Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Turska Angora (TUA) mačka (video)
[YOUTUBE]uvpmFmdiZp0[/YOUTUBE]
Turska Angora (TUA) - Prvi pisani zapis o postojanju dugodlakih mačaka u Evropi nađen je 1520 godine. Bila je to bela poludugodlaka mačka uvezena iz Turske i to iz Ankare. Staro ime za Ankaru je bilo Angora pa je ta mačka i dobila svoje ima po tom gradu. To je jedna od najstarijih vrsta mačaka a možda i najstarija vrsta poludugodlakog krzna. Verovatno su posebni klimatski uslovi u toj regiji pridoneli selekciji te životinje gdje ju je to krzno štitilo od hladnoće.
Prve primerke iz Turske u Evropu doneli su moreplovci početkom sedamnaestog stoljeća. To je vrlo elegantna mačka, svilenog poludugodlakog krzna bele boje. Bila je izuzetno cenjena u Evropi među plemstvo, pogotvo na francuskom dvoru. Krajem 19 veka započela su ukrštanja te vrste sa drugim vrstama pa su tako nastale još elegantije životinje. Tako ukrštene mačke su predhodnice današnje persijske mačke i gotovo su izgurali tursku angoru sa mesta koje je zauzimala. Praktično je skoro došlo do izumiranja te vrste. Svega nekoliko čistokrvnih primeraka nađeno je 1920 godine u zoološkom vrtu u Ankari.
Turci su voleli tu svoju belu mačku pa su uzgajivači načinili program u saradnji sa zoološkim vrtom o obnavljanju te vrste. Zabranjen je izvoz te vrste ali stranci su ipak uspeli izvesti nelegalnim putem po neku mačku. Američki uzgajivači su uspeli 1950 uvesti nekoliko mačaka koje su postale precima mačaka koje se danas uzgajaju u Americi i Evropi. Prvi uvezeni primerci su bili bele boje dok ih danas nalazimo gotova u svim bojama. U Americi je prizata od CFA 1973 godine a 1988 godine priznata je od FIFe.
Po naravi su vrlo aktivne , znatiželjne i druželjubive mačke. Kad nešto zamisle to i ostvare. Vrlo su društvene i razigrane pa pružaju puno ljubavi svome vlasniku. Jako se vežu za vlasnika i teško ga dele sa nekom drugom životinjom. Krzno mačke se lako održava i nije sklono zapetljavanju. Ipak je treba redovno negovati pogotovo u vreme linjanja. Ako je želite izlagati treba je okupati barem nedelju dana pred izložbu.
Izvod iz standarda
Proporcionalne je građe , prelepog izgleda i gipka.
Izvor: B.Aksentijević
[YOUTUBE]uvpmFmdiZp0[/YOUTUBE]
Turska Angora (TUA) - Prvi pisani zapis o postojanju dugodlakih mačaka u Evropi nađen je 1520 godine. Bila je to bela poludugodlaka mačka uvezena iz Turske i to iz Ankare. Staro ime za Ankaru je bilo Angora pa je ta mačka i dobila svoje ima po tom gradu. To je jedna od najstarijih vrsta mačaka a možda i najstarija vrsta poludugodlakog krzna. Verovatno su posebni klimatski uslovi u toj regiji pridoneli selekciji te životinje gdje ju je to krzno štitilo od hladnoće.
Prve primerke iz Turske u Evropu doneli su moreplovci početkom sedamnaestog stoljeća. To je vrlo elegantna mačka, svilenog poludugodlakog krzna bele boje. Bila je izuzetno cenjena u Evropi među plemstvo, pogotvo na francuskom dvoru. Krajem 19 veka započela su ukrštanja te vrste sa drugim vrstama pa su tako nastale još elegantije životinje. Tako ukrštene mačke su predhodnice današnje persijske mačke i gotovo su izgurali tursku angoru sa mesta koje je zauzimala. Praktično je skoro došlo do izumiranja te vrste. Svega nekoliko čistokrvnih primeraka nađeno je 1920 godine u zoološkom vrtu u Ankari.
Turci su voleli tu svoju belu mačku pa su uzgajivači načinili program u saradnji sa zoološkim vrtom o obnavljanju te vrste. Zabranjen je izvoz te vrste ali stranci su ipak uspeli izvesti nelegalnim putem po neku mačku. Američki uzgajivači su uspeli 1950 uvesti nekoliko mačaka koje su postale precima mačaka koje se danas uzgajaju u Americi i Evropi. Prvi uvezeni primerci su bili bele boje dok ih danas nalazimo gotova u svim bojama. U Americi je prizata od CFA 1973 godine a 1988 godine priznata je od FIFe.
Po naravi su vrlo aktivne , znatiželjne i druželjubive mačke. Kad nešto zamisle to i ostvare. Vrlo su društvene i razigrane pa pružaju puno ljubavi svome vlasniku. Jako se vežu za vlasnika i teško ga dele sa nekom drugom životinjom. Krzno mačke se lako održava i nije sklono zapetljavanju. Ipak je treba redovno negovati pogotovo u vreme linjanja. Ako je želite izlagati treba je okupati barem nedelju dana pred izložbu.
Izvod iz standarda
Proporcionalne je građe , prelepog izgleda i gipka.
- Glava je srednje velika do mala, klinasta oblika, široka čela koje se sužava prema njušci. Nos srednje dug i u profilu lagano konkavan, bez "stopa", brada nježno zaobljena, vrh njuške gradi strmu liniju sa vrhon nosa a vilica je špičasta.
- Uši su široke, uspravne, u bazi prema vrhu zašiljene, dobro obrasle sa čupercima smeštene visoko na glavi.
- Oči velike, bademaste i lagano ukošene prema ušima. Dozvoljene su sve boje.
- Telo srednje dužine, nežne građe, vrat elegantan i prsa nisu jako izražena.
- Noge duge, Zadnje noge nešto duže od prednjh, šape malene i okrugle sa čupercima između prstiju.
- Rep dugačak, na bazi širi a sužava se prema vrhu. Vrh šiljast i bogato obrastao dlakom.
- Krzno poludugodlako, svilenkasto, fine strukture, sjajno, na trbuhu malo valovito, bogatog okovratnika bez podlake. Dozvoljene su sve boja i kombinacije sa belim, osim čokoladna, lila, boja cimta, fawn (svetla boja srne) i mačke sa pointed oznakama (sijamske oznake).
Izvor: B.Aksentijević