Tunis

[crvendac_011]

Pustinjski turizam u Tunisu

Pustinjski turizam u Tunisu

B92



Jahanje kamila u zalazak sunca, druženje sa nomadima uz logorsku vatru, poseta Berberima koji još uvek žive ukopani u pesak u takozvanim trogloditima, vožnja džipovima po dinama, samo su deo saharske avanture

Posetiti Tunis, a ne boraviti u Sahari znači ne iskusiti sve čari koje ta zemlja pruža.

Pustinjske ture koje odavno nude svetski turoperateri, a koje posebno vole Italijani, Francuzi, Kanađani i Rusi, od oktobra će biti u ponudi i tri domaće agencije. Avanturisti će u pustinju moći da se upute upravo u oktobru ove ili aprilu naredne godine.

Ko je ikada iskusio, a do sada je turistima iz Srbije to bilo moguće samo na dvodnevnim izletima, uzbuđenje koje pruža pustinja zna da se svaki dat dinar isplati. Jahanje kamila u zalazak sunca, druženje sa nomadima uz logorsku vatru, poseta Berberima koji još uvek žive ukopani u pesak u takozvanim trogloditima, vožnja džipovima po dinama samo su deo saharske avanture. Nova tura

Anita Tomašević, koja radi 11 godina u Tunisu kao vodič i tvorac „saharske priče“ kaže za Ekonom:east da su do sad domaće agencije pravile masovne ture koje se mogu prodavati gotovo tokom cele godine jer su isplative. „Ova tura nije za čitavu godinu i nije za mase. Radiće se četiri puta godišnje sa grupom od maksimalno 25 ljudi”, objašnjava ona.

„Pustinja je velika tajna za sve nas, tiha, beskrajna, surova, nepredvidljiva. Treba ’čuti’ pustinjsku tišinu, videti zalazak sunca. Tek u toj tišini, svi koji dolazimo iz buke, nebodera, smoga, shvatimo koliko nam treba mir i bude nam jasno, otkud proviđenja i Muhameda i Hrista i Bude upravo u pustinji”, kaže ona.

“Na put treba da pođu oni koje vole prirodu, avanturisti svih statusa”, kaže Anita Tomašević i dodaje da su do sad na izlete uvek išle različite generacije, čak i oni koji su duboko zagazili u osmu deceniju života.

Pored navedenih zanimljivosti, tura će uključivati i dva noćenja u primorskom gradu Susu po dolasku i isto toliko nakon posete Sahari. Dovoljno da se za put dobro pripremi, eventualno „brčne“ u moru i na kraju slegnu utisci pred povratak kući.

Iako od milionskog Susa do najveće svetske pustinje ima nekoliko stotina kilometara, spuštanje na jug zemlje nije dosadno. Na putu su ostaci Kartagine, arena El Džem, četvrta po veličini u svetu, grad Matmata sa mesečevim pejzažom na kojem su snimane pojedine scene Lukasovog i Spilbergovog čuvenog serijala Ratovi zvezda, Engleskog pacijenta, a u blizini je i Sting snimao spot za pesmu Desert rose. U tom gradu žive Berberi sa nebeskoplavim očima koji rado primaju goste, a domaćice su spremne da im pokažu kako se na tradicionalan način mlela pšenica za nacionalno jelo kus-kus.

Stari, miroljubiv narod, koji još živi pod zemljom, ostavlja poseban pečat u moru utisaka. Zašto još uvek žive na taj način? Sahara je do te mere surova da dnevna temperatura doseže i 65 stepeni, a noću se spušta na više od 15 stepeni ispod nule. U njihovim trogloditima je uvek oko 18. Domovi su im skromni, a na ulazu u svaki su dlan i riba, simboli plodnosti. Država se, znajući da su turistička atrakcija, potrudila da im olakša život i zadrži ih na tim prostorima pa im je dovela struju i vodu koje ne plaćaju.

Nedaleko je i pomenuta scenografija Ratova zvezda koja ušuškana među pustinjske dine deluje nestvarno. Pustinjska tura uključuje i vožnju džipovima, što uz dobre vozače znači i pravo uzbuđenje, posebno kad neki od njih pokuša da pređe dinu preko koje ranije automobilska guma nije prešla. Tad točkovi ostanu ukopani, turisti se bosi rastrče po pesku, pojedini se pridruže vozačima u „gurci“ i sasvim slučajno u sećanje se ureže još jedan detalj. Kilometri saharskog putovanja ispresecani su nestvarnim oazama, posebno onim šćućurenim među obronke Atlasa. Zemlja u razvoju

Tunis se, inače, brzo razvija. Građevinska industrija je u uzletu, infrastruktura na zavidnom nivou, a poznavaoci kažu da iz meseca u mesec niču nove zgrade, produžavaju se putevi i to kroz nepristupačne predele Sahare i Atlasa. Uskoro bi trebalo da proradi deveti aerodrom. Turizam i poljoprivreda i dalje drže primat. Gotovo čitavi stepski predeli su pod maslinom i palmom. U Tunisu ima 60 miliona stabala masline i 40 miliona stabala palme. Zato je ta zemlja među najvećim izvoznicima masline, ulja od te biljke i urme. Sok palme se koristi i za proizvodnju rakije pod nazivom „tibarin“, listovi za pletenje raznih stvari, a stabla idu u građevinski materijal.

Ova zemlja gotovo da ne uvozi hranu i sve kulture proizvodi na severu. S druge strane, treći je izvoznik fosfata na svetu. Ipak, ovo je jedna od zemalja u razvoju koja se trudi da maksimalno koristi svoje resurse, iako je dve trećine teritorije prekriveno peskom. Prosečna plata je 200 evra, dok visokoobrazovani poput lekara koji rade u državnoj službi, zarade oko 700 evra.

Godišnje zemlju poseti pet miliona turista. Ranije su „zapadnjaci“ dominirali, ali od terorističkog napada na SAD 2001. primat preuzimaju „istočnjaci“, pre svega Rusi. Bojazan od svega što je islamsko nije jedini razlog zbog kojeg turisti iz zapadne Evrope manje dolaze. Nivo usluge je ostao na istom nivou kao pre deceniju. Tunišani su dostigli svoj vrh i teško ga prevazilaze pa njihovi hoteli sa pet ili četiri zvezdice ne podrazumevaju sve ono što imaju evropski te klase. Zato pri izboru smeštaja treba biti oprezan. Kao i pri kupovini.

Oaza

Šebika. Oaza iz mašte. Kozja staza, uzbrdice i nizbrdice oko kojih su nepregledne planinske stene i onda pred očima „pukne“ izvor iz kamena okružen palminim drvećem. „Pokušao sam da zamislim oazu, ali da izgleda ovako... Stvarno ne mogu da verujem. Oduševljen sam“, komentariše građevinski inženjer iz Beograda koji iza sebe ima kilometre putovanja. Arapi i tu u pustinji pokušavaju prodati pustinjske ruže, ametist, raznu bižuteriju. Tako je i u Šebici, ali i na slanom jezero El Džerid, potomku mora. Pored jezera prodaju se sveže pustinjske ruže, kamenje koje podseća na taj cvet nastalo od soli, peska i vode, i tek ubrane urme. Cenkanje je naravno dozvoljeno i preporučljivo. Arapi namerno počinju sa visokim cenama, a dobri trgovci ih mogu spustiti i do 80 odsto početne vrednosti. Oni manje vešti će sigurno izgubiti bitku, biti prevareni pa i „namagarčeni“.

 

[Big Moca]

Tunis - tirkizno more i narandžasta pustinja

Tunis - tirkizno more i narandžasta pustinja


Predivne plaže i istorijska blaga svake godine privlače sedam miliona turista u Tunis, zemlju u kojoj je gotovo sve podređeno ovoj grani privrede. Obala duga 1.300 kilometara, tirkiznoplavo more, nezaboravna Kartagina i Sahara, doživljaji za sva čula.



Više od 1.300 kilometara obale, planinski lanac koji se nad njom nadvija, a između njih doline i plodne ravnice, Sahara na jugu koja pokriva oko 40 odsto zemlje, razlozi su zbog kojih svako ko dođe u Tunis pronađe za sebe zanimaciju. Međutim, čisto, toplo i tirkiznoplavo more, peskovite plaže i niže cene smeštaja i usluga u poređenju sa drugim mediteranskim zemljama su glavni mamac za milione turista iz Evrope da potroše novac baš u Tunisu.

Od sedam miliona turista, čak četiri miliona dolazi iz zemalja članica Evropske unije, najviše iz Francuske, Nemačke, Italije i Velikire Britanije. A iz Srbije oko 25.000 turista svake godine letuje u Tunisu.

Turizam čini sedam odsto BDP, a veliki deo prihoda koji se iz te grane slije u državnu kasu ulaže se u izgradnju infrastrukture. Izgrađeno je 340 kilomatara autoputa od Bizerte, na severu, preko Tunisa, do Sfaksa, koji prolazi pored Hamameta, Port El Kantaouija, Susa i Monastira. Zemlja ima sedam međunarodnih aerodroma, a uskoro će početi letovi i sa osmog, najvećeg na severu Afrike, u Enfidi, strateški izgrađenom na pola puta između Susa i Hamameta.

Đerba, ostrvo na jugu Tunisa, tokom letnjih meseci postaje mesto za zabavu. Svi hoteli smešteni su u turističkoj zoni na severu ostrva, tako da su gradići zadržali autentičnost.



Sus, najznačajnija luka u Tunisu, sa autentičnom medinom pod zaštitom UNESKO i fantastičnim plažama, popularna je destinacija. Samo desetak kilometara severnije je Port El Kantaoui, mirno i slikovito odmaralište izgrađeno u andalužanskom stilu, sa odličnim restoranima i kafićima u marini.

Hamamet, glavna turistički centar zemlje, pre svega zbog hotela srednje kategorije i povoljnim aranžmana, privlači najviše turista. Oni sa dubljim džepom opredeljenju se za letovanje u luksuznim hotelima smeštenim desetak kilometara južnije, u okviru kompleksa Jasmin Hamamet, planski građenom samo za turiste.



Monastir, nekada ribarska luka, sada je simbol turističke industrije sa ogromnim hotelskim kompleksima uz obalu. Svakako je nezaobilazna destinacija i glavni grad Tunis, sa prelepom avenijom Habiba Burgibe, Port de Fransom i medinom, sa uličicama uz džamiju gde se, u bogatstvu mirisa i boja, mogu pazariti filigran, grnčarija, tepisi ili proizvodi od kamilje kože.

Ukoliko neko želi da kupi najbolje tunižanske tepihe, morao bi da se uputiti u Keruan, 60 kilometara od Susa, grad u kome se nalazi Ukbetova džamija, najveća u severnoj Africi sa najstarijim minaretom na svetu. Keruan, koji je bio prestonica islamske kulture 2009. godine, privlači Muslimane iz čitavog sveta i Suniti ga smatraju četvrtim najsvetijim gradom za Islam, posle Meke, Medine i Jerusalima.

Nezaobilazna destinacija je i Sidi Bu Said, gradić na severnoj obali Tunisa, sa tipičnom andalužanskom arhitekturom, građevinama belo-plave boje, koje godinama privlače umetnike.



Svakako da je turistima privlačna i bogata istorija Tunisa. U blizini glavnog grada nalaze se ostaci Kartagine, grada osnovanog u devetom veku pre nove ere, koji je razaran više puta. Brojni su i ostaci feničanskih, rimskih i vizantijskih naseobina. Obavezne su i posete Muzeju Bardo, u kojem se nalazi najveća kolekcija rimskih mozaika na svetu i El Džemu, gradiću u središtu zemlje, sa fascinatnim koloseumom, trećim po veličini u svetu, koji je svake godine domaćin Međunarodnog festivala muzike.

Poseta Tunisu nije kompletna bez bez obilaska Sahare, njenih živopisnih pejzaža i oaza. Sahara je popularna za vikend ture, sa jahanjem kamila, vožnjom džipom po peščanim dinama i posetom Berberima, koji žive u pećinama ukopanim u pesak. U tunižanskom delu Sahare snimani su "Ratovi zvezda" Džordža Lukasa i "Engleski pacijent" Entonija Mingele.


Izvor: Fonet

 

[crvendac_011]

Zima u Tunisu

Zima u Tunisu

16. 12. 2009.

Tunis je jedinstvena kombinacija Mediterana, Orijenta i Afrike sa bogatim kulturnim nasleđem

Tunis

Tragovi prisustva feničanske, grčke i rimske, odnosno vizantijske, arapsko-islamske i zapadnoevropske civilizacije, pomešani sa berberskim korenima i uticajima crne Afrike, vidljivi su ne samo na brojnim drevnim spomenicima već i u mentalitetu, načinu života, tradiciji i običajima Tunižana. Skoro 40 odsto zemlje se prostire u Sahari, najvećoj pustinji sveta. Prirodne lepote obalskog dela, velelepni spomenici i specifičan kolorit, uz naglašenu gostoprimljivost i otvorenost naroda, učinili su ovu zemlju jednom od omiljenih svetskih turističkih destinacija.
Hamamet je najstariji turistički centar Tunisa, ali su veoma posećeni i Jasmin Hamamet, Sus, Port el Kantaui, Skanes, Monastir, Mehdija, Đerba... Ukoliko želite da bar deo zime provedete na suncu, „Kon Tiki" ima u ponudi sedam destinacija i više od 33 hotela.
Polasci u januaru su na osam i 15 dana, a cena za osam dana u hotelu sa 3 zvezdice na bazi polupansiona, sa uračunatim avio-prevozom i transferom je već od 220 evra.

Press

 

[Julkica]

Sus - raj za turiste na obali Sredozemnog mora

Jedno od najpoznatijih tuniskih odmarališta - Sus, smešteno je na istočnoj obali Tunisa, na oko dva sata vožnje od glavnog grada, Tunisa. Tunižani su potomci starog naroda Berberi, koji je dugo vladao ovim prostorima.

Opčinjeni njegovom lepotom, prostor ovog grada u prošlosti su naseljavali Feničani, Vizantijci, Arapi i Rimljani, pa su ovo mesto u davna vremena zvali i Biserom Sahare. Blaga mediteranska klima, lepa obala i prijatni ljudi danas su najbolja preporuka svima koji tu dolaze da provedu svoj odmor. Sus je omiljeno letovalište stranih turista, ali i samih Tunižana, pa oni veoma rado provode svoje slobodno vreme u poseti ovom lepom gradu i njegovim plažama. Iako je danas grad modernih hotela i uređenih plaža, unutrašnjost Susa sačuvala je svoj autentični šarm i lepotu, pa je Sus pored Medine jedan od najlepših tuniskih gradova. Tu se krije mnoštvo živopisnih i privlačnih radnjica u kojima možete kupiti suvenire od porcelana ili ćilime, karakteristične za to podneblje. Zbog svoje bogate prošlosti i ostataka starih civilizacija ovaj grad nudi mnogo više od kupanja i odmora na plažama.

Gradski muzej, koji je smešten u staroj gradskoj tvrđavi, poznat je po kolekciji mozaika, statua, maski i drugih predmeta iz doba Rimske imperije i vremena kada su Rimljani vladali tim prostorom. U gradu postoji i nekoliko kilometara dobro očuvanih katakombi i mermernih grobova još iz vremena ranih hrišćana. Takođe, turistima se nude izleti i obilasci na kojima možete osetiti egzotiku koju nudi sever Afrike upotpunjenu nepreglednim prostranstvima Sahare.

Mnoštvo malih radnji sa suvenirima duž aleja u starom delu grada nudi vam mogućnost da kupite poneku sitnicu i suvenir. Ovde se trgovina svodi na cenkanje s trgovcima i sve je stvar upornosti. Turisti najčešće kupuju ćilime i predmete od kože. Ako niste raspoloženi za ponekad zamorno i beskonačno cenkanje s upornim trgovcima, šoping i kupovinu suvenira možete obaviti u modernom tržnom centru, gde su vam na raspologanju lokalni predmeti iz cele severne Afrike, a cene su fiksne i nema cenkanja. Restorani u samom gradu i ne nude neki prevelik izbor, većina se svodi na picu ili neko jelo francuske kuhinje, mada možete probati i omiljeno lokalno jelo - couscous (kuskus), što je u stvari pšenični griz pripremljen na pari, a nudi se u raznim varijantama. Većina dobrih restorana nalazi se u hotelima. Noćni život koji se nudi turistima nije posebno atraktivan i većinom se svodi na zabavu u okviru hotelskih kompleksa, dok se lokalno stanovništvo, naročito mladi Tunižani, noću najčešće okupljaju na plaži.

Svoj odmor u Susu možete upotpuniti pecanjem, jedrenjem na dasci, ronjenjem ili vožnjom skutera. Takođe, velika je ponuda raznih ekskurzija i izleta, tako da oni koji žele da vide nešto više od plaža i mora mogu da bolje upoznaju tunisku obalu ili da obiđu lokalne muzeje i upoznaju se s antičkim ostacima iz doba Rimljana, a ako niste ni za to, onda možete uživati u mnogobrojnim mogućnostima koje nudi šoping po radnjicama u starom delu grada. Tu se jedino morate pripaziti džeparoša, kojih ima po alejama u tom delu grada.

Izvor:Svet u slici i reci

 

[crvendac_011]

23. april 2009.

Tunis, Mahdia: bez masovnog turizma

Jedno od retkih mesta u Tunisu koje je uspelo da se izbegne navalu masovnog turizma, Mahdia je zbog toga stekla reputaciju najopuštenijeg grada u zemlji.

Izvor: B92

Photo: Gorik Francois / Flickr

Mali obalski grad Mahdia nalazi se 65 km jugoistočno od Susa, na uskom poluostrvu, koje je od ostatka kopna, na najužem delu, odvojeno fascinantnom i jedinom gradskom kapijom, Skifa el-Kahla, kroz koju se u centar ulazi 50 metara dugim tunelom. Kapija se nekada nalazila u sred masivnih, 10 metara debelih zidina, koje su Španci porušili u 16. veku.

U samom tunelu, koji je sagrađen pre svega u odbrambenu svrhu, nižu se rešetkaste niše u kojoj su stajali stražari.

Nešto dalje, na spoju poluostrva i kopna su druge, uže zidine. Unutar celog tog kompleksa živela je porodica i svita prvog kalifa dinastije Fatimid, dok je raja je živela izvan zidina.

Photo: kassus

Atrakcije

Stara medina danas je glavna turistička atrakcija, i proteže se 1.5 km, od zidina na početku poluostrva, do njegovog špica gde se nalazi svetionik Cap d'Afrique.

U medinu se ulazi kroz kapiju Skifa el-Kahla i njen 50 metara dug tunel, odakle se izbija na usku, kaldrmisanu ulicu Rue Ali Bey koja vrvi od prodavnica suvenira.

Prvi što se opazi kada se kroz kapiju uđe u grad, jesu uske i krivudave uličice koje se pružaju na sve strane, kao i krajnje opuštena atmosfera lokalaca.

U nastavku ulice Rue Ali Bey nailazi se na mali, ali simpatični trg Place du Caire, a nekoliko desetina metara dalje je Place Khadi en Noamine, na kojem je danas replika porušene džamije Fatimid iz 10. veka.

Trgovi u Mahdiji su mali, okruženi kafeima, i u senci krošnji mediteranskog drveća. Ono što se odmah primećuje, je da lokalaca ima gotovo u istom broju kao i turista.

Photo: Gorik Francois / Flickr

U produžetku, grad je struktuiran kroz dve glavne arterije: Rue Sidi Jabeur, i Rue Manouba, koje presecaju uske i krivudave slepe ulice, koje završavaju na morskoj obali.

Borj El-Kabir, tvrđava iz 16. veka, za razliku od one u Monastiru, tipičan je primer arhitekture tog doba. Ulaznica u tvrđavu plaća se 4 tuniska dinara, a za unošenje foto aparata se plaća dodatnih 1 dinar. Unutrašnjost tvrđave je prilično jednostavna, i nema mnogo toga da se vidi, ali pogled sa visine je spektakularan.

Na samom špicu poluostrva nalazi se relativno haotično groblje, koje se proteže do svetionika, i sa kojeg puca pogled na pučinu.

Kod samog groblja nalazi se savršeno kreirana mala luka Fatimid Port, koja nije u najboljem stanju, ali je lokalni ribari i dalje koriste. Luka je nekada bila zaštićena zidinama koje su srušili Španci, a njihovi ostaci i dalje se mogu videti kod kanala koji luku povezuje sa otvorenim morem.

Južnom obalom poluostrva proteže se corniche (riva) Rue de Borj. Ono što ne ostaje neprimećeno je da se, zbog istaknutosti poluostrva, iz svakog ugla rive pruža lep pogled na Medinu.

Photo: Gorik Francois / Flickr

Izvan Medine

Kao i mnogi gradovi u Tunisu, i Mahdia pored starog grada ima i novi deo. Ville Nouvelle je sagrađen dok je Tunis bio pod francuskim protektoratom, i u tom periodu se veliki deo pripadnika srednje klase preselio izvan medine. Stare kuće su tada ostale zapuštene, ali nisu srušene, i zahvaljujući tome medina je uspela da zadrži karakter starog berberskog grada.

Glavna ulica za šoping u novom gradu je Avenue Bourguiba, i tu se nalaze banke, menjačnice, i bankomati.

Železnička stanice se isto nalazi u novom gradu, u blizini luke. Železnička mreža je dobro razvijena, i do Monastira, gde se nalazi i aerodrom, ide nekoliko vozova dnevno (1h 15 min), kao i do Susa (2h) i turističke zone Madhije (15 min).

Autobuska stanica za El Jem i Sfax je u ulici Avenue Belhouane, koja je udaljena oko 3 km od železničke stanice.

Photo: Gorik Francois / Flickr

Hoteli

Ako u Mahdiu dođete preko turističke agencije, najverovatnije ćete biti smešteni u neki od hotela u turističkoj zoni (Zone touristique), koja se nalazi severozapadno od grada, i koja se proteže oko 7 km.

U glavnom su to vrlo pristojni hoteli od 3 ili 4 zvezdice, a najluksuzniji hotel u gradu je Mahdia Palace gde dvokrevetna soba u špicu sezone kota oko 170 tuniskih dinara.

Jedna od najvećih hotela je i Hotel Thapsus sa 3 zvezdice, koji se nalazi na samom kraju turističke zone, 7 km od medine. Sagrađen je 1992, i u njemu su danas uglavnom smešteni turisti iz istočne Evrope.

Iako je Mahdia uspela da se sačuva od masovnog turizma, radovi su svugde uveliko u toku, i neprekidno niču novi turistički kompleksi.

S obzirom da je Mahdia dugo bila relativno izolovana, turistički kompleks čine uglavnom vrlo nove građevine, savremenog izgleda i visoke, koje mogu da na malom prostoru prime veliki broj gostiju, za razliku od starijih turističkih centara kojima dominiraju niske kuće.

Smeštaj u Mahdiji danas čine hoteli srednje i više kategorije, kao i blokovi apartmana, a hostela i jeftinog smeštaja gotovo da nema. Jedan od retkih je Hotel el-Jazira (Tel: 681 629; Rue Ibn Fourat 36), gde dvokrevetna doba košta od 15 do 17 tuniskih dinara.

Photo: Gorik Francois / Flickr

Istorija grada

Prvi kalif, Obeid Allah, poznat kao El-Mahdi, Spasilac sveta, osnovao je Mahdiu 916. godine, a 921. ovaj grad je proglašen prestonicom Tunisa.

Razlog da se grad osnuje na baš na tom poluostrvu, bio je da se sagradi vojna baza odakle bi El-Mahdi mogao da napadne i konačno osvoji svoj glavni cilj, Kairo.

Pripadnici dinastije Fatimid su ubrzo napustili Mahdiu, a grad je počeo da se trgovački razvija, da bi u 14. veku postao najbogatije mesto na Berberskoj obali.

Photo: Gorik Francois / Flickr

Problemi su nastali kad su se kod Mahdije u 16. veku sukobili Španci i Turci. Španci u uspeli da osvoje grad, ali su 4 godine kasnije bili primorani da se povuku, i tom prilikom su za sobom porušili džamiju Fatimid iz 921, a na istom mestu je 1965. podignuta njena replika.

Mahdija je poznata i po tome što je za vreme Drugog svetskog rata Arapin Khaled Abdul-Wahab na svojoj farmi u predgrađu krio tridesetak jevrejskih porodica sve do kraja nemačke okupacije. Godine 2007, Abdul-Wahab je postao prvi Arapin koji je 2007. posthumno nominovan za izraelsku listu Chassidey Umot HaOlam, stastavljenu od ne-Jevreja koji su za vreme Holokausta rizikovali život da bi spasili Jevreje od Nacista.

 

[crvendac_011]

Bizerte, evropski Tunis

4. maj 2009.

Bizerte, evropski Tunis

Veliki grad, bez gužvi i hordi turista, najmanje komercijalizovan, i sa najviše evropskog uticaja.

Izvor: B92

Photo: rais58 / Flickr

Bizerte, grad od 100,000 stanovnika nalazi se na samom severu Tunisa. To je istovremeno i najstariji, i najmoderniji grad u zemlji, u kojem se lokalni uticaj manje oseća, a evropski mnogo više nego u drugim gradovima u Tunisu.

Sa obe strane grada se pruža nekoliko vrlo dobrih plaža, a u samom Bizerte ima odličnih primera stare islamske arhitekture.

Prednost Bizerte je i hladnija klima, jer je temperatura tokom leta znatno niža nego u ostalim delovima Tunisa.

Photo: Tijani59 / Fiickr

Za razliku od ostalih gradova u Tunisu, centar Bizerte čini Ville Nouvelle, novi deo grada koji su krajem 19. veka podigli Francuzi. Arhitekturom dominira francuski uticaj, a i same ulice nisu raspoređene tipično tunižanski. Osim standardnog tunižanskog sistema ulica koje se seku pod pravim uglom, Bizerte ima i avenije koje grad seku po dijagonali, što je karakteristično za gradove u Francuskoj.

Iako nema tako izražen splet uskih uličica kao ostali gradovi u Tunisu, Bizerte baš zbog francuskog planiranja grada i dijagonalnih ulica, može da bude zbunjujući za orijentaciju.

Stari grad nalazi se izvan Ville Nouvelle, i do njega se stiže mostom preko stare luke, što je u stvari ostatak nekadašnjeg kanala koji su prokopali Kartaginjani. Taj kanal su Francuzi kasnije zatrpali da bi sagradili novi, bolje povezan sa obližnjim, velikim jezerom Bizerte, koje su 1878. pretvorili u bazu za ratnu mornaricu.

Photo: mickou / Flickr

Medina ili Arapski kvart, nalazi se kod Stare luke, između velike tvrđave Kasbah i trga Place Bouchoucha. Splet uskih ulica i stare kuće vrlo su zanimljivi, pa je Medinu najbolje posetiti tokom dana. U medini je smeštena i Stara džamija, najstarija u gradu. Nažalost većina kuća u medini su u privatnom vlasništvu, i tu nema mnogo turističkih sadržaja, ali je zato zanimljivo videti kako lokalci u starom delu grada zaista žive.

Starim delom grada dominira impresivna tvrđava (Kasbah), čiji su zidovi debeli i visoki 10 metara. Kasbah ima samo jednu kapiju, a unutra se nalazi džamija, sa spletom uskih uličica oko nje. Kasbah su sagradili Turci u 17. veku, na mestu vizantijske tvrđave iz 6. veka.

Odmah pored je manja tvrđava Ksibah (u prevodu mala tvrđava), koja je podignuta oko manjeg tornja okruglog oblika. Unutar Ksibah smešten je Okeanografski muzej, sa relativno slabom postavkom.

Photo: mickou / Flickr

Trg Place Bouchoucha, nalazi se odmah pored medine, i tu su smeštene živopisna pijaca, Velika džamija, i fontana Youssef Dey. Na trgu je i turist biro, koji nažalost nije previše funkcionalan. Pijaca vrvi od ljudi vikendom, a naročito je atraktivan deo gde se prodaje riba, kao i deo sa začinima.

Na brdu iznad grada severno od medine nalazi se Španska trvđava, koju su u stvari sagradili Turci, ali je naziv Španska ostalo jer je podignuta kao buduća odbrana od Španaca nakon što su ovi isterani iz grada. Tvrđava datira s kraja 16. veka.

Photo: Tijani59 / Fiickr

Corniche, šetalište pored plaže, dugo je 8 km, i proteže se do rta Cap Blanc, najsevernije tačke Afrike. U delu koji je bliži centru grada ima više gužve i manje je čisto, ali kako se odmiče dalje od grada, kupača je sve manje, a plaža poprima intimniju atmosferu.

Ghar El Mehl, poznat i kao Porto Farina, selo na pola puta do grada Tunisa, 45 km od Bizerte, ima duge peščane plaže i ogromnu lagunu.

KAKO STIĆI

Avionom, najbliži aerodrom je u gradu Tunisu, 65 km južno od Bizerte.

Autobusom, do grada Tunisa treba 2 sata, a karta je oko €2. Autobusi kreću sa glavne autobuske stanice u proseku na svakih pola sata.

Vozom, do grada Tunisa treba sat i po, a karta je do oko €2.

Photo: Tijani59 / Fiickr

SMEŠTAJ

Centre de la Jeunesse de Remel Plage, Tel: 440 819, hostel i auto kamp 3 km istočno od centra grada, na nekoliko minuta hoda od plaže Remel. Cene u kampu su €1 po osobi, a spavanje u višekrevetnoj sobi u hostelu je €3. Autobusi voze do plaže Remel, tako da u tom slučaju ostaje pešačenje od oko 1 km. Opcija je taksi koji od centra grada košta oko €2.

Maison de Jeunes, Tel: 431 608, hostel bliži centru grada od prethodnog. Nalazi se severno od Španske tvrđave.

Spavanje u jeftinijim hotelima je od €4 do €10, ali sobe su prilično oskudno nameštene.

Bolje opremljeni i skuplji hoteli se nalaze na obali, a cene za dvokrevetnu sobu u špicu sezone su od €50 pa naviše. Cene izvan sezone drastično padaju.

Najbolji hotel u gradu je Bizerta Resort, Tel: 436 966. Hotel ima 4 zvezdice, a dvokrevetna soba je €60.

Photo: rais58 / Flickr

ISTORIJA

Bizerte je najstariji grad u Tunisu, i istovremeno najevropskiji, i od svih gradova u zemlji u njemu se najviše zadržao francuskih uticaj.

Osnovali su ga Feničani iz današnjeg Libana oko 1,000. stare ere, i dugo je bio mala trgovačka luka.

Tokom Punskih ratova (3 rata između Rima i Kartagine od 264. do 146. stare ere), Bizerte su okupirali Rimljani, i nazvali ga Hippo Diarrhytus. U 7. veku osvojili su ga Arapi, dali mu ime Bizerte, koje je zadržao do danas, uprkos tome što je kasnije padao pod vlast drugih država.

U 16. veku, Bizerte je 40 godina bio pod okupacijom Karla V i Svetog rimskog carstva, a 1574. su ga osvojili Turci. Tada je postao stecište berberskih pirata, i odolevao je napadima Francuske i Venecije.

Berlinskim ugovorom 1878, Francuska je dobila protektorat nad Bizerte, i tada je počela njegova transformacija u moderan grad i veliku mornaričku bazu.

Kada je francuska 1924. priznala Sovjetski savez, poslednji ostaci Crnomorske flote koja je pripadala Carskoj Rusiji, poznata pod nazivom Ruski eskadron (Русская Эскадра), trebalo je da budu predati novim, sovjetskim vlastima, ali brodovi nikada nisu napustili luku Bizerte, i na kraju su prodati u staro gvožđe.

Zbog strateške lokacije, Francuska je zadržala Bizerte kao svoju mornaričku bazu čak i nakon što je Tunis stekao nezavisnost 1956, ali 5 godina kasnije, posle bitke u kojoj je bilo više od 700 mrtvih na strani Tunižana, Bizerte je ušao u sastav Tunisa.

 

[crvendac_011]

Sfax, pravi Tunis

28. maj 2009.

Sfax, pravi Tunis

Opušteni Sfax ima jednu od najočuvanijih medina u Tunisu, u kojoj je sniman film Engleski pacijent.

Izvor: B92

Photo: upyernoz / Flickr

Sfax se nalazi na istočnoj obali Tunisa, na pola puta između prestonice Tunisa i granice sa Libijom. To je drugi po veličini grad u Tunisu, i sa skoro 500,000 stanovnika dolazi odmah posle prestonice.

Sfax nije klasična turistička destinacija, tako da ima manje gužvi, a hoteli i šoping su jeftiniji od izvikanih mesta u Tunisu. Osim toga, kupovina u Sfaxu znači proizvode koji su kvalitetniji, jer su namenjeni lokalcima, Tunižanima.

Glavne atrakcije u gradu su Medina i Gradska luka.

Na samo 20 km od Sfaxa nalaze se ostrva Kerkennah, na koja je nekada bio izgnan Hanibal, vojni zapovednik Kartagine. Kao i Sfax, ostrva Kerkennah su pomalo izolovana, bez hordi turista, ali sa plažama i hotelima.

Photo: upyernoz / Flickr

ATRAKCIJE

Kasbah (Tvrđava) je bila vojni garnizon tokom francuskom protektorata (1881-1956), a danas je pretvorena u muzej. Glavna atrakcija je pogled sa nekog od tornjeva (cena: 3 tuniska dinara). Pojedini delovi tvrđave datiraju iz 12. veka, ali najveći deo je iz 17. veka.

Medina je savršeno očuvana, i važi za najlepšu u zemlji. Za razliku od nekih isključivo turističkih mesta u Tunisu, u ovoj medini se živi. Umesto načičkanih i identičnih prodavnica klasičnih suvenira, ovde se može naći ono što kupuju Tunižani. Medina ima 6 kapija, i svaka se razlikuje.

Bab Diwan je glavna i najzanimljivija kapija, ogromna građevina podignuta 1306. na najfascinantnijem delu zidina, koje datiraju iz 9 veka.

Rue de la Grande Mosquee se nalazi odmah levo po ulasku u Medinu kroz kapiju Bab Diwan. To je glavna arterija Medine, prilično duga, i vrlo uska.

Grande Mosquee (Velika Džamija) nalazi se stotinak metara od ulaska u medinu. Vidljiva joj je samo jedna, istočna strana, jer su preostale okružene sukovima. Nemuslimanima i turistima ulaz nije dozvoljen.

Photo: upyernoz / Flickr

Sukovi u medini su sasvim drugačiji nego u tunižanskim gradovima kojima dominira masovni turizam. Kupovina u sukovima Sfaxa je opuštenija i cenjkanje je manje naporno.

Café Diwan je čajdžinica smeštena u okviru zidina Medine. Iz kafea se pruža odličan pogled na grad, a specijalitet kuće je čaj od mente sa pinjolima.

Dar Djellouli, tradicionalna kuća sa unutrašnjim dvorištem, koju je u 17. veku sagradila bogata trgovačka porodica Djellouli. Kuća ima tri sprata, i u tradicionalnom stilu, većina prozora gleda na dvorište, a samo nekoliko na ulicu. Kuća je danas pretvorena u muzej, sa postavkama koje prikazuju život u Sfaxu u 17. i 18. veku. Ulaz: 3 tuniska dinara.

Souq des Forgerons (Kovački suk), mesto gde su snimane scene iz filma Engleski pacijent, nalazi se unutar Medine, kod kapije Bab Jebli.

Arheološki muzej nalazi se u prizemlju gradske skupštine (Baladiya), u ulici Habib Bourguiba, a glavna atrakcija su mozaici iz rimskom perioda.

Ville Nouvelle (Novi grad) čine kuće sagrađene nakon Drugog svetskog rata, jer to je deo Sfaxa koji je žestoko bombardovan. Ulice u ovom delu Sfaxa su široke, sa alejama drveća i palmi.

Ostrva Kerkennah, grupa od 9 ostrva dvadesetak km od Sfaxa, predstavlja jednu od retkih oaza mira u Tunisu. Feriboti voze nekoliko puta dnevno, češće u špicu sezone. Vožnja traje nešto preko 1h, a karta je oko 0.5 TD. Na ostrvima skoro da uopšte nema turizma, osim jednog manjeg kompleksa pansiona. Arhipelagom dominiraju dva velika ostrva, Ile GharbiIle Chergui koji su povezani uskom prevlakom iz rimskog doba. More je ovde ekstremno plitko – možete hodati preko 100 metara, a dubina često neće preći pola metra.

Photo: Sify / WIkimedia Commons

SMEŠTAJ

Jeftin smeštaj najlakše se nalazi unutar medine, gde postoji nekoliko hostela, u blizini kapije Bab Diwan. Ipak, s obzirom da je Sfax pre svega grad Tunižana, postoji više veoma jeftinih hotela, koji ne zadovoljavaju standarde mnogih zapadnih turista. Jedan od boljih, a jeftinih je Hotel Medina (51 rue Mongi Slim, 4 tuniska dinara po osobi).

Manji hoteli – Hotel Thyma, 37 rue Habib Maazoun, tel: 74 225 317, nije posebno imrpesivan, ali su sobe čiste, svaka sa privatnim kupatilom, televizorom, i balkonom. Dvokrevetne sobe su oko 30 tuniskih dinara.

Luksuzni hoteli u Sfaxu nisu previše luksuzni. Jedan od boljih je Mercury Hotel (4 zvezdice), 15 ave Habib Bourguiba, a dvokrevetne sobe su oko 120 tuniskih dinara.

Photo: RichjE / Wikimedia commons

KAKO STIĆI

Avionom se najlakše stiže tunižanskom kompanijom Sevenair iz gradova Djerba, Tozeur, i Tunis, kao i letovima kompanija Libyan Air i Sevenair iz Tripolija u Libiji. Jednom nedeljno na aerodrom u Sfaxu sleće avion na redovnoj liniji iz Pariza.

Voz je opcija koju bira većina turista, naročito bekpekera, jer Tunis ima dobru železničku mrežu.

Autobusi su dobri, mada se dešava da nemaju klima uređaj, pogotovo na lokalnim linijama. Sfax ima dve autobuske stanice: državni SNTRI za duža putovanja po celoj zemlji, i Sorteros, za lokalna putovanja. Do Tunisa treba 4 sata, do Susa 2h, a do Djerbe 5h.

KRETANJE PO GRADU

Taxi je najbolja opcija za turiste, jer nije skup. Sa jednog kraja grada na drugi, vožnja košta oko 2-3 tuniska dinara.

Gradske autobuse treba izbegavati, jer se često dugo čekaju, a za vreme špica su krcati. Karta je 0,5 tuniska dinara.

Louage (Luaž) je dobra opcija za obilazak okolnih mesta. To su minibusevi za 8-9 putnika, i vožnja je u principu udobna. Loša strana je što vozači kreću tek kad se louage napuni, tako da ne postoji striktan red vožnje.

ISTORIJA

U 10. veku, Sfax je postao nezavisna grad-država do 16. veka kada je kratko vreme bio pod okupacijom Španije, nakon čega je postao jedno od utočišta berberskih pirata.

U 19. veku, Sfax je kao i ostatak Tunisa pao pod vlast Francuske, a tokom Drugog svetskog rata je bio vojna baza Sila osovine, da bi ponovo postao protektorat Francuske, sve do 1956. kada je država Tunis stekla nezavisnost.

 

[crvendac_011]

El Džem, obavezan izlet

12. jun 2009.

El Džem, obavezan izlet

Koloseum, treći najveći na svetu, glavna je atrakcija El Džema u unutrašnjosti Tunisa.

Izvor: B92

Poto: upyernoz / Flickr

El Džem je grad u unutrašnjosti Tunisa, najpoznatiji po fascinantnom rimskom koloseumu, trećem najvećem na svetu.

Kao i ostala rimska naselja u Tunisu, Thysdrus, današnji El Džem (El Djem ili El Jem), sagrađen je na lokaciji gde je ranije nalazilo punsko (kartaginsko) naselje, i danas je čuven po tome što ima neke od najimpresivnijih rimskih građevina u Africi

Vrhunac razvoja doživeo je u 2. veku, jer tada nije imao tako surovo suvu klimu kao danas i bio je značajan centar za proizvodnju i izvoz maslinovog ulja.

U glavnoj gradskoj atrakciji – koloseumu, svake godine se održava Međunarodni festival muzike.

Poto: Torpe / Flickr

ORIJENTACIJA

El Džem je mali grad sa oko 20.000 stanovnika, i lak je za orijentaciju.

Sve u El Džemu gravitira oko koloseuma koji je u centru grada, a glavna ulica je pola kilometra duga Avenue Habib Bourguiba, koja vodi od koloseuma do železničke stanice.

KOLOSEUM

Koloseum je zaštitni znak El Džema. Po veličini je jedino iza koloseuma u Rimu i srušenog koloseuma u Kapui. Sagrađen je oko 238. za vreme prokonzula Gordiana i korišćen je za borbe gladiatora i trke dvokolicama.

Koloseum je mogao da primi oko 30.000 gledalaca, što je bilo znatno više nego što je EL Džem imao stanovnika, tako da je pretpostavka da su i žitelji drugih mesta dolazili ovamo da gledaju spektakl.

Arena je duga 65 metara, a široka 40, što je dovoljno veliko da se istovremeno održi više događaja istovremeno. Poslednji, treći red sedišta bio je rezervisan za VIP, jer je imao najbolji pogled i nalazio se ispod nadstrešnice, zaklonjen od jakog afričkog sunca. U podrumu arene su bile tamnice – dva koridora u kojima su u mraku držane životinje i gladijatori.

Poto: cygne87 / Flickr

Koloseum je ostao netaknut do 17. veka kada je počelo njegovo rušenje da bi se deficitarni kamen iskoristio za izgradnju kuća u El Džemu i velike džamije u tuniskom gradu Kairouan. Jedan deo Koloseuma je odvaljen i 1695. za vreme akcije Otomanskih Turaka protiv pobunjenika.

Godine 1979. Koloseum je stavljen pod zaštitu UNESCO. Otvoren je za posetioce svakog dana. Cena: oko 7 TD.

OSTALE ATRAKCIJE

Muzej El Džem – među postavkama najviše ima podnih mozaika i dekoracija nekadašnjih rimskih vila. Najveći broj mozaika iz El Džema otkriven je oko 1960, a muzej je otvoren deset godina kasnije, sa postavkom arheoloških predmeta koji su do tada bili izloženi po muzejima u Sfaksu i Susu.

Muzej je projektovan po uzoru na jednu rimsku vilu iz okoline, i sastoji se od tri velika izložbena prostora i prijemne dvorane, unutar kojih je centralno dvorište.

Muzej ima impresivnu kolekciju mozaika sa geometrijskim motivima, životinjama, i akvaduktima, a najpoznatiji mozaik je paun sa raširenim repom.

Među skulpturama ističu se Jupiter sa diademom, Meduzina glava, Merkurov torzo, lavlja glava, i mermerna šaka.

U muzeju su izloženi i staklene čaše, bokali i bočice za parfem, kao i predmeti od keramike i terakote.

U muzej se ulazi sa kartom za koloseum (7 TD).

Poto: AntonioR / Flickr Afrička kuća je sa 3.000 m2 jedna od najraskošnijih rimskih aristokratskih rezidencija u Africi. Glavni deo kuće je sekcija za prijem u kojoj je gazda kuće dočekivao svoje goste i poslovne partnere.

Vila je sagrađena oko 170 godine, a vlasnici su bili bogati trgovci, što se vidi po amforama u kojima su se čuvali rasol i vino koji su bili uvozni, iako su oba artikla mogla da se nabave i kod lokalnih proizvođača. Rasol se uvozio iz Luzitanije (Portugala), a vino sa grčkih ostrva.

Rimske vile nalaze se severozapadno od arene, oko ulice Avenue Farhad Hached, na putu ka Susu.

SMEŠTAJ

Hotel Julius je jedini hotel u El Džemu (1 zvezdica) i nalazi se odmah pored železničke stanice. Dvokrevetna soba je u špicu oko 30 tuniskih dinara, a izvan sezone oko 20 TD. Leti se dešava da je hotel pun, pa je pametnije rezervisati sobu unapred. U Hotelu Julius se nalazi i jedini bar u gradu, kao i restoran.

El Džem je izvodljivo obići i u jednom danu bez spavanja, ali je jednostavije prenoćiti, pogotovo što se tako mogu izbeći gužve turista kojih najviše ima oko sredine dana.

Poto: gorik / Flickr KAKO STIĆI

El Džem se nalazi tačno na pola puta između Susa i Sfaksa (80 km), a javni prevoz je vrlo dobro organizovan. Železnička stanica je glavni orijenti, nalazi se na kraju najveće ulice u gradu Avenue Habib Bourguiba, 500 metara od koloseuma.

Voz je najsigurnija opcija. Ima 5 vozova dnevno do Susa i Tunisa na severu, i Sfaksa na jugu, a nezgoda je jedino što u glavnom polaze ili rano ujutro ili kasno uveče. Do Susa i Sfaksa put traje 1h (oko 4 tuniska dinara), a do grada Tunisa 3h (10 TD).

Autobus je varijanta, mada prililčno nesigurna, jer to su sve autobusi na liniji Sus - Sfaks, tako da se dešava da u El Džemu sva sedišta već budu zauzeta. U oba smera dnevno saobraća oko 10 autobusa državne firme SNTRI.

Louage (luaž) su neka vrsta minibuseva, najčešće automobili-karavani sa 3 reda sedista (7 putnika), obično Renault 21 Nevada, ili Peugeot 505 break, i brži su od klasičnih autobusa. Saobraćaju preko celog dana, a loša strana je što vozači ne kreću dok se louage napuni (8-9 putnika), što može da potraje.

 

[crvendac_011]

Tabarka, na granici sa Alžirom

8. jul 2009.

Tabarka, na granici sa Alžirom

Poslednji grad na severnoj obali Tunisa, Tabarka je malo mesto koje tek razvija masovni turizam.

Izvor: B92

Photo: Star Dance / Flickr

Gradom dominira Ostrvo Tabarka koji su Francuzi povezali prevalkom sa kopnom, a na njemu je impresivna đenovljanska tvrđava koja se vidi iz svih delova grada.

Sam grad je idealno pozicioniran – u malom zalivu sa gustom šumom u zaleđu. Na severnom kraju zaliva se nalazi tvrđava, a istočno od grada vijugaju peščane plaže.

Tabarka danas ima oko 10.000 stanovnika i još uvek je najpoznatija je po crvenim koralima nadomak obale, ali i po pluti koju eksploatiše iz obližnje šume i obilato izvozi.

Grad je neuobičajeno dugo odolevao masovnom turizmu, ali poslednjih godina paket aranžmani stižu u Tabarku, a turizam sve više postaje osnova lokalne privrede.

Photo: Citizen59 / Wikimedia Commons

Kao i ostali tuniski gradovi, i Tabarka je dobila svoju zone touristique

Zahvaljujući prilivu turista, Tabarka od 1992. ima svoj aerodrom (14 km), a od prestonice Tunisa udaljena je 170 km. Do granice sa Alžirom na zapadu ima samo 22 km.

U Tabarki se svake godine održava Koral festival podvodne fotografije, kao i Jazz festival Tabarka.

Photo: Sadok.gharbi / Wikimedia Commons

ORIJENTACIJA

Arhitekturom Tabarke dominira pre svega evropski uticaj, a mnogo manje arapski. Ulice se seku pod pravim uglom što je uticaj Francuza, a kuće su bele i imaju kose krovove prekrivene crvenim crepom.

S obzirom da u centru nema krivudavih uskih uličica, orijentacija je laka. Glavna ulica je Avenue Habib Bourguiba koja se prostire od kružnog trga na istočnom obodu centra, do stare luke u zapadnom delu grada, odakle se nastavlja prevlaka do tvrđave.

ATRAKCIJE

Đenovljanska tvrđava se vidi iz svakog dela grada, i vrlo je atraktivna. Od 1540. do sredine 18. veka tvrđava je bila hrišćansko uporište u sred Otomanske imperije, a oko nje je nekada bio smešten gradić sa preko 1.000 stanovnika. U tvrđavi postoji mini muzej u kojem su izložene reprodukcije starih mozaika. Porodica Lomellini iz Đenove je 1540. od Turaka kupila pravo na eksploataciju korala koji se nalazi nadomak obale, i tu je podigla garnizon koji je tek 1742. predat Otomanskoj imperiji.

Les Aiguilles (igle) su stenovite formacije naspram tvrđave, a najveća stena visoka je 20 metara. Talasi su u ovom delu skoro uvek jaki i samo doprinose dramatičnom utisku koji ostavljaju stenovite igle.

Muzej plute nalazi se u aveniji Habib Bourguiba, stotinak metara od glavnog trga sa Habibovom statuom.

Photo: Star Dance / Flickr

La Basilique je mala crkva koju su u 19. veku podigli Francuzi. Danas se tu održava Jazz festival Tabarka.

Ronjenje je jedan od glavni turističkih aduta Tabarke, jer ima nekoliko vrlo atraktivnih lokacija u neposrednoj blizini luke. Postoji organizovana škola za ronjenje, kao i posebne ekskurzije za ronilačke početnike.

PLAŽA

Najbolje plaže se nalaze istočno od centra, u pravcu turističke zone, mada veliko parče peska su okupirali upravo hoteli i ulaz na te plaže se plaća.

Kupanje u samom centru i oko marine nije preporučljivo jer more nije čisto, ali Stara luka je mesto gde se kupaju lokalci, a to je uvala nastala povezivanjem ostrvca Tabarka sa kopnom.

Zapadno od grada, u pravcu Alžira, nižu se male i manje atraktivne šljunkovite plaže.

Photo: Star Dance / Flickr

SMEŠTAJ

Jeftin smeštaj se može naći u relativno oronulim hotelima koji još uvek nisu renovirani, kao što je Hotel de Corail (dvokrevetna je od 10 €).

U gradu postoji nekoliko hotela koji spolja izgledaju dobro, ali im je iznutra potrebna dobra adaptacija, kao što su Les Mimosas ili Hotel de France. U ovakvim hotelima dvokrevetne sobe su od 30 do 50 €.

Najbolji hotel u gradu je Mehari sa 4 zvezdice, smešten na plaži kod turističke zone. Dvokrevetna je oko 60 €.

KAKO STIĆI

Avion je opcija samo ako dolazite paket aranžmanom, jer iako Tabarka ima svoj aerodrom, ne postoje letovi iz drugih gradova u Tunisu. Osim toga, od aerodroma do grada ne postoji gradski prevoz, već samo taksi.

Autobus je najbolja opcija. Od prestonice Tunisa saobraća desetak autobusa dnevno, a vožnja traje oko

4 sata. Autobusi voze i do gradova Bizerte, Jendouba i Le Kef.

 

[crvendac_011]

Tozer, oaza u pustinji

3. septembar 2009.

Tozer, oaza u pustinji

Centar pustinjskog turizma u Tunisu, Tozer je polazna tačka za obilazak Sahare i najvećeg slanog jezera u Africi, Chott el Djerid.

Izvor: B92

Photo: Veronique Debord / Flickr

Iako se ne nalazi na moru, već duboko u unutrašnjosti, Tozer (fr. Tozeur) je jedno od najpopularnijih destinacija u Tunisu.

Grad je smešten u oazi, plodnom delu pustinje, i zbog toga ima bujnu vegetaciju. Najviše ima palmi (oko 200.000 stabala), a glavni izvozni proizvod su urme.

Njegovi stanovnici vekovima su se bavili trgovinom i gajenjem urmi, a poslednjih nekoliko decenija razvojem turizma dolatzi do zaokreta. S ozbirom da se nalazi u unutrašnjosti Tunisa, na početku Sahare, špic turističke sezone za Tozer je tokom jesenjih i zimskih meseci.

Kao i svaki stari tuniski grad, Tozer ima medinu – splet uskih krivudavih uličica unutar gradskih zidina koja je muzej za sebe. Grad zanimljiv, a pri tom mali i lak za snalaženje – u centru postoje tri glavne ulice, a od kojih je najatraktivnija avenija Habib Bourguiba.

Tozer, kao i cela oblast Đerid, poznata je po autentičnoj arhitekturi, sa kućama od žuto-braon cigli. Fasade skoro svih starih zgrada u gradu, ali i mnogih novih, imaju fascinantne geometrijske šare zbog specifičnog načina slaganja cigala u kontra smeru.

Zbog egzotičnog okruženja, u Tozeru su snimane scene za više blokbaster filmova – Ratovi zvezda, Indijana Džons, i Engleski pacijent. Popularnosti ovog mesta doprinela je i italijanska pesma na Evroviziji 1984. I treni di Tozeur (Vozovi Tozera).

ATRAKCIJE

Ouled el-Hadef je centralni kvart, nastao u 14. veku, a neke kuće iz tog duba još uvek stoje. Sastoji se od lavirinta krivudavih i često natkrivenih uličica i uskih prolaza. Idealno mesto za tumaranje ili opuštanje uz čaj tokom toplih popodneva. Većina kuća ima dva sprata, a prozori u glavnom nisu okrenuti ka ulici, već ka unutrašnjem dvorištu, što je tipično za konzervativne sredine kakva je Tozer. Kao i u drugim gradovima u Tunisu, i u Tozeru su vrata kuća posebno dekorisana, a naročita pažnja se poklanja zvekirima, čiji broj i oblik odgovaraju strukturi domaćinstva.

Dar Charait je muzej sa dobrom kolekcijom grnčarije i antičkih predmeta. Za turiste su najinteresantnije replike scena iz života lokalaca u prošlim vekovima, kao što su tipična kuhinja i trpezarija, beduinski šator i scene venčanja. Muzej je otvoren do ponoći.

Hamam je tursko/arapsko parno kupatilo, koje na bliskom istoku vekovima igra važnu ulogu u društvenom životu. Turistima je najprivlačniji hamam Shabia, kod hotela El-Amen. Ponesite peškir, šampon, i kupaći kostim. Računajte oko 3 tuniska dinara za ulaz, i dodatnih 3 TD za eventualnu masažu.

Kamilje meso je specijalitet ovog kraja, i može se naći u većini lokalnih restorana. Najčešće se služi kao šnicla, kao kebab, ili u komadićima uz kus-kus.

Chott el-Jerid (Čot el-Đerid) je najveće slano jezero u Africi, poznato po čestim fatamorgana. Najveći deo godine je gotovo potpuno isušeno, a korito mu je prekriveno debelim naslagama soli, dok preko zime u njemu ima vode. Kroz sredinu jezera podignut je nasip i sagrađen put koji je u upotrebi, ali u principu treba biti oprezan jer vožnja može da bude opasna usled velikih nanosa soli ili peska.

Čebika, Tamerza i Mides su tri sela u blizini Tozera, napuštena su tokom poplava 1960ih. Danas su turistička atrakcija, jer verno prikazuju kako je izgledao život lokalaca pre 50 godina. Čebika je selo-oaza poznato po vodopadu, iz Tamerze se pruža odličan pogled na jezero, a iz Midesa se vidi impresivan kanjon.

KLIMA

Tozer se nalazi 200 duboko u unutrašnjosti Tunisa, pa je tako i klima oštrija nego na moru. Leti su dani topliji, često i vreli sa preko 45˚C, a zimi hladniji, pa tako temperatura u januaru tokom noći može da padne i do 0˚C.

Kiše preko cele godine ima jako malo – tokom leta skoro uošte ne pada, a od novembra do marta u ekstremno malim količinama.

KAKO STIĆI

Tozer je udaljen 450 km južno od glavnog grada Tunisa, a najbliže primorsko mesto je Gabes ka Istoku. Do granice sa Alžirom ka zapadu ima oko 50 km.

Voz je u Tunisu pouzdana opcija – na liniji Tozer-Tunis saobraćaju dva voza dnevno, jedan rano ujutro, a drugi uveče. Ako ste na tankom budžetu, idealna kombinacija je noćni voz kojim štedite jednu noć spavanja. Karta je oko 30 TD.

Autobusi saobraćaju 4-5 puta dnevno, vožnja do Tunisa traje 7 sati, a karte su nešto jeftinije od voznih – oko 25 TD.

SMEŠTAJ

Najjeftinije spavanje za oko 5 TD po osobi je u auto kampu Camping Les Beaux Rêves. U kampu postoje parcele za šatore i auto-kampere, ali i bungalovi. Internet radi, a palme su dobra zaštita od jakog pustinjskog sunca.

Hoteli su skoncentrisani duž avenije Abdulkacem Chebbi, manje od 1 km južno od autobuske stanice. Taxi od stanice je oko 3 TD, a hoteli su smešteni maltene jedan pored drugog tako da lako možete pronaći opciju koja vam najviše odgovara. Računajte od 25 TD za dvokrevetnu sobu u jeftinijim hotelima, i od 40 TD u boljim.

Kao i svuda u Tunisu, u Tozeru postoje bankomati, menjačnice i ispostave svih tuniskih banaka. Većina hotela, restorana, i prodavnica prima kreditne kartice, a često je moguće i neformalno plaćanje u eurima.