- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
The Stranglers
Стренглерси (The Stranglers) су британски састав који постоји од 1974. У августу 1990, састав напушта певач, гитариста и један од аутора Хју Корнвел (Hugh Cornwell), али остали настављају да раде заједно и даље су активни, а последњи албум Обала Норфолка (Norfolk Coast) објавили су 2004, када су почели турнеју у Београду, фебруара исте године на петак 13.
Музика Стренглерса
Њихова музика је често повезивана са панком због тога што су испливали на површину на почетку панк ере, али је она са самим панком имала врло мало везе, поготово због клавијатура које су биле саставни део њихове музике. Имали су доста везе са многим правцима, а може се рећи и да су заостали реликт психоделије, која је у то доба већ практично изумрла.
Речи њихових песама су веома интелигентне и често су обележене дозом, помало чудног, хумора, који врло често није био схваћен, а не ретко и погрешно протумачен, од стране јавности.
I tried to make him laugh But he didn't get the jokeAnd then he said that I wasn't right in the head
Наступи којима су шокирали јавност крајем `70
Неки њихови текстови су оцењивани као сексистички ( Peaches, Bring on the Nubilies) и изазивали су згражавање јавности.
Најпознатије песме
Њихова без сумње најпознатија песма је Златно браон ( Golden Brown).
Чланови
Дискографија
Албуми
Жан Жак Бурнел
Стренглерси (The Stranglers) су британски састав који постоји од 1974. У августу 1990, састав напушта певач, гитариста и један од аутора Хју Корнвел (Hugh Cornwell), али остали настављају да раде заједно и даље су активни, а последњи албум Обала Норфолка (Norfolk Coast) објавили су 2004, када су почели турнеју у Београду, фебруара исте године на петак 13.
Музика Стренглерса
Њихова музика је често повезивана са панком због тога што су испливали на површину на почетку панк ере, али је она са самим панком имала врло мало везе, поготово због клавијатура које су биле саставни део њихове музике. Имали су доста везе са многим правцима, а може се рећи и да су заостали реликт психоделије, која је у то доба већ практично изумрла.
Речи њихових песама су веома интелигентне и често су обележене дозом, помало чудног, хумора, који врло често није био схваћен, а не ретко и погрешно протумачен, од стране јавности.
I tried to make him laugh But he didn't get the jokeAnd then he said that I wasn't right in the head
Наступи којима су шокирали јавност крајем `70
Неки њихови текстови су оцењивани као сексистички ( Peaches, Bring on the Nubilies) и изазивали су згражавање јавности.
Најпознатије песме
Њихова без сумње најпознатија песма је Златно браон ( Golden Brown).
Чланови
- Џет Блек (право име Брајан Дафи): бубњеви (1974. - дан данас)
- Хју Корнвел: гитара, певач (1974. - 1990.)
- Жан Жак Бурнел: бас гитара, вокали (1974. - дан данас)
- Дејв Гринфилд: клавијатуре, вокали (1975. - дан данас)
- Ханс Вармлинг: гитара, клавијатуре, вокали (1974. - 1975.)
- Џон Елис: гитара, вокали (1990. - 2002.)
- Пол Робертс: певач (1990. - 2006.)
- Баз Варн: гитара (2002. - дан данас)
Дискографија
Албуми
- Ратус Норвегикус
- Нема Више Јунака
- Црно и Бело
- Гавран
- Јеванђеље по ЉудимауЦрном
- Лудило
- Мачији
- Звучна Скулптура
- Дримтим
- 10
- У Ноћи
- Крајње је Време
- Писано Црвеним
- Удар Милосрђа
- Обала Норфолка
- Свита XVI
- Live (X Cert)
- The Collection 1977-1982
- All Live and All of the Night
- Greatest Hits 1977-1990
Жан Жак Бурнел
- Euroman Cometh
- Un Jour Parfait
- Fire and Water
- Nosferatu - (with Robert Williams) (1979)
- Wolf (1988)
- CCW (1992)
- Wired (1993)
- Guilty (1997)
- Solo (1999)
- Mayday (1999)
- Black Hair Black Eyes Black Suit (1999)
- Hi Fi (2000)
- 2002 Mayday (2002)
- Footprints in the Desert (2002)
- Sons of Shiva (2002)
- In the Dock (2003)
- Beyond Elysian Fields (2004)
Poslednja izmena od urednika:
