LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Тула - руска престоница оружја
[/h]Голос России, фото: ru.wikipedia.org/Celest/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs |
Радио „Глас Русије“ наставља циклус емисија о древним руским градовима, центрима међународног туризма. Данас, наш пут води ка Тули, која се налази на 180 км јужно од Москве.
„У Тулу не путују са својим самоваром“- тако се својевремено шалио велики руски писац Антон Чехов. А из наше приче ћете сазнати, да Тула није позната само по самоварима. То је и град руског оружја и дивних медењака. Прво помињање Туле налазимо на повељи из 1382. године. У 16. веку, када је Москва постала центар руских земаља, Тула почиње да игра важну улогу одбрамбеног пункта, који је штитио престоницу на јужним границама. Једна од главних знаменитости града, то је Туљски кремаљ. Он је помало налик на Московски. Исте зидине и куле од црвене цигле, слична дивна башта под зидинама. Овај Туљски кремаљ је био саздан у 16. веку. Цар Василиј III, кажу, хтео је да сагради зидине на левој обали реке Упе. Како је земљиште било мочварно, зидине су градили на моћним темељима, а темеље постављали на храстове шипове.
Унутар зидина налазио се читав град. У 17.веку, овде било је више од 100 кућа. Прва улица Туле се звала Велика кремаљска и налазила се такође унутар зидина. Сада се у оквиру Кремља налазе две цркве: Успенски сабор из средине 18.века и Богојављенски, који је био саграђен у част војника, погинулих у рату са Наполеоном, 1812. године. У здању Богојављенског сабора налази се Туљски музеј оружја, један од главних атракција града. Тула- град заната, који је последично постао индустријски град. Ту су се ковали и штитови и мачеви. Управо у Тули 1712 године, Петар Први је освовао фабрику оружја. 1775 године, фабрику је постила царица Екатерина Друга. Она је потом основала тамо и Палату ретког и моделног оружја.
Необично су интересантни модели минијатурног ловачког и бојног оружја. Они сведоче о томе да су се у Тули правиле „чудесне ствари“, чиме су се током историје прослваљали туљски оружари, говори Људмила Будаева:
„Имамо, на пример, револвер система „Булдог“, величине свега 2 центиметра. Имамо и праву буву, коју је сачинио савремени уметник, а у част легендарног туљског мајстора Левше. Имамо и пушку, величине зрна пиринча.“
Неколико речи о самоварима, са којима смо и започели ову причу. Музеј Туљских самовара се налази одмах поред Кремља. Свега пар векова уназад, Тула је била престоница „самоварног“ заната. Десетине фабрика и радионица је производило, сваке године, на хиљаде тих специјалних чајника. Од почетка 19.века прављење чаја уз помоћ самовара, је постало традиција у Русији. У антикварницама Туле, могу се купити старински самовари.“
Историја- историји, а у Тули има чиме човек и да се заслади. Овај је град- постојбина познатих медењака, омиљене руске посластице током многих векова. У граду постоји и музеј, посвећен овом десерту. Туљски медењак (Туљски пријаник) је по својој бити слаткиш, без којег се није могло у било којој прилици. Њега су служили и царевима и сељацима. И дан- данас Туљски медењак је остао посебан поклон.
[/h]Голос России, фото: ru.wikipedia.org/Celest/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs |
Радио „Глас Русије“ наставља циклус емисија о древним руским градовима, центрима међународног туризма. Данас, наш пут води ка Тули, која се налази на 180 км јужно од Москве.
„У Тулу не путују са својим самоваром“- тако се својевремено шалио велики руски писац Антон Чехов. А из наше приче ћете сазнати, да Тула није позната само по самоварима. То је и град руског оружја и дивних медењака. Прво помињање Туле налазимо на повељи из 1382. године. У 16. веку, када је Москва постала центар руских земаља, Тула почиње да игра важну улогу одбрамбеног пункта, који је штитио престоницу на јужним границама. Једна од главних знаменитости града, то је Туљски кремаљ. Он је помало налик на Московски. Исте зидине и куле од црвене цигле, слична дивна башта под зидинама. Овај Туљски кремаљ је био саздан у 16. веку. Цар Василиј III, кажу, хтео је да сагради зидине на левој обали реке Упе. Како је земљиште било мочварно, зидине су градили на моћним темељима, а темеље постављали на храстове шипове.
Унутар зидина налазио се читав град. У 17.веку, овде било је више од 100 кућа. Прва улица Туле се звала Велика кремаљска и налазила се такође унутар зидина. Сада се у оквиру Кремља налазе две цркве: Успенски сабор из средине 18.века и Богојављенски, који је био саграђен у част војника, погинулих у рату са Наполеоном, 1812. године. У здању Богојављенског сабора налази се Туљски музеј оружја, један од главних атракција града. Тула- град заната, који је последично постао индустријски град. Ту су се ковали и штитови и мачеви. Управо у Тули 1712 године, Петар Први је освовао фабрику оружја. 1775 године, фабрику је постила царица Екатерина Друга. Она је потом основала тамо и Палату ретког и моделног оружја.
Необично су интересантни модели минијатурног ловачког и бојног оружја. Они сведоче о томе да су се у Тули правиле „чудесне ствари“, чиме су се током историје прослваљали туљски оружари, говори Људмила Будаева:
„Имамо, на пример, револвер система „Булдог“, величине свега 2 центиметра. Имамо и праву буву, коју је сачинио савремени уметник, а у част легендарног туљског мајстора Левше. Имамо и пушку, величине зрна пиринча.“
Неколико речи о самоварима, са којима смо и започели ову причу. Музеј Туљских самовара се налази одмах поред Кремља. Свега пар векова уназад, Тула је била престоница „самоварног“ заната. Десетине фабрика и радионица је производило, сваке године, на хиљаде тих специјалних чајника. Од почетка 19.века прављење чаја уз помоћ самовара, је постало традиција у Русији. У антикварницама Туле, могу се купити старински самовари.“
Историја- историји, а у Тули има чиме човек и да се заслади. Овај је град- постојбина познатих медењака, омиљене руске посластице током многих векова. У граду постоји и музеј, посвећен овом десерту. Туљски медењак (Туљски пријаник) је по својој бити слаткиш, без којег се није могло у било којој прилици. Њега су служили и царевима и сељацима. И дан- данас Туљски медењак је остао посебан поклон.