LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Trinaest viših škola bez dozvole
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Uslove za akreditaciju nije ispunilo 13 od ukupno 50 visokih škola koje su bile na proveri. Upozorenim školama nedostaju stručni kadrovi i bolji uslovi za rad.
Ilustracija (sxc.hu) Komisija za akreditaciju (KAPK) odložila je odluku za još dve škole. Većini manjka stručnog kadra, a neke su upisivale i duplo više studenata nego što im je dozvoljeno, pišu "Novosti".
Na spisku onih kojima je stigao akt upozorenja jer ne ispunjavaju uslove za akreditaciju su - visoke škole za vaspitače u Aleksincu, Gnjilanu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Pirotu i Vršcu. Akreditaciju nisu dobile ni visoke tehničke škole u Aranđelovcu, Trsteniku, Zvečanu i Požarevcu.
Uslove za akreditaciju nisu ispunile ni Beogradska poslovna škola, Visoka poslovna škola iz Čačka i Visoka hotelijerska škola u Beogradu. Donošenje odluke o akreditaciji odloženo je za Visoku sportsku i zdravstvenu školu iz Beograda i Visoku ekonomsku iz Peći i Leposavića.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Svaka škola da bi bila akreditovana mora da ima bar dva kvadrata prostorija po jednom studentu - objašnjava prof. dr Endre Pap. - Kako smo u postupku akreditacije obilazili škole po Srbiji, videli smo da neke imaju izuzetno loše uslove za rad. Dali smo im rok da se poprave, ali po onome kako sada izgledaju nemaju šansu da budu akreditovane
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Kod najvećeg broja problem je bio to što nisu imale 20 predavača u stalnom radnom odnosu. Bar desetoro moraju da budu doktori nauka", objašnjava za „Novosti“ prof. dr Endre Pap, potpredsednik KAPK-a. "Značajno veći broj studenata od propisanog upisivala je Visoka poslovna škola iz Beograda."
Direktor ove škole, Ilija Samardžić, priznaje da su upisivali više studenata, ali ne na svoju ruku i ne da bi zaradili. On otkriva da je posle dopisa ministra prosvete Žarka Obradovića proširio listu i primio studente bez oba roditelja, Rome, interno raseljene, invalide... Niko od njih, dodaje, ne plaća školarinu, već njihove studije idu na račun ove škole.
"Akreditovani smo na 1.200 studenata, a primamo i do 1.800, ali svi preko broja su iz različitih socijalnih kategorija. Daleko od toga da zarađujemo na njima", tvrdi Samardžić. "Rekli smo to KAPK-u, ali nisu uvažili našu primedbu, sada im pišemo zvaničan dopis. Kad ministar odredi drugačiju upisnu politiku, moramo da je se pridržavamo. Ne može Komisija tako da nas kažnjava, jer ako ne dobijemo akreditaciju nećemo moći ni da upisujemo nove studente."
Veliko opterećenje ovoj školi je, dodaje, i generacija iz vremena bombardovanja, kada je upisano 10.000 brucoša bez prijemnog. Mnogi od njih, kaže, reaktivirali su se i sada se i oni računaju u „bolonjce“.
Samardžić ukazuje na mnoge nelogičnosti u postupku akreditacije. Kaže da je za školu na čijem je čelu recenzent bio profesor sa konkurentskog „Singidunuma“, umesto da bude neko od kolega iz drugih gradova, koji nisu konkurencija. Navodi i nelogičnost da visoka škola u Beogradu, koja ima 16.000 kvadrata prostora i veliki broj predavača, bude akreditovana na isti broj studenata kao konkurentska škola iz Blaca.
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Uslove za akreditaciju nije ispunilo 13 od ukupno 50 visokih škola koje su bile na proveri. Upozorenim školama nedostaju stručni kadrovi i bolji uslovi za rad.
Ilustracija (sxc.hu)
Na spisku onih kojima je stigao akt upozorenja jer ne ispunjavaju uslove za akreditaciju su - visoke škole za vaspitače u Aleksincu, Gnjilanu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Pirotu i Vršcu. Akreditaciju nisu dobile ni visoke tehničke škole u Aranđelovcu, Trsteniku, Zvečanu i Požarevcu.
Uslove za akreditaciju nisu ispunile ni Beogradska poslovna škola, Visoka poslovna škola iz Čačka i Visoka hotelijerska škola u Beogradu. Donošenje odluke o akreditaciji odloženo je za Visoku sportsku i zdravstvenu školu iz Beograda i Visoku ekonomsku iz Peći i Leposavića.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Svaka škola da bi bila akreditovana mora da ima bar dva kvadrata prostorija po jednom studentu - objašnjava prof. dr Endre Pap. - Kako smo u postupku akreditacije obilazili škole po Srbiji, videli smo da neke imaju izuzetno loše uslove za rad. Dali smo im rok da se poprave, ali po onome kako sada izgledaju nemaju šansu da budu akreditovane
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Kod najvećeg broja problem je bio to što nisu imale 20 predavača u stalnom radnom odnosu. Bar desetoro moraju da budu doktori nauka", objašnjava za „Novosti“ prof. dr Endre Pap, potpredsednik KAPK-a. "Značajno veći broj studenata od propisanog upisivala je Visoka poslovna škola iz Beograda."
Direktor ove škole, Ilija Samardžić, priznaje da su upisivali više studenata, ali ne na svoju ruku i ne da bi zaradili. On otkriva da je posle dopisa ministra prosvete Žarka Obradovića proširio listu i primio studente bez oba roditelja, Rome, interno raseljene, invalide... Niko od njih, dodaje, ne plaća školarinu, već njihove studije idu na račun ove škole.
"Akreditovani smo na 1.200 studenata, a primamo i do 1.800, ali svi preko broja su iz različitih socijalnih kategorija. Daleko od toga da zarađujemo na njima", tvrdi Samardžić. "Rekli smo to KAPK-u, ali nisu uvažili našu primedbu, sada im pišemo zvaničan dopis. Kad ministar odredi drugačiju upisnu politiku, moramo da je se pridržavamo. Ne može Komisija tako da nas kažnjava, jer ako ne dobijemo akreditaciju nećemo moći ni da upisujemo nove studente."
Veliko opterećenje ovoj školi je, dodaje, i generacija iz vremena bombardovanja, kada je upisano 10.000 brucoša bez prijemnog. Mnogi od njih, kaže, reaktivirali su se i sada se i oni računaju u „bolonjce“.
Samardžić ukazuje na mnoge nelogičnosti u postupku akreditacije. Kaže da je za školu na čijem je čelu recenzent bio profesor sa konkurentskog „Singidunuma“, umesto da bude neko od kolega iz drugih gradova, koji nisu konkurencija. Navodi i nelogičnost da visoka škola u Beogradu, koja ima 16.000 kvadrata prostora i veliki broj predavača, bude akreditovana na isti broj studenata kao konkurentska škola iz Blaca.