LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Turska brzo jača, ali samo prividno
[/h] Izvor: SEEbiz
Turski BDP u 2011. porastao je za 8,5 odsto, a izvoz je na rekordnom nivou. Pad na evropskim tržištima je otvorio perspektivu za ulaganja u arapske zemlje.
Poslovnu zonu ukrašavaju novi neboderi, treći most nad Bosforom uskoro će biti podignut, a premijer čak spominje izgradnju novog, drugog Istanbula u neposrednoj blizini metropole.
"Uprkos ekonomskoj krizi širom Evrope, Turska je najbrže rastuća svetska ekonomija posle Kine", rekao je predsednik Turske Abdulah Gul.
Međutim, ubrzani rast uzima danak. Inflacija je nešto niža od 10 odsto, a deficit tekućeg računa drugi najviši u svetu. U 2011. godini Turska je potrošila 71 milijardu evra više nego što je zaradila.
Sve to na ulicama Istanbula stvara sve veći jaz između životnog stila novopečenih bogataša i siromašnih. Uprkos tome, mnogi građani su zadovoljni i osećaju da njihova zemlja napreduje. Oni veruju u politiku Vlade.
Zato niču nova apartmanska naselja, iako su turska domaćinstva u dugovima. Mali preduzetnici, uporni i štedljivi, očuvali su ekonomiju u najtežim vremenima.
Za ekonomista i savetnika opozicione stranke Faila Oztraka, Turska je virtuelni raj. Smatra da ekonomija nije tako snažna kakvom je predstavljaju.
"Stvara se lažna slika da sve ide dobro, ali jednom kada stane - doći će do kolapsa. To je veliki problem i moramo uvideti rizike i preduzeti mere kako bismo sprečili takav kolaps", rekao je Oztrak.
Turska je već doživela finansijski lom, bankarski kolaps, kao i kreditni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) 2001. i 2002. Vlada kaže da su tada sprovedene reforme zaštite od trenutne svetske krize.
Ali rast usporava. Ukoliko domaći potrošači postanu nervozni, a stranih investicija ponestane, turska ekonomija, uprkos evidentnim uspesima, mogla bi da se suoči sa ozbiljnim izazovima.
[/h] Izvor: SEEbiz
Turski BDP u 2011. porastao je za 8,5 odsto, a izvoz je na rekordnom nivou. Pad na evropskim tržištima je otvorio perspektivu za ulaganja u arapske zemlje.
Poslovnu zonu ukrašavaju novi neboderi, treći most nad Bosforom uskoro će biti podignut, a premijer čak spominje izgradnju novog, drugog Istanbula u neposrednoj blizini metropole.
"Uprkos ekonomskoj krizi širom Evrope, Turska je najbrže rastuća svetska ekonomija posle Kine", rekao je predsednik Turske Abdulah Gul.
Međutim, ubrzani rast uzima danak. Inflacija je nešto niža od 10 odsto, a deficit tekućeg računa drugi najviši u svetu. U 2011. godini Turska je potrošila 71 milijardu evra više nego što je zaradila.
Sve to na ulicama Istanbula stvara sve veći jaz između životnog stila novopečenih bogataša i siromašnih. Uprkos tome, mnogi građani su zadovoljni i osećaju da njihova zemlja napreduje. Oni veruju u politiku Vlade.
Zato niču nova apartmanska naselja, iako su turska domaćinstva u dugovima. Mali preduzetnici, uporni i štedljivi, očuvali su ekonomiju u najtežim vremenima.
Za ekonomista i savetnika opozicione stranke Faila Oztraka, Turska je virtuelni raj. Smatra da ekonomija nije tako snažna kakvom je predstavljaju.
"Stvara se lažna slika da sve ide dobro, ali jednom kada stane - doći će do kolapsa. To je veliki problem i moramo uvideti rizike i preduzeti mere kako bismo sprečili takav kolaps", rekao je Oztrak.
Turska je već doživela finansijski lom, bankarski kolaps, kao i kreditni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) 2001. i 2002. Vlada kaže da su tada sprovedene reforme zaštite od trenutne svetske krize.
Ali rast usporava. Ukoliko domaći potrošači postanu nervozni, a stranih investicija ponestane, turska ekonomija, uprkos evidentnim uspesima, mogla bi da se suoči sa ozbiljnim izazovima.