Neiskorišćen šut posle zemljotresa
Tone cigli i stolarije u Kraljevu završiće na otpadu
Izvor: Blic Srbo Trifunović | 12. 02. 2011. - 00:02h
KRALJEVO - Stotine kubika recikliranog građevinskog materijala - cigala, blokova, armature do crepa i krovnih konstrukcija i upotrebljivog tišleraja sa kuća i drugih objekata koji su posle zemljotresa u Kraljevu određeni za rušenje, završiće po svemu sudeći na otpadu umesto da se iskoriste ako ni za šta drugo, onda bar za posipanje puteva ili, uz malu doplatu, za gradnju kuća u socijalno najugroženijim naseljima.
Po procenama stručnih komisija, više od 600 objekata na teritoriji grada oštećenih u zemljotresu zbog bezbednosti mora da bude srušeno. Prevedeno na prostu računicu, radi se o omanjoj opštini koja mora da nestane sa lica zemlje. Najveći deo posla oko čišćenja urušenih zgrada poveren je Vojsci Srbije. Onda se ispostavio problem - kuda sa, uslovno rečeno, šutom?
- Mi imamo lokaciju pored gradske deponije koja prima građevinski otpad i na nju se za sada ostavlja ono što stiže sa gradilišta koja su nastala posle zemljotresa. Pitanje je, međutim, koliko će i taj prostor moći da primi materijala, a radovi na uklanjanju objekata nam tek predstoje - kaže Goran Trifunović, rukovodilac za komunalni otpad u JP “Čistoća”.
O reciklaži nisu razmišljali
U gradskom štabu koji se brine o posledicama zemljotresa prevashodno muku muče kako da što pre udome one koji su ostali bez krova nad glavom, a drugima da poprave ono što je oštećeno.
- Sem što smo odredili lokaciju, o reciklaži otpada nismo razmišljali. Građani su slobodni da iskoriste taj materijal na mestima na kojima ga deponujemo po svom nahođenju - kaže Radoica Kočović, šef gradskog kriznog štaba.
Muka je što će na deponiji završiti bar pola miliona upotrebljivih cigala i blokova čija je cena kada se kupuju kao polovni 15-20 dinara. Od krovne građe Zavoda za javno zdravlje koji je teatralno srušen u prisustvu visoke delegacije iz Beograda moglo je ove godine da se ogreje bar 20 socijalno ugroženih porodica. Poseban paradoks je što se sav otpad sa gradilišta deponuje na nekoliko stotina metara od kartonskog naselja u kome u sklepanim šupama živi nekoliko desetina romskih porodica.
- Ne može se sve iz porušenih kuća iskoristiti da bude baš korisno za novu gradnju jer ima tu i stare neupotrebljive cigle, ali da nešto može da se ponovo upotrebi. U krajnjem slučaju šut može da se samelje i da se koristi kao podloga za nisku gradnju, za puteve - kaže građevinski inženjer Dragan Milivojević.
Rušenje rizičnih objekata
U međuvremenu sa lokacija na koje vojska, ali i druge firme, odlaže ono što ostane od urušenih kuća dolaze preduzimljivije osobe. Uglavnom Romi. Kupe armaturu koja je mogla ponovo da se upotrebi, čitave prozore i vrata, uglavnom ono što se može prodati na otpadima.
- Ja sam imao sreću da sam na placu imao mesta za novi temelj. Kuća, nažalost, posle toliko decenija mora da ode, ali iskoristiću materijal da od nje napravim neki pomoćni objekat - kaže Žiko Zečević iz Jarčujka koji je sa sinovcima Jovicom i Ivicom u istoj noći ostao bez krova nad glavom.
Tone cigli i stolarije u Kraljevu završiće na otpadu
Izvor: Blic Srbo Trifunović | 12. 02. 2011. - 00:02h
KRALJEVO - Stotine kubika recikliranog građevinskog materijala - cigala, blokova, armature do crepa i krovnih konstrukcija i upotrebljivog tišleraja sa kuća i drugih objekata koji su posle zemljotresa u Kraljevu određeni za rušenje, završiće po svemu sudeći na otpadu umesto da se iskoriste ako ni za šta drugo, onda bar za posipanje puteva ili, uz malu doplatu, za gradnju kuća u socijalno najugroženijim naseljima.
Po procenama stručnih komisija, više od 600 objekata na teritoriji grada oštećenih u zemljotresu zbog bezbednosti mora da bude srušeno. Prevedeno na prostu računicu, radi se o omanjoj opštini koja mora da nestane sa lica zemlje. Najveći deo posla oko čišćenja urušenih zgrada poveren je Vojsci Srbije. Onda se ispostavio problem - kuda sa, uslovno rečeno, šutom?
- Mi imamo lokaciju pored gradske deponije koja prima građevinski otpad i na nju se za sada ostavlja ono što stiže sa gradilišta koja su nastala posle zemljotresa. Pitanje je, međutim, koliko će i taj prostor moći da primi materijala, a radovi na uklanjanju objekata nam tek predstoje - kaže Goran Trifunović, rukovodilac za komunalni otpad u JP “Čistoća”.
O reciklaži nisu razmišljali
U gradskom štabu koji se brine o posledicama zemljotresa prevashodno muku muče kako da što pre udome one koji su ostali bez krova nad glavom, a drugima da poprave ono što je oštećeno.
- Sem što smo odredili lokaciju, o reciklaži otpada nismo razmišljali. Građani su slobodni da iskoriste taj materijal na mestima na kojima ga deponujemo po svom nahođenju - kaže Radoica Kočović, šef gradskog kriznog štaba.
Muka je što će na deponiji završiti bar pola miliona upotrebljivih cigala i blokova čija je cena kada se kupuju kao polovni 15-20 dinara. Od krovne građe Zavoda za javno zdravlje koji je teatralno srušen u prisustvu visoke delegacije iz Beograda moglo je ove godine da se ogreje bar 20 socijalno ugroženih porodica. Poseban paradoks je što se sav otpad sa gradilišta deponuje na nekoliko stotina metara od kartonskog naselja u kome u sklepanim šupama živi nekoliko desetina romskih porodica.
- Ne može se sve iz porušenih kuća iskoristiti da bude baš korisno za novu gradnju jer ima tu i stare neupotrebljive cigle, ali da nešto može da se ponovo upotrebi. U krajnjem slučaju šut može da se samelje i da se koristi kao podloga za nisku gradnju, za puteve - kaže građevinski inženjer Dragan Milivojević.
Rušenje rizičnih objekata
U međuvremenu sa lokacija na koje vojska, ali i druge firme, odlaže ono što ostane od urušenih kuća dolaze preduzimljivije osobe. Uglavnom Romi. Kupe armaturu koja je mogla ponovo da se upotrebi, čitave prozore i vrata, uglavnom ono što se može prodati na otpadima.
- Ja sam imao sreću da sam na placu imao mesta za novi temelj. Kuća, nažalost, posle toliko decenija mora da ode, ali iskoristiću materijal da od nje napravim neki pomoćni objekat - kaže Žiko Zečević iz Jarčujka koji je sa sinovcima Jovicom i Ivicom u istoj noći ostao bez krova nad glavom.