UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.548
Tragična sudbina ruskih carevića
Vest o smrti Leonida Gurjeviča Kulikovskog (72), praunuka ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova i sestrića poslednjeg cara Nikolaja Drugog, objavili su malobrojni listovi u Rusiji.
IZVOR: B92
Šturu vest emitovala je agencija TASS saopštivši da je carev praunuk umro u gradu Ketrin, gde je živeo poslednjih godina. Rat u Siriji i obaranje ruskog bombardera SU-24 u fokusu su pažnje ovdašnjih medija, pa je to razlog što opelo Leonida Kulikovskog u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Australiji nije dobilo veći prostor.
Sudbina naslednika ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova koji su pobegli iz Rusije zbog straha da ih posle revolucije ne pobiju "crveni", liči na filmski scenario. Nedavno sahranjeni Leonid Kulikovski je bio unuk mlađe careve ćerke, velike kneginje Olge Aleksandrovne. Rođen je u Danskoj, gde je carska porodica pobegla od boljševika. Nikada se nije ženio pa i nije imao naslednike. U Australiju je stigao krajem šezdesetih godina, ali komšijama i poznanicima nije nikada pričao o svom carskom poreklu. Živeo je skromno, asketski, drugujući sa svojim psom.
Prisećajući se carske porodice posebno je zanimljiva priča o baki nedavno preminulog Leonida Gurjeviča Kulikovskog i ćerci cara Aleksandra Trećeg Romanova koji je vladao Rusijom od 1881. do 1894. Velika kneginja Olga bila je udata za oficira Nikolaja Kulikovskog. Upoznala ga je na paradi u Pavlovskom dvorcu i za njega se udala tek kad se zahuktao Prvi svetski rat. Već na početku rata Nikolaj Kulikovski je otišao na front. Ratovati za cara i otadžbinu bilo je pitanje časti svakog oficira. Olga je radila kao medicinska sestra pomažući bolesnima i ranjenima.
Kneginja Olga (Foto: Wikimedia Commons)
Srčani udar
Leonid Kulikovski je u Australiji živeo od 1967, gde je radio u vodovodu Sidneja. Kad je otišao u penziju, preselio se u grad Ketrin. Komšije nisu ni znale da je on carski potomak. Umro od infarkta 27. septembra dok je šetao sa psom. Njegovo telo je pronađeno ispod jednog drveta, a pored njega je bio verni pas.
U avgustu 1917. Olga i Nikolaj su dobili sina Tihona. I kad su boljševici zauzimali sve više delova Rusije, kneginja Olga nije htela da napusti domovinu već je prešla na Kavkaz, tamo gde nije bilo "crvenih".
Kasnije je kneginja Olga morala sa porodicom da napusti Rusiju. U februaru 1920. Olga i njena porodica su brodom iz Novorosijska krenuli u Konstantinopolj, a zatim u Srbiju. Iz Beograda su kasnije prešli u Beč, da bio konačno stigli u Dansku gde su se smestili u dvorac Amalienborg. Za nas je svakako interesantno da je careva ćerka Olga sa porodicom htela da ostane da živi kod braće i sestara Srba. Ruske izbeglice su bile toplo primljene pa su Olga i Nikolaj bili ubeđeni da će im biti bolje među pravoslavnim Srbima nego na Zapadu.
Ali njena majka je insistirala da Olga i njena porodica dođu da žive u Dansku. Tamo je Olga živela prodajući svoje slike, a njen muž je bio zaposlen na imanju tamošnjeg milijardera Rasmusena. Živeći u Danskoj, kneginja Olga je bila predsednica raznih emigrantskih društava i pomagala je koliko je mogla svojim zemljacima.
Olga je imala izložbe ne samo u Danskoj nego i u Parizu, Londonu, Berlinu i drugim gradovima.
Genetska analiza
U okolini Jekaterinburga 1991. bili su pronađeni ostaci grupe streljanih ljudi. Tadašnje vlasti su tražile da se provede ekspertiza jer se verovalo da su to tela pobijene carske porodice. Pokazalo se da su među ubijenima petoro streljanih članova carske porodice: Nikolaj Drugi, zatim Aleksandra Fjodorovna i troje njihove dece. Svi oni su poubijani 17. jula 1918.
Potom su se preselili u Kanadu. U Kanadi su živeli nedaleko od Toronta. Olgini sinovi Tihon i Gurij su bili oficiri danske armije. Za vreme nemačke okupacije bili su zatvoreni, a posle 1948. velika porodica sa decom je prešla u Kanadu. Gurij je u Kanadi postao učitelj i predavao je u Otavi na univerzitetu slovenske jezike. Inače, Gurij i Tihon su se više puta ženili pa se porodica stalno širila.
Carski zet Nikolaj Kulikovski je umro 1958. godine, a Olga dve godine kasnije. Opelo velikoj kneginji održano je u Torontu.
Interesantno je da se za DNK analizu prilikom izučavanja ostataka ubijene porodice Nikolaja Drugog koristila krv Tihona Kulikovskog, sina Olge Aleksandrovne koji je bio najbliži rođak po ženskoj liniji imperatora Nikolaja Drugog. Pokazalo se da su zaista ostaci carske porodice koju su ubili boljševici. Unuk Aleksandra Trećeg, Tihon je 1991. organizovao Fond za pomoć Rusiji koji je pomagao bolnicama i dečijim ustanovama.
Posle 1917. prezime Romanov imali su svi članovi carske porodice. Inače, Romanovi su bojarski rod koji je imao to prezime još od kraja 16. veka. Direktna linija roda Romanovih na ruskom prestolu je bila posle smrti imperatorke Jelisavete Petrovne. Njen sin, Petar Treći, smatrao se članom doma Romanovih. Inače, prvi iz roda Romanov to prezime je počeo da nosi Fjodor Nikitič, poznatiji kao patrijarh Filaret.
Smena dinastija u Rusiji bila je vezana presecanjem vladajućih grana Rurikoviča i potomaka Ivana Groznog. Problemi oko prestola dovodili su do kriza. Period ruske istorije od 1613. do 1917. vezuje se za dinastiju Romanovih. Za porodicu ruskih monarha Romanovih vezuju se velike pobede, ali i krvave bune i katastrofalne greške.
Dinastija Romanovih je dala pet careva, a prvi imperator iz te dinastije je bio Petar Veliki. Carska porodica se tradicionalno nazivala Dom Romanovih. Posle revolucije u Rusiji poslednji ruski imperator Nikolaj Drugi je trećeg marta 1917. kod Mogiljova potpisao dokument kojim se odrekao prestola. Tako je u Rusiji došao kraj monarhije, a prvog septembra 1917. je proglašena republika. Carska porodica je bila uhapšena i prebačena u Jekaterinburg. Kad je u leto 1918. postojala opasnost da armija A. V. Kolčaka osvoji Jekaterinburg, boljševici su streljali carsku porodicu.
Preotimajući vlast u Rusiji boljševici su od 65 članova porodice Romanov ubili čak 18, od toga 13 muškaraca. Preživeli, njih 47, pobegli su na Zapad i uglavnom su živeli u Francuskoj i SAD. Sadašnji svi živi predstavnici roda Romanovih su potomci četiri sina imperatora Nikolaja Prvog. Najmlađi potomak je rođen 2013. godine.
Vest o smrti Leonida Gurjeviča Kulikovskog (72), praunuka ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova i sestrića poslednjeg cara Nikolaja Drugog, objavili su malobrojni listovi u Rusiji.
IZVOR: B92
Šturu vest emitovala je agencija TASS saopštivši da je carev praunuk umro u gradu Ketrin, gde je živeo poslednjih godina. Rat u Siriji i obaranje ruskog bombardera SU-24 u fokusu su pažnje ovdašnjih medija, pa je to razlog što opelo Leonida Kulikovskog u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Australiji nije dobilo veći prostor.
Sudbina naslednika ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova koji su pobegli iz Rusije zbog straha da ih posle revolucije ne pobiju "crveni", liči na filmski scenario. Nedavno sahranjeni Leonid Kulikovski je bio unuk mlađe careve ćerke, velike kneginje Olge Aleksandrovne. Rođen je u Danskoj, gde je carska porodica pobegla od boljševika. Nikada se nije ženio pa i nije imao naslednike. U Australiju je stigao krajem šezdesetih godina, ali komšijama i poznanicima nije nikada pričao o svom carskom poreklu. Živeo je skromno, asketski, drugujući sa svojim psom.
Prisećajući se carske porodice posebno je zanimljiva priča o baki nedavno preminulog Leonida Gurjeviča Kulikovskog i ćerci cara Aleksandra Trećeg Romanova koji je vladao Rusijom od 1881. do 1894. Velika kneginja Olga bila je udata za oficira Nikolaja Kulikovskog. Upoznala ga je na paradi u Pavlovskom dvorcu i za njega se udala tek kad se zahuktao Prvi svetski rat. Već na početku rata Nikolaj Kulikovski je otišao na front. Ratovati za cara i otadžbinu bilo je pitanje časti svakog oficira. Olga je radila kao medicinska sestra pomažući bolesnima i ranjenima.
Kneginja Olga (Foto: Wikimedia Commons)
Srčani udar
Leonid Kulikovski je u Australiji živeo od 1967, gde je radio u vodovodu Sidneja. Kad je otišao u penziju, preselio se u grad Ketrin. Komšije nisu ni znale da je on carski potomak. Umro od infarkta 27. septembra dok je šetao sa psom. Njegovo telo je pronađeno ispod jednog drveta, a pored njega je bio verni pas.
U avgustu 1917. Olga i Nikolaj su dobili sina Tihona. I kad su boljševici zauzimali sve više delova Rusije, kneginja Olga nije htela da napusti domovinu već je prešla na Kavkaz, tamo gde nije bilo "crvenih".
Kasnije je kneginja Olga morala sa porodicom da napusti Rusiju. U februaru 1920. Olga i njena porodica su brodom iz Novorosijska krenuli u Konstantinopolj, a zatim u Srbiju. Iz Beograda su kasnije prešli u Beč, da bio konačno stigli u Dansku gde su se smestili u dvorac Amalienborg. Za nas je svakako interesantno da je careva ćerka Olga sa porodicom htela da ostane da živi kod braće i sestara Srba. Ruske izbeglice su bile toplo primljene pa su Olga i Nikolaj bili ubeđeni da će im biti bolje među pravoslavnim Srbima nego na Zapadu.
Ali njena majka je insistirala da Olga i njena porodica dođu da žive u Dansku. Tamo je Olga živela prodajući svoje slike, a njen muž je bio zaposlen na imanju tamošnjeg milijardera Rasmusena. Živeći u Danskoj, kneginja Olga je bila predsednica raznih emigrantskih društava i pomagala je koliko je mogla svojim zemljacima.
Olga je imala izložbe ne samo u Danskoj nego i u Parizu, Londonu, Berlinu i drugim gradovima.
Genetska analiza
U okolini Jekaterinburga 1991. bili su pronađeni ostaci grupe streljanih ljudi. Tadašnje vlasti su tražile da se provede ekspertiza jer se verovalo da su to tela pobijene carske porodice. Pokazalo se da su među ubijenima petoro streljanih članova carske porodice: Nikolaj Drugi, zatim Aleksandra Fjodorovna i troje njihove dece. Svi oni su poubijani 17. jula 1918.
Potom su se preselili u Kanadu. U Kanadi su živeli nedaleko od Toronta. Olgini sinovi Tihon i Gurij su bili oficiri danske armije. Za vreme nemačke okupacije bili su zatvoreni, a posle 1948. velika porodica sa decom je prešla u Kanadu. Gurij je u Kanadi postao učitelj i predavao je u Otavi na univerzitetu slovenske jezike. Inače, Gurij i Tihon su se više puta ženili pa se porodica stalno širila.
Carski zet Nikolaj Kulikovski je umro 1958. godine, a Olga dve godine kasnije. Opelo velikoj kneginji održano je u Torontu.
Interesantno je da se za DNK analizu prilikom izučavanja ostataka ubijene porodice Nikolaja Drugog koristila krv Tihona Kulikovskog, sina Olge Aleksandrovne koji je bio najbliži rođak po ženskoj liniji imperatora Nikolaja Drugog. Pokazalo se da su zaista ostaci carske porodice koju su ubili boljševici. Unuk Aleksandra Trećeg, Tihon je 1991. organizovao Fond za pomoć Rusiji koji je pomagao bolnicama i dečijim ustanovama.
Posle 1917. prezime Romanov imali su svi članovi carske porodice. Inače, Romanovi su bojarski rod koji je imao to prezime još od kraja 16. veka. Direktna linija roda Romanovih na ruskom prestolu je bila posle smrti imperatorke Jelisavete Petrovne. Njen sin, Petar Treći, smatrao se članom doma Romanovih. Inače, prvi iz roda Romanov to prezime je počeo da nosi Fjodor Nikitič, poznatiji kao patrijarh Filaret.
Smena dinastija u Rusiji bila je vezana presecanjem vladajućih grana Rurikoviča i potomaka Ivana Groznog. Problemi oko prestola dovodili su do kriza. Period ruske istorije od 1613. do 1917. vezuje se za dinastiju Romanovih. Za porodicu ruskih monarha Romanovih vezuju se velike pobede, ali i krvave bune i katastrofalne greške.
Dinastija Romanovih je dala pet careva, a prvi imperator iz te dinastije je bio Petar Veliki. Carska porodica se tradicionalno nazivala Dom Romanovih. Posle revolucije u Rusiji poslednji ruski imperator Nikolaj Drugi je trećeg marta 1917. kod Mogiljova potpisao dokument kojim se odrekao prestola. Tako je u Rusiji došao kraj monarhije, a prvog septembra 1917. je proglašena republika. Carska porodica je bila uhapšena i prebačena u Jekaterinburg. Kad je u leto 1918. postojala opasnost da armija A. V. Kolčaka osvoji Jekaterinburg, boljševici su streljali carsku porodicu.
Preotimajući vlast u Rusiji boljševici su od 65 članova porodice Romanov ubili čak 18, od toga 13 muškaraca. Preživeli, njih 47, pobegli su na Zapad i uglavnom su živeli u Francuskoj i SAD. Sadašnji svi živi predstavnici roda Romanovih su potomci četiri sina imperatora Nikolaja Prvog. Najmlađi potomak je rođen 2013. godine.
