UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.546
"Tiki-kaka"
Vladimir Stanković
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Španija-Holandija 1-5! I to posle vođstva Španaca od 1-0 i 1-1 na poluvremenu. Svetska prvenstva ne pamte takav debakl vladajućeg šampiona.
Zavirio sam u dokumentaciju i ustanovio da je na 14 posleratnih šampionata sveta, od 1954. kada je Urugvaj u Švajcarskoj branio titulu osvojenu 4 godine ranije u Rio de Žaneiru, branilac titule pobedio osam puta, četiri puta igrao je nerešeno a izgubio samo dva puta: Argentina 1982. godine od Belgije (0-1) i Francuska 2002. od Senegala (0-1).
Nema sumnje, Španci su doživeli debakl i pitanje je da li će smoći snage da se oporave. Ako u narednom meču ne pobede Čile, koji je protiv Australije delovao vrlo sigurno (3-1), lako bi mogli kući (mnogo) pre vremena jer im na ruku ne ide i gol razlika. Istina, Španija je i pre četiri godine u Južnoj Africi krenula porazom od Švajcarske (0-1) pa je ipak postala prvak sveta ali to je bilo pre četiri godine.
Šta se desilo? Da li su to oni isti igrači koji dominiraju evropskim i svetskim fudbalom od 2008? Jesu, ali rekao bih da je baš u tome problem. To je isti, ili gotovo isti sastav, ali su momci četiri godine stariji, neki su prevalili 30-tu, polako se oseća zamor, možda i zasićenost, a nove snage ne pristižu. Koga su Španci, kad je reprezentacija u pitanju, izbacili u poslednje 2-3 godine?
Ovde su došli sa 16 šampiona sveta iz Južne Afrike, ali njihova čuvena "tiki-taka" igra protiv Holanđana je više ličila, oprostite na izrazu, na "tiki-kaka". Roben je pretrčavao Pikea i Serhia Ramosa kako je hteo, još im je u sprintu davao i neki metar fore (baš kao i našoj odbrani 2006. u Lajpcigu), Iniesta i Ćavi bili su sopstvena bleda senka, napad nemoćan a kada još i kapiten Iker Kasiljas ima onako loš dan katastrofa je logična posledica.
Holanđani su se revanširali sa kamatom za poraz u finalu 2010. u Južnoj Africi i to u Salvadoru, gradu koji je nekada bio prestonica Brazila i u kome su davne 1625. izgubili bitku baš sa Špancima. Holanđani su oko godinu dana upravljali Salvadorom, sve dok španska vojska pod vođstvom Fadrike de Toledo Osoria, pojačana sa nekoliko portugalskih brodova na osnovu sporazuma o „Iberijskoj uniji", posle bitke na moru nije oterala Holanađane. Špansko-portugalska vojska imala je 7.600 vojnika, bitka je trajala oko mesec dana i završila se porazom Holanđana.
Moglo bi se reći da su se Holanđani dvostruko revanširali a Luis Van Gal, holandski selektor, doživeo je da se njegova čuvena fraza na lošem španskom upućena jednom novinaru (koji ga je stalno kritikovao) dok je bio trener Barselone "Tu siempre negatifo, nunca positifo" na portalima španskih medija parafrazira u „siempre positifo, nunca negatifo". I to je bila neka vrsta revanša...
Biznis sa trofejom
Dan sam počeo odlaskom na „Marakanu" po akreditaciju. Nije bilo gužve, sve sam brzo završio. Na izlazu, ispred spomenika legendarnom kapitenu Beliniju koji je podigao pehar Žila Rimea 1958. i 1962. i igračima koji su osvojili te dve prve titule prvaka sveta (kasnije će, 1970, Brazil po treći put biti prvak i shodno tadašnjem pravilniku dobiti trofej u trajno vlasništvo a za šampiona sveta je napravljen novi trofej koji se i danas koristi) vidim čoveka u argentinskom dresu sa kopijom trofeja u ruci. Pored njega drugi Argentinac, sa perikom „a la Maradona", žonglira, stepuje, pozira i čeka da mu prolaznici udele neki real...
Pitam Argentinca sa trofejom - ispostavilo se da ima i špansko državljanstvo i da je živeo u više gradova Španije - šta radi, a on mi iskreno reče:
"Biznis, prijatelju, biznis... Iznajmljujem trofej turistima koji se slikaju za uspomenu. Evo sad sam ispred 'Marakane', juče sam bio na Kopakabani. Da budem iskren, posao ide odlično. Ljudi se slikaju, ostavlju neku paru, nije mnogo ali tokom dana se nakupi. Ovde sam unajmio pet klinaca koji u različitim delovima grada rade za mene. Ljudi vole da se slikaju sa trofejom koji će podići kapiten prvaka sveta".
Čovek reče da se zove Karlos Molinas, ovde je već mesec dana ali pravi posao očekuje narednih dana, kada na „Marakani" počinju utakmice. Pita me da li će biti bosanskih navijača, ali nije razočaran negativnim odgovorom jer zna da će Argentinaci doći masovno.
U početku odbija moja dva reala (recimo dolar), na kraju ih ipak uzima, ali traži da me on, svojim aparatom, slika sa trofejom. Kaže da mu treba za fejsbuk... Moderan „biznismen".
Ručak na kilo
Putujem svetom više od 40 godina, bio sam na svim kontinentima, odsedao u najboljim hotelima i poslednjim „rupama", jeo u najboljim restoranima i svakojakim bircuzima, ali priznajem da nikada i nigde nisam video sistem na koji sam naleteo u jednom brazilskom restoranu u strogom centru grada.
Uđoh više sa željom da vidim drugo poluvreme Meksiko - Kamerun nego da ručam, ali iznenađenje je čekalo već na ulazu. Dve devojke dele nekakve kartice. Ništa ne razumem, ali razumeću... Unutra self-servis sa ogromnom ponudom raznovrsne hrane, na prvi pogled vrlo kvalitetne. Usudih se da pitam koliko košta „meni" i dobih čudan odgovor: 50 reala kilo.
U čudu, pitam kako se to meri na kilo, devojka pruža dodatno objašnjenje: stavite u tanjir šta god hoćete, onda idete na „vagu za tačno merenje" i tu će vam reći koliko ste natovarili...
Natrpah od svega pomalo i sa punim tanjirom odoh na merenje. Tanjir se stavlja na vagu, na displeju se odmah pojavljuje težina (kao kad na aerodromu stavite prtljag na vagu) a na drugom odmah i cena... Traže mi onu karticu u koju unesu težinu moju hrane a plaćanje je na izlazu. Piće i slatkiši ne ulaze u „ručak na kilo", konobar donosi za sto ako nešto od toga hoćete i, naravno, dodatno „tovari" vašu karticu.
Meksiko, u međuvremenu, dobija utakmicu a posle ću pročitati da je sudija iz Kolumbije Meksikancima poništio dva čista gola. Biće problema sa sudijama na ovom šampionatu, kao i na svakom. Setih se izjave Bila Šenklija, legendarnog trenera Liverpula, koji je jednom rekao da je „problem sa sudijama što znaju pravila ali ne znaju fudbal".
Ta i još više od 600 najrazličitijih izreka (poučnih, duhovitih, smešnih, ironičnih, ciničnih, egoventričnih, lapsusnih...) o fudbalu u formi sentenci nalazi se u knjizi „Misli o fudbalu" koja će se naredne nedelje pojaviti u izdanju izdavačke firme „Više od sporta". Knjiga je ilustrovana sa više od stotinu karikatura na temu fudbala poznatog niškog karikaturiste Aleksandra Blatnika.
Vladimir Stanković
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Španija-Holandija 1-5! I to posle vođstva Španaca od 1-0 i 1-1 na poluvremenu. Svetska prvenstva ne pamte takav debakl vladajućeg šampiona.
Zavirio sam u dokumentaciju i ustanovio da je na 14 posleratnih šampionata sveta, od 1954. kada je Urugvaj u Švajcarskoj branio titulu osvojenu 4 godine ranije u Rio de Žaneiru, branilac titule pobedio osam puta, četiri puta igrao je nerešeno a izgubio samo dva puta: Argentina 1982. godine od Belgije (0-1) i Francuska 2002. od Senegala (0-1).
Nema sumnje, Španci su doživeli debakl i pitanje je da li će smoći snage da se oporave. Ako u narednom meču ne pobede Čile, koji je protiv Australije delovao vrlo sigurno (3-1), lako bi mogli kući (mnogo) pre vremena jer im na ruku ne ide i gol razlika. Istina, Španija je i pre četiri godine u Južnoj Africi krenula porazom od Švajcarske (0-1) pa je ipak postala prvak sveta ali to je bilo pre četiri godine.
Šta se desilo? Da li su to oni isti igrači koji dominiraju evropskim i svetskim fudbalom od 2008? Jesu, ali rekao bih da je baš u tome problem. To je isti, ili gotovo isti sastav, ali su momci četiri godine stariji, neki su prevalili 30-tu, polako se oseća zamor, možda i zasićenost, a nove snage ne pristižu. Koga su Španci, kad je reprezentacija u pitanju, izbacili u poslednje 2-3 godine?
Ovde su došli sa 16 šampiona sveta iz Južne Afrike, ali njihova čuvena "tiki-taka" igra protiv Holanđana je više ličila, oprostite na izrazu, na "tiki-kaka". Roben je pretrčavao Pikea i Serhia Ramosa kako je hteo, još im je u sprintu davao i neki metar fore (baš kao i našoj odbrani 2006. u Lajpcigu), Iniesta i Ćavi bili su sopstvena bleda senka, napad nemoćan a kada još i kapiten Iker Kasiljas ima onako loš dan katastrofa je logična posledica.
Holanđani su se revanširali sa kamatom za poraz u finalu 2010. u Južnoj Africi i to u Salvadoru, gradu koji je nekada bio prestonica Brazila i u kome su davne 1625. izgubili bitku baš sa Špancima. Holanđani su oko godinu dana upravljali Salvadorom, sve dok španska vojska pod vođstvom Fadrike de Toledo Osoria, pojačana sa nekoliko portugalskih brodova na osnovu sporazuma o „Iberijskoj uniji", posle bitke na moru nije oterala Holanađane. Špansko-portugalska vojska imala je 7.600 vojnika, bitka je trajala oko mesec dana i završila se porazom Holanđana.
Moglo bi se reći da su se Holanđani dvostruko revanširali a Luis Van Gal, holandski selektor, doživeo je da se njegova čuvena fraza na lošem španskom upućena jednom novinaru (koji ga je stalno kritikovao) dok je bio trener Barselone "Tu siempre negatifo, nunca positifo" na portalima španskih medija parafrazira u „siempre positifo, nunca negatifo". I to je bila neka vrsta revanša...
Biznis sa trofejom
Dan sam počeo odlaskom na „Marakanu" po akreditaciju. Nije bilo gužve, sve sam brzo završio. Na izlazu, ispred spomenika legendarnom kapitenu Beliniju koji je podigao pehar Žila Rimea 1958. i 1962. i igračima koji su osvojili te dve prve titule prvaka sveta (kasnije će, 1970, Brazil po treći put biti prvak i shodno tadašnjem pravilniku dobiti trofej u trajno vlasništvo a za šampiona sveta je napravljen novi trofej koji se i danas koristi) vidim čoveka u argentinskom dresu sa kopijom trofeja u ruci. Pored njega drugi Argentinac, sa perikom „a la Maradona", žonglira, stepuje, pozira i čeka da mu prolaznici udele neki real...
Pitam Argentinca sa trofejom - ispostavilo se da ima i špansko državljanstvo i da je živeo u više gradova Španije - šta radi, a on mi iskreno reče:
"Biznis, prijatelju, biznis... Iznajmljujem trofej turistima koji se slikaju za uspomenu. Evo sad sam ispred 'Marakane', juče sam bio na Kopakabani. Da budem iskren, posao ide odlično. Ljudi se slikaju, ostavlju neku paru, nije mnogo ali tokom dana se nakupi. Ovde sam unajmio pet klinaca koji u različitim delovima grada rade za mene. Ljudi vole da se slikaju sa trofejom koji će podići kapiten prvaka sveta".
Čovek reče da se zove Karlos Molinas, ovde je već mesec dana ali pravi posao očekuje narednih dana, kada na „Marakani" počinju utakmice. Pita me da li će biti bosanskih navijača, ali nije razočaran negativnim odgovorom jer zna da će Argentinaci doći masovno.
U početku odbija moja dva reala (recimo dolar), na kraju ih ipak uzima, ali traži da me on, svojim aparatom, slika sa trofejom. Kaže da mu treba za fejsbuk... Moderan „biznismen".
Ručak na kilo
Putujem svetom više od 40 godina, bio sam na svim kontinentima, odsedao u najboljim hotelima i poslednjim „rupama", jeo u najboljim restoranima i svakojakim bircuzima, ali priznajem da nikada i nigde nisam video sistem na koji sam naleteo u jednom brazilskom restoranu u strogom centru grada.
Uđoh više sa željom da vidim drugo poluvreme Meksiko - Kamerun nego da ručam, ali iznenađenje je čekalo već na ulazu. Dve devojke dele nekakve kartice. Ništa ne razumem, ali razumeću... Unutra self-servis sa ogromnom ponudom raznovrsne hrane, na prvi pogled vrlo kvalitetne. Usudih se da pitam koliko košta „meni" i dobih čudan odgovor: 50 reala kilo.
U čudu, pitam kako se to meri na kilo, devojka pruža dodatno objašnjenje: stavite u tanjir šta god hoćete, onda idete na „vagu za tačno merenje" i tu će vam reći koliko ste natovarili...
Natrpah od svega pomalo i sa punim tanjirom odoh na merenje. Tanjir se stavlja na vagu, na displeju se odmah pojavljuje težina (kao kad na aerodromu stavite prtljag na vagu) a na drugom odmah i cena... Traže mi onu karticu u koju unesu težinu moju hrane a plaćanje je na izlazu. Piće i slatkiši ne ulaze u „ručak na kilo", konobar donosi za sto ako nešto od toga hoćete i, naravno, dodatno „tovari" vašu karticu.
Meksiko, u međuvremenu, dobija utakmicu a posle ću pročitati da je sudija iz Kolumbije Meksikancima poništio dva čista gola. Biće problema sa sudijama na ovom šampionatu, kao i na svakom. Setih se izjave Bila Šenklija, legendarnog trenera Liverpula, koji je jednom rekao da je „problem sa sudijama što znaju pravila ali ne znaju fudbal".
Ta i još više od 600 najrazličitijih izreka (poučnih, duhovitih, smešnih, ironičnih, ciničnih, egoventričnih, lapsusnih...) o fudbalu u formi sentenci nalazi se u knjizi „Misli o fudbalu" koja će se naredne nedelje pojaviti u izdanju izdavačke firme „Više od sporta". Knjiga je ilustrovana sa više od stotinu karikatura na temu fudbala poznatog niškog karikaturiste Aleksandra Blatnika.