LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Torlak na kolenima, nema vakcina
Izvor: Blic
Beograd -- Ni dve godine od zvaničnog otvaranja pogona za proizvodnju vakcina protiv gripa u „Torlaku“ nije počeo da snabdeva tržište cepivima.
Neizvesno je da li će se to dogoditi i sledeće godine.
U upravi kažu da je potrebno još oko 600.000 evra za pretklinička i klinička ispitivanja vakcina, dok bivši radnici tvrde da su „Torlak“ napustili najbolji stručnjaci i da će zbog toga proizvodnja teško moći da se pokrene.
Oni tvrde i da je domaći proizvođač vakcina na kolenima, pre svega zbog neplanskog ulaganja bivšeg rukovodstva, koje nije imalo ozbiljnu strategiju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kolika su bila ulaganja?
Pogon za grip-vakcine -
- 1,2 miliona evra iz kredita Svetske banke
- 2 miliona evra iz budžeta
- 503.900 evra uložio „Torlak“
- 1,12 miliona evra od Svetske zdravstvene organizacije[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Koliko su ulaganja bila haotična, pokazuje i primer kupovine nove centrifuge za proizvodnju grip-vakcina 2007. godine, u šta je uloženo pola miliona evra, a da prvo nije adaptiran prostor u kojem bi ona bila smeštena.
Drugi primer je započeta obnova pogona za poliovakcine, u šta je uloženo 3,617 miliona evra, da bi na kraju odlučili da „Torlak“ više ne proizvodi ove vakcine koje se, inače, svuda zamenjuju drugim tipom vakcina. Pogon sad čeka prenamenu.
Na čelu sadašnjeg menadžmenta nalazi se Branko Lazić, koji je na mestu direktora „Torlaka“ pre nešto više od godinu dana zamenio Ranka Dakića, za čijeg je mandata i došlo do spornih investicija.
"Nije bilo iskrene namere da se proizvodni pogoni i proizvodne linije u „Torlaku“ sačuvaju. Mislim da ni Ministarstvo zdravlja nije imalo jasnu sliku toga šta se u samom Institutu dešava. Tokom 2001-2002. godine napravljen je program razvoja. Ideja je bila da poliovakcine i vakcine protiv gripa budu nosioci proizvodnog programa „Torlaka“ ", priča Goran Kreclović, v.d. direktora „Torlaka“ tokom 2001-2002. godine.
Sa novcem koji je „Torlak“ imao na računu uz malu pomoć države i Svetske zdravstvene organizacije, mogla je da se zaokruži ta priča. Unutar kuće, međutim, postojale su struje kojima to nije odgovaralo, pa je dobar deo zaposlenih otišao iz „Torlaka“, kaže on.
Zbog višegodišnje obustave proizvodnje, ali i neslaganja sa menadžmentom, „Torlak“ su napustili mnogi kadrovi. Deo stručnjaka otišao je u penziju, mlađi su uhlebljenje našli u inostranstvu ili u kompanijama koje posluju u Srbiji. Virusolog Ana Gligić, koja je radni vek provela u „Torlaku“, kaže da je osipanje kadrova vodeći problem domaćeg proizvođača vakcina.
"Laboratorija koju sam ja vodila bila je jedna od najjačih. Obučila sam tri mlada stručnjaka koji je trebalo da nastave, ali uprava ih je pustila da odu u Ameriku i da tamo nastave karijere. Videla sam dopis u kom oni pitaju upravu da li su u obavezi da se vrate posle usavršavanja, na šta im je odgovoreno da ne moraju", priča Ana Gligić.
U „Torlaku“ pak tvrde da kadrovi nisu problem i da od 2009. godine desetoro zaposlenih koji će raditi na proizvodnji i kontroli vakcina idu stalno na usavršavanja u Holandiju, Englesku i Ameriku, koja finansira SZO. Kočnica je novac za pretklinička i klinička ispitivanja, za koja treba izdvojiti oko 600.000 evra i za koju očekuju pomoć od SZO.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Pogon za poliovakcine -
- dva miliona iz kredita Evropske investicione banke
- 1,617 miliona iz budžeta Republike Srbije[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Direktor Branko Lazić kaže da nije bilo realno očekivati da „Torlak“ počne sa proizvodnjom vakcina protiv gripa 2010. godine, kako je tadašnji menadžment na čelu sa Rankom Dakićem najavio na otvaranju pogona 2009. godine, jer su tad bile završene samo dve faze radova.
"Tek je u septembru 2010. godine, kad sam došao na čelo kuće, počela treća fazi radova u pogonu za grip-vakcine. U prethodne dve faze uloženo je 3.703.900 evra. Za treću fazu, koja je podrazumevala nabavku opreme za kombinovanje i punjenje vakcina, dobili smo 1,6 miliona dolara od SZO. Završene su probne serije vakcina i predstoje nam pretklinička i klinička ispitivanja. Pretklinička ispitivanja koštaju oko 200.000 evra, klinička su mnogo skuplja. Nadamo se da će pomoć stići od SZO", kaže Lazić.
On kaže da ukoliko stigne potreban novac za ispitivanja, „Torlak“ će za sledeću sezonu moći da proizvodi grip-vakcine, u suprotnom štitiće nas i dalje uvozne vakcine protiv gripa.
Izvor: Blic
Beograd -- Ni dve godine od zvaničnog otvaranja pogona za proizvodnju vakcina protiv gripa u „Torlaku“ nije počeo da snabdeva tržište cepivima.
Neizvesno je da li će se to dogoditi i sledeće godine.
U upravi kažu da je potrebno još oko 600.000 evra za pretklinička i klinička ispitivanja vakcina, dok bivši radnici tvrde da su „Torlak“ napustili najbolji stručnjaci i da će zbog toga proizvodnja teško moći da se pokrene.
Oni tvrde i da je domaći proizvođač vakcina na kolenima, pre svega zbog neplanskog ulaganja bivšeg rukovodstva, koje nije imalo ozbiljnu strategiju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kolika su bila ulaganja?
Pogon za grip-vakcine -
- 1,2 miliona evra iz kredita Svetske banke
- 2 miliona evra iz budžeta
- 503.900 evra uložio „Torlak“
- 1,12 miliona evra od Svetske zdravstvene organizacije[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Koliko su ulaganja bila haotična, pokazuje i primer kupovine nove centrifuge za proizvodnju grip-vakcina 2007. godine, u šta je uloženo pola miliona evra, a da prvo nije adaptiran prostor u kojem bi ona bila smeštena.
Drugi primer je započeta obnova pogona za poliovakcine, u šta je uloženo 3,617 miliona evra, da bi na kraju odlučili da „Torlak“ više ne proizvodi ove vakcine koje se, inače, svuda zamenjuju drugim tipom vakcina. Pogon sad čeka prenamenu.
Na čelu sadašnjeg menadžmenta nalazi se Branko Lazić, koji je na mestu direktora „Torlaka“ pre nešto više od godinu dana zamenio Ranka Dakića, za čijeg je mandata i došlo do spornih investicija.
"Nije bilo iskrene namere da se proizvodni pogoni i proizvodne linije u „Torlaku“ sačuvaju. Mislim da ni Ministarstvo zdravlja nije imalo jasnu sliku toga šta se u samom Institutu dešava. Tokom 2001-2002. godine napravljen je program razvoja. Ideja je bila da poliovakcine i vakcine protiv gripa budu nosioci proizvodnog programa „Torlaka“ ", priča Goran Kreclović, v.d. direktora „Torlaka“ tokom 2001-2002. godine.
Sa novcem koji je „Torlak“ imao na računu uz malu pomoć države i Svetske zdravstvene organizacije, mogla je da se zaokruži ta priča. Unutar kuće, međutim, postojale su struje kojima to nije odgovaralo, pa je dobar deo zaposlenih otišao iz „Torlaka“, kaže on.
Zbog višegodišnje obustave proizvodnje, ali i neslaganja sa menadžmentom, „Torlak“ su napustili mnogi kadrovi. Deo stručnjaka otišao je u penziju, mlađi su uhlebljenje našli u inostranstvu ili u kompanijama koje posluju u Srbiji. Virusolog Ana Gligić, koja je radni vek provela u „Torlaku“, kaže da je osipanje kadrova vodeći problem domaćeg proizvođača vakcina.
"Laboratorija koju sam ja vodila bila je jedna od najjačih. Obučila sam tri mlada stručnjaka koji je trebalo da nastave, ali uprava ih je pustila da odu u Ameriku i da tamo nastave karijere. Videla sam dopis u kom oni pitaju upravu da li su u obavezi da se vrate posle usavršavanja, na šta im je odgovoreno da ne moraju", priča Ana Gligić.
U „Torlaku“ pak tvrde da kadrovi nisu problem i da od 2009. godine desetoro zaposlenih koji će raditi na proizvodnji i kontroli vakcina idu stalno na usavršavanja u Holandiju, Englesku i Ameriku, koja finansira SZO. Kočnica je novac za pretklinička i klinička ispitivanja, za koja treba izdvojiti oko 600.000 evra i za koju očekuju pomoć od SZO.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Pogon za poliovakcine -
- dva miliona iz kredita Evropske investicione banke
- 1,617 miliona iz budžeta Republike Srbije[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Direktor Branko Lazić kaže da nije bilo realno očekivati da „Torlak“ počne sa proizvodnjom vakcina protiv gripa 2010. godine, kako je tadašnji menadžment na čelu sa Rankom Dakićem najavio na otvaranju pogona 2009. godine, jer su tad bile završene samo dve faze radova.
"Tek je u septembru 2010. godine, kad sam došao na čelo kuće, počela treća fazi radova u pogonu za grip-vakcine. U prethodne dve faze uloženo je 3.703.900 evra. Za treću fazu, koja je podrazumevala nabavku opreme za kombinovanje i punjenje vakcina, dobili smo 1,6 miliona dolara od SZO. Završene su probne serije vakcina i predstoje nam pretklinička i klinička ispitivanja. Pretklinička ispitivanja koštaju oko 200.000 evra, klinička su mnogo skuplja. Nadamo se da će pomoć stići od SZO", kaže Lazić.
On kaže da ukoliko stigne potreban novac za ispitivanja, „Torlak“ će za sledeću sezonu moći da proizvodi grip-vakcine, u suprotnom štitiće nas i dalje uvozne vakcine protiv gripa.