LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sve više nesreća ruskih aviona
Trka za profitom odnosi živote
Nakon pada ruskog čarter aviona od 7. septembra, u kojem su poginule 43 osobe, među kojima i 36 igrača i funkcionera hokejaškog kluba Lokomotiva iz Jaroslavlja, u svetu se ponovo puno govori o bezbednosti ruskih letelica.
Najavljen plan za veću sigurnost: Mesto nesreće „tupoljeva“
Međunarodna asocijacija avionskog prevoza (IATA) učestalost incidenata u avionskom saobraćaju računa kao broj gubitaka trupa na milion sektora, pri čemu gubitak trupa predstavlja udes nakon kojeg se avion ne može više osposobiti, a sektor let koji uključuje poletanje i sletanje. Prema najnovijim podacima IATA, Rusija i zemlje ZND su u 2010. imale 7,15 gubitaka trupa na milion sektora, što je gotovo trostruko više od tog odnosa u svetu.
U 2009, međutim, ovaj odnos je za Rusiju i ZND iznosio 1,76, i bio je niži od svetskog proseka, koji je iznosio 2,54. U 2011, Bezbednosna mreža avionskog saobraćaja (ASN) je, kada je reč o Rusiji i ZND, zabeležila 13 avionskih incidenata, od kojih je u osam bilo ljudskih žrtava, dok je ukupan broj poginulih iznosio 119. Kanada je u istom periodu imala šest incidenata, sa ukupno 15 ljudskih žrtava, a SAD - devet incidenata, sa ukupno sedam poginulih.
Prema najnovijih podacima, ruski avio-prevoznici prevezu oko 57 miliona putnika godišnje. Stručnjaci se slažu da bezbednosni problem ne predstavljaju velike avio-kompanije, kao što su „Aeroflot“ i „Transaero“, već manji avio-prevoznici, uglavnom specijalizovani za regionalne i čarter linije. Prema rečim ruskog minostra saobraćaja Igora Levina, u ovoj zemlji trenutno radi 130 avio-kompanija, pri čemu samo 10 od njih prevezu 85 odsto putnika.
Mali avio-prevoznici koriste uglavnom starije modele aviona iz sovjetske ere, kao i polovne modele zapadne proizvodnje, od kojih mnogi ne odgovaraju bezbednosnim normama. Pored toga, mnoge od malih avio-kompanija su u vlasništvu tzv. novih bogataša koje interesuje samo profit i zanemaruju mere bezbednosti. Neki čak i odbijaju pilotima od plate zbog preterane potrošnje goriva, ili ako ne spuste avion prilikom prvog pokušaja. Nepridržavanje propisa i retko kažnjavanje, niske plate pilota i nedovoljno letačke obuke, takođe se navode kao neki od uzroka udesa.
Zbog svega ovoga, Ruska vlada je najavila plan za poboljšanje bezbednosti avionskog saobraćaja. Planovi podrazumevaju “tehnički remont oko 300 kontrolnih objekata u avionskom saobraćaju, formiranje bar pet novih centara za analizu avionskih nesreća, novu kontrolnu opremu na avionskim pistama i novu tehnologiju kontrole bezbednosti letenja, koja bi službenicima u avionskom saobraćaju pomogla u donošenju odluka”. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev se nakon poslednje nesreće obavezao i da će svi avioni sovjetske proizvodnje biti povučeni iz upotrebe 2012.
Najveće nesreće ruskih aviona u proteklih 15 godina:
-10. aprila 2010. - Avion „tupoljev 154“ u kojem je leteo poljski predsednik Leh Kačinjski, srušio se u blizini ruskog aerodroma Smolensk. Poginulo je svih 90 putnika.
-14. septembar 2008. - Avion „boing“ se srušio prilikom sletanja u blizini grada Perma u centralnoj Rusiji. Poginulo je svih 88 putnika i članova posade.
-22. avgust 2006. - Ruski avion „tupoljev 154“ srušio se blizu grada Donjecka u Ukrajini. Poginulo je svih 170 putnika i članova posade.
-9. jul 2006. - Najmanje 122 osobe su poginule na aerodromu u Irkutsku prilikom sletanja aviona „erbas A310”. U avionu je bilo 195 putnika članova posade. Među poginulima je bio i veliki broj dece koja su išla na letovanje na Bajkalsko jezero.
-3. maj 2002. - Prilikom sudara ruskog putničkog aviona „tupoljev 154“ i transportnog aviona „boing 757“ iznad južne Nemačke poginula je 71 osoba, uglavnom deca koja su ruskim avionom letela na školsku ekskurziju.
-3. jul 2001. - Ruski avion “tupoljev 154” srušio se kod Irkutska, poginulo je svih 145 putnika i članova posade.
-25. oktobar 2000. - Vojni avion „iljušin“ koji je leteo iz Rusije, srušio se u gruzijskim planinama. U udesu su poginule 82 osobe.
-29. avgust 1996. - Ruski avion “tupoljev 154”, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli svi putnici i članovi posade, njih 141.
Fatalni udesi ruskih aviona u 2011.
Vreme: 7. septembar
Mesto: Jaroslavlje, Rusija,
Kompanija: JAK servis
Tip aviona: jakovljev 42D
Broj žrtava: 44
Vreme: 9. avgust
Mesto: okolina Omsukčana, Rusija
Kompanija: Avis Amur
Tip aviona: antonov 12
Broj žrtava: 11
Vreme: 11. jul
Mesto: okolina
Streževoja, Rusija
Kompanija: Angara erlajnz
Tip aviona: antonov 24RV
Broj žrtava: 7
Vreme: 6. jul
Mesto: u blizini vazduhoplovne
baze Bagram,
Avganistan
Kompanija: Silk vej erlajnz
Tip aviona: iljušin 76TD
Broj žrtava: 9
Vreme: 20. jun
Mesto: Petrozavodsk, Rusija
Kompanija: Ruser erlajnz
Tip aviona: tupoljev 134
Broj žrtava: 47
Blic
Trka za profitom odnosi živote
Nakon pada ruskog čarter aviona od 7. septembra, u kojem su poginule 43 osobe, među kojima i 36 igrača i funkcionera hokejaškog kluba Lokomotiva iz Jaroslavlja, u svetu se ponovo puno govori o bezbednosti ruskih letelica.
Najavljen plan za veću sigurnost: Mesto nesreće „tupoljeva“
Međunarodna asocijacija avionskog prevoza (IATA) učestalost incidenata u avionskom saobraćaju računa kao broj gubitaka trupa na milion sektora, pri čemu gubitak trupa predstavlja udes nakon kojeg se avion ne može više osposobiti, a sektor let koji uključuje poletanje i sletanje. Prema najnovijim podacima IATA, Rusija i zemlje ZND su u 2010. imale 7,15 gubitaka trupa na milion sektora, što je gotovo trostruko više od tog odnosa u svetu.
U 2009, međutim, ovaj odnos je za Rusiju i ZND iznosio 1,76, i bio je niži od svetskog proseka, koji je iznosio 2,54. U 2011, Bezbednosna mreža avionskog saobraćaja (ASN) je, kada je reč o Rusiji i ZND, zabeležila 13 avionskih incidenata, od kojih je u osam bilo ljudskih žrtava, dok je ukupan broj poginulih iznosio 119. Kanada je u istom periodu imala šest incidenata, sa ukupno 15 ljudskih žrtava, a SAD - devet incidenata, sa ukupno sedam poginulih.
Prema najnovijih podacima, ruski avio-prevoznici prevezu oko 57 miliona putnika godišnje. Stručnjaci se slažu da bezbednosni problem ne predstavljaju velike avio-kompanije, kao što su „Aeroflot“ i „Transaero“, već manji avio-prevoznici, uglavnom specijalizovani za regionalne i čarter linije. Prema rečim ruskog minostra saobraćaja Igora Levina, u ovoj zemlji trenutno radi 130 avio-kompanija, pri čemu samo 10 od njih prevezu 85 odsto putnika.
Mali avio-prevoznici koriste uglavnom starije modele aviona iz sovjetske ere, kao i polovne modele zapadne proizvodnje, od kojih mnogi ne odgovaraju bezbednosnim normama. Pored toga, mnoge od malih avio-kompanija su u vlasništvu tzv. novih bogataša koje interesuje samo profit i zanemaruju mere bezbednosti. Neki čak i odbijaju pilotima od plate zbog preterane potrošnje goriva, ili ako ne spuste avion prilikom prvog pokušaja. Nepridržavanje propisa i retko kažnjavanje, niske plate pilota i nedovoljno letačke obuke, takođe se navode kao neki od uzroka udesa.
Zbog svega ovoga, Ruska vlada je najavila plan za poboljšanje bezbednosti avionskog saobraćaja. Planovi podrazumevaju “tehnički remont oko 300 kontrolnih objekata u avionskom saobraćaju, formiranje bar pet novih centara za analizu avionskih nesreća, novu kontrolnu opremu na avionskim pistama i novu tehnologiju kontrole bezbednosti letenja, koja bi službenicima u avionskom saobraćaju pomogla u donošenju odluka”. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev se nakon poslednje nesreće obavezao i da će svi avioni sovjetske proizvodnje biti povučeni iz upotrebe 2012.
Najveće nesreće ruskih aviona u proteklih 15 godina:
-10. aprila 2010. - Avion „tupoljev 154“ u kojem je leteo poljski predsednik Leh Kačinjski, srušio se u blizini ruskog aerodroma Smolensk. Poginulo je svih 90 putnika.
-14. septembar 2008. - Avion „boing“ se srušio prilikom sletanja u blizini grada Perma u centralnoj Rusiji. Poginulo je svih 88 putnika i članova posade.
-22. avgust 2006. - Ruski avion „tupoljev 154“ srušio se blizu grada Donjecka u Ukrajini. Poginulo je svih 170 putnika i članova posade.
-9. jul 2006. - Najmanje 122 osobe su poginule na aerodromu u Irkutsku prilikom sletanja aviona „erbas A310”. U avionu je bilo 195 putnika članova posade. Među poginulima je bio i veliki broj dece koja su išla na letovanje na Bajkalsko jezero.
-3. maj 2002. - Prilikom sudara ruskog putničkog aviona „tupoljev 154“ i transportnog aviona „boing 757“ iznad južne Nemačke poginula je 71 osoba, uglavnom deca koja su ruskim avionom letela na školsku ekskurziju.
-3. jul 2001. - Ruski avion “tupoljev 154” srušio se kod Irkutska, poginulo je svih 145 putnika i članova posade.
-25. oktobar 2000. - Vojni avion „iljušin“ koji je leteo iz Rusije, srušio se u gruzijskim planinama. U udesu su poginule 82 osobe.
-29. avgust 1996. - Ruski avion “tupoljev 154”, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli svi putnici i članovi posade, njih 141.
Fatalni udesi ruskih aviona u 2011.
Vreme: 7. septembar
Mesto: Jaroslavlje, Rusija,
Kompanija: JAK servis
Tip aviona: jakovljev 42D
Broj žrtava: 44
Vreme: 9. avgust
Mesto: okolina Omsukčana, Rusija
Kompanija: Avis Amur
Tip aviona: antonov 12
Broj žrtava: 11
Vreme: 11. jul
Mesto: okolina
Streževoja, Rusija
Kompanija: Angara erlajnz
Tip aviona: antonov 24RV
Broj žrtava: 7
Vreme: 6. jul
Mesto: u blizini vazduhoplovne
baze Bagram,
Avganistan
Kompanija: Silk vej erlajnz
Tip aviona: iljušin 76TD
Broj žrtava: 9
Vreme: 20. jun
Mesto: Petrozavodsk, Rusija
Kompanija: Ruser erlajnz
Tip aviona: tupoljev 134
Broj žrtava: 47
Blic