Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Toliko očajni da kradu i zimnicu!
Očajnik bi ukrao i od rođenog brata, a Srbija je, nažalost, očigledan primer. Danas u našoj zemlji kradu i punoletni i maloletni, obrazovani i neobrazovani, bogati i siromašni...
Neki zato što nemaju para, drugi što nemaju morala. Dugi prsti stižu do neslućenih mesta, krade se sa grobova i oltara, kradu se spomenici, bandere, šahte, struja i voda, internet vreme i signal kablovske TV, krade se po bolnicama, supermarketima, krade se veš sa žica, video zapisi sa škakljivim sadržajem, zimnica iz podruma, identitet preko interneta, saobraćajni znaci, dnevnici… Na džeparenje se više i ne osvrćemo.
Narod bez emocija
Na pitanje ko krade, sagovornici „Blica nedelje“ odgovorili su jednoglasno – očajnici. O tome svedoči i beskrajni niz bizarnih primera koji su se u poslednjih nekoliko godina dogodili u Srbiji: od krađe statue dečaka sa Čukur-česme, preko biste sa „Cvijete Zuzorić“ i ploče sa Teslinog spomenika ispred zgrade tehničkih fakulteta, do nedavne krađe stilizovanih lutaka u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, koje su bile sastavni deo performansa na Belefu...
– To više nije krađa iz koristoljublja, već iz nemoći, nemara i nedostatka interesovanja sistema da se bavi moralnim vrednostima… Narod je bez emocija, pad morala je apsolutno prisutan, ljudi su očajni i imaju potpuno apatičan odnos prema svemu. Ništa nam više nije sveto, a nije tako oduvek bilo u Srbiji – kaže beogradski defektolog Nadežda Lazić.
Rasprostranjivanju jednog od najstarijih zanata pre svega je doprineo ogroman broj siromašnih koji je u stalnom porastu, pogotovo od početka ekonomske krize, kao i više od 700.000 nezaposlenih i bar 130.000 zaposlenih onih koji rade a ne primaju plate. Jednom rečju, ljudi koje je beda naterala na krađu.
Gladni, razume se, najviše kradu po supermarketima. Već su u urbane legende svrstane priče o ljudima koji uzmu šunku sa delikatesa, hleb, jogurt i besplatno doručkuju u samoposluzi, a brojne su i one o „sačekušama na kasi“ kada pojedinci na brzinu pokupe tuđe artikle koje je kasirka već otkucala. Kradu se i stvari koje kupci ostavljaju na ulazu u samoposlugu.
– Kradu ljudi svih profila. Od uglađenih dama u godinama, pa do trudnica i majki s malom decom. Svi, od 15 pa do 70 godina. Najviše krađa događa se zimi kada ljudi nose velike jakne i u njih potrpaju robu, a na meti su najčešće nes-kafa, čokolade i suhomesnati proizvodi. Nije ni to pravilo, pre neki dan jedan mladić je pokušao da ukrade pet tegli meda. Postoje svakojaki izgovori, nekada pristanu da plate štetu, ali ne i da priznaju krađu – priča Milena Radulović iz trgovinskog lanca „Jabuka“.
U krađu zbog bunta
Pojedinci kradu i zbog bunta. U medijima je objavljen i slučaj pedesetogodišnjeg Novosađanina, nezaposlenog inženjera mašinstva, koji je u razmaku od tri sata ušao u radnju, razbio staklena vrata na frižiderima, uzeo paštetu i tri viršle i potom mirno sačekao policiju. Sama ukradena roba za njega nije bila presudna jer je policiji odmah vratio „plen“. Cilj je bila poruka ili, kako su mediji pisali, ispoljavanje bunta zbog činjenice da uprkos fakultetskoj diplomi godinama ne može da nađe posao.
– Po svemu sudeći, krađa je postala neka vrsta sporta. Ima jedna pesma koja kaže „ne bojim se ničeg osim Boga“. E, danas se ljudi ne plaše ni Boga. Krade se na svim nivoima i kradu svi. Imali ste primer da je pokraden bakar iz jedne elektrane, pa zašto bi se nakon toga neko uzdržavao od krađe na trafici. Ovo društvo je propadalo i sistematski uništavano dvadeset godina. Kada sam ja bio klinac znao sam šta smem, a šta ne smem. Nisam smeo da pretrčavam ulicu, da kradem… današnjoj deci se nameću drugi uzori i heroji, pa ne verujem ni da će nam uskoro biti bolje – kaže Stjepan Gredelj, direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Da lopovi ne biraju ni cilj ni metu, pokazuju i gotovo svakodnevni primeri krađa sa groblja. Odnose se nadgrobni spomenici zbog mermera, zvona s crkava, detalji sa krstova i statua zbog bakra i čelika, a policija je u Beogradu u više navrata privodila mlade osobe koje su sa džakovima punim „plena“ izlazili sa groblja. U odbrani od ovakvih lopova ljudi su počeli da katancima vezuju klupe ispred spomenika i da ih zakivaju u zemlju.
Na udaru i bolesni
Kradu se i struja i voda. Samo u Beogradu, prema podacima „Vodovoda“, ima više od 50.000 divljih priključaka, a ni sa strujom situacija nije bolja jer se za godinu dana u celoj zemlji ukrade količina električne energije u vrednosti od 100 miliona evra. Zbog neznanja i „igranja“ sa strujom, u ovakvim vrstama krađa zabeleženo je i nekoliko žrtava.
Kradu nas na pijacama dodavanjem tegova na vagu ili ubacivanjem kamenja u gajbe šljiva, potkradaju nas u samoposlugama prodajom namirnica kojima je istekao rok, kradu nas kroz naduvane račune...
– I ovo što plaćamo kroz Infostan, poput zaštite ili vazduha, jedna je vrsta krađe, jer se za taj novac apsolutno ništa ne dobija – izričita je Nadežda Lazić.
Poslednjih godina su domovi zdravlja i bolnice postali idealna meta za lopove, koje su zaposleni podelili na „dnevne“ i „noćne“. Oni preko dana kradu bukvalno sve: toalet-papir, sapune, daske sa WC šolja, stolice iz čekaonica, hidrante za gašenje požara... Noćni lopovi, međutim, više vole lekove, i to su najčešće narkomani. Takođe, preko noći se obijaju ambulante i krade se oprema koja se posle preprodaje na crnom tržištu. Oni koji “češljaju” po bolnicama često se predstavljaju kao rodbina povređenih i bolesnih, da bi, kada niko ne gleda, uzimali torbe, novčanike, jakne i druge stvari kako pacijenata, tako i njihovih posetilaca.
– Većina ljudi ima nekakve kočnice koje ih sprečavaju da kradu. Međutim, mnogi od njih „popuste“ kada vide šta se radi u državi na svim nivoima i kada jedan ministar ima razumevanja za „kraduckanje“. A kada ljude pritisne muka i kočnice se otpuste, počinje da krade ko stigne i gde stigne. Onda to postane „snalažljivost“, pa zato danas u ulici u kojoj živim nema nijednog šahta. Umesto njih smo postavili stare gume kako neko ne bi nastradao – kaže kriminolog Zlatko Nikolić.
Ekstremni primeri
- Predsednik mesne zajednice u gradu u centralnoj Srbiji uhvaćen je u krađi saobraćajnih znakova nakon što je policija postavila zasedu kako bi uhvatila lopova. Zatekavši ga sa skinutim znakom na leđima, policija ga je privela u stanicu, a u njegovom dvorištu pronašla je još nekoliko saobraćajnih oznaka. Predsednik se branio da je znakove poskidao kako bi ih „spasao od lopova koji ih sve češće kradu“.
- Pre dve decenije, nakon obnove Knez Mihailove ulice, počele su da nestaju kante za otpatke. Gradska vlast i gradonačelnik Beograda su u direktnom obraćanju preko radija apelovali na sugrađane da prestanu sa odnošenjem kanti i da one ne služe da bi se u njima kiselio kupus.
- Najboljem srpskom biciklisti Mikošu Rnjakoviću (46) ukraden je bicikl u vrednosti od oko 3.000 evra dok je kupovao namirnice u tržnom centru na Bežanijskoj kosi. Lopovi su pokušali da na buvljoj pijaci prodaju bicikl za nerazumno malu sumu. Bicikl mu je vraćen.
- U Knez Mihailovoj ulici u Beogradu nepoznati počinioci ukrali su lutke koje su bile sastavni deo performansa na Belefu.
- Nepoznata osoba zloupotrebila je ime i lik našeg bivšeg vaterpolo reprezentativca Danila Ikodinovića na popularnom sajtu za druženje „Fejsbuk“. Tvorci lažnog profila komuniciraju sa ljudima i stavljaju podatke iz njegovog privatnog života, ali sve informacije mogle su da se nađu u medijima. Koliko su se prevaranti trudili da sve bude verodostojno, svedoči i podatak da je nakon što je Danilo doživeo saobraćajnu nesreću, i profil prestao da bude aktivan. Nakon njegovog izlaska iz bolnice i oporavka, „vlasnici“ profila su opet počeli da se druže sa njegovim fanovima.
- Nepoznati počinioci ukrali su bronzanu statuu dečaka sa Čukur-česme u Dobračinoj ulici u centru Beograda. Samo dva dana ranije prijavljena je krađa šest bronzanih skulptura ispred paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu. Na meti vandala našao se i spomenik Nikoli Tesli. Mesingana ploča sa spomenika našem najvećem naučniku ispred zgrade tehničkih fakulteta ponovo je ukradena.
Izvor: Blic online
Očajnik bi ukrao i od rođenog brata, a Srbija je, nažalost, očigledan primer. Danas u našoj zemlji kradu i punoletni i maloletni, obrazovani i neobrazovani, bogati i siromašni...
Neki zato što nemaju para, drugi što nemaju morala. Dugi prsti stižu do neslućenih mesta, krade se sa grobova i oltara, kradu se spomenici, bandere, šahte, struja i voda, internet vreme i signal kablovske TV, krade se po bolnicama, supermarketima, krade se veš sa žica, video zapisi sa škakljivim sadržajem, zimnica iz podruma, identitet preko interneta, saobraćajni znaci, dnevnici… Na džeparenje se više i ne osvrćemo.
Narod bez emocija
Na pitanje ko krade, sagovornici „Blica nedelje“ odgovorili su jednoglasno – očajnici. O tome svedoči i beskrajni niz bizarnih primera koji su se u poslednjih nekoliko godina dogodili u Srbiji: od krađe statue dečaka sa Čukur-česme, preko biste sa „Cvijete Zuzorić“ i ploče sa Teslinog spomenika ispred zgrade tehničkih fakulteta, do nedavne krađe stilizovanih lutaka u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, koje su bile sastavni deo performansa na Belefu...
– To više nije krađa iz koristoljublja, već iz nemoći, nemara i nedostatka interesovanja sistema da se bavi moralnim vrednostima… Narod je bez emocija, pad morala je apsolutno prisutan, ljudi su očajni i imaju potpuno apatičan odnos prema svemu. Ništa nam više nije sveto, a nije tako oduvek bilo u Srbiji – kaže beogradski defektolog Nadežda Lazić.
Rasprostranjivanju jednog od najstarijih zanata pre svega je doprineo ogroman broj siromašnih koji je u stalnom porastu, pogotovo od početka ekonomske krize, kao i više od 700.000 nezaposlenih i bar 130.000 zaposlenih onih koji rade a ne primaju plate. Jednom rečju, ljudi koje je beda naterala na krađu.
Gladni, razume se, najviše kradu po supermarketima. Već su u urbane legende svrstane priče o ljudima koji uzmu šunku sa delikatesa, hleb, jogurt i besplatno doručkuju u samoposluzi, a brojne su i one o „sačekušama na kasi“ kada pojedinci na brzinu pokupe tuđe artikle koje je kasirka već otkucala. Kradu se i stvari koje kupci ostavljaju na ulazu u samoposlugu.
– Kradu ljudi svih profila. Od uglađenih dama u godinama, pa do trudnica i majki s malom decom. Svi, od 15 pa do 70 godina. Najviše krađa događa se zimi kada ljudi nose velike jakne i u njih potrpaju robu, a na meti su najčešće nes-kafa, čokolade i suhomesnati proizvodi. Nije ni to pravilo, pre neki dan jedan mladić je pokušao da ukrade pet tegli meda. Postoje svakojaki izgovori, nekada pristanu da plate štetu, ali ne i da priznaju krađu – priča Milena Radulović iz trgovinskog lanca „Jabuka“.
U krađu zbog bunta
Pojedinci kradu i zbog bunta. U medijima je objavljen i slučaj pedesetogodišnjeg Novosađanina, nezaposlenog inženjera mašinstva, koji je u razmaku od tri sata ušao u radnju, razbio staklena vrata na frižiderima, uzeo paštetu i tri viršle i potom mirno sačekao policiju. Sama ukradena roba za njega nije bila presudna jer je policiji odmah vratio „plen“. Cilj je bila poruka ili, kako su mediji pisali, ispoljavanje bunta zbog činjenice da uprkos fakultetskoj diplomi godinama ne može da nađe posao.
– Po svemu sudeći, krađa je postala neka vrsta sporta. Ima jedna pesma koja kaže „ne bojim se ničeg osim Boga“. E, danas se ljudi ne plaše ni Boga. Krade se na svim nivoima i kradu svi. Imali ste primer da je pokraden bakar iz jedne elektrane, pa zašto bi se nakon toga neko uzdržavao od krađe na trafici. Ovo društvo je propadalo i sistematski uništavano dvadeset godina. Kada sam ja bio klinac znao sam šta smem, a šta ne smem. Nisam smeo da pretrčavam ulicu, da kradem… današnjoj deci se nameću drugi uzori i heroji, pa ne verujem ni da će nam uskoro biti bolje – kaže Stjepan Gredelj, direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Da lopovi ne biraju ni cilj ni metu, pokazuju i gotovo svakodnevni primeri krađa sa groblja. Odnose se nadgrobni spomenici zbog mermera, zvona s crkava, detalji sa krstova i statua zbog bakra i čelika, a policija je u Beogradu u više navrata privodila mlade osobe koje su sa džakovima punim „plena“ izlazili sa groblja. U odbrani od ovakvih lopova ljudi su počeli da katancima vezuju klupe ispred spomenika i da ih zakivaju u zemlju.
Na udaru i bolesni
Kradu se i struja i voda. Samo u Beogradu, prema podacima „Vodovoda“, ima više od 50.000 divljih priključaka, a ni sa strujom situacija nije bolja jer se za godinu dana u celoj zemlji ukrade količina električne energije u vrednosti od 100 miliona evra. Zbog neznanja i „igranja“ sa strujom, u ovakvim vrstama krađa zabeleženo je i nekoliko žrtava.
Kradu nas na pijacama dodavanjem tegova na vagu ili ubacivanjem kamenja u gajbe šljiva, potkradaju nas u samoposlugama prodajom namirnica kojima je istekao rok, kradu nas kroz naduvane račune...
– I ovo što plaćamo kroz Infostan, poput zaštite ili vazduha, jedna je vrsta krađe, jer se za taj novac apsolutno ništa ne dobija – izričita je Nadežda Lazić.
Poslednjih godina su domovi zdravlja i bolnice postali idealna meta za lopove, koje su zaposleni podelili na „dnevne“ i „noćne“. Oni preko dana kradu bukvalno sve: toalet-papir, sapune, daske sa WC šolja, stolice iz čekaonica, hidrante za gašenje požara... Noćni lopovi, međutim, više vole lekove, i to su najčešće narkomani. Takođe, preko noći se obijaju ambulante i krade se oprema koja se posle preprodaje na crnom tržištu. Oni koji “češljaju” po bolnicama često se predstavljaju kao rodbina povređenih i bolesnih, da bi, kada niko ne gleda, uzimali torbe, novčanike, jakne i druge stvari kako pacijenata, tako i njihovih posetilaca.
– Većina ljudi ima nekakve kočnice koje ih sprečavaju da kradu. Međutim, mnogi od njih „popuste“ kada vide šta se radi u državi na svim nivoima i kada jedan ministar ima razumevanja za „kraduckanje“. A kada ljude pritisne muka i kočnice se otpuste, počinje da krade ko stigne i gde stigne. Onda to postane „snalažljivost“, pa zato danas u ulici u kojoj živim nema nijednog šahta. Umesto njih smo postavili stare gume kako neko ne bi nastradao – kaže kriminolog Zlatko Nikolić.
Ekstremni primeri
- Predsednik mesne zajednice u gradu u centralnoj Srbiji uhvaćen je u krađi saobraćajnih znakova nakon što je policija postavila zasedu kako bi uhvatila lopova. Zatekavši ga sa skinutim znakom na leđima, policija ga je privela u stanicu, a u njegovom dvorištu pronašla je još nekoliko saobraćajnih oznaka. Predsednik se branio da je znakove poskidao kako bi ih „spasao od lopova koji ih sve češće kradu“.
- Pre dve decenije, nakon obnove Knez Mihailove ulice, počele su da nestaju kante za otpatke. Gradska vlast i gradonačelnik Beograda su u direktnom obraćanju preko radija apelovali na sugrađane da prestanu sa odnošenjem kanti i da one ne služe da bi se u njima kiselio kupus.
- Najboljem srpskom biciklisti Mikošu Rnjakoviću (46) ukraden je bicikl u vrednosti od oko 3.000 evra dok je kupovao namirnice u tržnom centru na Bežanijskoj kosi. Lopovi su pokušali da na buvljoj pijaci prodaju bicikl za nerazumno malu sumu. Bicikl mu je vraćen.
- U Knez Mihailovoj ulici u Beogradu nepoznati počinioci ukrali su lutke koje su bile sastavni deo performansa na Belefu.
- Nepoznata osoba zloupotrebila je ime i lik našeg bivšeg vaterpolo reprezentativca Danila Ikodinovića na popularnom sajtu za druženje „Fejsbuk“. Tvorci lažnog profila komuniciraju sa ljudima i stavljaju podatke iz njegovog privatnog života, ali sve informacije mogle su da se nađu u medijima. Koliko su se prevaranti trudili da sve bude verodostojno, svedoči i podatak da je nakon što je Danilo doživeo saobraćajnu nesreću, i profil prestao da bude aktivan. Nakon njegovog izlaska iz bolnice i oporavka, „vlasnici“ profila su opet počeli da se druže sa njegovim fanovima.
- Nepoznati počinioci ukrali su bronzanu statuu dečaka sa Čukur-česme u Dobračinoj ulici u centru Beograda. Samo dva dana ranije prijavljena je krađa šest bronzanih skulptura ispred paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu. Na meti vandala našao se i spomenik Nikoli Tesli. Mesingana ploča sa spomenika našem najvećem naučniku ispred zgrade tehničkih fakulteta ponovo je ukradena.
Izvor: Blic online