset do 15 odsto računa. Za taksiste je dovoljno da zaokružite račun na punu cifru. Posluga u turskim kupatilima očekuje 15 odsto ukupnog računa, pod uslovom da ste zadovoljni uslugom.
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Odmor sa pet zvezdica!

Odmor sa pet zvezdica!


Uživajte u Kemeru u „Fantasia de Lux“ hotelu u Turskoj

Petak - 16.04.2010

Kada se pomene Turska, a posebno antalijska regija, malo je onih koji odmah ne pomisle na luksuz pristupačan prosečnom srpskom džepu. Turska nudi prelepe plaže, iskrenu gostoljubivost i šoping po najnižim cenama.

Izuzetnoj hrani i gurmanskim đakonijama je teško odoleti, a za mlađe turiste Kemer ima bezbrojne diskoteke, kafiće, restorane, karaoka klubove i još mnogo toga što možete poneti u najlepšoj uspomeni iz Antalije. Ono u čemu apsolutno svi uživaju je neprikosnovena lepota prirode antalijske regije i mediteranske raskoši. Od cele Turske, Antalija sa svojom rivijerom spade u sam vrh, a kao regija zaslužuje kategorizaciju od najviših pet zvezdica.

Hotel na najvišem mogućem nivou

Kada postoji deo sveta sa pet zvezdica, a u njemu i hotel sa pet zvezdica, šta još od odmora možemo da tražimo? Upravo takav hotel „Fantasia de Luxe“ nalazi se na 67 kilometara udaljenosti od aerodroma i 60 kilometara od samog centra dvomilionske Antalije. U Kamjuvi, mestu nedaleko od Kemera, koji je poznat po fantastičnoj prirodi i položaju sa koga je sve nadohvat ruke, smešten je „Fantasia de Luxe“ hotel, koji se prostire na 65 hektara, sa sopstvenom plažom od sitnog kamena belutka, koja ponosno nosi plavu zastavicu - nagradu za izuzetnu čistoću vode. Hotelski kompleks je smešten između prelepih borovih šuma, istočno od Fazelisa i Olimposa, antičkih lokaliteta koji ispredaju priču ovoga kraja. U blizini se nalazi i Adalar, podvodni ronilački centar, a sa zapada se stiže do Kemera i Antalije.

Sadržaji za uživanje

„Fantasia de Luxe“ nudi raznovrsan program i sadržaj. Spoljašnji i unutrašnji bazeni sa toplom vodom, dečji bazeni i tobogani, idealni su za turiste svih uzrasta. U okviru hotela nalazi se pet restorana od kojih je glavni „Palm“ restoran, sa uslugom na bazi švedskog stola, dok su ostala četiri restorana a la carte. Animatorski tim od 12 osoba svakodnevno zabavlja goste. Hotel nudi i dva teniska terena, kuglanu, sobu za igrice, mini klub, bilijar, stoni tenis, školu ronjenja i vodene sportove (surfovanje, vodeni bicikl, vožnja kanuima). Treba spomenuti i obavezno tursko kupatilo, saunu, džakuzi, fitnes centar, masaže, solarijum, frizere, šoping centar, poslastičarnicu, rentakar službu... Za decu od četiri do 11 godina postoje posebni programi i mini klubovi.

Ultra All Inclusive usluga

Usluga u hotelu je Ultra All Inclusive, što znači da sva hrana i piće ulazi u cenu, osim pojedinih uvoznih premijum pića. Doručak, kasni doručak, ručak i večera služe se u glavnom „Palm“ restoranu. Osim toga, preko celog dana na raspolaganju su vam i turske palačinke (gozleme), topli napici, pica, čorbe, paste, hamburgeri, ali i noćni obroci za one koji su odlučili da o liniji ne razmišljaju na odmoru. Pored glavnog, tu su i a la carte restorani za koje je obavezna rezervacija. Za ljubitelje barova, tu je „Kahve Bar“ u kome možete uživati u raznim vrstama kafe. „Terace Bar“ na otvorenom predviđen je za ljubitelja koktela.

Izuzetan kvalitet soba

Sa 351 specijalno dizajniranom sobom, ovaj hotel je pravi biser antalijske rivijere. Osim što mu je luksuz drugo ime, izuzetan položaj hotela omogućava svima koji ga posete da preko dana uživaju na suncem okupanoj obali, a da se po podne oprobaju u skijaškim umećima na stazama zimskog centra Saklikent, na ugašenom vulkanu. Za one nemirnog duha i željne znanja tu su Fazelis, Olimpos, Termesos, Side, Manavgat, Aspendos, Perge i još desetina antičkih nalazišta koje krase ovu regiju.

Savet plus
Ukoliko preko agencije „1A Travel“ odlučite da letujete u ovom ili u nekom od stotina drugih hotela na antalijskoj regiji, vodič će vam pomoći da se organizujete i kupite karte za svaki svetski poznat performans.

A. E.
Izvor: Alo

 
sendi

sendi

LEGEND
Bursa, grad starine i svile

Bursa, grad starine i svile

Smeštena u blizini Mramornog mora, ne suviše daleko od Istanbula, dakle, od turske Evrope, ni od azijske Ankare, Bursa je nezaobilazno svratište stranih gostiju.




Photo: BigBlackBox / Flickr

Njena geografska karakteristika je što leži na podnožju planine Ula Dag, visoke 2.543 metra, a istorijska - što beše rezidencija osmanskih sultana iz 14. veka. Osim ova dva epiteta koji joj već sami za sebe daju pečat izletničke i turističke privlačnosti, varoš je tipično turska i bogata džamijama, mauzolejima, bazarima, parnim kupatilima, mostovima, uskim vijugavim sokacima.

Sve u svemu, privlačnost bazanja njenim i upadljivim i skrivenim staništima je neodoljivo. A neodoljivo je i usputno zavirivanje, a i malo izrazitije reć udubljivanje u istoriju.

Prvo na šta će domaćini skrenuti pažnju gostima je Velika džamija iz 14. i 15. veka. Njena molitvena sala leži na 12 stubova i nosi 20 kupola. Zatim na Zelenu džamiju iz prve polovine 15. stoleća, sagrađenu pod istorijski vrlo značajnim sultanom Mehmetom I. Zašto naziv „zelena“? Zbog prelepih unutrašnjih ukrasa od fajansa.

Turci, odnosno sva srodna plemena koja su pre njih zauzimala ovaj prostor, očigledno imaju i imala su sklonost prema zelenoj boji: u Bursi postoji i Zeleni mauzolej, sultanova grobnica sagrađena u isto vreme kad i Zelena džamija. U sredini osmougaone kupolaste građevine nalazi se sarkofag Mehmeta I. I opet: ukrasi od fajansa obilato kite zidove, ali oni su, kao najupadljiviji deo unutrašnjosti džamije, restaurirani u 19. veku.

I čuveni Bajzait I ima u Bursi svoju džamiju poreklom iz 1400. godine i svoj mauzolej koji potiču iz 1400. godine. U prilog tradicionalnom osećanju poštovanja naroda prema svojim vladarima ide džamija Murata II iz polovine 15. veka, sa 11 grobova u kojima su sahranjeni sultan i prinčevi i princeze iz njegove porodice. A u središtu pomenutih džamija i mauzoleja nalazi se takozvani Hizar, to jest, brdo na kojem se nalazi citadela, značajna po tome što se sa nje pruža divan pogled na grad i okolnu dolinu. Nekada su se ovde nalazili i rimski i vizantijski grad. U blizini kule sa časovnikom poređani su grobovi opet jednog sultana - Osmana, kao i njegovog sina Orhana.

Nabrojasmo religiozne i posmrtne znamenitosti, a u početku nabrajanja obeležja Burse spomenusmo i parna kupatila. Bez njih, poznato je, u eri kućnih higijenskih prostorija, nije se mogao zamisliti nijedan stari azijski grad. Zato ćemo se u prikazu ove varoši zadržati na Novom i Starom kupalištu. Staro, čija osnova navodno potiče od cara Justinijana, da bi po odluci Murata I na njemu bilo sagrađeno kupatilo, leži na vrelim izvorima (42-82 stepena) i zato je u neka stara vremena bilo vrsta banje. Možda je i danas neko koristi.

Na kraju, ne ostanimo dužni ni jednom uvek savremenom i dragocenom bursanskom obeležju, a to je industrija finih štofova i raznih vrsta svile. A ono što iz te proizvodnje proističe, malo će koga ostaviti ravnodušnim i bez želje da nešto od viđenoga pribavi, makar kao mali suvenir, ako već ne kao materijal za dalju preradu i upotrebu.

Nada Mijatović
Danas


Izvor: B92
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Užina pod Judinim drvetom

BELEŠKE S PUTA: ISTANBUL

Užina pod Judinim drvetom


Kad putnika namernika umori poseta palatama, muzejima i džamijama nekadašnje vizantijske i otomanske prestonice, i kad mu dosadi cenkanje u dućanima pokrivenog bazara, osvežiće ga plovidba Bosforom kraj obala ljubičastih od cvetnih stabala.

aja.jpg

Istanbul (fotodokumentacija "Politike")

Riblja pijaca u starom delu Istanbula, ispod mosta „Galata” koji preko Zlatnog roga spaja dve evropske obale ovog najvećeg grada u Turskoj, jedno je retkih mesta gde, uprkos gužvi, nećete sresti mnogo turista. Zavedeni mirisima Orijenta, oni, posle neizbežnog obilaska „kapali čaršije” (pokrivenog bazara) i pijace začina, završavaju u nekom od mnogobrojnih restorana pored pristaništa. A starosedeoci i novopridošli stanovnici istanbulskog megalopolisa radije se, od ranog jutra do duboko u noć, vrzmaju među tezgama na kojima se, prostrta po zelenom lišću paprati, migolje čudovišna stvorenja iz dubina Mramornog mora i bleskaju srebrnaste krljušti.
Ko nema strpljenja da kupljeni ulov nosi kući i sam priprema, može da se pogosti u improvizovanoj kafanici uz samo more. Tu, gde se na talasima ljuljuškaju čamci utonuli pod teškim mrežama, do pre neku godinu se nalazio samo jedan rasklimatani stočić oko kojeg su se okupljali lokalni ribari, da se odmore, popuše duvan i popričaju. Onda se neko dosetio da raspali roštilj, pa kad se pokazalo da bi mu se pridružili i „slučajni prolaznici”, rešio je da počne da naplaćuje. Sad je tu već dvadesetak stolova, a vlasnici više zarađuju od pečene ribe i dagnji s limunom nego od ribarenja. Svega tu ima, osim – alkohola. Ko uz obrok želi pivo ili vino, bolje da potraži drugo mesto, najbolje neki od modernijih restorana oko trga Taksim ili trgovačke Istiklal ulice (nešto kao beogradska Knez-Mihailova) u kojima je muslimanska tradicija ustuknula pred dobrom zaradom – čaša piva košta 250 do 300 dinara!
U stvari, suprotno uvreženom mišljenju, malo toga je u Stambolu jevtino. I najskromniji obrok „s nogu” – skuša „sa skare” u lepinji, pržena ljuta crevca u somunu, ovčiji „kebab” ili punjeni krompir (ovo jelo zovu „kumpir”) – košta nekoliko turskih lira (jedna je oko 50 naših dinara). Šoljica kafe, koju u Turskoj piju uglavnom stranci – domaćini više vole jak, crn čaj u malim staklenim čašama – skuplja je nego u Beču, Rimu ili Parizu. A za pristojnu večeru trebalo bi odvojiti petnaestak evra po osobi.
I ulaznice za omiljene turističke atrakcije dosta koštaju. Recimo, 10 lira (pet evra) samo za posetu čuvenoj vizantijskoj podzemnoj cisterni, koju je car Justinijan izgradio u šestom veku da bi odatle svoju palatu napajao svežom vodom za piće iz obližnje Beogradske šume. Zanimljivo je da su Otomani, ili Osmanlije, otkrili ovo podzemno skladište vode, i to sasvim slučajno, više od sto godina nakon što je Mehmed Drugi osvojio tadašnji Carigrad, odnosno Konstantinopolj (29. maja 1453).
Danas cisterna služi samo za razgledanje, povremene koncerte i snimanje filmskih scena: 336 stubova koji drže njenu tavanicu, crveno osvetljenih, ogleda se na ravnoj površini vode, a mnoštvo malih i velikih riba kruži oko dve džinovske kamene glave Meduze (iz neznanih razloga postavljene su naopako).
Cisterna se, inače, nalazi u neposrednoj blizini Aja Sofije, nekadašnje pravoslavne crkve „Svete Mudrosti“, koju je u prestonici Vizantijskog carstva podigao već pomenuti Justinijan pre više od 1.400 godina, kao jedno od remek-dela svetske arhitekture. Očuvani mozaici iz tog doba vredni su čekanja od sat vremena u redu za ulazak. U 15. veku otomanski osvajači pretvorili su crkvu u džamiju, dodavši joj minarete i fontane, da bi joj savremeni Turci dali status muzeja.
Opčinjen velelepnošću Aja Sofije, i ljubomoran na umeće vizantijskih neimara, sultan Ahmet Prvi rešio je da ih nadmaši izgradnjom džamije, koja će baciti u zasenak sve dotle izgrađene verske objekte u svetu.

Tako je, baš preko puta lepotice rumenih zidova, početkom 17. veka u prestonici otomanske imperije nikla Plava džamija (danas znana i kao Sultan Ahmedova, ili Ahmedija). Ime je dobila po jedinstvenim plavim keramičkim pločicama iz Iznika, iscrtanim arabeskama i lalama (koje su, inače, simbol Turske). Šest visokih minareta Ahmedije, uvek okruženih jatima golubova, grabi ka oblacima, a ukrašava je mnoštvo kupola i više od 250 prozora. Unutrašnjost, ipak, nije ni prineti Aja Sofiji…


Judino drvo


Između ove dve raskošne građevine smešten je park sa obiljem cveća i fontanom oko koje se, kad je lepo vreme, tiska čitava bulumenta dece, na koje budno paze majke i bake, otmeno odevene muslimanke u dugačkim kaftanima, zabrađene šarenim maramama (onima mlađima, začudo, ispod pantalona izviruju sandale sa tankim visokim štiklama i štrasom). A po travnjaku su se prostrli oskudno odeveni strani turisti, izuveni, da se odmore od obilaska muzeja, galerija i prodavnica orijentalnih tepiha, nakita, ratluka, ručno pravljenih lampi i drugih zanatskih proizvoda.
Nemoguće je u jednom danu, a teško i za jednu sedmicu, obići sva istanbulska čudesa. Mnogi stanovnici Istanbula tu prožive ceo svoj vek, a da ne uspeju da obiđu sve što im nudi ovaj grad sa nekoliko fizički i namenski veoma udaljenih centara (orijentalni, evropski, trgovački, poslovni, lučki…), i to im ne treba zameriti, jer se on prostire na površini omanje države, a žitelja ima više nego neke evropske zemlje – barem 15 miliona.
Posetioci uglavnom obiđu Sultan Ahmedov trg sa okolinom, palate Topkapi (bila je zvanična rezidencija sultana više od 400 godina, sa prostranim parkom, haremom, bogatim Arheološkim muzejom… ) i Dolmabahče (iz 1856, njome je sultan Abdul Mecit želeo da pokaže svetu „evropsko lice” Turske, a u jednoj od raskošnih baroknih soba je 1938. godine preminuo Kemal Ataturk, „otac savremene turske nacije”). Zatim i kulu Galatu iz šestog veka (zaštitni znak starog Carigrada i njegovih doseljenika iz Đenove) odakle je veličanstven pogled na grad, a ako stignu i četvrt Fanar, u kojem je sedište vaseljenskog patrijarha.
Kad je more mirno, a nebo sunčano, nezaboravna je vožnja brodom po Zlatnom rogu a zatim i Bosforu, gde se uz azijsku obalu grada ređaju prekrasne vile okružene vrtovima.
U maju je ovakva plovidba poseban užitak, jer u to vreme cveta Judino drvo, simbol otomanskog Istanbula. Ime je, navodno, dobilo nakon što je Juda pokušao da se o njega obesi kad je izdao Isusa. Legenda je legenda, ali arheološki nalazi potvrđuju da je ova vrsta drveta, jedna od najstarijih na svetu – postoji već sto miliona godina.
Purpurna i ljubičasta boja kojom Cercis siliquastrum (latinsko ime) ili erguvan (kako ga zovu Turci) prekriva parkove, ulice, groblja i šetališta uz more nezaboravan je prizor. Ko nema para ili vremena za nešto uzvišenije, dovoljno je da sedne pod Judino drvo i užina tradicionalni đevrek, posmatrajući lađe na Bosforu i sanjareći o bogatom evropskom Zapadu ili tajnovitoj Aziji, kuda one odvoze svoje putnike.

Eropska prestonica kulture

Istanbul, nekadašnja prestonica tri velika carstva – rimskog (330 –395), vizantijskog (395 – 1453) i otomanskog (1453 – 1923) proglašen je ove godine jednom od tri evropske prestonice kulture, uz nemački Esen i mađarski Pečuj. Tako je svoje mnogobrojne tradicionalne sadržaje obogatio i nekim novim izložbama, koncertima, pozorišnim predstavama…

Konstantinopolj, Carigrad, Stambol...
Sva ova imena, i još neka druga, pripadaju istom gradu u Bosforskom moreuzu, i svako od njih je zaslužio u ponosno nosio u određenom periodu svoje viševekovne istorije. Najstariji naziv naselja, koje su mu dali grčki kolonisti početkom prošlog milenijuma, bilo je Vizantion. Kad ga je Konstantin Veliki učinio istočnom prestonicom Rimskog carstva nazvao ga je Drugi Rim, ili Novi Rim, da bi kasnije po caru dobio ime Konstantinopolj (današnji Grci zvanično priznaju samo ovo ime grada) ili „carev grad” (Carigrad). U doba Vizantije pominje se i kao „Kraljica gradova”, a Istanbul
(ili Istambul, odakle potiče i srpski naziv Stambol) postaje u 10. veku, prema jermenskim i arapskim izvorima.

Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 16/05/2010.]
Politika magazin




 
Poslednja izmena:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
„Ali Bej“ - raj za sva čula



„1A travel“ preporučuje: Mediteranske čari pristupačne prosečnom srpskom džepu


„Ali Bej“ - raj za sva čula


Petak - 14.05.2010

Antalijska rivijera kao biser turističke ponude Turske spremna je da, po prihvatljivoj ceni, zadovolji zahteve najprobirljivijeg i najzahtevnijeg gosta.

U hotelima „Ali Bej klub“ i „Ali Bej rizort“, u koje beogradska agencija „1A travel“ vodi turiste iz Srbije, pored beskrajne ljubaznosti domaćina, čeka i odmor iz snova koji, kao malo gde u svetu, imaju priliku da pruže sebi i svojoj porodici.

Sve na jednom mestu

Prvo što upadna u oči je raznovrsna ponuda, tako da gost ima mogućnost da sve svoje potrebe zadovolji na jednom mestu. Sobe su luksuzno opremljene, od kablovske televizije, mini-bara, sefa, telefona i još mnogo toga. Na meniju restorana, koji su gostima otvoreni skoro po ceo dan, domaćini su pažljivo izbalansirali spoj nacionalne turske i svetske kuhinje. Samo za ručak, recimo, služi se oko 200 jela i poslastica, što kod posetioca stvara utisak da se našao u jednoj od bajki iz 1001 noći.

Sadržaji za zabavu

Tu su i raznovrsni sportski sadržaji, od sportova na vodi do odbojke, fudbala, streličarstva. „Ali Bej klub“ je poznat kao najveći teniski hotel na Mediteranu sa 66 terena, na kojima se, kako su nam s ponosom napomenuli domaćini, oprobala i naša Jelena Janković. Tu su i nezaobilazni akvaparkovi, bazeni za decu i odrasle i velike i beskrajno čiste plaže koje poseduju oba hotela. Ekipa „Alo!“ imala je priliku da se već od 1. maja okupa u toploj vodi Mediterana, što nije mala privilegija. Ovde sezona kupanja traje više od pola godine.

Mesto koje nikada ne spava

Vredni domaćini vode računa i o kulturnom programu, tako da se iz večeri u veče organizuju spektakli sa igrama i plesovima iz celog sveta. Gostima će se svakog momenta na usluzi naći nasmejani animatori, spremni da udovolje njihovim željama. Na pomen da ste iz Srbije ili „Srbistana“, kako kažu domaćini, svuda će vas dočekati prijateljski osmeh. Ako ste raspoloženi za šoping, očekuje vas tradicionalno pogađanje za cenu koja se nekad može spustiti i na četvrtinu početne. Sve zavisi od vaše veštine. Tu su i barovi koji su otvoreni do kasno u noć i odlična su priprema za provod u diskoteci, koju ovaj hotel takođe poseduje.

Antička kolevka civilizacije

Ako ste pak spremni da se napojite kulturom, grad Side, koji se nalazi na kilometar od „Ali Bej rizorta“, vratiće vas u antičku kolevku civilizacije. Obavezno obiđite jedan od najvećih rimskih koloseuma, tržnicu robova Agoru i nezaobilazni Apolonov hram, najčešću ilustraciju u svim udžbenicima istorije i turističkim prospektima Turske. Zalazak sunca pored Apolonovog hrama ostaće vam u doživotnom sećanju, kao i drevni grad Mira.

Ali Bej rizort

„Ali Bej rizort“ se nalazi na dva kilometara udaljenosti od Sidea. Hotelski kompleks sadrži 275 soba i elegantno dekorisanih apartmana, ukrašenih mermernim podovima, balkonom i kupatilom. Turistima su u ponudi i četiri restorana sa bogatom internacionalnom kuhinjom, kao i sedam barova. Veliki akvapark sa toboganima, bazenom, vodenim masažama i džakuzijima namenjen je uživanju i zabavi. Najmlađi mogu uživati u bazenu sa piratskim brodom i bazenčićem za bebe.

Ali Bej klub park

„Ali Bej klub park“ izgrađen je u otomanskom stilu, duž prelepe obale Sidea, usred zelene oaze i jedan je od najvećih akvaparkova u Turskoj. Kompleks sadrži 66 teniskih terena, terene za odbojku, fudbal i streličarstvo. Ovde možete uživati u velnes i spa centru, sa nezaobilaznim turskim kupatilom i raznolikim masažama, nekoliko bazena, među kojima se nalazi i sajlent bazen (bazen tišine), namenjen starijim turistima. Ishrana na bazi švedskog stola obiluje sa 200 specijaliteta internacionalne i turske kuhinje, a za najizbirljivije, ovde možete jesti i u a la kard restoranu, koji se okreće. Hotel „Ali Bej klub park“ poseduje i veliku privatnu plažu.

Vasilije Papović
Izvor: Alo





 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
залазак сунца на ђавољој трпези

ПУТОПИС: АЈВАЛИК ЛЕТОВАЛИШТЕ И ЛЕЧИЛИШТЕ НА ЕГЕЈСКОМ МОРУ

Залазак сунца на Ђавољој трпези


Туриста је у рају: преко пута острво Лезбос, а он лешкари у ваздушној бањи окружен маслињацима и бескрајним песком зване Бели лук.



Архипелаг Ајвалика има 29 острва

Шејтан софра, у преводу Ђавоља трпеза, познат је видиковац изнад турског града Ајвалика. Легенда казује да су у овом крају сваке године ђаволу као жртве приношене лепе девојке. Када је на ред дошла девојка која се обећала свом младићу, решила је да се избави на тај начин што ће ђаволу предложити да потражи своје место у рају. Иако сумњичав, ђаво је прихватио да га лепа девојка доведе до овог видиковца. Када је спазио лепоту призора, ускликнуо је: Најзад сам пронашао свој рај! Легенда даље казује да ђаво, уживајући у призору, више није силазио са овог места. Као траг је остао отисак његовог стопала у камену. Бројни туристи који данас долазе на видиковац убаце по који новчић у удубљење ђаволовог стопала, пожелевши да им се испуни нека жеља.
На Ђавољој трпези се сваког дана у сумрак окупи неколико стотина туриста да би посматрали јединствен залазак сунца. Пред очима је архипелаг Ајвалика са 29 већих и мањих острва, а у позадини грчко острво Лезбос. Тренуци када ватрена кугла урања у море никога не остављају равнодушним.
Ајвалик с околином припадао је Грчкој све до 1922. године, када је после грчко-турског рата мировним споразумом додељен Турској. Уследила је размена становништва током које град насељавају Турци из Грчке али и из наших крајева. Готово сви становници општине Кучукеј пореклом су из Санџака и Црне Горе. Није необично да на улицама Ајвалика уз турски чујете и грчки или српски језик. Град је задржао карактеристике типичне грчке архитектуре рибарског градића уских улица, са препознатљивом рибљом и зеленом пијацом. Подручје које насељава око 65.000 становника познато је по производњи маслиновог уља, пистаћа и квалитетних вина. Ипак, у последњих двадесетак година највише се живи од туризма.



Плажа Саримсакли



Видиковац Шејтан софа



Прелаз Дарданели између Азије и Европе



Један од хотелских паркова



Ајвалик је рај и за купохоличаре



Село Сиринђе је чувено по производњи вина од разних врста воћа

Од када је Светска здравствена организација, због изузетних климатских карактеристика са влажношћу ваздуха од свега 0,5 процената, прогласила Ајвалик ваздушном бањом и првим местом у Европи за лечење дисајних органа, почели су да стижу туристи из многих земаља Старог континента, а са њима и инвеститори, улажући у изградњу бројних хотела и стационара. Недалеко од града је већ чувена плажа Саримсакли, са више од сто педесет хотела на седам километара дугој пешчаној обали Егејског мора и на оближњим острвима Лале и Џунда.
Саримсакли у преводу значи “бели лук”. О пореклу имена постоје опречна мишљења. По једнима, овде је некада ницао самоникли бели лук по коме је место добило име. По другима, назив је добио по специфичном грађевинском камену “саримсак” који се експлоатисао у оближњем мајдану. Било како било, плажа необичног имена лети окупи на десетине хиљада препланулих купача.
Ајвалик и Саримсакли су најсевернија турска летовалишта, у којима последњих година све више бораве и туристи из наше земље. Две стотине километара јужније је много познатији Кушадаси.
Турска је земља која повезује два континента, културу истока са културом запада. Непроцењиво историјско наслеђе вам се разоткрива на сваком кораку. Из Ајвалика се најчешће иде на излете у античку Троју и Пергамон, у којем су остаци акропоља, Трајановог храма и краљевске палате из трећег века пре нове ере.

Текст и фотографије Жељко СИНОБАД

Извор: Илустрована Политика

 
Top