"Trećina đaka u Srbiji nepismena"

[sendi]

[h=1]"Trećina đaka u Srbiji nepismena"
[/h] Izvor: B92


Beograd -- Trećina učenika u Srbiji funkcionalno je nepismena, a oko 20 odsto njih ne završi ni osnovnu školu, kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta za B92.

(Foto: FoNet, Arhiva)​

On je u emisiji “Između dve vatre” istakao da je stanje u našem sistemu obrazovanja zabrinjavajuće.
Prema njegovim rečima, oko 20 odsto đaka u Srbiji ne završi osnovnu školu niti upiše srednju, a čak 30 odsto njih funkcionalno je nepismeno. “To su ozbiljni razlozi koji nas navode na brigu o stanju u našem sistemu obrazovanja”, rekao je on.
Tinde Kovač Cerovć, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, naglasila je da je Strategijom obrazovanja planirano da u Srbiji do 2020. godine bude 30 odsto visokoobrazovanih.

“Srbiji je potreban konherentan obrazovni okvir. Moramo da otvorimo prostor, koji je do sada bio dramatično zatvoren, i to putem razmene znanja, prakse… U tom kontekstu, to su dva oslonca koja mogu da nam pomognu. Treći oslonac je unapređenje nastavne prakse. Veliki broj nastavnika želi da unapredi svoja predavanja i kontakte sa učenicima”, objašnjava ona.

Kovač Cerović je navela i da u Srbiji postoji veoma dobre škole i nastavnici.

“Sada imamo 800 škola koji su u nekoj vrsti projekata. To je dobra baza da se sistem obrazovanja stavi u fokus”, ističe ona.

 

[Black Predator]

Diplomu će nositi svaki četvrti










Izvor:
Novosti.rs







Kako nova strategija obrazovanja namerava da polupismenu Srbiju pretvori u visokoobrazovanu zemlju. Za četvrtinu više đaka u gimnazijama, a manje u stručnim školama. Predviđeno 15 odsto više fakultetlija.

NAJMANjE 38,5 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine trebalo bi 2020. godine da ima fakultetsku diplomu. Sada ih je 23 procenta u tom dobu, a u ukupnom stanovništvu svega 6,7 odsto može da se pohvali visokim obrazovanjem.

Ove procene daje Nacrt strategije obrazovanja do 2020. godine, koja bi za nekoliko dana trebalo da bude dostupna javnosti, a u aprilu bi, prema najavama ministra Žarka Obradovića, trebalo da bude i usvojena.

- Da bismo povećali zaposlenost, moramo da imamo mlade koji su spremni da se prilagođavaju, usavršavaju i koji imaju preduzetničkog duha, a da bi imali takvu širinu potrebno im je visoko obrazovanje. Zato smo i predvideli da veliki deo njih stekne univerzitetsko obrazovanje - objašnjava za ”Novosti” prof. dr Vlastimir Matejić, glavni autor dela Strategije koji se tiče visokog obrazovanja. - Namera nam je i da se u srednje stručne škole upisuje manje đaka, pa da, umesto sadašnjih 75 odsto u njima, a 25 procenata u gimnazijama, taj broj bude izjednačen.

Tako će, objašnjava Matejić, država uštedeti jer je stručno obrazovanje skuplje, a i povećaće se broj visokoobrazovanih, pošto ih gimnazija mnogo bolje priprema za studije.
Strategija namerava da poveća broj visokoobrazovanih i tako što će veći procenat đaka da upisuje škole i fakultete, a manje njih da odustaje u toku školovanja.

Od ukupnog broja sedmogodišnjaka, trebalo bi 98 odsto da krene u prvi razred, umesto sadašnjih 95 procenata. Tokom osmoletke odustaće ih pet odsto. Predviđaju da će bar 40 odsto maturanata srednjih stručnih i 95 odsto iz gimnazija da upiše fakultete. Ako ih 70 odsto i diplomira u roku ili sa godinom zakašnjenja, autori strategije dolaze do brojke od 38,5 odsto visokoobrazovanih u uzrastu od 30 do 34 godine.

Strategija ”skenira” i sadašnju situaciju, pa kažu da znanje sa kojim se upisuju na prvi godinu studija nije na potrebnom nivou, da su na nekim fakultetima isuviše niski kriterijumi, što utiče na kvalitet njihovih diplomiranih studenata. Efikasnost studiranja je niska, a prosečna dužina studiranja, pre uvođenja ”bolonje” bila je sedam do osam godina.

Od fakulteta je, od 2003. do 2008. godine, odustajalo prvo 53, a onda do 28 odsto upisanih akademaca. Od generacije koja je upisala studije 2006/2007. godine, u roku je diplomirao svaki deseti, a studije je napustilo njih 27,4 odsto.