Tiroida muči celo telo

[crvendac_011]

Tiroida muči celo telo

Ivana STANOJEVIĆ | 02. februar 2011. 13:02 | Večernje novosti

Profesor dr Svetozar Damjanović, direktor Instituta za endokrinologiju KCS o sve masovnijim bolestima štitne žlezde


Profesor dr Svetozar Damjanović

OBOLjENjA štitaste žlezde su u porastu, a autoimuna bolest, takozvani Hašimoto tiroiditis, bukvalno poprima razmere epidemije. Organizam pogođen ovim poremećajem, prestaje da prepoznaje sopstvenu tiroidu i počinje da stvara antitela. Vremenom, zato, ta žlezda sve slabije radi.
Takav poremećaj ima čak petina žena u šestoj deceniji, a oko tri, četiri odsto muškaraca, kaže, u intervjuu za „Novosti“, profesor dr Svetozar Damjanović, direktor Instituta za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije. Smanjena, odnosno, hipo-funkcija tiroide i pojačana, to jest, hiper-funkcija, izlečivi su poremećaji, ističe naš sagovornik.

- Kad osoba dobija na težini, iako ne jede više nego do tada, ako postane usporena, zaboravna, pospana, zimogrožljiva, ili, mada izuzetno retko, ima i blago sniženu temperaturu, opravdano se sumnja da boluje od poremećaja u radu štitaste žlezde. Hormoni štitaste žlezde, važni su za funkciju svakog našeg organa i nivo oksidacije u njima (snabdevenosti kiseonikom), ali i za razvoj mozga, tokom rasta embriona, na primer. Kod svih oboljenja, nastalih zbog poremećaja funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tegobe i znaci bolesti mogu da se jave - od glave do pete.

* Da li je češće smanjeno, ili povećano lučenje hormona tiroide?
- Najviše je poremećaja sa smanjenjem funkcije (Hašimoto), a nešto ređe se javlja Grejvsova bolest, koja je, u stvari, naličje iste priče i takođe nastaje kao posledica autoimune bolesti. Tu, međutim, postoji problem sa kojim se teže nosimo, a to je tiroidna oftamopatija, koja zahteva multidisciplinarni pristup u lečenju. Reč je takođe o autoimunoj bolesti, koja se javlja najčešće paralelno sa oboljenjima štitaste žlezde. Simptom su izbačene oči (Bazadovljeva bolest). Može da se javi nevezano od poremećaja u radu štitaste žlezde, da joj prethodi godinama, a ne mora ni da bude obostrana.

* Koji su neželjeni efekti hormonske terapije?
- Neželjenih dejstava ima samo onda kad pacijent dobije veću dozu, nego što mu je potrebna. Usled toga dolazi do oštećenja funkcije srca. Nadoknada hormona el-tiroksina kod osoba, kojima je izvađena štitasta žlezda, nema neželjena dejstva, ali samo ukoliko se ne pretera sa supstitucijom. U više od 85 odsto slučajeva nadoknada hormona medikamentima, obezbeđuje ljudima sasvim normalan život. U desetak odsto slučajeva, postoje tegobe koje ne umemo u potpunosti da objasnimo. To važi i za sve druge hormonske terapije, ne samo za tiroidnu žlezdu.

* Da li su benigni tumori nadbubrežne žlezde u porastu?
- Mnogo je više benignih, nego zloćudnih tumora endokrinih žlezda. Znamo da se takozvani klinički nefunkcijski tumori nadbubrežnih žlezda mogu naći u osam odsto osoba u šestoj deceniji života. Njihov nastanak, udružen je sa poremećajima metabolizma - povišenim šećerom, masnoćama, krvnim pritiskom... U poslednje vreme se, izgleda, neke stvari polako menjaju. U svetu je sve više tumora neuroendokrinog sistema, bez obzira na to u kom se organu nalaze. Ti tumori su definitivno u porastu. Pre desetak godina mislili smo da se javlja 2,2 slučaja tumora neuroendokrinog sistema na 100.000 ljudi. Pre pet, šest godina, shvatili smo da ih je, u proseku pet, a danas imamo osam obolelih na 100.000 ljudi.

* Šta su neuroendokrini tumori?
- Ti tumori mogu, uslovno rečeno, da se jave svugde. I svi tumori endokrinog sistema pripadaju tumorima neuroendokrinog sistema. Kad se govori o incidentalomima, tumorima nadbubrežne žlezde, najčešće se radi o adenomima kore nadbubrega. Za razliku od brzih kontrolnih mehanizama koji se ostvaruju kroz funkcije centralnog nervnog sistema, u organizmu postoji i endokrinološka kontrola. To je mnogo sporija komunikacija, koja je zadužena za metabolizam. Ona nam omogućava da naša unutrašnja sredina ostane nepromenjena. Tako, u dužem vremenskom intervalu čovek ima stabilnu telesnu težinu, kostnu masu... Sve se to, naravno, menja i adaptira sa godinama. Tu složenu ulogu obavlja neuroendokrini sistem.

* Gde se nalaze ćelije neuroendokrinog sistema?
- One mogu da budu grupisane u žlezde (hipofiza, štitasta i paraštitasta), ili da budu grupisane u mala ostrvca ćelija. Takve su, recimo, parafolikularne ćelije u štitastoj žlezdi, ili one koje luče insulin u pankreasu. Ćelije neuroendokrinog sistema mogu i difuzno da prožimaju organe kao što je koža, respiratorni sistem, digestivni trakt.

* Zar je hipertenzija bolest metabolizma?
- Postoje, naravno, kardio-vaskularni razlozi za povišen krvni pritisak. To je, recimo, suženje krvnog suda na ulazu u renalnu (bubrežnu) arteriju, pa bubreg, usled loše informacije koju dobija, ne odradi dobro svoj posao. Posledica je - hipertenzija. Nekada se smatralo da 85 do 90 odsto osoba sa povišenim pritiskom, ima takozvanu esencijalnu hipertenziju. Za poslednjih desetak, petnaestak godina, mišljenje se poprilično promenilo. Sada je nesporno da 12, ili čak 15 odsto ljudi ima hipertenziju zbog bolesti nadbubrežne žlezde. Odranije se zna da su bolesti bubrega čest uzrok hipertenzije. Kao razlog, pojavljuje se i niz endokrinoloških bolesti, od onih retkih kao što je npr. akromegalija pa do onih masovnih kao što su dijabetes i ateroskleroza. Sve više razaznajemo razloge za hipertenziju, koja je masovna bolest. Endokrine žlezde, koje regulišu metabolizam, nesumnjivo su veliki i bitan deo te priče.

POVIŠEN KALCIJUM
* Šta je to hiperkalcemija?
- U zabludi smo da je reč o retkoj bolesti. A, na svakih hiljadu ljudi u Srbiji imamo po jednu osobu sa primarnim hiperparatireidizmom - to je do osam hiljada novih pacijenata godišnje u Srbiji. Bolest je uzrokovana najčešće dobroćudnim tumorom paraštitaste žlezde, koji dovodi do povećanog nivoa kalcijuma. Kostna forma bolesti je posledica povlačenja kalcijuma iz kostiju. Bubrežna bolest nastaje kao posledica taloženja kalcijumovih soli u bubregu.


DIJAGNOSTIKA
* Koliko se u Srbiji često oboleva od tumora tiroide? - Tumori štitaste žlezde su, uslovno rečeno, retki: jedan na 100.000. U našem Institutu, godišnje se nađe 160 pacijenata sa karcinomom tiroide. Da li je češći nego ranije, ne mogu da kažem, jer nisam siguran da kod nas postoje validni podaci te vrste. Ima se utisak da češće i lakše dolazimo do tih pacijenata, ti tumori se sada pouzdanije dijagnostikuju

PREZNOJAVANJE
* Koji su prvi simptomi poremećaja u radu štitne žlezde? - Simptomi koji ukazuju da nešto „škripi“ su veoma različiti. Potiču od raznih organa, a pokazuju koliko ti organi trpe, usled lošeg rada tiroide. Tako, na primer, prvi simptom pojačanog rada žlezde može da bude bolest srca, odnosno, popuštanje srca. Nekad je to proliv, a najčešće preznojavanje, podrhtavanje... Ispoljavanje poremećene funkcije tiroide, zavisi i te kako od toga šta smo nasledili, od našeg genotipa koji određuje intenzitet odgovora pojedinih organa na hormone. Statistika kaže da 80 odsto ljudi sa obolelom štitnom žlezdom ima ubrzan puls, a 40 odsto ima podrhtavanje.

 

[crvendac_011]

Kad tiroida „poludi“

Kad tiroida „poludi“

Svaki drugi čovek ima uvećanje, a svaki 10. i promene u funkciji štitaste žlezde. Poremećaji se najčešće otkrivaju između 30. i 50. godine, ali i deca mogu da obole


Od poremećaja funkcije štitaste žlezde boluje više od 10 odsto populacije

Iako teži svega 15-20 grama, štitasta (tiroidna) žlezda ima značajnu ulogu u organizmu. Odgovorna je za rast, razvoj, energetski i metabolizam belančevina, ugljenih hidrata i masti, kostiju, zatim za mišićnu funkciju, rad nervnog sistema i mozga. Ove mnogobrojne funkcije obavlja zahvaljujući lučenju hormona, tiroksina, trijodtireonina i kalcitonina. Svaki poremećaj u radu ove žlezde može značajno da naruši zdravlje, ali ako se bolest na vreme otkrije, uspešno se leči.

Rad štitaste žlezde može da se naruši na dva načina:- zbog poremećaja funkcije, koja može da bude smanjena (hipotireoidizam) ili povećana (hipertireoidizam), ili zbog poremećaja građe, kada se u strukturi žlezde pojave čvorići, koji zapravo predstavljaju tumore, i u 90 odsto su dobroćudne, a u manje od 10 odsto zloćudne promene.

Češće obolevaju žene

Procenjuje se da od poremećaja funkcije štitaste žlezde boluje više od 10 odsto populacije. Poremećaj njene građe je znatno češći problem koji ima skoro svaki drugi čovek. Procenjuje se da u našoj zemlji uvećanu štitastu žlezdu ima između 30 i 50 odsto stanovnika, a da pritom većina nikada neće osetiti poremećaj u njenom radu.
- Nasleđe je u najvećoj meri (oko 80 odsto) odgovorno za nastanak poremećaja funkcije štitaste žlezde, bilo da je reč o smanjenoj ili pojačanoj funkciji - kaže profesor dr Božo Trbojević, endokrinolog Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.- U znatno manjem procentu (oko 20 odsto) krivci mogu da budu faktori iz spoljne sredine. Kod hipotireoze to je isključivo nedostatak joda, a za hipertireozu možda može da se okrivi i stres, ali to nije dokazano.
U najvećem broju slučajeva u osnovi je neka vrsta autoimune bolesti, kada naš imunološki sistem počinje iz nekog, savremenoj medicini nepoznatog uzroka, da bombarduje žlezdu određenim molekulima. Poremećaji funkcije se najčešće otkrivaju u srednjim godinama, između 30. i 50. godine, ali i deca mogu, mada znatno ređe, da obole od hipotireoze ili hipertireoze. Šest do osam puta češće obolevaju žene nego muškarci, što verovatno ima neke veze sa lučenjem ženskog polnog hormona.

Hipotireoza

Kako hormoni štitaste žlezde u sintezi koriste jod, i višak i manjak ove supstance mogu da dovedu do poremećaja njenog funkcionisanja. Češći je, ipak, hipotireoidizam. Procenjuje se da blažu formu ovog poremećaja rada štitaste žlezde ima četiri do 20 odsto ljudi, češća je kod belaca i azijata i u područjima gde se ne radi jodinacija soli.
Simptomi su smanjena energija, usporen metabolizam, povećava se nivo holesterola i broj kilograma, srce radi usporeno (bradikardija), brže se javlja zamor, reakcije su usporene. Javljaju se zaboravnost, pospanost, bezvoljnost, grčevi, otoci, koža je suva, žućkasta, nokti su krti, lomljivi, apetit smanjen, zimogrožljivost, ozbiljan poremećaj menstruacije, pa čak i izostanak, infertilitet, opstipacija.
- U praksi se retko viđaju pacijenti koji imaju ovako razvijenu kliničku sliku, a kako je reč o nespecifičnim simptomima, dijagnoza hipotireoidizma se postavlja isključivo na osnovu laboratorijskih analiza - kaže asistent dr Biljana Nedeljković Beleslin, endokrinolog, sekretar Srpskog tiroidnog društva. - Dovoljno je utvrditi vrednosti dva hormona - tiroksina (totalnog ili slobodnog) i tireotropina (TSH), hormona koji kontroliše rad štitaste žlezde.
Lečenje se obično počinje kada vrednost TSH od normalnih do četiri dođe na 10. Ne žuri se mnogo, jer je praksa pokazala da ako se rano uvede nadoknadu za žlezdu, to malo ubrza bolest, odnosno mnogo brže se topi ostatak žlezde. Vrednost TSH pokazuje da li je količina hormona u krvi idealna. Dok žlezda još luči deo hormona, a ostatak se zamenjuje tabletom, pacijent se lekaru javlja na tri-četiri meseca, u zavisnosti od toga koliko brzo zapaljenje napreduje. Kada žlezda potpuno iščezne, i doza leka se stabilizuje, kontrole se preporučuju na godinu dana.
Žene sa hipotireozom uglavnom ne mogu da ostanu trudne, jer se sa smanjenom funkcijom žlezde obično odmah blokira ovulacija. Ako majke zatrudne pre nego što se bolest otkrije, postoji velika šansa da se bebe rodi sa manjim intelektualnim kapacitetima. Hormoni štitaste žlezde su u prvih par godina neophodni za razvoj mozga.

Hipertireoza

U većini slučajeva prekomernu funkciju izaziva neki imunološki proces koji utiče na žlezdu da pojačano radi. Uglavnom se javlja kod mlađih osoba, između 20 i 40 godina.
Simptomi su ubrzan metabolizam, pojačano znojenje, povećana produkcija toplote i energije, koža je topla i vlažna, slabo podnošenje vrućine, brzo mršavljenje, pojačan apetit, lupanje i/ili preskakanje srca, drhtanje ruku, nesanica, nervoza, napetost, emocionalna nestabilnost.
- Iako je u slučaju hipertireoze klinička slika upečatljiva, i već pri pregledu možemo da posumnjamo na ovu bolest, dijagnoza se ipak postavlja tek na osnovu laboratorijskih analiza - naglašava dr Beleslin.
Obično se leči tabletama koje blokiraju žlezdu i popravljaju funkciju imunološkog sistema. Tablete se uglavnom piju godinu ili godinu i po dana. Tada se lečenje prekida, i čeka se izvesno vreme da se vidi da li će žlezda, kada se odblokira, nastavi normalno da radi. U tom slučaju pacijent je zdrav i tu se lečenje završava. Ali ako žlezda opet nastavi pojačano da radi, mora da se ukloni, operacijom ili uzimanjem male terapijske doze radioaktivnog joda.

SRCE NAJVIŠE TRPI

Hormoni štitaste žlezde deluju na sve organe, naročito na srce - ukazuje docent dr Jasmina Ćirić, endokrinolog, član radne grupe za izradu Vodiča dobre kliničke prakse. - Pacijentima koji već imaju neko srčano oboljenje hipotireoza može da pogorša bolesti srca. Zbog izmena u raspodeli proteina, često se javlja i izliv u srčanoj maramici, a pacijenti se javljaju i zbog bolova u grudima, jer hipotireoza nekada može da imitira infarkt srca. U hipertireozi se javljaju donekle suprotna stanja od ovih: srčani rad je ubrzan, "skače" tzv, gornji (sistolni) pritisak, a poremećaj srčanog ritma se šest puta češće javlja kod ovih pacijenata nego u opštoj populaciji.

Izvor: Večernje novosti