LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Tragovi su nemi svedoci
[/h]
Otkrivanje zločina u forenzičarskim serijama je našminkana verzija stvarnosti. – Srbija ima vrlo solidnu kriminalističku tehniku
Uigrani tim biologa, balističara, toksikologa, psihologa i policijskih inspektora, koji uspešno otkriva krivca za naizgled nerešiv zločin, okosnica je svake američke kriminalističke serije. Da li se zločini otkrivaju baš onako kako gledamo u filmovima i primenjuje li naša policija bar deo tehnike i metodike kakve viđamo u popularnim serijama, pitali smo stručnjaka za kriminalistiku prof. dr Milana Škulića.
– Veliki deo onoga što se prikazuje u američkim serijama nije baš rutinska stvar u njihovoj praksi i više je u domenu naučne fantastike. Najnovija forenzička tema u svetu sada je virtuelna obdukcija koja podrazumeva skeniranje tela žrtve, ali to je još u eksperimentalnoj fazi – kaže dr Škulić.
Srbija je poslednjih nekoliko godina mnogo napredovala na ovom planu i ima vrlo solidnu kriminalističku tehniku, tvrdi naš sagovornik.
– Najveći značaj ima Nacionalni kriminalističko-tehnički centar Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, a u drugim većim gradovima postoje regionalni centri kriminalističke tehnike u okviru policije. DNK analiza je do pre nekoliko godina bila skuplja i komplikovanija, a danas je jednostavnija i u Srbiji ima nekoliko centara koje vrše DNK analize, kao što su MUP, Institut za biologiju i Institut za sudsku medicinu. Pojavilo se čak i nekoliko privatnih laboratorija, koje su veoma kvalitetne, a uglavnom rade privatna veštačenja – kaže dr Milan Škulić.
Naša policija ima prilično visoku stopu rešenih ubistava – više od 60 odsto, a slično je i sa evropskim policijama, dok Amerika, koja doduše ima i mnogo više teških krivičnih dela, ne može da se pohvali visokom stopom rešenih zločina, kaže profesor.
– Kriminalističke serije su pomalo našminkana verzija stvarnosti. Od moderne kriminalističke tehnike mnogo su važniji veština uzimanja iskaza, proveravanje različitih verzija događaja i rad na terenu. Često se prave i kobne greške. Događa se da operativci prilikom uviđaja spakuju tkaninu sa tragovima sveže krvi u najlonsku kesu, koju hermetički zatvore. U takvim uslovima krv počne da buđa i neupotrebljiva je za analizu. Upravo to dogodilo se i kod nas, kada je odeća ubijenog premijera Đinđića upakovana u kesu. Naime, odeću sa tragovima krvi prilikom uviđaja treba samo osušiti na promaji, jer je tako sačuvan materijal upotrebljiv za analizu čak više decenija. Ni najbolja tehnika ne može pomoći ako se tragovi ne obezbeđuju i ne čuvaju na pravilan način – objašnjava profesor Škulić.
Najvažniji je rad na mestu događaja. Forenzičari na mestu zločina obezbeđuju i obrađuju tragove na stručan način i šalju ih u laboratorije. Ako se tada napravi greška, tehnika ne pomaže.
Zbog dobitka u vremenu, u svetu se sve češće rade takozvana situaciona veštačenja, kada se svi tragovi odmah analiziraju u pokretnoj laboratoriji na samom mestu događaja ili u neposrednoj blizini.
– Tako se najmanje rizikuje da trag propadne u transportu. Jer, kao što je rekao čuveni kriminalista Lokar, vreme koje prolazi je istina koja nam izmiče. Što više vremena prolazi od zločina do obrade tragova, to je manja šansa da se postigne puni efekat kriminalističke tehnike – kaže dr Škulić.
Svaki kontakt dva predmeta, dva čoveka ili čoveka i predmeta ostavlja trag, a na forenzičarima je da ga otkriju i na osnovu njega dođu do ispravnih zaključaka.
– Tragovi su nemi svedoci zločina. Za razliku od ljudi koji svedoče, tragovi uvek govore istinu, ali istražitelji moraju imati znanje i iskustvo da pravilno protumače njihov jezik – kaže naš sagovornik.
Pored kompjuterskih programa za izradu foto-robota osumnjičenih, značajna je korist i od biometrijskih kamera, naročito u prevenciji terorističkih akata.
Biometrijska fotografija meri čovekove crte lica i može automatski da ga prepozna iako je pustio bradu i brkove. Srbija to nema. Najviše je koriste Velika Britanija i Amerika, koje strahuju od terorističkih napada, pa su aerodromi i stanice podzemne železnice potpuno pokrivene biometrijskim kamerama.
– Smatra se da je Velika Britanija šampion po broju kamera na javnim mestima. Devedeset odsto površine centra Londona je njima pokriveno. Tamo je snimljen svaki korak prolaznika. U Beogradu su kamere postavljene na važnijim raskrsnicama, a to nije bitno samo zbog saobraćajnih prekršaja već mnogo doprinosi potrazi za osumnjičenima za krivična dela. Iskustvo iz sveta pokazuje da su kamere koje snimaju raskrsnice jako doprinele da se smanji stopa kriminaliteta na tim područjima – kaže prof dr Milan Škulić.
Neke stare dobre tradicionalne metode pokazale su se kao najbolje i dan-danas. Za uspešno pronalaženje eksploziva i droge najbolji su policijski psi. Nema tog uređaja koji može tako dobro da detektuje miris eksploziva ili droge, kao dobro obučeni pas. Naš sagovornik kaže da srpska policija ima vrhunski obučene pse koji su među najboljima u regionu.
----------------------------------------------
Deca iz kukavičjeg jajeta
Pre desetak godina u Nemačkoj je bila masovna praksa korišćenja privatnih laboratorija za DNK analize.
– Mnogi muževi, koji su posumnjali da deca rođena u braku nisu njihova, davali su privatnim laboratorijama uzorke pljuvačke dece i svoje uzorke. Kada bi dobili nalaz koji kaže da dete sto posto nije njihovo, sledila bi tužba za razvod braka i zahtev da bivši muž bude lišen obaveze izdržavanja deteta. Kad je to uzelo malo više maha, 2004. godine nemački savezni sud zauzeo je načelni stav da rezultat takve DNK analize ne može biti dokaz u parničnom postupku jer maloletno dete nije dalo niti je moglo dati saglasnost da se od njega uzima biološki materijal, kao i da je u interesu deteta da formalno ima oca, bez obzira na to što on nije i biološki otac. Konačan ishod takve odluke bio je da su formalni očevi plaćali alimentaciju čak i ako su se razveli od majke deteta – priča naš sagovornik.
----------------------------------------------
Potraga za ocem
Privatne DNK laboratorije u Srbiji preplavljene su zahtevima za utvrđivanje očinstva.
– U jednu laboratoriju u Beogradu više puta je dolazila žena sa uzorcima pljuvačke muškaraca na koje je tipovala da bi mogli biti – otac njenog deteta. Dolazila je četiri puta, sa četiri različita uzorka, ali nijedan nije odgovarao biološkom profilu deteta. Potraga za ocem još traje – ispričao je dr Škulić.
Politika
[/h]
Otkrivanje zločina u forenzičarskim serijama je našminkana verzija stvarnosti. – Srbija ima vrlo solidnu kriminalističku tehniku
Uigrani tim biologa, balističara, toksikologa, psihologa i policijskih inspektora, koji uspešno otkriva krivca za naizgled nerešiv zločin, okosnica je svake američke kriminalističke serije. Da li se zločini otkrivaju baš onako kako gledamo u filmovima i primenjuje li naša policija bar deo tehnike i metodike kakve viđamo u popularnim serijama, pitali smo stručnjaka za kriminalistiku prof. dr Milana Škulića.
– Veliki deo onoga što se prikazuje u američkim serijama nije baš rutinska stvar u njihovoj praksi i više je u domenu naučne fantastike. Najnovija forenzička tema u svetu sada je virtuelna obdukcija koja podrazumeva skeniranje tela žrtve, ali to je još u eksperimentalnoj fazi – kaže dr Škulić.
Srbija je poslednjih nekoliko godina mnogo napredovala na ovom planu i ima vrlo solidnu kriminalističku tehniku, tvrdi naš sagovornik.
– Najveći značaj ima Nacionalni kriminalističko-tehnički centar Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, a u drugim većim gradovima postoje regionalni centri kriminalističke tehnike u okviru policije. DNK analiza je do pre nekoliko godina bila skuplja i komplikovanija, a danas je jednostavnija i u Srbiji ima nekoliko centara koje vrše DNK analize, kao što su MUP, Institut za biologiju i Institut za sudsku medicinu. Pojavilo se čak i nekoliko privatnih laboratorija, koje su veoma kvalitetne, a uglavnom rade privatna veštačenja – kaže dr Milan Škulić.
Naša policija ima prilično visoku stopu rešenih ubistava – više od 60 odsto, a slično je i sa evropskim policijama, dok Amerika, koja doduše ima i mnogo više teških krivičnih dela, ne može da se pohvali visokom stopom rešenih zločina, kaže profesor.
– Kriminalističke serije su pomalo našminkana verzija stvarnosti. Od moderne kriminalističke tehnike mnogo su važniji veština uzimanja iskaza, proveravanje različitih verzija događaja i rad na terenu. Često se prave i kobne greške. Događa se da operativci prilikom uviđaja spakuju tkaninu sa tragovima sveže krvi u najlonsku kesu, koju hermetički zatvore. U takvim uslovima krv počne da buđa i neupotrebljiva je za analizu. Upravo to dogodilo se i kod nas, kada je odeća ubijenog premijera Đinđića upakovana u kesu. Naime, odeću sa tragovima krvi prilikom uviđaja treba samo osušiti na promaji, jer je tako sačuvan materijal upotrebljiv za analizu čak više decenija. Ni najbolja tehnika ne može pomoći ako se tragovi ne obezbeđuju i ne čuvaju na pravilan način – objašnjava profesor Škulić.
Najvažniji je rad na mestu događaja. Forenzičari na mestu zločina obezbeđuju i obrađuju tragove na stručan način i šalju ih u laboratorije. Ako se tada napravi greška, tehnika ne pomaže.
Zbog dobitka u vremenu, u svetu se sve češće rade takozvana situaciona veštačenja, kada se svi tragovi odmah analiziraju u pokretnoj laboratoriji na samom mestu događaja ili u neposrednoj blizini.
– Tako se najmanje rizikuje da trag propadne u transportu. Jer, kao što je rekao čuveni kriminalista Lokar, vreme koje prolazi je istina koja nam izmiče. Što više vremena prolazi od zločina do obrade tragova, to je manja šansa da se postigne puni efekat kriminalističke tehnike – kaže dr Škulić.
Svaki kontakt dva predmeta, dva čoveka ili čoveka i predmeta ostavlja trag, a na forenzičarima je da ga otkriju i na osnovu njega dođu do ispravnih zaključaka.
– Tragovi su nemi svedoci zločina. Za razliku od ljudi koji svedoče, tragovi uvek govore istinu, ali istražitelji moraju imati znanje i iskustvo da pravilno protumače njihov jezik – kaže naš sagovornik.
Pored kompjuterskih programa za izradu foto-robota osumnjičenih, značajna je korist i od biometrijskih kamera, naročito u prevenciji terorističkih akata.
Biometrijska fotografija meri čovekove crte lica i može automatski da ga prepozna iako je pustio bradu i brkove. Srbija to nema. Najviše je koriste Velika Britanija i Amerika, koje strahuju od terorističkih napada, pa su aerodromi i stanice podzemne železnice potpuno pokrivene biometrijskim kamerama.
– Smatra se da je Velika Britanija šampion po broju kamera na javnim mestima. Devedeset odsto površine centra Londona je njima pokriveno. Tamo je snimljen svaki korak prolaznika. U Beogradu su kamere postavljene na važnijim raskrsnicama, a to nije bitno samo zbog saobraćajnih prekršaja već mnogo doprinosi potrazi za osumnjičenima za krivična dela. Iskustvo iz sveta pokazuje da su kamere koje snimaju raskrsnice jako doprinele da se smanji stopa kriminaliteta na tim područjima – kaže prof dr Milan Škulić.
Neke stare dobre tradicionalne metode pokazale su se kao najbolje i dan-danas. Za uspešno pronalaženje eksploziva i droge najbolji su policijski psi. Nema tog uređaja koji može tako dobro da detektuje miris eksploziva ili droge, kao dobro obučeni pas. Naš sagovornik kaže da srpska policija ima vrhunski obučene pse koji su među najboljima u regionu.
----------------------------------------------
Deca iz kukavičjeg jajeta
Pre desetak godina u Nemačkoj je bila masovna praksa korišćenja privatnih laboratorija za DNK analize.
– Mnogi muževi, koji su posumnjali da deca rođena u braku nisu njihova, davali su privatnim laboratorijama uzorke pljuvačke dece i svoje uzorke. Kada bi dobili nalaz koji kaže da dete sto posto nije njihovo, sledila bi tužba za razvod braka i zahtev da bivši muž bude lišen obaveze izdržavanja deteta. Kad je to uzelo malo više maha, 2004. godine nemački savezni sud zauzeo je načelni stav da rezultat takve DNK analize ne može biti dokaz u parničnom postupku jer maloletno dete nije dalo niti je moglo dati saglasnost da se od njega uzima biološki materijal, kao i da je u interesu deteta da formalno ima oca, bez obzira na to što on nije i biološki otac. Konačan ishod takve odluke bio je da su formalni očevi plaćali alimentaciju čak i ako su se razveli od majke deteta – priča naš sagovornik.
----------------------------------------------
Potraga za ocem
Privatne DNK laboratorije u Srbiji preplavljene su zahtevima za utvrđivanje očinstva.
– U jednu laboratoriju u Beogradu više puta je dolazila žena sa uzorcima pljuvačke muškaraca na koje je tipovala da bi mogli biti – otac njenog deteta. Dolazila je četiri puta, sa četiri različita uzorka, ali nijedan nije odgovarao biološkom profilu deteta. Potraga za ocem još traje – ispričao je dr Škulić.
Politika