Trećina učenika nepismena

[PYC]

Đaci iz Srbije opet loše prošli na PISA testovima


Trećina učenika nepismena




Izvor: Blic Jelena Ilić | 08. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Trećina učenika u Srbiji je funkcionalno nepismena, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja. Iako su ovaj put đaci bolje uradili testove nego pre tri godine, ispostavilo se da i dalje imaju problem da stečeno znanje primene u praksi. Sa zauzetim 43. mestom Srbija se nalazi daleko ispod svetskog proseka, a ono što dodatno brine jeste jako mali procenat dečaka i devojčica koji su pokazali visok stepen razumevanja i kritičkog mišljenja.

Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su njihova postignuća i dalje ispod proseka.

U odnosu na dečake i devojčice iz zemalja OECD, prosečan učenik iz Srbije zaostaje za više od jedne školske godine. U odnosu na testiranje iz 2006. godine pozitivni pomaci su evidentni, naročito na polju čitalačke pismenosti jer je broj funkcionalno nepismenih smanjen 19 odsto. Ipak, i pored toga, čak svaki treći đak u Srbiji ne ume da prepriča ni najednostavniji tekst, niti da nađe vezu između datih pojmova.

- Učenici iz Srbije su ostvarili prosečno 442 poena, što je manje od proseka koji na standardizovanoj skali iznosi 500 poena. Ipak, postignut je znatan napredak u odnosu na ranije testiranje iz 2006. godine. Najbolji rezultat ostvaren je u oblasti čitalačke pismenosti, gde je broj funkcionalno nepismenih smanjen za 19 odsto, jer su đaci u proseku osvojili 41 poen više nego pre tri godine. Pomaci su primetni i na polju matematičke i naučne pismenosti gde je broj funkcionalno nepismenih smanjen za dva, odnosno tri odsto. Zanimljivo je da su devojčice bile ubedljivo bolje na testiranju čitalačke pismenosti, dok je u domenu matematike situacija bila obrnuta - istakla je Dragica Pavlović-Babić, nacionalna koordinatorka PISA studija.

U istraživanju je učestvovalo oko 5.000 đaka, uglavnom prvog razreda srednjih škola iz 178 škola širom Srbije. Njihova postignuća deljena su na šest nivoa, od prvog najnižeg, u koji spadaju funkcionalno nepismeni, do petog i šestog nivoa gde se svrstavaju đaci sa visokim potencijalima. Da bi jedna zemlja mogla da se pohvali da ima kvalitetan obrazovni sistem koji je u stanju da proizvede učenika koji je sposoban da nastavi školovanje i lako dođe do posla, mora da ima više od polovine učenika koji su postigli minimum treći nivo znanja. U Srbiji, nažalost, čak 66 odsto školaraca nema znanja koja bi ih svrstala u srednji nivo. Ono što dodatno zabrinjava jeste podatak da se samo 0,8 odsto dečaka i devojčica nalazi u kategoriji onih sa visokim akademskim potencijalom.

Međutim, uprkos tome ministar prosvete Žarko Obradović smatra da su rezultati zadovoljavajući i da pokazuju da se naš obrazovni sistem nalazi na dobrom putu.
- Moram da izrazim zadovoljstvo postignutim rezultatima u ime ministarstva i Vlade Srbije. Napredak koji smo postigli u odnosu na 2006. godinu više je nego evidentan i spada u najveće u poslednjih deset godina. Uveren sam da će pravi rezultati biti tek 2012. godine. PISA testiranja su jako važna jer su ti rezultati pokazatelj kvaliteta obrazovnog sistema u jednoj zemlji. Ovo nam pruža jasne smernice u kom pravcu naše obrazovanje treba da ide i kako da sprovodimo dalje reforme. Zato ćemo Nacionalnom prosvetnom savetu proslediti rezultate kako bi oni mogli da usvoje naredne korake koje treba preduzeti - istakao je Žarko Obradović.

Prema njegovim rečima, u poređenju sa zemljama iz okruženja srpski đaci su najviše napredovali. Dok su njihovi vršnjaci u Sloveniji i Hrvatskoj testove uradili lošije nego 2006. godine, ipak i sa takvim rezultatima oni su se našli 14, odnosno devet mesta ispred naših đaka. Ako je za utehu, još slabije rezultate od srpskih školaraca pokazali su učenici iz Bugarske, Rumunije i Crne Gore. Kao jedan od razloga što su đaci sada postigli bolje rezultate je ste to što se radi o deci koja su u školu krenula 2000. godine tako da nisu osetili stres ratova, štrajkova i skraćenih časova.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Tinde Kovač-Cerović rekla je da su ostvareni rezultati zadovoljavajući i da su rezultat unapređenja celokupnog sistema obrazovanja.

- Ovo pokazuje da kada se potrudimo i mobilišemo snage, možemo da postignemo dobre rezultate. Najviše me raduje pravednost našeg obrazovnog sistema. Što znači da kod nas sva deca bez obzira na pol ili socioekonomski položaj imaju iste mogućnosti da se obrazuju. Prema tim rezulatima nalazimo se u svetskom proseku. Ovakvim pristupom uspeli smo da povećamo funkcionalnu pismenost upravo u toj najosetljivijoj kategoriji - smatra Tinde Kovač Cerović.

 

[PYC]

Decu učimo da reprodukuju znanje, a ne da razmišljaju


I nismo za EU sa ovakvom školom




Izvor: Blic J. Ilić, B. Gigović | 09. 12. 2010. - 00:02h | Foto: A. Stanković, Beta

Poslednji rezultati PISA istraživanja, na kojima su đaci u Srbiji pokazali bolje rezultate nego pre tri godine, potvrdili su da dečaci i devojčice ne razumeju većinu stvari o kojima uče. Iako je broj funkcionalno nepismenih smanjen za 19 odsto u odnosu na prethodno testiranje, broj učenika koji usvajaju podatke sa razumevanjem nije bitnije povećan.

Država ni posle deset godina nema strategiju obrazovanja

- Sa ovakvim rezultatima na PISA testovima, mi ne možemo da budemo država kandidat za članstvo u EU. Ovim smo pokazali da nemamo kadar spreman za dalje nivoe školovanja. Da bi se to promenilio potrebna su veća ulaganja u obrazovanje. Problem je u tome što je naše obrazovanje zatvoren i nefunkcionalan sistem. Đaci uče nepotrebne stvari, a sistem vrednovanja je potpuno pogrešan. Ovde niko ne sme da se usudi i modernizuje sistem ocenjivanja - kaže za “Blic” Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, sada nezavisni ekspert Edukativnog centra za karijeru.

Srbijanka Turajlić

Glavni razlog što se đaci u Srbiji nalaze daleko ispod svetskog proseka na PISA testovima je što nisu naučeni da razmišljaju. Kroz celu osnovnu i srednju školu od njih se uglavnom traži da reprodukuju, odnosno prepričavaju lekcije, što bi u praksi trebalo da bude dovoljno samo za prolaznu ocenu. Da bi Srbija zaista mogla da se pohvali da ima dobar obrazovni sistem, školarci bi morali da pokažu da su u stanju da stečena znanja primene u praksi, a zato je potrebna reforma nastavnih programa i načina ocenjivanja.

Dve trećine ne zna da izvede zaključak

Probleme gomilanja znanja, učenja bez razumevanja, nerazvijanje kritičkog mišljenja kod đaka i pogrešan način ocenjivanja trebalo bi hitno rešavati. Ono čemu zemlje Evropske unije, trenutno teže je da broj funkcionalno nepismenih bude manji od 15 odsto, a da najveći broj učenika, na skali od šest nivoa znanja, bude bar na trećem. Da bi se učenik došao do toga, on mora da pokaže sposobnost zaključivanja na osnovu podataka koje ima. Trenutno se u Srbiji čak 66 odsto dečaka i devojčica nalazi ispod tog stupnja.

Tinde Kovač-Cerović

- Deca su napumpana informacijama koje ne umeju da primene, niti ih razumeju. Nastavnici od njih traže čistu reprodukciju i na osnovu toga ocenjuju. Kada đak zna da reprodukuje lekciju trebalo bi da dobije dvojku, bez obzira da li je lekciju prepričao sa pet ili petnaest rečenica. Suština njegovog odgovora je ista. Ukoliko đak svojom pričom ubedi nastavnika da razume ono o čemu priča to bi morali oceniti trojkom. Za četvorku i peticu, učenici bi trebalo da su u stanju da postavljaju hipoteze, navode primere iz života i objašnjavaju ih naučenim pojmovima, kao i da povezuju gradivo. Ali nisu tu samo nastavnici krivi, jer država nije odredila strategiju obrazovanja i pravac u kom želimo da naše obrazovanje ide - ističe Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Loš nastavni plan

U Nacionalnom prosvetnom savetu smatraju da poslednji rezultati pokazuju poboljšanje kvaliteta obrazovanja, ali da je zabrinjavajuće što je jedna trećina učenika i dalje funkcionalno nepismena, dok u uspešnim obrazovnim sistemima većina učenika postiže treći i četvrti nivo znanja. Da PISA testiranje šalje duplu poruku slažu se i u Ministarstvu prosvete.

- Sa jedne strane odlično je što smo smanjili broj funkcionalno nepismenih od 2006. godine, ali smo i dalje suviše nisko u odnosu na ono gde bi trebali da budemo. Imamo ozbiljan put pred sobom, na kome pre svega treba da povećamo broj učenika na trećem i višim nivoima. Da bismo to uradili neophodna je reforma nastavnog programa, koji sada ne motiviše, ne podstiče i ne nudi izazove đacima. Sadašnji programi su samo usmeren na reprodukciju znanja i to je najveći problem. Takođe, potrebno je nastaviti sa edukacijom nastavnika kako bi oni menjali način rada - kaže Tinde Kovač Cerović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.

Svaka vlast uvodi svoje reforme

Srbijanka Turajlić, profesor na ETF i nekadašnji pomoćnik ministra prosvete, kaže da je najveći problem u svim ministarstvima, pa i obrazovanja, to što kad se vrši zamena vlasti, potpuno se zaboravi šta je prethodna uradila.
- Taj diskontinuitet u reformi nas je doveo tu gde smo. To se može uporediti sa Hrvatskom koja se nalazi daleko ispred nas, a koja je imala kontinuitet u reformi obrazovanja - istakla je Turajlić.