- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
23. 05. 2010
Press
Top 10
Deset najskupljih sitnica u Srbiji
Ma koliko iz ugla običnog smrtnika izgledali preskupi, komadi nakita i satovi vredni od 5.000 do 20.000 evra imaju svoje kupce. Čitavo tržište luksuzom stvoreno za biznismene, sportiste, političare, estradnjake i ambasadore
Šta bi na sebi morala da ima žena od čijih je nekoliko komada nakita moguće kupiti pristojan stan u Beogradu? Pri tom da vam pretekne i za solidan automobil. Na jednoj ruci bi imala narukvicu „Aaron Basha" i prsten od belog zlata ukrašen brilijantom, na drugoj sat „Piaget Limelight Magic", a oko vrata ogrlicu „Piaget Limelight". Tako izgleda pogled na ekskluzivni nakit iz ugla običnog smrtnika, kome imena svetski poznatih marki ekskluzivnog nakita verovatno ne znače ništa. Ma koliko iz pomenutog ugla izgledale preskupe, sitnice koje nisu za svačiji džep, ali koje staju u svaki, imaju gde da se kupe u Srbiji, a ima i ko da ih kupi.
U pokušaju da napravi listu najskupocenijih „stvarčica", Pressmagazin je obišao i kontaktirao sa vodećim draguljarnicama i zastupnicima marki nakita i satova u Srbiji. Evo i kako bi izgledala zvanična lista skupocenosti, uz napomenu da pojedini prodavci nakita nisu želeli da otkriju koji su najskuplji primerci koje imaju u svojoj ponudi.
Narukvica „Aaron Basha" od belog 18-karatnog zlata, ukrašena brilijantima 2.000.000 dinara
Najskuplji komad nakita koji je moguće legalno naći u Srbiji je narukvica „Aaron Basha". Reč je o komadu nakita od belog 18-karatnog zlata, ukrašenom brilijantima. Ceo komplet u zlatari „Andrejević" košta ravno dva miliona dinara. Ako se pitate ko je pre vas kupio ovu narukvicu, možda će vam nešto značiti podatak da je isti primerak svojoj majci kupio i holivudski glumac Bred Pit.
Stan za platno - Niko ne daje veliki novac za slike
Za razliku od ekskluzivnog nakita i satova, čije su cene manje-više fiksne, sa umetničkim slikama stvari stoje potpuno drugačije. Naime, istaknuta cena na nekom delu ne znači i da ono toliko vredi. Kako je pokazalo istraživanje Pressmagazina, u mnogim galerijama je moguće naći slike za koje je navedena cena i po 10.000 evra, pa i više. Ipak, kako objašnjavaju upućeni, retko koja slika dostigne toliku cenu na aukcijama.
Prema rečima Jovana Despotovića iz aukcijske kuće „Madl'Art", najskuplja slika koju su prodali na poslednjoj aukciji je rad slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja je otišla za 1.650 evra, dok je slika Olje Ivanjicki koštala 1.300 evra. Despotović kao najskuplju sliku koju je „Madl'Art" prodao navodi „Mostar", rad Peđe Milosavljevića, koji je pre oko dve godine kupljen za 20.000 evra.
Despotović objašnjava da je veoma teško formirati tržišne cene umetničkih slika.
- Vi možete da stavite cenu slike koliko hoćete, ali niko vam ne garantuje da će po toj ceni biti i prodata. Na poslednjoj aukciji jedne konkurentske kuće prodata je tek sedma slika po vrednosti, dok su ove skuplje ostale neprodate. Sve drugo su neproverene priče. Niko vam neće za sliku dati toliki novac. Recimo, za sliku Save Šumanovića vrednu oko 100.000 evra, koje nema u slobodnoj prodaji, niko neće dati toliko novac. Tih para nema i niko neće da ih izvadi iz džepa. Uglavnom je tu reč o zamenama, recimo tri Dobrovićeve slike za jednu Šumanovićevu, ili neko da stan za sliku - kaže Despotović.
Inače, najskuplja prodata slika srpskog umetnika u inostranstvu je „Ukrotitelj zmija" Paje Jovanovića, koja je u Londonu dostigla cenu 169.580 evra. Deset najskuplje prodatih slika srpskih autora prodato je na aukcijama širom sveta za oko 430.000 evra (vidi tabelu).
Najskuplje srpske slike prodate u inostranstvu (cena u evrima)
1. „Ukrotitelj zmija" Paja Jovanović 169.580
2. „Selo" Sava Šumanović 64.000
3. „Morska obala" Petar Dobrović 39.094
4. „Omaž Odiseji" Ljuba Popović 33.049
5. „Kraljica Natalija u Parizu" Uroš Predić 32.698
6. „Fudbaler" Dado Đurić 27.800
7. „Most na Neretvi" Peđa Milosavljević 20.100
8. „Bez naslova" Vladimir Veličković 19.000
9. „Mala luka" Kosta Hakman 13.000
10. „Bez naslova" Marko Stupar 12.600
Na drugom mestu, za svega hiljadu evra jeftiniji, jeste ženski ručni sat „Piaget Limelight Magic" od 18 -karatnog belog zlata. Prema zvaničnom cenovniku „Identika", koji je zastupnik ove ekskluzivne marke za Srbiju, pomenuti ženski sat košta 1.900.722 dinara. Na trećem mestu je muški sat „Piaget Polo", takođe od 18-karatnog belog zlata, a koji košta 1.680.241 dinar. Reč je o primerku koji se pojavio 1979. godine, nakon čega je postao ikona ove marke ekskluzivnog nakita i satova. Četvrto mesto takođe je pripalo ovoj marki, čija ogrlica „Piaget Limelight" od belog zlata sa priveskom sa dijamantima košta 1.564.724 dinara. Marka „Piaget" je švajcarska, a u svetskim razmerama proslavili su je Džeki Kenedi, Đina Lolobriđida i Endi Vorhol.
Peto mesto, sa okruglo 10.000 evra, zauzima komplet ogrlice i narukvice „Torrini" od 18-karatnog zlata sa brilijantima. Reč je proizvodu čuvene juvelirske kuće „Torini" iz Firence, osnovane još u 14. veku. Navodno su „Torinijev" nakit svojevremeno nosili članovi čuvene porodice Mediči, a u novije vreme sa ovim nakitom viđana je i aktuelna državna sekretarka SAD Hilari Klinton.
Najskuplji prsten, koji se nalazi na šestom mestu liste Pressmagazina, pronašli smo u zlatari „Andrejević". Reč je o komadu nakita od belog zlata sa brilijantom od jednog karata, za koji je potrebno izdvojiti 920.000 dinara. Sedma najskuplja stvar kod istog prodavca je muški ručni sat „Perrelet Sceleton" koji košta 850.000 dinara. Treba li reći i da ova marka dolazi iz Švajcarske. U pitanju je primerak čiji je automatski mehanizam dekorisan gravurama i prekriven specijalnim safirnim staklom.
Nakon „Perreleta" slede još dva sata koji su se po ceni popeli na ovu top-ten listu. Na osmom mestu je muški ručni sat „Seiko Ananta SPS007" koji u draguljarnici „Vitanov" košta 565.000 dinara, dok je na devetom već pomenuti „Perrelet", ali ženski, nazvan „Lunar Phase", čija je cena 550.000 dinara.
Na začelju liste je još jedan prsten - „Piaget Possesion" sa 36 dijamanata koji košta oko pet hiljada evra.
Pitanje koje se nameće jeste da li je i ko u Srbiji spreman da plati 20.000 evra za jednu ogrlicu, odnosno pet hiljada evra za prsten? Draguljar Kosta Andrejević, vlasnik zlatara „Andrejević", odgovara potvrdno.
- Iako je Srbija mala u poređenju sa nekim drugim zemljama, a samim tim i tržište, platežno sposobnih kupaca ima. To su biznismeni, imućni privatnici, sportisti, političari, poznate ličnosti sa estrade, stranci iz ambasada i inostranih predstavništava i drugi ljubitelji lepog i kvalitetnog nakita - kaže Andrejević i otkriva da njegova firma za pojedine kupce radi i specijalne porudžbine.
Prema Andrejevićevim rečima, potražnje za nakitom u Srbiji i dalje ima, ali je kriza, kao i u svim drugim oblastima, uticala na smanjivanje obima posla.
- To se odnosi mahom na kupovinu skupocenog nakita za lično zadovoljstvo. Za razliku od ovoga, verovatno će se uvek kupovati nakit za specijalne prilike, veridbe, venčanja, godišnjice, rođendane, rođenje deteta... - kaže Andrejević.
Miodrag Marković
Press
Top 10
Deset najskupljih sitnica u Srbiji
Ma koliko iz ugla običnog smrtnika izgledali preskupi, komadi nakita i satovi vredni od 5.000 do 20.000 evra imaju svoje kupce. Čitavo tržište luksuzom stvoreno za biznismene, sportiste, političare, estradnjake i ambasadore
Šta bi na sebi morala da ima žena od čijih je nekoliko komada nakita moguće kupiti pristojan stan u Beogradu? Pri tom da vam pretekne i za solidan automobil. Na jednoj ruci bi imala narukvicu „Aaron Basha" i prsten od belog zlata ukrašen brilijantom, na drugoj sat „Piaget Limelight Magic", a oko vrata ogrlicu „Piaget Limelight". Tako izgleda pogled na ekskluzivni nakit iz ugla običnog smrtnika, kome imena svetski poznatih marki ekskluzivnog nakita verovatno ne znače ništa. Ma koliko iz pomenutog ugla izgledale preskupe, sitnice koje nisu za svačiji džep, ali koje staju u svaki, imaju gde da se kupe u Srbiji, a ima i ko da ih kupi.
U pokušaju da napravi listu najskupocenijih „stvarčica", Pressmagazin je obišao i kontaktirao sa vodećim draguljarnicama i zastupnicima marki nakita i satova u Srbiji. Evo i kako bi izgledala zvanična lista skupocenosti, uz napomenu da pojedini prodavci nakita nisu želeli da otkriju koji su najskuplji primerci koje imaju u svojoj ponudi.
Narukvica „Aaron Basha" od belog 18-karatnog zlata, ukrašena brilijantima 2.000.000 dinara
Najskuplji komad nakita koji je moguće legalno naći u Srbiji je narukvica „Aaron Basha". Reč je o komadu nakita od belog 18-karatnog zlata, ukrašenom brilijantima. Ceo komplet u zlatari „Andrejević" košta ravno dva miliona dinara. Ako se pitate ko je pre vas kupio ovu narukvicu, možda će vam nešto značiti podatak da je isti primerak svojoj majci kupio i holivudski glumac Bred Pit.
Stan za platno - Niko ne daje veliki novac za slike
Za razliku od ekskluzivnog nakita i satova, čije su cene manje-više fiksne, sa umetničkim slikama stvari stoje potpuno drugačije. Naime, istaknuta cena na nekom delu ne znači i da ono toliko vredi. Kako je pokazalo istraživanje Pressmagazina, u mnogim galerijama je moguće naći slike za koje je navedena cena i po 10.000 evra, pa i više. Ipak, kako objašnjavaju upućeni, retko koja slika dostigne toliku cenu na aukcijama.
Prema rečima Jovana Despotovića iz aukcijske kuće „Madl'Art", najskuplja slika koju su prodali na poslednjoj aukciji je rad slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja je otišla za 1.650 evra, dok je slika Olje Ivanjicki koštala 1.300 evra. Despotović kao najskuplju sliku koju je „Madl'Art" prodao navodi „Mostar", rad Peđe Milosavljevića, koji je pre oko dve godine kupljen za 20.000 evra.
Despotović objašnjava da je veoma teško formirati tržišne cene umetničkih slika.
- Vi možete da stavite cenu slike koliko hoćete, ali niko vam ne garantuje da će po toj ceni biti i prodata. Na poslednjoj aukciji jedne konkurentske kuće prodata je tek sedma slika po vrednosti, dok su ove skuplje ostale neprodate. Sve drugo su neproverene priče. Niko vam neće za sliku dati toliki novac. Recimo, za sliku Save Šumanovića vrednu oko 100.000 evra, koje nema u slobodnoj prodaji, niko neće dati toliko novac. Tih para nema i niko neće da ih izvadi iz džepa. Uglavnom je tu reč o zamenama, recimo tri Dobrovićeve slike za jednu Šumanovićevu, ili neko da stan za sliku - kaže Despotović.
Inače, najskuplja prodata slika srpskog umetnika u inostranstvu je „Ukrotitelj zmija" Paje Jovanovića, koja je u Londonu dostigla cenu 169.580 evra. Deset najskuplje prodatih slika srpskih autora prodato je na aukcijama širom sveta za oko 430.000 evra (vidi tabelu).
Najskuplje srpske slike prodate u inostranstvu (cena u evrima)
1. „Ukrotitelj zmija" Paja Jovanović 169.580
2. „Selo" Sava Šumanović 64.000
3. „Morska obala" Petar Dobrović 39.094
4. „Omaž Odiseji" Ljuba Popović 33.049
5. „Kraljica Natalija u Parizu" Uroš Predić 32.698
6. „Fudbaler" Dado Đurić 27.800
7. „Most na Neretvi" Peđa Milosavljević 20.100
8. „Bez naslova" Vladimir Veličković 19.000
9. „Mala luka" Kosta Hakman 13.000
10. „Bez naslova" Marko Stupar 12.600
Na drugom mestu, za svega hiljadu evra jeftiniji, jeste ženski ručni sat „Piaget Limelight Magic" od 18 -karatnog belog zlata. Prema zvaničnom cenovniku „Identika", koji je zastupnik ove ekskluzivne marke za Srbiju, pomenuti ženski sat košta 1.900.722 dinara. Na trećem mestu je muški sat „Piaget Polo", takođe od 18-karatnog belog zlata, a koji košta 1.680.241 dinar. Reč je o primerku koji se pojavio 1979. godine, nakon čega je postao ikona ove marke ekskluzivnog nakita i satova. Četvrto mesto takođe je pripalo ovoj marki, čija ogrlica „Piaget Limelight" od belog zlata sa priveskom sa dijamantima košta 1.564.724 dinara. Marka „Piaget" je švajcarska, a u svetskim razmerama proslavili su je Džeki Kenedi, Đina Lolobriđida i Endi Vorhol.
Peto mesto, sa okruglo 10.000 evra, zauzima komplet ogrlice i narukvice „Torrini" od 18-karatnog zlata sa brilijantima. Reč je proizvodu čuvene juvelirske kuće „Torini" iz Firence, osnovane još u 14. veku. Navodno su „Torinijev" nakit svojevremeno nosili članovi čuvene porodice Mediči, a u novije vreme sa ovim nakitom viđana je i aktuelna državna sekretarka SAD Hilari Klinton.
Najskuplji prsten, koji se nalazi na šestom mestu liste Pressmagazina, pronašli smo u zlatari „Andrejević". Reč je o komadu nakita od belog zlata sa brilijantom od jednog karata, za koji je potrebno izdvojiti 920.000 dinara. Sedma najskuplja stvar kod istog prodavca je muški ručni sat „Perrelet Sceleton" koji košta 850.000 dinara. Treba li reći i da ova marka dolazi iz Švajcarske. U pitanju je primerak čiji je automatski mehanizam dekorisan gravurama i prekriven specijalnim safirnim staklom.
Nakon „Perreleta" slede još dva sata koji su se po ceni popeli na ovu top-ten listu. Na osmom mestu je muški ručni sat „Seiko Ananta SPS007" koji u draguljarnici „Vitanov" košta 565.000 dinara, dok je na devetom već pomenuti „Perrelet", ali ženski, nazvan „Lunar Phase", čija je cena 550.000 dinara.
Na začelju liste je još jedan prsten - „Piaget Possesion" sa 36 dijamanata koji košta oko pet hiljada evra.
Pitanje koje se nameće jeste da li je i ko u Srbiji spreman da plati 20.000 evra za jednu ogrlicu, odnosno pet hiljada evra za prsten? Draguljar Kosta Andrejević, vlasnik zlatara „Andrejević", odgovara potvrdno.
- Iako je Srbija mala u poređenju sa nekim drugim zemljama, a samim tim i tržište, platežno sposobnih kupaca ima. To su biznismeni, imućni privatnici, sportisti, političari, poznate ličnosti sa estrade, stranci iz ambasada i inostranih predstavništava i drugi ljubitelji lepog i kvalitetnog nakita - kaže Andrejević i otkriva da njegova firma za pojedine kupce radi i specijalne porudžbine.
Prema Andrejevićevim rečima, potražnje za nakitom u Srbiji i dalje ima, ali je kriza, kao i u svim drugim oblastima, uticala na smanjivanje obima posla.
- To se odnosi mahom na kupovinu skupocenog nakita za lično zadovoljstvo. Za razliku od ovoga, verovatno će se uvek kupovati nakit za specijalne prilike, veridbe, venčanja, godišnjice, rođendane, rođenje deteta... - kaže Andrejević.
Miodrag Marković