Istraživanje: Razvodi
Marija S. iz Niša podnela je prošle godine tužbu za razvod zbog neverstva supruga, ali je za sada odlučila da stopira postupak zbog trogodišnjeg sina Vuka. Ovu odluku je donela na preporuku sudije. U braku je tri godine, a pre toga se sa suprugom zabavljala pet godina.
- Suprug Goran mi je priznao neverstvo, tako da za mene nije bilo dileme i jedino rešenje bio je razvod. Odmah sam se vratila s detetom kod roditelja. Goran je pokušavao da me ubedi da je to bila greška, da to neće više nikada učiniti... Bili smo i u Saveto*valištu za brak i porodicu, tamo smo razgovarali o problemima. I moji roditelji mi govore da treba da mu dam još jednu šansu. Izgubila sam poverenje u njega, ali sam odlučila da zbog Vuka, koji obožava svog oca, pokušam još jednom - priča Marija.
Ova Nišlijka nije usamljeni primer nekoga ko želi da spase brak. U Srbiji se, prema dosadašnjim istraživanjima, razvede svaki peti brak, najveći broj partnera raziđe se tokom prve četiri godine ili tokom prvih 10 godina braka.
U brak stupamo sve stariji, a razvodimo se između 38. i 41. godine života. Najviše ima razvedenih brakova bez potomstva, zatim s jednim ili dva deteta.
- Brak je institucija koja jeste u velikoj krizi u savremenom društvu. Razlozi za to su različiti. S jedne strane, u onim društvima u kojima su ljudi siromašni bore se za preživljavanje, brak je potreba jer ni ona ni on ne mogu imati decu ukoliko se kroz brak ne povežu u porodicu. Kada se društvo obogati, brak više nije potreba jer ljudi mogu, bez partnera, samostalno da žive i da podižu decu. Prema tome, uloga braka i porodice se promenila. Danas ljudi ulaze u brak iz ljubavi i zbog ljubavi, a ne da bi imali porodicu i da bi podigli decu - kaže dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.
Recept za uspeh
- Treba pronaći pravu meru. Posebno je važno pronaći balans između “ja” i “mi”. Mera se nalazi kroz razgovor, dogovor, toleranciju, poštovanje i poštujući načelo da drugome ne radimo ono što ne želimo da neko radi nama - ističe Radmila Vulić Bojović.
I upravo tu postoji problem jer ljudi biraju partnere za koje će se možda vezati na osnovu toga koliko im je prijatno s tim partnerom.
- Danas se smatra da je potrebno da se neko zaljubi da bi se iz te zaljubljenosti kasnije prešlo u ljubav. I tu je velika greška jer smo od ljubavi, koja je sredstvo u životu, napravili cilj. Ljudi žele da u partnerstvu i braku uživaju i da se dobro osećaju, tako da ostaju u braku onoliko dugo koliko je dovoljno dobro ili sve dok se nadaju da će ponovo biti dobro. Kada shvate da postoje razlike, oni odustaju, raskidaju ili se razvode. Kada je veza postala zasnovana na osećanju zaljubljenosti, tada je brak postao nestabilan jer je zaljubljenost prolazno osećanje. Nakon prvog perioda ljudi se ili razočaraju, pa se razvode ili ostaju u braku u nekom polurazočaranom stanju, ili otkrivaju da brak u kojem su jeste zadovoljavajući - kaže dr Milivojević.
Pomoć edukatora
U udruženju „Brak i porodica” partneri pokušavaju da isprave i nemoguće da bi spasli zajednicu.
- Bračni par u svojim ranim tridesetim javio nam se za pomoć i bili su prilično depresivni jer su im na drugim mestima rekli da za njih nema nade i da je najbolje da se razvedu. Međutim, oni su bili uporni, nisu odustajali i nastavili su da traže pomoć. Od našeg prvog susreta s njima prošlo je nekoliko meseci i ne samo da su još zajedno već pokazuju obostarni napredak - kaže Nebojša Savić, porodični edukator ovog udruženja.
U drugom slučaju, navodi on, muž je šest meseci takoreći živeo sa svojom suprugom i ljubavnicom, dok nije razotkriven. Možda to nekim muškarcima izgleda kao život iz bajke, ali on je sam za sebe rekao da se smatra najnesrećinijim čovekom na svetu. Posle mnogo razgovora uspeli su da reše svoja neslaganja i ponovo obnove zajedništvo.
Kao razlog za razvod mnogi navode ekonomske teškoće i neslaganje s partnerom, baš kao i M .V. iz Subotice, koja već šest meseci razmišlja o razvodu. U braku je tek dve godine. Nezaposlena je, a prošle godine u maju suprug je ostao bez posla, zbog čega novac za hranu i druge potrepštine za jednogodišnjeg sina pozajmljuje od majke.
- Sramota me je da živim roditeljima na teretu i što ne mogu detetu da obezbedim normalan život. Sve to moj suprug nemo posmatra i, što je najgore, uopšte se ne trudi da nađe posao. Toliko je razočaran i depresivan što je dobio otkaz da ponekad danima ne ustaje iz kreveta. Ne mogu više to da trpim i sigurno ću se razvesti – kaže M. V.
Socio-ekonomski faktori značajno utiču na partnerske odnose, pa samim tim i na razvod braka.
- Ono što je posebno rizično jeste da u stanju materijalne ugroženosti ili nezaposlenosti ljudi nisu u situaciji da budu slobodni da donose bitne životne odluke, pa samim tim i onu o eventualnom razvodu, tako da su prinuđeni da ostaju u lošim i konfliktnim odnosima. Može se reći da su siromašni ljudi dvostruko ugroženi i da značajno više trpe jer su im i materijalni resursi manji - objašnjava Radmila Vujić Bojović iz Savetovališta za brak i porodicu u Beogradu.
Iskustva pokazuju, navodi sagovornica, da su za brak kritične takozvane tranzitorne tačke, one u kojima se od partnera pojedinačno ili od njih zajedno zahteva da se menjaju, preuzimaju nove uloge i obaveze ili da se prilagode novim okolnostima života u socio-ekonomskom smislu.
- Rizične su sve situacije koje provociraju mehanizme za prilagođavanje pojedinca, para i porodice kao što su sam ulazak u brak, odluka o tome kako će se živeti, samostalno ili u zajednici, rođenje deteta, polazak deteta u vrtić ili školu, odlazak deteta iz porodice - navodi Vulić Bojović.
Posle pet godina braka došlo je vreme i da se Beograđani Ratko i Branka B. suoče sa svojim problemima. Smatraju da za njihov brak ima sve manje šanse jer, umesto da su rešavali probleme, oni su ih preskakali. Sad su problemi postali nepremostivi, partneri kao da se više i ne poznaju.
- Odavno smo prestali da pričamo i da se ponašamo kao zaljubljeni par koji je stupio u brak. Romantika je brzo isčezla i pokleknuli smo pred svakodnevnim problemima i finansijskim teškoćama. Žena je upala u depresiju i mene krivi za loš život. Svako se povukao u sebe i pričamo samo o nužnom da bismo funkcionisali kao porodica. Trudimo se oboje da naše dete to ne primeti. I mislim da ćemo ostati u ovom okovu samo zbog njega, vredi toliko. Ali ona više nije ona žena s početka braka, verovatno sam se i ja promenio - priča razočarani Ratko (40).
Kočnica za razvod braka su deca. Mnogi zbog potomstva ostaju u savezu.
- Ljudi se razvode kao partneri, a ne kao roditelji. Roditeljstvo je posao za ceo život, a razvedeno roditeljstvo je situacija koja sve uključene poziva na pojačanu pažnju i odgovornost. Deca su tada najugroženija, jedino i najvažnije što oni od roditelja žele jeste osećaj sigurnosti i uverenje da je roditelj za njih uvek tu, bez obzira na okolnosti života i životni aranžman. Nažalost, mnogo je primera u kojima su deca zapravo oružje u borbi zaraćenih strana - kaže Vulić Bojović.
Uprkos brojnim pomenutim teškoćama, mnogi pokušavaju da spasu brak pre nego što preduzmu najdrastičnji korak - razvod. Sandra Jovanović, psiholog iz kragujevačkog Centra za socijalni rad, kaže da je čak dve trećine parova u bračno savetovalište došlo samoinicijativno, odnosno s namerom da dobije savet i pomoć kako da razreši probleme u porodici.
Da ne povredite decu
- Ako su deca već odrasli ljudi, koji imaju svoje porodice, obično od roditelja očekuju da probleme reše sami ili u savetovalištu. Imali smo slučaj kada nas je sin zvao i zakazao razgovor za svoje roditelje, koji su posle uredno dolazili na savetovanje. Problem nastaje kada su deca mala i nisu u stanju da razumeju šta se u porodici dešava. U takvim situacijama mnogo zavisi od samih roditelja i od njihove spremnosti da decu zaštite - kaže Nebojša Savić, porodični edukator.
Za decu je, naravno, najbolje da odrastaju u skladnoj porodici sa zdravim porodičnim odnosima.
- Dešavanja u praksi su pokazala da, kada roditelji dođu na savetovanje zbog deteta koje ima poteškoća u učenju, govoru, poremećaju ishrane ili ponašanju, kasnije se otkrije da je to samo posledica nezdrave atmosfere koja vlada u kući ili između roditelja - navodi Savić.
Iskrena ljubav
Postoje ljudi koji ozbiljno shvataju važnost braka i ne predaju se lako. Često su u svoj brak uložili mnogo godina, imaju lepe uspomene, decu, još imaju poštovanje prema bračnom drugu i ne dozvoljavaju da ih razdvoje trenutne teškoće, ma kako one bile velike.
- To je pozitivan stav prema životu i želja za uspehom i očuvanjem onoga u šta verujemo i šta volimo. Povod je sigurno iskrena i duboka ljubav. Ako je prava, izdržaće svaki test. Ako bračni par zaista želi da reši sva svoja neslaganja, ako aktivno sarađuju i nađu dobrog savetnika, koji će im se zaista posvetiti i koji će ih gledati prvo kao ljude kojima treba pomoć, a ne samo kao klijente, onda gotovo da ne postoji problem koji se ne može rešiti - kaže Nebojša Savić, porodični edukator.
Šta je za vas brak?
Šta biste sve oprostili bračnom partneru:
Da li ste spremni da se borite za svoj brak po svaku cenu?
Da li su deca (dete) razlog da se ostane u braku?
Razveli ste se zbog:
Da li biste se pomirili s bivšim bračnim drugom?
Da li se kajete zbog razvoda?
Da li biste ponovo ušli u bračnu zajednicu?
Tolerancija spasava brak
Izvor: Blic Vesna Marić | 13. 03. 2011.
Marija S. iz Niša podnela je prošle godine tužbu za razvod zbog neverstva supruga, ali je za sada odlučila da stopira postupak zbog trogodišnjeg sina Vuka. Ovu odluku je donela na preporuku sudije. U braku je tri godine, a pre toga se sa suprugom zabavljala pet godina.
- Suprug Goran mi je priznao neverstvo, tako da za mene nije bilo dileme i jedino rešenje bio je razvod. Odmah sam se vratila s detetom kod roditelja. Goran je pokušavao da me ubedi da je to bila greška, da to neće više nikada učiniti... Bili smo i u Saveto*valištu za brak i porodicu, tamo smo razgovarali o problemima. I moji roditelji mi govore da treba da mu dam još jednu šansu. Izgubila sam poverenje u njega, ali sam odlučila da zbog Vuka, koji obožava svog oca, pokušam još jednom - priča Marija.
Ova Nišlijka nije usamljeni primer nekoga ko želi da spase brak. U Srbiji se, prema dosadašnjim istraživanjima, razvede svaki peti brak, najveći broj partnera raziđe se tokom prve četiri godine ili tokom prvih 10 godina braka.
U brak stupamo sve stariji, a razvodimo se između 38. i 41. godine života. Najviše ima razvedenih brakova bez potomstva, zatim s jednim ili dva deteta.
Zašto se ulazi u brak
- Brak je institucija koja jeste u velikoj krizi u savremenom društvu. Razlozi za to su različiti. S jedne strane, u onim društvima u kojima su ljudi siromašni bore se za preživljavanje, brak je potreba jer ni ona ni on ne mogu imati decu ukoliko se kroz brak ne povežu u porodicu. Kada se društvo obogati, brak više nije potreba jer ljudi mogu, bez partnera, samostalno da žive i da podižu decu. Prema tome, uloga braka i porodice se promenila. Danas ljudi ulaze u brak iz ljubavi i zbog ljubavi, a ne da bi imali porodicu i da bi podigli decu - kaže dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.
Recept za uspeh
- Treba pronaći pravu meru. Posebno je važno pronaći balans između “ja” i “mi”. Mera se nalazi kroz razgovor, dogovor, toleranciju, poštovanje i poštujući načelo da drugome ne radimo ono što ne želimo da neko radi nama - ističe Radmila Vulić Bojović.
I upravo tu postoji problem jer ljudi biraju partnere za koje će se možda vezati na osnovu toga koliko im je prijatno s tim partnerom.
- Danas se smatra da je potrebno da se neko zaljubi da bi se iz te zaljubljenosti kasnije prešlo u ljubav. I tu je velika greška jer smo od ljubavi, koja je sredstvo u životu, napravili cilj. Ljudi žele da u partnerstvu i braku uživaju i da se dobro osećaju, tako da ostaju u braku onoliko dugo koliko je dovoljno dobro ili sve dok se nadaju da će ponovo biti dobro. Kada shvate da postoje razlike, oni odustaju, raskidaju ili se razvode. Kada je veza postala zasnovana na osećanju zaljubljenosti, tada je brak postao nestabilan jer je zaljubljenost prolazno osećanje. Nakon prvog perioda ljudi se ili razočaraju, pa se razvode ili ostaju u braku u nekom polurazočaranom stanju, ili otkrivaju da brak u kojem su jeste zadovoljavajući - kaže dr Milivojević.
Pomoć edukatora
U udruženju „Brak i porodica” partneri pokušavaju da isprave i nemoguće da bi spasli zajednicu.
- Bračni par u svojim ranim tridesetim javio nam se za pomoć i bili su prilično depresivni jer su im na drugim mestima rekli da za njih nema nade i da je najbolje da se razvedu. Međutim, oni su bili uporni, nisu odustajali i nastavili su da traže pomoć. Od našeg prvog susreta s njima prošlo je nekoliko meseci i ne samo da su još zajedno već pokazuju obostarni napredak - kaže Nebojša Savić, porodični edukator ovog udruženja.
U drugom slučaju, navodi on, muž je šest meseci takoreći živeo sa svojom suprugom i ljubavnicom, dok nije razotkriven. Možda to nekim muškarcima izgleda kao život iz bajke, ali on je sam za sebe rekao da se smatra najnesrećinijim čovekom na svetu. Posle mnogo razgovora uspeli su da reše svoja neslaganja i ponovo obnove zajedništvo.
Kao razlog za razvod mnogi navode ekonomske teškoće i neslaganje s partnerom, baš kao i M .V. iz Subotice, koja već šest meseci razmišlja o razvodu. U braku je tek dve godine. Nezaposlena je, a prošle godine u maju suprug je ostao bez posla, zbog čega novac za hranu i druge potrepštine za jednogodišnjeg sina pozajmljuje od majke.
- Sramota me je da živim roditeljima na teretu i što ne mogu detetu da obezbedim normalan život. Sve to moj suprug nemo posmatra i, što je najgore, uopšte se ne trudi da nađe posao. Toliko je razočaran i depresivan što je dobio otkaz da ponekad danima ne ustaje iz kreveta. Ne mogu više to da trpim i sigurno ću se razvesti – kaže M. V.
Socio-ekonomski faktori značajno utiču na partnerske odnose, pa samim tim i na razvod braka.
- Ono što je posebno rizično jeste da u stanju materijalne ugroženosti ili nezaposlenosti ljudi nisu u situaciji da budu slobodni da donose bitne životne odluke, pa samim tim i onu o eventualnom razvodu, tako da su prinuđeni da ostaju u lošim i konfliktnim odnosima. Može se reći da su siromašni ljudi dvostruko ugroženi i da značajno više trpe jer su im i materijalni resursi manji - objašnjava Radmila Vujić Bojović iz Savetovališta za brak i porodicu u Beogradu.
Iskustva pokazuju, navodi sagovornica, da su za brak kritične takozvane tranzitorne tačke, one u kojima se od partnera pojedinačno ili od njih zajedno zahteva da se menjaju, preuzimaju nove uloge i obaveze ili da se prilagode novim okolnostima života u socio-ekonomskom smislu.
- Rizične su sve situacije koje provociraju mehanizme za prilagođavanje pojedinca, para i porodice kao što su sam ulazak u brak, odluka o tome kako će se živeti, samostalno ili u zajednici, rođenje deteta, polazak deteta u vrtić ili školu, odlazak deteta iz porodice - navodi Vulić Bojović.
Deca najviše pate
Posle pet godina braka došlo je vreme i da se Beograđani Ratko i Branka B. suoče sa svojim problemima. Smatraju da za njihov brak ima sve manje šanse jer, umesto da su rešavali probleme, oni su ih preskakali. Sad su problemi postali nepremostivi, partneri kao da se više i ne poznaju.
- Odavno smo prestali da pričamo i da se ponašamo kao zaljubljeni par koji je stupio u brak. Romantika je brzo isčezla i pokleknuli smo pred svakodnevnim problemima i finansijskim teškoćama. Žena je upala u depresiju i mene krivi za loš život. Svako se povukao u sebe i pričamo samo o nužnom da bismo funkcionisali kao porodica. Trudimo se oboje da naše dete to ne primeti. I mislim da ćemo ostati u ovom okovu samo zbog njega, vredi toliko. Ali ona više nije ona žena s početka braka, verovatno sam se i ja promenio - priča razočarani Ratko (40).
Kočnica za razvod braka su deca. Mnogi zbog potomstva ostaju u savezu.
- Ljudi se razvode kao partneri, a ne kao roditelji. Roditeljstvo je posao za ceo život, a razvedeno roditeljstvo je situacija koja sve uključene poziva na pojačanu pažnju i odgovornost. Deca su tada najugroženija, jedino i najvažnije što oni od roditelja žele jeste osećaj sigurnosti i uverenje da je roditelj za njih uvek tu, bez obzira na okolnosti života i životni aranžman. Nažalost, mnogo je primera u kojima su deca zapravo oružje u borbi zaraćenih strana - kaže Vulić Bojović.
Uprkos brojnim pomenutim teškoćama, mnogi pokušavaju da spasu brak pre nego što preduzmu najdrastičnji korak - razvod. Sandra Jovanović, psiholog iz kragujevačkog Centra za socijalni rad, kaže da je čak dve trećine parova u bračno savetovalište došlo samoinicijativno, odnosno s namerom da dobije savet i pomoć kako da razreši probleme u porodici.
Da ne povredite decu
- Ako su deca već odrasli ljudi, koji imaju svoje porodice, obično od roditelja očekuju da probleme reše sami ili u savetovalištu. Imali smo slučaj kada nas je sin zvao i zakazao razgovor za svoje roditelje, koji su posle uredno dolazili na savetovanje. Problem nastaje kada su deca mala i nisu u stanju da razumeju šta se u porodici dešava. U takvim situacijama mnogo zavisi od samih roditelja i od njihove spremnosti da decu zaštite - kaže Nebojša Savić, porodični edukator.
Za decu je, naravno, najbolje da odrastaju u skladnoj porodici sa zdravim porodičnim odnosima.
- Dešavanja u praksi su pokazala da, kada roditelji dođu na savetovanje zbog deteta koje ima poteškoća u učenju, govoru, poremećaju ishrane ili ponašanju, kasnije se otkrije da je to samo posledica nezdrave atmosfere koja vlada u kući ili između roditelja - navodi Savić.
Iskrena ljubav
Postoje ljudi koji ozbiljno shvataju važnost braka i ne predaju se lako. Često su u svoj brak uložili mnogo godina, imaju lepe uspomene, decu, još imaju poštovanje prema bračnom drugu i ne dozvoljavaju da ih razdvoje trenutne teškoće, ma kako one bile velike.
- To je pozitivan stav prema životu i želja za uspehom i očuvanjem onoga u šta verujemo i šta volimo. Povod je sigurno iskrena i duboka ljubav. Ako je prava, izdržaće svaki test. Ako bračni par zaista želi da reši sva svoja neslaganja, ako aktivno sarađuju i nađu dobrog savetnika, koji će im se zaista posvetiti i koji će ih gledati prvo kao ljude kojima treba pomoć, a ne samo kao klijente, onda gotovo da ne postoji problem koji se ne može rešiti - kaže Nebojša Savić, porodični edukator.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Šta je za vas brak?
- Odnos pun ljubavi i razumevanja: 83%
- Nužna zajednica zbog dece: 10,2%
- Svetinja: 6,6%
Šta biste sve oprostili bračnom partneru:
- Nedostatak volje da se zaradi više i živi bolje: 24.5%
- Trošenje zajedničkog novca bez dogovora: 24.5%
- Preljubu: 20.5%
- Mešanje partnerovih roditelja u vaš brak: 17.4%
- Psihičko i fizičko maltretiranje: 6.9%
- Nedostatak brige oko dece: 5.9%
Da li ste spremni da se borite za svoj brak po svaku cenu?
- Zavisi od problema, sve ima svoje granice: 64.6%
- Da: 25.9%
- Ne: 9.3%
Da li su deca (dete) razlog da se ostane u braku?
- Da: 34.6%
- Ne: 39%
- Možda: 26.3%
Razveli ste se zbog:
- Međusobnog nerazumevanja: 56,4%
- Preljube: 20%
- Maltretiranja: 11.3%
- Poroka supružnika: 6,9%
- Materijalne situacije: 5.2%
Da li biste se pomirili s bivšim bračnim drugom?
- Ne, ni slučajno: 58,1%
- Možda, zbog dece: 26,8%
- Da, samo kad bi hteo/la: 15%
Da li se kajete zbog razvoda?
- Ne: 71.7%
- Stalno razmišljam o tome: 21%
- Da: 7.7%
Da li biste ponovo ušli u bračnu zajednicu?
- Možda ako nađem pravu osobu: 61.8%
- Ne, nikad više, brak je promašaj: 21.5%
- Da, drugi put će biti bolje: 16.5%