Šta je novo?

Tranzicioni Objekt – cucle, flašice, ćebići, mede & co.

Učlanjen(a)
10.07.2010
Poruka
2.776
Tranzicioni Objekt – cucle, flašice, ćebići, mede & co.

Manje više svako dete ima neki objekt koji mu pomaže da nađe utehu u određenim trenucima. I dok dete neće da se odvoji od ovih stvarčica mame se pitaju do kada će ova “zavisnost” da traje. Saznajte kada, kako i od kog tranzicionog objekta je uopšte potrebno odvojiti dete. Reč psihologa.

tata-sa-cerkom.jpg

Ponekad dečije navike ili ponašanja iz jedne razvojne faze prirodno nestanu i zamene ih novo, zrelije ponašanje i stavovi. U takvim slučajevima roditelji ne moraju aktivno da intervenišu da bi im pomogli da prirodno rastu i razvijaju se. Ali, ponekad, roditelji treba da postave granice i odluče o konkretnom vremenu kada se određena faza treba završiti. Ali, kako izmamiti dete iz jedne razvojne faze u sledeću?

Prvi pokušaj: direktan razgovor

Od pomoći je ako imamo plan koji uključuje konkretne mere koje to omogućavaju. Ponekad je dovoljno samo direktno o tome porazgovarati sa detetom. Na primer, "Moramo da vidimo šta ćemo da uradimo sa tom cuclom, ti si već velika i imaš pune tri godine." Iako se može desiti da u tom trenutku dete negativno odreaguje na roditeljski predlog ili da ga ignoriše, nakon kraćeg vremenskog perioda se može desiti da dete samostalno posluša predlog ili sugestiju roditelja rečima: "Mislim da je vreme da cuclu damo onoj maloj bebi iz komšiluka. Ja sam već velika za nju."

Alternativa: ceremonija opraštanja

Ali, šta ako direktan razgovor o nečemu ne pomogne? Tada je potrebno imati alternativu. Obično preporučujemo da roditelj izabere datum koji je nekoliko nedelja u budućnosti kada će se izvesti ceromonija "opraštanja od nekog ponašanja ili objekta". U gornjem primeru, ceremonija opraštanja od cucle. Tog dana, potrebno je cuclu uzeti, zapakovati i staviti na neko mesto van domašaja deteta. Nije potrebno da izgovaramo neki poseban tekst, ali je potrebno jasno staviti svom detetu do znanja da je vreme da odustane od cucle i jasno mu pokazati da imate poverenja da može da preživi bez nje. U većini slučajeva ova ceremonija protekne bez većeg bunjenja od strane deteta.

Nešto može i da ostane

Ne mora od svih tranzicionih objekata da se dete rastane na ovaj način. Mlađa deca koja za tranzicioni objekt imaju ćebence ili medu mogu da ih zadrže godinama, i često u njima traže utehu skoro sve do 7 godine života i polaska u školu. U tim situacijama potrebno je navesti dete da svoj trancizioni objekat koristi u određeno vreme i mesto. Već nakon druge, treće godine života, više im ne treba dopuštati da svoj trancizioni objekat nose svuda sa sobom, već ga treba vezati za vreme pred spavanje ili na primer, tokom dužih vožnji kolima. Ili za situacije za koje roditelj proceni da su detetu dovoljno uznemirujuće da mu je potrebna dodatna uteha trancizionog objekta. Na primer, ne bi ga trebalo dozvoliti tokom normalnih porodičnih obroka ali bi ga možda trebalo dozvoliti tokom nekih dugih formalnih svečanosti ili tokom službe u crkvi.

Šta je tranzicioni objekat i čemu služi?

Kada majka privremeno ostavlja dete, ono može postati uznemireno njenim nestankom. Da bi to nadoknadilo i da bi se utešilo zbog tog doživljaja gubitka, može prožeti određeni objekt tj. predmet atributima majke. Taj predmet se u psihologiji zove Tranzicioni Objekt. Korišćenje tranzicionog objekta obično započinje na uzrastu od 4 do 6 meseci kada se beba sve više kreće ka spoljašnjem svetu ali još uvek nije ostvarila potpunu odvojenost od unutrašnjeg sveta simbioze sa majkom. Tranzicioni objekt je obično nešto meko kao ćebe ili meka plišana igračka koja podseća na majčine tople grudi i zagrljaj. Grleći objekt dete oseća kao da grli majku i zbog toga se oseća utešeno. Po nekim procenama oko 60% dece ima u jednom periodu svog razvoja tranzicioni objekat. Oduzimanje tranzicionog objekta detetu može biti praćeno velikom uznemirenošću.

Dete-spava.jpg


Po nekim psiholozima (Objektna psihologija) stvaranje tranzicionog objekta je najverovatnije prvi kreativni detetov čin, jer ono koristi svoju maštu i raspoložive resurse da iz ničega stvori nešto. Tranzicioni objekt može biti i subjekt dečijih fantazija, na primer, kada plišani meda postane sagovornik i dete razgovara sa njim, brine o njemu, kažnjava ga itd. Na taj način on postaje sredstvo vežbanja interakcija sa spoljašnjim svetom.

Iako deca samostalno ili uz malu pomoć roditelja (na načine koje smo predložili) vremenom odustanu od primarnog tranzicionog objekta, on na određeni način nastavlja da živi tokom celog života. Odrasle osobe nastavljaju da prožimaju objekte značenjem i sećanjima koji su povezani sa drugim idejama, mestima i ljudima. Primeri toga su fotografije, predmeti koji su nam uspomene, itd.

Da li vaše dete ima svoj tranzicioni objekat? Da li ste ga i vi imali kad ste bili mali?

Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama.




 
Poslednja izmena:
Top