- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Tumori srca
[TABLE]
[TR]
[TD="class: tekst_sa_slikom_slika_cell"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Piše: B.Laćarak
Zvuči gotovo neverovatno, ali osim ljubavi, u svakom delu srca može da izraste i - tumor! Baš kao i u svim drugim organima i tkivima, tumori srca po biološkim osobinama mogu da budu dobroćudni i zloćudni. Ali, i dobroćudni tumor koji se javi u osetljivom delu srca ima zloćudne posledice ako se na vreme ne prepozna i ukloni. Srećom, otklanjanjem dobroćudnog tumora nestaju i nastale smetnje i najčešće definitivno zbrinjava bolesnik dok je zloćudni tumor srca značajno komplikovaniji za lečenje, ako je ono uopšte moguće.
- Na sreću, tumori izrasli u samom srcu koji se označavaju kao primarni su veoma retki i čine samo oko 0,02 odsto svih tumora u organizmu - kaže prof. dr sc. med. Sašo Rafajlovski, internista-kardiolog Klinike za urgentnu internu medicinu VMA, autor knjige "Tumori srca". - Međutim, svi maligni tumori iz organizma mogu da daju metastaze i u srcu. Otud su ovi tumori srca daleko češći, više od 100 puta u odnosu na primarne, i označavaju se kao sekundarni. Najčešće tumor urasta u srčane šupljine, pretežno u levoj strani, najčešće u levoj pretkomori. Rastom dovodi do smanjenja šupljine srca u koju urastaju dovodeći prvo do lokalnih smetnji, obično u provodnom sistemu, a potom i opštih tegoba vezanih za oštećenje funkcije srca.
Najčešći benigni tumori
Oko 50 odsto svih benignih tumora srca čine miksomi. Obično se javljaju u srednjem životnom dobu, češće u ženskoj populaciji. Tumor najčešće raste u levoj pretkomori urastajući u šupljinu kao pečurka. Od lokalizacije, brzine rasta i veličine ovog tumora zavise i smetnje. Lečenje je hirurško i najčešće vrlo uspešno.
Drugi po učestalosti, ali daleko ređi, je fibrom, tumor vezivnog tkiva. Obično raste u zidu srca, većinom u zidu leve komore. Uglavnom se javlja u dečjem uzrastu, većinom već u prvoj godini. Raste sporo i može dugo da ostane "nem", osim u slučajevima kada izraste na putu provodnog sistema srca, pa daje ranije smetnje.
Slične učesatalosti su i lipomi i lipomatozna hipertrofija srca nastali iz masnih ćelija srca. Lipomi najčešće nastaju ispod epitela kojim je obavijen mišićni sloj srca, najčešće su mali, ali mogu da prerasti veličinu srca, dok se lipomatozna hipertrofija javlja u pretkomorskoj pregradi.
Rabdomiom je najčešći benigni tumor mišića srca. Uglavnom je udružen sa drugiim bolestima kao što su tuberozna skleroza ili urođena srčana mana. Može da se javi kod mladih, čak i kod beba pre rođenja.
- Oko 90 odsto svih tumora srca dece koji se javljaju dok su ona još u utrobi majke su baš ovi tumori - objašnjava naš sagovornik. - Na ultrazvučnom pregledu srca se vidi kao dobro ograničena tvorevina u zidu komore sa mogućim urastanjem u srčanu šupljinu. Hirurško odstranjenje je jedini način lečenja, ali samo u slučajevima kad tumor sprečava kretanje krvi u srcu, ili dovodi do insuficijencije srčanih zalistaka, odnosno izaziva smetnje u prenosu impulsa srca.
I krvni sudovi srca mogu proizvesti tumorske tvorevine koje se označavaju kao hemangiomi srca, koji su inače veoma retki.
Iz unutrašnje ovojnice srca, endokarda može da izraste tumor koji je veoma inrteresantnog izgleda, liči na morsku sasu. Ovakvi tumori izrastaju samo u srcu za razliku od većine drugih tumora srca. Ovaj tumor uglavnom pogađa starije.
Tumor germinativnih ćelija srca, teratomi nastaju zbog poremećaja u embrionalnom razvoju (ranom razvoju ploda) tako da se u njemu nalaze ćelije sva tri razvojna lista, slično kao što se nalaze i u teratomima drugih lokalizacija. Najčešće se otkriva u mlađem uzrastu, nešto učestalije kod žena. Teratom obično narasta u perikardu prikačen za bazu velikih arterija srca.
- Jedan od najmanjih tumora koji se nalazi na samom atrioventrikularnom čvoru od kojeg polaze impulsi prema komorama je mezoteliom - priča dr Rafajlovski. -Za ovaj tumor se obično kaže "ni manji tumor ni veća potencijalna šteta" jer na najbolji način potvrđuje konstataciju da su svi benigni tumori srca po svom mogućem neželjenom dejstvu potencijalno maligni.
Maligni tumori
Primarni maligni tumori srca imaju nepovoljniju prognozu, ali su srećom ređi od benignih. Izdvajaju se:
- karcinomi, koji nastaju iz epitelnog tkiva i veoma su retki, i
- sarkomi, nastaju iz potpornog tkiva, najčešće iz vezivnog tkiva (fibrosarkomi), mišića srca (rabdomiosarkomi i leiomiosarkomi), masnog tkiva (liposarkomi), krvnih sudova (hemangiosarkomi, limfangiosarkomi ili Kapoši sarkom), nervnog tkiva (maligni švanom srca). Veoma retko mogu u srcu primarno da se razviju i hematološki maligni tumori kakvi su limfomi ili leukemije.
Sekundarni tumori srca su posledica širenja malignih tumora iz drugih delova organizma. Metastaze mogu da uđu u srce svim poznatim putevima, najčešće neposrednim širenjem recimo iz pluća, limfogenim putem većinom iz malignih tumora dojke, hematogenim putem iz svih drugih malignih tumora.
Dijagnostika
Od dijagnostičkih metoda pouzdana je ehokardiografija (ultrazvuk) a u slučaju indikacije hirurškog odstranjenja tumora potrebno je da se pregled dopuni rentgenom, skenerom, posebno multislajsnom varijantom kompjuterizovane tomografije i magnetnom rezonancom. Ipak, potvda za tumor se dobija tek patohistološkom analizom uzorka koji se najčešće uzima kateterizacijom srca.
Lečenje
Lečenje benignih tumora srca je hirurško i veoma uspešno, ako je neophodno. Naime, ovi tumori sporo rastu i mogu dugo da postoje bez izrazitijih smetnji, tako da se operacija radi tek kada značajno zasmeta, jer su hirurške intervencije prilično riskantne.
Svi maligni tumori moraju da se leče, a izbor metode zavisi od očekivanog efekta. Pojedini maligni tumori mogu samo operacijom da se odstrane, drugi se ozrače ako se očekuje radiosenzitivnost, a neki zahtevaju primenu i kombinovanih citostatika, odnosno hemioterapiju.
Sekundarni, odnosno metastatski tumori srca se leče sistemski antitumorskom terapijom ishodišnog tumora i palijativnim merama za smanjenje smetnji u samom srcu.
- Prognoza zavisi od vrste tumora, lokalizacije i brzine rasta, a nepovoljna je ako se tumor pravovremeno ne leči - ističe prof.dr Sašo Rafajlovski.
Izvor: Bilje i zdravlje
[TABLE]
[TR]
[TD="class: tekst_sa_slikom_slika_cell"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Piše: B.Laćarak
Zvuči gotovo neverovatno, ali osim ljubavi, u svakom delu srca može da izraste i - tumor! Baš kao i u svim drugim organima i tkivima, tumori srca po biološkim osobinama mogu da budu dobroćudni i zloćudni. Ali, i dobroćudni tumor koji se javi u osetljivom delu srca ima zloćudne posledice ako se na vreme ne prepozna i ukloni. Srećom, otklanjanjem dobroćudnog tumora nestaju i nastale smetnje i najčešće definitivno zbrinjava bolesnik dok je zloćudni tumor srca značajno komplikovaniji za lečenje, ako je ono uopšte moguće.
- Na sreću, tumori izrasli u samom srcu koji se označavaju kao primarni su veoma retki i čine samo oko 0,02 odsto svih tumora u organizmu - kaže prof. dr sc. med. Sašo Rafajlovski, internista-kardiolog Klinike za urgentnu internu medicinu VMA, autor knjige "Tumori srca". - Međutim, svi maligni tumori iz organizma mogu da daju metastaze i u srcu. Otud su ovi tumori srca daleko češći, više od 100 puta u odnosu na primarne, i označavaju se kao sekundarni. Najčešće tumor urasta u srčane šupljine, pretežno u levoj strani, najčešće u levoj pretkomori. Rastom dovodi do smanjenja šupljine srca u koju urastaju dovodeći prvo do lokalnih smetnji, obično u provodnom sistemu, a potom i opštih tegoba vezanih za oštećenje funkcije srca.
Najčešći benigni tumori
Oko 50 odsto svih benignih tumora srca čine miksomi. Obično se javljaju u srednjem životnom dobu, češće u ženskoj populaciji. Tumor najčešće raste u levoj pretkomori urastajući u šupljinu kao pečurka. Od lokalizacije, brzine rasta i veličine ovog tumora zavise i smetnje. Lečenje je hirurško i najčešće vrlo uspešno.
Drugi po učestalosti, ali daleko ređi, je fibrom, tumor vezivnog tkiva. Obično raste u zidu srca, većinom u zidu leve komore. Uglavnom se javlja u dečjem uzrastu, većinom već u prvoj godini. Raste sporo i može dugo da ostane "nem", osim u slučajevima kada izraste na putu provodnog sistema srca, pa daje ranije smetnje.
Slične učesatalosti su i lipomi i lipomatozna hipertrofija srca nastali iz masnih ćelija srca. Lipomi najčešće nastaju ispod epitela kojim je obavijen mišićni sloj srca, najčešće su mali, ali mogu da prerasti veličinu srca, dok se lipomatozna hipertrofija javlja u pretkomorskoj pregradi.
Rabdomiom je najčešći benigni tumor mišića srca. Uglavnom je udružen sa drugiim bolestima kao što su tuberozna skleroza ili urođena srčana mana. Može da se javi kod mladih, čak i kod beba pre rođenja.
- Oko 90 odsto svih tumora srca dece koji se javljaju dok su ona još u utrobi majke su baš ovi tumori - objašnjava naš sagovornik. - Na ultrazvučnom pregledu srca se vidi kao dobro ograničena tvorevina u zidu komore sa mogućim urastanjem u srčanu šupljinu. Hirurško odstranjenje je jedini način lečenja, ali samo u slučajevima kad tumor sprečava kretanje krvi u srcu, ili dovodi do insuficijencije srčanih zalistaka, odnosno izaziva smetnje u prenosu impulsa srca.
I krvni sudovi srca mogu proizvesti tumorske tvorevine koje se označavaju kao hemangiomi srca, koji su inače veoma retki.
Iz unutrašnje ovojnice srca, endokarda može da izraste tumor koji je veoma inrteresantnog izgleda, liči na morsku sasu. Ovakvi tumori izrastaju samo u srcu za razliku od većine drugih tumora srca. Ovaj tumor uglavnom pogađa starije.
Tumor germinativnih ćelija srca, teratomi nastaju zbog poremećaja u embrionalnom razvoju (ranom razvoju ploda) tako da se u njemu nalaze ćelije sva tri razvojna lista, slično kao što se nalaze i u teratomima drugih lokalizacija. Najčešće se otkriva u mlađem uzrastu, nešto učestalije kod žena. Teratom obično narasta u perikardu prikačen za bazu velikih arterija srca.
- Jedan od najmanjih tumora koji se nalazi na samom atrioventrikularnom čvoru od kojeg polaze impulsi prema komorama je mezoteliom - priča dr Rafajlovski. -Za ovaj tumor se obično kaže "ni manji tumor ni veća potencijalna šteta" jer na najbolji način potvrđuje konstataciju da su svi benigni tumori srca po svom mogućem neželjenom dejstvu potencijalno maligni.
Maligni tumori
Primarni maligni tumori srca imaju nepovoljniju prognozu, ali su srećom ređi od benignih. Izdvajaju se:
- karcinomi, koji nastaju iz epitelnog tkiva i veoma su retki, i
- sarkomi, nastaju iz potpornog tkiva, najčešće iz vezivnog tkiva (fibrosarkomi), mišića srca (rabdomiosarkomi i leiomiosarkomi), masnog tkiva (liposarkomi), krvnih sudova (hemangiosarkomi, limfangiosarkomi ili Kapoši sarkom), nervnog tkiva (maligni švanom srca). Veoma retko mogu u srcu primarno da se razviju i hematološki maligni tumori kakvi su limfomi ili leukemije.
Sekundarni tumori srca su posledica širenja malignih tumora iz drugih delova organizma. Metastaze mogu da uđu u srce svim poznatim putevima, najčešće neposrednim širenjem recimo iz pluća, limfogenim putem većinom iz malignih tumora dojke, hematogenim putem iz svih drugih malignih tumora.
Dijagnostika
Od dijagnostičkih metoda pouzdana je ehokardiografija (ultrazvuk) a u slučaju indikacije hirurškog odstranjenja tumora potrebno je da se pregled dopuni rentgenom, skenerom, posebno multislajsnom varijantom kompjuterizovane tomografije i magnetnom rezonancom. Ipak, potvda za tumor se dobija tek patohistološkom analizom uzorka koji se najčešće uzima kateterizacijom srca.
Lečenje
Lečenje benignih tumora srca je hirurško i veoma uspešno, ako je neophodno. Naime, ovi tumori sporo rastu i mogu dugo da postoje bez izrazitijih smetnji, tako da se operacija radi tek kada značajno zasmeta, jer su hirurške intervencije prilično riskantne.
Svi maligni tumori moraju da se leče, a izbor metode zavisi od očekivanog efekta. Pojedini maligni tumori mogu samo operacijom da se odstrane, drugi se ozrače ako se očekuje radiosenzitivnost, a neki zahtevaju primenu i kombinovanih citostatika, odnosno hemioterapiju.
Sekundarni, odnosno metastatski tumori srca se leče sistemski antitumorskom terapijom ishodišnog tumora i palijativnim merama za smanjenje smetnji u samom srcu.
- Prognoza zavisi od vrste tumora, lokalizacije i brzine rasta, a nepovoljna je ako se tumor pravovremeno ne leči - ističe prof.dr Sašo Rafajlovski.
Izvor: Bilje i zdravlje