- Učlanjen(a)
- 10.09.2012
- Poruka
- 2
Ćao piplsi, zanima me vaše tumačenje, odnosno neka vaša analiza Heraklitovog citata ''Život je ovaj oduvek bio, jeste i biće živa vatra, koja se po svojoj meri čas pali- čas gasi.''
Tumačenje vatre.
- Začetnik teme Jamajcanka
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 12.09.2009
- Poruka
- 511
Evo pošto niko neće da kaže, a ti si najverovatnije otišla sa ovog foruma, imam blebet u glavi koji bih rado podelio sa svim nekim nikim (koji zaobilaze ovu temu 
).
Šta je ono što tamu (element nepojavnog a osnovnog, bazičnog) uspe u totalitetu da ispinu? Svetlost. Jer ako rukom zakloniš plam sveće šta je u sobi? Uparavo to "čas pali-čas gasi" predstavlja pojavu (ne)života (u zavisnosti kakva je u sadasnjem trentuku svojstvo te vatre).
Pogledaj jednom u osvit sunca. Posmatraj nebo kakvo je pre izlaska i onaj momenat kada se pojavi prva linija sunca na horizontu. I to ‚‚kakvo je" premesti u sada, u sebe. Kakav je tvoj odnos sa životom bio, kakav je sada i kakav će da bude? Pogledaj i izvan sebe kao svedok! Kakav je bio svet pre jednog rodjenja, za vreme i posle (rodjenje u ovom kontekstu bi bio tumačanje tvoje prisutnosti (svesnosti) u prošlom, sadašnjem i budućem vremenu. Ovde sada treba objasniti i te pojmove, a ako i to počnem off topik jer je garant da se neću vratiti na temu). Zašto živa? Šta je u opšte život? Od kud dolazi? Gde ide? Gde (i kad) se završava? Upravo kao i vatra (kao nosioca poruke svetlosti, topline, veličine...) ona se menja mimo tvoje volje. Giba se onako kako se giba bez obzira šta ti u tom trenutku od nje zahtevaš ili tražiš. Život ima kako svoj pojavni oblik tako ima i nepojavni, koji se ne može objasniti jer ne postoji odnost sa tim ne(pojavnim) nema u odnosu na šta ispitati empirijski (fizički), ali može se učestvovati u toj stalnoj promeni, koja jedina konstanta koja nije ograničena prostorno-vremenskim oznakama.
Zanimljiv je odnos prema životu novorodjene bebe i starca na umoru. Gotovo da su na istoj osnovi, želja (mada bi više bio prikladan termin održanje. Želja je više stanje razvijene svestnosti, tako da ne znam koliko beba želi nešto) za životom. Oba ova plamena imaju isti fokus samo su pozicije dijametralno suprotne. Vraćam se opet na simbol kruga ali u oblliku životnosti (neka bude i Vatra koja ga ispunjava).
Fokus Novog:
Stremljenje iz središta ka obodu. Novo i potreba za ispunjenjem. ‚‚Ja" istražuje, uči, prihvata, stvara, vlada, pomera granice. Širi se ne linearno. Ispunjava ceo prostor.
Fokus Starog:
Stremljenje je sa oboda ka centru. Staro i potreba za održanjem, težnja. ‚‚Ja" je istražilo (ili pak nije), naučilo (i prihvatilo ili otpustilo koncept), stvorilo (ili uništilo, možda i nije), vladalo je (sada više ne), pomeralo je granice (sada želi da se vrati). Više se ne širi. Vraća se linearno. Ide ka centru.
Dakle isti koncpet samo u obrnutom ogledalu. Novčić sa dve strane i koji se vrti.
Mislim da je vatra ovde Život i ono što on nosi sa sobom. Misteriju nastanka, misteriju odvijanja i mestiriju odlaska, kraja (pojavnog). I ono što stoji ispred i iza, odakle i gde ide život (nepojavno).
Jer treba razumeti život koji se odvija mimo naših zahteva a opet mi ga živimo po našoj volji. Šta god da odlučimo ili ne odlučimo predstavlja promenu.
tolko
).Šta je ono što tamu (element nepojavnog a osnovnog, bazičnog) uspe u totalitetu da ispinu? Svetlost. Jer ako rukom zakloniš plam sveće šta je u sobi? Uparavo to "čas pali-čas gasi" predstavlja pojavu (ne)života (u zavisnosti kakva je u sadasnjem trentuku svojstvo te vatre).
Pogledaj jednom u osvit sunca. Posmatraj nebo kakvo je pre izlaska i onaj momenat kada se pojavi prva linija sunca na horizontu. I to ‚‚kakvo je" premesti u sada, u sebe. Kakav je tvoj odnos sa životom bio, kakav je sada i kakav će da bude? Pogledaj i izvan sebe kao svedok! Kakav je bio svet pre jednog rodjenja, za vreme i posle (rodjenje u ovom kontekstu bi bio tumačanje tvoje prisutnosti (svesnosti) u prošlom, sadašnjem i budućem vremenu. Ovde sada treba objasniti i te pojmove, a ako i to počnem off topik jer je garant da se neću vratiti na temu
). Zašto živa? Šta je u opšte život? Od kud dolazi? Gde ide? Gde (i kad) se završava? Upravo kao i vatra (kao nosioca poruke svetlosti, topline, veličine...) ona se menja mimo tvoje volje. Giba se onako kako se giba bez obzira šta ti u tom trenutku od nje zahtevaš ili tražiš. Život ima kako svoj pojavni oblik tako ima i nepojavni, koji se ne može objasniti jer ne postoji odnost sa tim ne(pojavnim) nema u odnosu na šta ispitati empirijski (fizički), ali može se učestvovati u toj stalnoj promeni, koja jedina konstanta koja nije ograničena prostorno-vremenskim oznakama.Zanimljiv je odnos prema životu novorodjene bebe i starca na umoru. Gotovo da su na istoj osnovi, želja (mada bi više bio prikladan termin održanje. Želja je više stanje razvijene svestnosti, tako da ne znam koliko beba želi nešto
) za životom. Oba ova plamena imaju isti fokus samo su pozicije dijametralno suprotne. Vraćam se opet na simbol kruga ali u oblliku životnosti (neka bude i Vatra koja ga ispunjava).Fokus Novog:
Stremljenje iz središta ka obodu. Novo i potreba za ispunjenjem. ‚‚Ja" istražuje, uči, prihvata, stvara, vlada, pomera granice. Širi se ne linearno. Ispunjava ceo prostor.
Fokus Starog:
Stremljenje je sa oboda ka centru. Staro i potreba za održanjem, težnja. ‚‚Ja" je istražilo (ili pak nije), naučilo (i prihvatilo ili otpustilo koncept), stvorilo (ili uništilo, možda i nije), vladalo je (sada više ne), pomeralo je granice (sada želi da se vrati). Više se ne širi. Vraća se linearno. Ide ka centru.
Dakle isti koncpet samo u obrnutom ogledalu. Novčić sa dve strane i koji se vrti
.Mislim da je vatra ovde Život i ono što on nosi sa sobom. Misteriju nastanka, misteriju odvijanja i mestiriju odlaska, kraja (pojavnog). I ono što stoji ispred i iza, odakle i gde ide život (nepojavno).
Jer treba razumeti život koji se odvija mimo naših zahteva a opet mi ga živimo po našoj volji. Šta god da odlučimo ili ne odlučimo predstavlja promenu.
tolko