- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Tri puta skuplja Komercijalna banka
Ugovorom sa EBRD-om obavezali smo se da ćemo akcije plaćati po 3.500, iako svaki investitor može na berzi ovih dana da ih plati 1.053 dinara
Svaki investitor ovih dana može akcije Komercijalne banke na berzi da kupi po čak tri puta nižoj ceni od one koju će država do kraja meseca morati da izdvoji za dokapitalizaciju ove finansijske institucije.
Na to nas obavezuje ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), dosadašnjim manjinskim partnerom.
Računica Nenada Gujaničića, glavnog brokera Sinteza investa, pokazuje da će na ime te razlike poreski obveznici platiti čak osam milijardi dinara više.
Obične akcije ove banke trgovačku nedelju na Beogradskoj berzi okončale su po ceni od 1.053 dinara, dok se država, obavezala da će platiti takozvane prioritetne konvertibilne akcije iz nove emisije po ceni oko 3.500 dinara. Da bismo zadržali većinsko vlasništvo moraćemo da otkupimo oko 3,3 miliona akcija po toj ceni, kaže Gujaničić.
"Ako se te akcije konvertuju u obične, po današnjoj ceni od 1.053 dinara dinara, onda one vrede 3,47 milijardi. Sa druge strane, na upisnoj ceni oko 3.500 dinara vrede 11,55 milijardi dinara", objašnjava Gujaničić.
Naš manjinski partner je svoju ugovornu obavezu ispunio još pre nekoliko godina, plativši akcije po znatno nižoj ceni od 2.376 dinara. Nama je ostavljena mogućnost kašnjenja, ali ćemo to morati skuplje i da platimo.
Da smo na vreme ispunili svoje ugovorne obaveze i zadržali većinsko vlasništvo trebalo bi nam oko 3,5 milijardi manje. Treba reći i to da se krajem 2009. i početkom 2010. godine činilo da za tako nešto država nema para. Međutim, novca u kasi sada je još manje.
U prilog tome govori i minus u budžetu, koji je u to vreme bio oko 4,5, a sada je 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Koje koristi će imati poreski obveznici od te transakcije oko 100 miliona evra i zbog čega treba da „trljaju” ruke što će ova banka ostati u državnim rukama? Sudeći prema dosadašnjoj praksi – državni prsti u finansijskom sektoru građanima ne donose ni jeftinije zajmove ni veće kamate na štednju.
Sve ostale državne banke, osim Komercijalne, izuzetno su sitne na tržištu i veliko je pitanje da li bi mogle opstati na njemu i da nije došlo do globalne krize, dodaje.
To se najbolje videlo ove godine kada su državnim parama spasavane Privredna, Razvojna banka Vojvodine i Agrobanka, podseća.
Prema podacima Ministarstva finansija, ukupan ceh koji će poreski obveznici platiti na ime dokapitalizacije i gašenja požara u državnim bankama dostići će skoro 30 milijardi dinara ili nešto manje od 300 miliona evra.
Najveća stavka na tom računu je svakako osnivanje Nove Agrobanke, koju smo svi zajedno platili 9,8 milijardi dinara. Otkup loše aktive Razvojne banke Vojvodine, nekadašnje Metals banke, ukupno je koštao devet milijardi. I to tako što je pet milijardi platila republika, a četiri pokrajina.
Na spisku za sanaciju bila je i Privredna banka Beograd, a za tu namenu iz budžeta je izdvojeno dve milijarde dinara. To znači da je peglanje ovih bilansa kumovalo povećanju minusa u državnoj kasi za skoro jedan odsto BDP.
Država, za sada, ništa ne čini niti zna šta će sa državnim bankama? Prema našim saznanjima, stručnjaci Ministarstva finansija i privrede upravo pišu strategiju, koja bi mogla da podrazumeva i spajanje nekoliko manjih državnih banaka.
"Problem je što kad spojite dve loše banke nastane treća koja je još lošija. U svakom slučaju spremamo strategiju i ovakvo stanje sigurno neće ostati”, kaže naš izvor.
Izvor:
B92.net
Ugovorom sa EBRD-om obavezali smo se da ćemo akcije plaćati po 3.500, iako svaki investitor može na berzi ovih dana da ih plati 1.053 dinara
Svaki investitor ovih dana može akcije Komercijalne banke na berzi da kupi po čak tri puta nižoj ceni od one koju će država do kraja meseca morati da izdvoji za dokapitalizaciju ove finansijske institucije.
Na to nas obavezuje ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), dosadašnjim manjinskim partnerom.
Računica Nenada Gujaničića, glavnog brokera Sinteza investa, pokazuje da će na ime te razlike poreski obveznici platiti čak osam milijardi dinara više.
Obične akcije ove banke trgovačku nedelju na Beogradskoj berzi okončale su po ceni od 1.053 dinara, dok se država, obavezala da će platiti takozvane prioritetne konvertibilne akcije iz nove emisije po ceni oko 3.500 dinara. Da bismo zadržali većinsko vlasništvo moraćemo da otkupimo oko 3,3 miliona akcija po toj ceni, kaže Gujaničić.
"Ako se te akcije konvertuju u obične, po današnjoj ceni od 1.053 dinara dinara, onda one vrede 3,47 milijardi. Sa druge strane, na upisnoj ceni oko 3.500 dinara vrede 11,55 milijardi dinara", objašnjava Gujaničić.
Naš manjinski partner je svoju ugovornu obavezu ispunio još pre nekoliko godina, plativši akcije po znatno nižoj ceni od 2.376 dinara. Nama je ostavljena mogućnost kašnjenja, ali ćemo to morati skuplje i da platimo.
Da smo na vreme ispunili svoje ugovorne obaveze i zadržali većinsko vlasništvo trebalo bi nam oko 3,5 milijardi manje. Treba reći i to da se krajem 2009. i početkom 2010. godine činilo da za tako nešto država nema para. Međutim, novca u kasi sada je još manje.
U prilog tome govori i minus u budžetu, koji je u to vreme bio oko 4,5, a sada je 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Koje koristi će imati poreski obveznici od te transakcije oko 100 miliona evra i zbog čega treba da „trljaju” ruke što će ova banka ostati u državnim rukama? Sudeći prema dosadašnjoj praksi – državni prsti u finansijskom sektoru građanima ne donose ni jeftinije zajmove ni veće kamate na štednju.
Sve ostale državne banke, osim Komercijalne, izuzetno su sitne na tržištu i veliko je pitanje da li bi mogle opstati na njemu i da nije došlo do globalne krize, dodaje.
To se najbolje videlo ove godine kada su državnim parama spasavane Privredna, Razvojna banka Vojvodine i Agrobanka, podseća.
Prema podacima Ministarstva finansija, ukupan ceh koji će poreski obveznici platiti na ime dokapitalizacije i gašenja požara u državnim bankama dostići će skoro 30 milijardi dinara ili nešto manje od 300 miliona evra.
Najveća stavka na tom računu je svakako osnivanje Nove Agrobanke, koju smo svi zajedno platili 9,8 milijardi dinara. Otkup loše aktive Razvojne banke Vojvodine, nekadašnje Metals banke, ukupno je koštao devet milijardi. I to tako što je pet milijardi platila republika, a četiri pokrajina.
Na spisku za sanaciju bila je i Privredna banka Beograd, a za tu namenu iz budžeta je izdvojeno dve milijarde dinara. To znači da je peglanje ovih bilansa kumovalo povećanju minusa u državnoj kasi za skoro jedan odsto BDP.
Država, za sada, ništa ne čini niti zna šta će sa državnim bankama? Prema našim saznanjima, stručnjaci Ministarstva finansija i privrede upravo pišu strategiju, koja bi mogla da podrazumeva i spajanje nekoliko manjih državnih banaka.
"Problem je što kad spojite dve loše banke nastane treća koja je još lošija. U svakom slučaju spremamo strategiju i ovakvo stanje sigurno neće ostati”, kaže naš izvor.
Izvor:
B92.net