Član
- Učlanjen(a)
- 03.08.2010
- Poruka
- 1.037
Триатлон је спортско такмичење које у себи садржи три различите дисциплине: пливање, бициклизам и атлетику. Такмичар мора током трке прећи унапред задане деонице пливајући, возећи бицикл, односно трчећи према унапред заданом распореду.
Историја триатлона
Неки извори спомињу да се прва триатлонска такмичења бележе око 1920. године у Француској, под називима 'Лес троис спортс', 'Ла Цоурсе дес Дéброуиллардс' и 'Ла цоурсе дес Тоуцхе à Тоут'. Данас се ове трке одржавају сваке године близу места Јоинвилле ле Понт, у Меулану и у Поиссyу. 1920. Часопис 'Л´Ауто' је 1920. године писао о трци која се састојала од 3 km трчања, 12 km вожње бициклом и пливања преко канала Марне.
После тих година триатлон није био организован, односно нема података о такмичењима, све до такмичења 'Миссион Баy Триатхлон' одржаног 25. септембра 1974.. године. Тај датум се данас узима као почетак модерног триатлона.
Први модерни дужински триатлон је Иронман триатлон, одржан на Хавајима 18. фебруара 1978. године.
Међународна триатлонска организација ИТУ је основана 1989. године.
Од свога почетка, триатлон има значајан пораст такмичара па је данас сваке године у календару велики број такмичења који укључује бројне триатлонце, како мушкарце тако и жене.
Олимпијски триатлон
Триатлон је у програму Олимпијских игара од 2000. године, и од тада је стандарни олимпијски спорт. Деонице триатлона прописане на Играма су: 1500 метара пливање, 40 километара вожње бициклом, 10 километара трчање. Зато се и наведене дужине стаза у триатлону још називају и 'олимпијски триатлон'.
Остала такмичења у триатлону
Осим олимпијског триатлона често се одржавају такмичења и на другим деоницама, зависно о категоријама такмичара, конфигурацији терена, нивоу припремљености такмичара, итд. Познато такмичење је Иронман триатлон, који је стандардан у дужинама деоница: 3,86 km пливања, 180,2 km вожње бициклом и 42,195 km трчања (дужина маратонске трке у атлетиви). Ово се такмичење неслужбено сматра и светским првенством и најцењеније је после Олимпијских игара у овом спорту.
Често се такмичења одвијају и на 'полу-олимпијским триатлону', где су деонице упола краће него на олимпијском односно Иронман триатлону.
Опрема у триатлону
У триатлону се користи углавном класична опрема за три саставна спорта, дакле костим за пливање, спортски бицикл те стандардна опрема за трчање. Ипак, током година развоја овог спорта такмичари су уносили многобројна прилагођења у стандардној опреми, од којих је најизразитија она на триатлонском бициклу, који има специфичан облик управљача који омогућава одмор руку и рамена током вожње бицикла. Прилагођена је и обућа (српинтерице односно бициклистичке ципеле) која омогућава брзо преобување приликом замене дисциплина. Прилагођени су и дресови и пливачки костими који омогућавају брзо пресвлачење.
Триатлонска тактика
Због специфичности такмичења такмичари у триатлону користе прилагођене стилове пливања, вожње бицикла и трчања да би оптимално користили енергију у овом захтевном спорту. Тако рецимо пливачи у триатлону више се ослањају на снагу руку и рамена него на снагу ногу у односу на стандардно пливање, јер покушавају ноге што је могуће више одморити за бицикл. Постоје и бројне друге специфичности које триатлон ипак доста разликују од стандарног пливања, бициклизма и трчања.
Историја триатлона
Неки извори спомињу да се прва триатлонска такмичења бележе око 1920. године у Француској, под називима 'Лес троис спортс', 'Ла Цоурсе дес Дéброуиллардс' и 'Ла цоурсе дес Тоуцхе à Тоут'. Данас се ове трке одржавају сваке године близу места Јоинвилле ле Понт, у Меулану и у Поиссyу. 1920. Часопис 'Л´Ауто' је 1920. године писао о трци која се састојала од 3 km трчања, 12 km вожње бициклом и пливања преко канала Марне.
После тих година триатлон није био организован, односно нема података о такмичењима, све до такмичења 'Миссион Баy Триатхлон' одржаног 25. септембра 1974.. године. Тај датум се данас узима као почетак модерног триатлона.
Први модерни дужински триатлон је Иронман триатлон, одржан на Хавајима 18. фебруара 1978. године.
Међународна триатлонска организација ИТУ је основана 1989. године.
Од свога почетка, триатлон има значајан пораст такмичара па је данас сваке године у календару велики број такмичења који укључује бројне триатлонце, како мушкарце тако и жене.
Олимпијски триатлон
Триатлон је у програму Олимпијских игара од 2000. године, и од тада је стандарни олимпијски спорт. Деонице триатлона прописане на Играма су: 1500 метара пливање, 40 километара вожње бициклом, 10 километара трчање. Зато се и наведене дужине стаза у триатлону још називају и 'олимпијски триатлон'.
Остала такмичења у триатлону
Осим олимпијског триатлона често се одржавају такмичења и на другим деоницама, зависно о категоријама такмичара, конфигурацији терена, нивоу припремљености такмичара, итд. Познато такмичење је Иронман триатлон, који је стандардан у дужинама деоница: 3,86 km пливања, 180,2 km вожње бициклом и 42,195 km трчања (дужина маратонске трке у атлетиви). Ово се такмичење неслужбено сматра и светским првенством и најцењеније је после Олимпијских игара у овом спорту.
Често се такмичења одвијају и на 'полу-олимпијским триатлону', где су деонице упола краће него на олимпијском односно Иронман триатлону.
Опрема у триатлону
У триатлону се користи углавном класична опрема за три саставна спорта, дакле костим за пливање, спортски бицикл те стандардна опрема за трчање. Ипак, током година развоја овог спорта такмичари су уносили многобројна прилагођења у стандардној опреми, од којих је најизразитија она на триатлонском бициклу, који има специфичан облик управљача који омогућава одмор руку и рамена током вожње бицикла. Прилагођена је и обућа (српинтерице односно бициклистичке ципеле) која омогућава брзо преобување приликом замене дисциплина. Прилагођени су и дресови и пливачки костими који омогућавају брзо пресвлачење.
Триатлонска тактика
Због специфичности такмичења такмичари у триатлону користе прилагођене стилове пливања, вожње бицикла и трчања да би оптимално користили енергију у овом захтевном спорту. Тако рецимо пливачи у триатлону више се ослањају на снагу руку и рамена него на снагу ногу у односу на стандардно пливање, јер покушавају ноге што је могуће више одморити за бицикл. Постоје и бројне друге специфичности које триатлон ипак доста разликују од стандарног пливања, бициклизма и трчања.