Tri vesti o izlasku Srbije iz krize
subota, 30. oktobar 2010.
(B92 18.5.2010)
Mirko Cvetković: Srbija izašla iz krize
Beograd -- Srbija je formalno i statistički posmatrano izašla iz krize, pošto je rast BDP-a u prvom tromesečju bio oko jedan odsto, kaže premijer Mirko Cvetković. Cvetković je istakao da će građani pravi ekonomski oporavak u Srbiji osetiti sa značajnijim privrednim rastom i prekidom porasta nezaposlenosti.
"Trenutno smo formalno izašli iz krize jer je porast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine bio oko jedan odsto, ali se to još ne ogleda na život ljudi", rekao je Cvetković. Premijer je podsetio da je Srbija u krizu ušla sa višom stopom nezaposlenosti nego u drugim zemljama, od oko 14,5 odsto, a, prema njegovim rečima, tokom krize nezaposlenost je porasla za oko tri odsto.
On je naglasio i da je strateški problem Srbije i neadekvatna struktura privrede koja bi u većoj meri trebalo da se zasnivana na proizvodnji razmenjivih dobara, a ne na uslugama i nerazmenjivim dobrima.
Cvetković je posetio da je u 2010. godini planiran privredni rast od dva odsto, a u 2011. ekonomska ekspanizija od tri do tri i po procenta. "Iza toga očekuje se da će privredni rast u Srbiji stabilizuje na pet do šest odsto godišnje, što bi bio vrlo dobar rast", ukazao je Cvetković.
Govoreći o kursu domaće valute, on je istakao da problem nije nestabilnost dinara već prevelika evorizacija u Srbiji, zbog čega vlada radi na procesu deevroizacije i podsticanja dinarskih kredita i dinarske štednje.
Imamo problem, ukazao je premijer, što funkcioniše dvovalutni sistem - u jednoj valuti građanin prima plati i kupuje hleb, a u drugoj planira svoje strateške odluke. "Treba da se koncentrišemo na dinar", rekao je Cvetković podsetivši da je "vlada već usvojila princip da nove podsticaje daje isključivo za kredite koji nemaju deviznu nego dinarsku indeksaciju".
Cvetković je istakao da, recimo, Poljska, nije imala pad BDP-a u vreme ekonomske krize zahvaljujući tome što je devalvirala nacionalnu valutu, a stanovnici Poljske to nisu osetili jer se zadužuju u domaćoj valuti, a ne uzimaju kredite indeksirane u evrima.
Premijer je podsetio da je Srbija u 2008. godini imala platnobilansni deficit od 17 odsto BDP -a, koji je lani smanjen na šest odsto BDP -a. Budžetski deficit je u 2009. bio 4,2 odsto vrednosti BDP -a, a privredni pad oko tri procenta.
Cvetković je istakao da je opšti cilj Vlade Srbije da Srbija postane zemlja sa razvijenom privredom i demokratijom, a takođe i država socijalne pravde. Navedeni ciljevi se ne dostižu u okviru mandata jedne vlade, ali služe kao vrsta putokaza gde zemlja treba da se kreće, rekao je Cvetković.
(Tanjug 28. 10. 2010)
Boris Tadić: Izlazak iz krize moguć u naredne dve godine
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da 2011. i 2012. mogu da budu godine izlaska iz krize za Srbiju, ali je dodao da to realno ne zavisi samo od nas, već i od svetske ekonomije i privrede.
Tadić je u izjavi novinarima posle obilaska "Fijatove" fabrike u Kragujevcu istakao da Srbija samo kroz izvoz može da podigne životni standard svojih građana.
Predsednik Srbije Tadić je naveo da je suzdržan u izjavama da je ekonomska kriza iza nas, ističući da nas je u prethodnom periodu mnogo toga opeklo i da ne smemo da se zanesemo i krenemo u poslove i projekte koje ne možemo da izdržimo.
On je rekao i da bez investicija nije moguće podići proizvodnju u Srbiji i bolji standard. Prema njegovoj oceni, poreska politika u Srbiji jedna je od najboljih za investiranje u Evropi.
"Korporativna taksa u Srbiji je samo deset odsto, ali moramo razumeti investitore koji mogu da imaju svoje strahove. Najbolji način da te strahove razbijemo je da Srbija bude zemlja u kojoj se poštuje pravni poredak i zemlja gde nema monopola", istakao je Tadić.
On je izrazio zahvalnost "Fijatu" što je izabrao Srbiju za svoje investicije, istakavši da je zadovoljan zrelošću i ozbiljnošću radnika koji rade u "Fijatu". "Ti ljudi nemaju velike plate i moraju da sastave kraj s krajem, prolaze vreme velikih promena u fabrici, ali oni veruju da dolazi bolje vreme za njih", naglasio je predsednik Srbije.
Pored "Fijata", rekao je Tadić, država mora da se bori i za one fabrike gde ne postoji jasna perspektiva napretka.
"Samo u velikoj konkurenciji možemo da se izborimo za naše mesto pod evropskim suncem, a to znači da moramo da promenimo kulturu ponašanja svih ljudi u Srbiji, i onih na vlasti i onih u opoziciji", zaključio je predsednik Srbije.
Ranije u toku dana Tadić je obišao Klinički centar u Kragujevcu, odakle je poručio da je za modernizaciju zdravstvenog sistema u Srbiji najvažnije ulaganje u novu opremu i nova znanja, što će pomoći ljudima da dobiju najkvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Predsednik Srbije je prisustvovao i otvaranju manifestacije 35. Oktobarski zdravstveni dani, posvećene obeležavanju 150 godina od osnivanja prve stalne civilne bolnice u Srbiji.
Tadić će se tokom boravka u Kragujevcu prošetati centrom grada i razgovarati sa građanima, a zatim će u selu Čumić posetiti domaćinstvo Zorana Maksimovića.
(Press 29. 10. 2010)
2011.Srbiji preti ekonomski slom!
Ekonomisti prognoziraju da će građani i privreda Srbije sledeće godine doživeti najteži udar krize, očekuje se dalji pad dinara i plata, a skakanje cena i inflacije
Sledeće godine građane Srbije i domaću privredu očekuje najteži udar ekonomske krize, upozoravaju stručnjaci! Privrednici i analitičari smatraju da još nema vidljivih znakova oporavka i strahuju da je moguć potpuni finansijski i ekonomski krah zemlje u 2011!
Ekonomisti prognoziraju da nas u sledećoj godini sigurno očekuje dvocifrena inflacija, na koju će najviše uticati poskupljenja hrane za najmanje 10 odsto. Plate nominalno neće rasti, osim neznatno u javnom sektoru, a biće pri tom dodatno obezvređene padom vrednosti dinara. Računi više hiljada preduzeća će sasvim sigurno ući u blokadu, a čak će i banke biti u velikim problemima.
Plate padaju
Stručnjaci kažu da se boje populističkih poteza Vlade, koja će biti okrenuta samo zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima zbog glasova na izborima, što nikako neće doprineti privrednom razvoju.
Ekonomista Vladimir Vučković kaže da „oseća strah od sledeće godine".
- Vrlo je pesimistična situacija i plaši me što nema jasnih znakova oporavka, rast industrijske proizvodnje je vrlo mali, nezaposlenost je visoka i raste, inflacija takođe, devizni kurs se dramatično povećava, a ide nam predizborna godina. Privreda jako teško radi, i u privatnom sektoru svako ko bude zadržao platu na sadašnjem nivou treba da bude zadovoljan - ocena je Vučkovića.
Ekonomisti očekuju da već početkom sledeće godine kurs evra ode na 120 dinara, i upozoravaju da će građani sa prosečnim primanjima zbog toga izgubiti celih 40 evra mesečno. Lako je izračunati da oni koji sada primaju 34.000 dinara, po trenutnom kursu (107 dinara za evro) mogu da kupe oko 320 evra.
Po kursu od 120, koji se najavljuje, njihova plata vredeće celih 40 evra manje (oko 280).
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da i pored planiranog odmrzavanja plata u javnom sektoru, u 2011. godini ne treba očekivati njihovo pravo povećanje.
- Inflacija će i naredne godine imati značajan rast, sa velikim izgledima da ponovo bude dvocifrena. To će delom biti posledica rasta kursa evra, ali i značajnijeg, dugo odlaganog, povećanja cena u nadležnosti države - ističe Savić.
Nastaviće se otpuštanje
On tvrdi da će ozbiljne probleme u 2011, ali i narednim godinama, imati i poljoprivreda, što je posledica primene vrlo lošeg koncepta privatizacije. Savić kaže da će se i broj nezaposlenih povećati i to zbog otpuštanja viška radnika u javnom sektoru, ali i zbog smanjenja poslova u malim i srednjim preduzećima.
Alarmantno je i što će otpuštanja uskoro biti i u sektoru usluga.
Prema Savićevom mišljenju, sledeće godine će i banke zadesiti velike poteškoće. Rapidno će se sužavati krug potencijalno dobrih i sigurnih klijenata, kojima banke bez velikog rizika mogu odobravati nove kredite.
- Nelikvidnost preduzeća će rasti bržim tempom nego što se to dešavalo u poslednje dve godine. Osim uobičajenih uzroka, značajan izvor nelikvidnosti firmi u Srbiji je država, koja vrlo neuredno i selektivno izvršava svoje finansijske obaveze - kaže Savić.
Ekonomista Saša Đogović ističe da će dinar slabiti i u narednoj godini zbog pojačanih inflacionih tenzija.
- One bi mogle malo da splasnu tek u drugom delu 2011. Obezvređivanje domaće valute nije nikako iznenađujuće, jer imamo slabe izvozne i proizvodne performanse, nemamo dovoljan priliv deviznih sredstava u zemlju, a slab je i priliv stranih direktnih investicija. Dinar jednostavno nema realne temelje na kojima bi mogao da bude stabilan. Ne može se računati sa bilo kakvim njegovim jačanjem – ističe Đogović
.
(NSPM)
subota, 30. oktobar 2010.
(B92 18.5.2010)
Mirko Cvetković: Srbija izašla iz krize
Beograd -- Srbija je formalno i statistički posmatrano izašla iz krize, pošto je rast BDP-a u prvom tromesečju bio oko jedan odsto, kaže premijer Mirko Cvetković. Cvetković je istakao da će građani pravi ekonomski oporavak u Srbiji osetiti sa značajnijim privrednim rastom i prekidom porasta nezaposlenosti.
"Trenutno smo formalno izašli iz krize jer je porast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine bio oko jedan odsto, ali se to još ne ogleda na život ljudi", rekao je Cvetković. Premijer je podsetio da je Srbija u krizu ušla sa višom stopom nezaposlenosti nego u drugim zemljama, od oko 14,5 odsto, a, prema njegovim rečima, tokom krize nezaposlenost je porasla za oko tri odsto.
On je naglasio i da je strateški problem Srbije i neadekvatna struktura privrede koja bi u većoj meri trebalo da se zasnivana na proizvodnji razmenjivih dobara, a ne na uslugama i nerazmenjivim dobrima.
Cvetković je posetio da je u 2010. godini planiran privredni rast od dva odsto, a u 2011. ekonomska ekspanizija od tri do tri i po procenta. "Iza toga očekuje se da će privredni rast u Srbiji stabilizuje na pet do šest odsto godišnje, što bi bio vrlo dobar rast", ukazao je Cvetković.
Govoreći o kursu domaće valute, on je istakao da problem nije nestabilnost dinara već prevelika evorizacija u Srbiji, zbog čega vlada radi na procesu deevroizacije i podsticanja dinarskih kredita i dinarske štednje.
Imamo problem, ukazao je premijer, što funkcioniše dvovalutni sistem - u jednoj valuti građanin prima plati i kupuje hleb, a u drugoj planira svoje strateške odluke. "Treba da se koncentrišemo na dinar", rekao je Cvetković podsetivši da je "vlada već usvojila princip da nove podsticaje daje isključivo za kredite koji nemaju deviznu nego dinarsku indeksaciju".
Cvetković je istakao da, recimo, Poljska, nije imala pad BDP-a u vreme ekonomske krize zahvaljujući tome što je devalvirala nacionalnu valutu, a stanovnici Poljske to nisu osetili jer se zadužuju u domaćoj valuti, a ne uzimaju kredite indeksirane u evrima.
Premijer je podsetio da je Srbija u 2008. godini imala platnobilansni deficit od 17 odsto BDP -a, koji je lani smanjen na šest odsto BDP -a. Budžetski deficit je u 2009. bio 4,2 odsto vrednosti BDP -a, a privredni pad oko tri procenta.
Cvetković je istakao da je opšti cilj Vlade Srbije da Srbija postane zemlja sa razvijenom privredom i demokratijom, a takođe i država socijalne pravde. Navedeni ciljevi se ne dostižu u okviru mandata jedne vlade, ali služe kao vrsta putokaza gde zemlja treba da se kreće, rekao je Cvetković.
(Tanjug 28. 10. 2010)
Boris Tadić: Izlazak iz krize moguć u naredne dve godine
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da 2011. i 2012. mogu da budu godine izlaska iz krize za Srbiju, ali je dodao da to realno ne zavisi samo od nas, već i od svetske ekonomije i privrede.
Tadić je u izjavi novinarima posle obilaska "Fijatove" fabrike u Kragujevcu istakao da Srbija samo kroz izvoz može da podigne životni standard svojih građana.
Predsednik Srbije Tadić je naveo da je suzdržan u izjavama da je ekonomska kriza iza nas, ističući da nas je u prethodnom periodu mnogo toga opeklo i da ne smemo da se zanesemo i krenemo u poslove i projekte koje ne možemo da izdržimo.
On je rekao i da bez investicija nije moguće podići proizvodnju u Srbiji i bolji standard. Prema njegovoj oceni, poreska politika u Srbiji jedna je od najboljih za investiranje u Evropi.
"Korporativna taksa u Srbiji je samo deset odsto, ali moramo razumeti investitore koji mogu da imaju svoje strahove. Najbolji način da te strahove razbijemo je da Srbija bude zemlja u kojoj se poštuje pravni poredak i zemlja gde nema monopola", istakao je Tadić.
On je izrazio zahvalnost "Fijatu" što je izabrao Srbiju za svoje investicije, istakavši da je zadovoljan zrelošću i ozbiljnošću radnika koji rade u "Fijatu". "Ti ljudi nemaju velike plate i moraju da sastave kraj s krajem, prolaze vreme velikih promena u fabrici, ali oni veruju da dolazi bolje vreme za njih", naglasio je predsednik Srbije.
Pored "Fijata", rekao je Tadić, država mora da se bori i za one fabrike gde ne postoji jasna perspektiva napretka.
"Samo u velikoj konkurenciji možemo da se izborimo za naše mesto pod evropskim suncem, a to znači da moramo da promenimo kulturu ponašanja svih ljudi u Srbiji, i onih na vlasti i onih u opoziciji", zaključio je predsednik Srbije.
Ranije u toku dana Tadić je obišao Klinički centar u Kragujevcu, odakle je poručio da je za modernizaciju zdravstvenog sistema u Srbiji najvažnije ulaganje u novu opremu i nova znanja, što će pomoći ljudima da dobiju najkvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Predsednik Srbije je prisustvovao i otvaranju manifestacije 35. Oktobarski zdravstveni dani, posvećene obeležavanju 150 godina od osnivanja prve stalne civilne bolnice u Srbiji.
Tadić će se tokom boravka u Kragujevcu prošetati centrom grada i razgovarati sa građanima, a zatim će u selu Čumić posetiti domaćinstvo Zorana Maksimovića.
(Press 29. 10. 2010)
2011.Srbiji preti ekonomski slom!
Ekonomisti prognoziraju da će građani i privreda Srbije sledeće godine doživeti najteži udar krize, očekuje se dalji pad dinara i plata, a skakanje cena i inflacije
Sledeće godine građane Srbije i domaću privredu očekuje najteži udar ekonomske krize, upozoravaju stručnjaci! Privrednici i analitičari smatraju da još nema vidljivih znakova oporavka i strahuju da je moguć potpuni finansijski i ekonomski krah zemlje u 2011!
Ekonomisti prognoziraju da nas u sledećoj godini sigurno očekuje dvocifrena inflacija, na koju će najviše uticati poskupljenja hrane za najmanje 10 odsto. Plate nominalno neće rasti, osim neznatno u javnom sektoru, a biće pri tom dodatno obezvređene padom vrednosti dinara. Računi više hiljada preduzeća će sasvim sigurno ući u blokadu, a čak će i banke biti u velikim problemima.
Plate padaju
Stručnjaci kažu da se boje populističkih poteza Vlade, koja će biti okrenuta samo zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima zbog glasova na izborima, što nikako neće doprineti privrednom razvoju.
Ekonomista Vladimir Vučković kaže da „oseća strah od sledeće godine".
- Vrlo je pesimistična situacija i plaši me što nema jasnih znakova oporavka, rast industrijske proizvodnje je vrlo mali, nezaposlenost je visoka i raste, inflacija takođe, devizni kurs se dramatično povećava, a ide nam predizborna godina. Privreda jako teško radi, i u privatnom sektoru svako ko bude zadržao platu na sadašnjem nivou treba da bude zadovoljan - ocena je Vučkovića.
Ekonomisti očekuju da već početkom sledeće godine kurs evra ode na 120 dinara, i upozoravaju da će građani sa prosečnim primanjima zbog toga izgubiti celih 40 evra mesečno. Lako je izračunati da oni koji sada primaju 34.000 dinara, po trenutnom kursu (107 dinara za evro) mogu da kupe oko 320 evra.
Po kursu od 120, koji se najavljuje, njihova plata vredeće celih 40 evra manje (oko 280).
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da i pored planiranog odmrzavanja plata u javnom sektoru, u 2011. godini ne treba očekivati njihovo pravo povećanje.
- Inflacija će i naredne godine imati značajan rast, sa velikim izgledima da ponovo bude dvocifrena. To će delom biti posledica rasta kursa evra, ali i značajnijeg, dugo odlaganog, povećanja cena u nadležnosti države - ističe Savić.
Nastaviće se otpuštanje
On tvrdi da će ozbiljne probleme u 2011, ali i narednim godinama, imati i poljoprivreda, što je posledica primene vrlo lošeg koncepta privatizacije. Savić kaže da će se i broj nezaposlenih povećati i to zbog otpuštanja viška radnika u javnom sektoru, ali i zbog smanjenja poslova u malim i srednjim preduzećima.
Alarmantno je i što će otpuštanja uskoro biti i u sektoru usluga.
Prema Savićevom mišljenju, sledeće godine će i banke zadesiti velike poteškoće. Rapidno će se sužavati krug potencijalno dobrih i sigurnih klijenata, kojima banke bez velikog rizika mogu odobravati nove kredite.
- Nelikvidnost preduzeća će rasti bržim tempom nego što se to dešavalo u poslednje dve godine. Osim uobičajenih uzroka, značajan izvor nelikvidnosti firmi u Srbiji je država, koja vrlo neuredno i selektivno izvršava svoje finansijske obaveze - kaže Savić.
Ekonomista Saša Đogović ističe da će dinar slabiti i u narednoj godini zbog pojačanih inflacionih tenzija.
- One bi mogle malo da splasnu tek u drugom delu 2011. Obezvređivanje domaće valute nije nikako iznenađujuće, jer imamo slabe izvozne i proizvodne performanse, nemamo dovoljan priliv deviznih sredstava u zemlju, a slab je i priliv stranih direktnih investicija. Dinar jednostavno nema realne temelje na kojima bi mogao da bude stabilan. Ne može se računati sa bilo kakvim njegovim jačanjem – ističe Đogović
.
(NSPM)