Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Težak put do bebe
Prema procenama lekara, oko 15 odsto parova u Srbiji ima problem sa začećem. Tako gotovo 100.000 žena ima potrebu za veštačkom oplodnjom, a pojedina istraživanja kazuju da se svaki treći muškarac i svaka treća žena suočavaju sa primarnim sterilitetom. Statistika kaže i da svaka treća žena koja je ušla u proces vantelesne oplodnje dobije bebu.
Da bi se znalo da li je oplodnja uspela, mora da prođe oko mesec i po dana, odnosno deset dana od trenutka kada se embrioni ubace u matericu. Ali, kada shvate da nešto nije u redu i započnu sa ispitivanjima, pa do odlučivanja na vantelesnu oplodnju i začeća, parovi prežive pravi pakao.
- Pokušavali smo gotovo tri godine da dobijemo dete prirodnim putem, a onda krenuli sa ispitivanjima - kaže S. K. (40) iz Beograda, majka četvorogodišnje devojčice koju je dobila vantelesnom oplodnjom. - Suprug i ja smo prošli kroz sve moguće analize, sate i dane proveli po čekaonicama i ambulantama. Ispitivani si mi hormoni, rađeni HSG, pokušavana inseminacija tri puta. Posle mnogo meseci, utvrđeno je da imam endometriozu i da je moja materica mogući problem za začeće. Napokon smo odlučili da probamo sa vantelesnom oplodnjom i uspelo nam je iz drugog puta, a oba pokušaja su se dogodila u razmaku od nekoliko meseci.
Sličan je i primer Aleksandre Matlavski-Batori, mada je ona u pokušaje da bebu dobije iz epruvete ušla već sa 23 godine.
- Nama se posrećilo da dete dobijemo iz prvog pokušaja u slovenačkoj bolnici, ali je čitav taj proces veoma mučan i depresivan - kaže Aleksandra. - Potrebna je jaka volja i rešenost. Ni meni ni suprugu lekari nisu pronašli nikakav problem, ali jednostavno nam se nije dalo. Hormonska priprema, svakodnveno „bockanje“ i iščekivanje rezultata nakon zahvata, najteže su mi pali.
Prema rečima profesora dr Nebojše Radunovića, načelnika odeljenja za humanu reprodukciju Instituta za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, problem sa neplodnošću iz decenije u deceniju postaje sve veći. Kvalitet muškog semena drastično je opao za poslednjih pola veka, a osim hroničnog stresa, na to su uticali globalno zagađenje, puno pesticida u ishrani, pušenje i alkohol. Uz to, žene se sve kasnije odlučuju na majčinstvo.
- Optimalno vreme za rađanje je pre tridesete, a ako posle godinu dana aktivnog seksualnog života i proverene funkcije jajnika, jajovoda, semena, materice i hormonskog statusa i dalje nema začeća, vreme je da se razmisli o drugim rešenjima - kaže prof Radunović. - To može da bude stimulacija jajnika ili aistirana reprodukcija. Normalno, pre tridesete godine žene, mogućnost da se zatrudni je četiri puta godišnje.
Svaki pokušaj veštačke oplodnje košta od 220.000 do 290.000 dinara. Od kada je program vantelesne oplodnje o trošku RZZO počeo 1. oktobra 2006. godine, rođeno je 613 dece, a u program su uključene 2.872 žene. Program vantelesne oplodnje sprovodi se u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, GAK „Narodni front“ u Beogradu, GAK Klinički centar Vojvodina i u Kliničkom centru Niš, a od septembra 2008. sprovodi se i u šest privatnih zdravstvenih ustanova, tako da više nema listi čekanja.
Koji su problemi
Sve studije pokazuju da je prvi prekid trudnoće, ili više njih, glavni uzrok sekundarnog steriliteta žena - kaže dr Katarina Sedlecki, načelnik Republičkog centra za planiranje porodice. - Drugi veliki problem i uzrok je nedovoljna kontrola polno prenosivih infekcija, a naročito hlamidije. Tako je manir da se rađanje, ne samo kod nas, odlaže za kasnije, a u tom međuperiodu se ne čuva reproduktivno zdravlje.
Dva pokušaja
Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuli su proceduru za proširenje prava na vantelesnu oplodnju na teret Fonda sa jednog na dva pokušaja za sve parove, koja će početi od 1. januara 2010. godine. Osim toga, grad Beograd se obavezao da finansira drugi pokušaj za parove koji su jednom neuspešno prošli nacionalni program za vantelesnu oplodnju, a žive u Beogradu. Za sledeću godinu iz budžeta biće finansirano 300 drugih pokušaja.
Izvor: Večernje novosti
Prema procenama lekara, oko 15 odsto parova u Srbiji ima problem sa začećem. Tako gotovo 100.000 žena ima potrebu za veštačkom oplodnjom, a pojedina istraživanja kazuju da se svaki treći muškarac i svaka treća žena suočavaju sa primarnim sterilitetom. Statistika kaže i da svaka treća žena koja je ušla u proces vantelesne oplodnje dobije bebu.
Da bi se znalo da li je oplodnja uspela, mora da prođe oko mesec i po dana, odnosno deset dana od trenutka kada se embrioni ubace u matericu. Ali, kada shvate da nešto nije u redu i započnu sa ispitivanjima, pa do odlučivanja na vantelesnu oplodnju i začeća, parovi prežive pravi pakao.
- Pokušavali smo gotovo tri godine da dobijemo dete prirodnim putem, a onda krenuli sa ispitivanjima - kaže S. K. (40) iz Beograda, majka četvorogodišnje devojčice koju je dobila vantelesnom oplodnjom. - Suprug i ja smo prošli kroz sve moguće analize, sate i dane proveli po čekaonicama i ambulantama. Ispitivani si mi hormoni, rađeni HSG, pokušavana inseminacija tri puta. Posle mnogo meseci, utvrđeno je da imam endometriozu i da je moja materica mogući problem za začeće. Napokon smo odlučili da probamo sa vantelesnom oplodnjom i uspelo nam je iz drugog puta, a oba pokušaja su se dogodila u razmaku od nekoliko meseci.
Sličan je i primer Aleksandre Matlavski-Batori, mada je ona u pokušaje da bebu dobije iz epruvete ušla već sa 23 godine.
- Nama se posrećilo da dete dobijemo iz prvog pokušaja u slovenačkoj bolnici, ali je čitav taj proces veoma mučan i depresivan - kaže Aleksandra. - Potrebna je jaka volja i rešenost. Ni meni ni suprugu lekari nisu pronašli nikakav problem, ali jednostavno nam se nije dalo. Hormonska priprema, svakodnveno „bockanje“ i iščekivanje rezultata nakon zahvata, najteže su mi pali.
Prema rečima profesora dr Nebojše Radunovića, načelnika odeljenja za humanu reprodukciju Instituta za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, problem sa neplodnošću iz decenije u deceniju postaje sve veći. Kvalitet muškog semena drastično je opao za poslednjih pola veka, a osim hroničnog stresa, na to su uticali globalno zagađenje, puno pesticida u ishrani, pušenje i alkohol. Uz to, žene se sve kasnije odlučuju na majčinstvo.
- Optimalno vreme za rađanje je pre tridesete, a ako posle godinu dana aktivnog seksualnog života i proverene funkcije jajnika, jajovoda, semena, materice i hormonskog statusa i dalje nema začeća, vreme je da se razmisli o drugim rešenjima - kaže prof Radunović. - To može da bude stimulacija jajnika ili aistirana reprodukcija. Normalno, pre tridesete godine žene, mogućnost da se zatrudni je četiri puta godišnje.
Svaki pokušaj veštačke oplodnje košta od 220.000 do 290.000 dinara. Od kada je program vantelesne oplodnje o trošku RZZO počeo 1. oktobra 2006. godine, rođeno je 613 dece, a u program su uključene 2.872 žene. Program vantelesne oplodnje sprovodi se u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, GAK „Narodni front“ u Beogradu, GAK Klinički centar Vojvodina i u Kliničkom centru Niš, a od septembra 2008. sprovodi se i u šest privatnih zdravstvenih ustanova, tako da više nema listi čekanja.
Koji su problemi
Sve studije pokazuju da je prvi prekid trudnoće, ili više njih, glavni uzrok sekundarnog steriliteta žena - kaže dr Katarina Sedlecki, načelnik Republičkog centra za planiranje porodice. - Drugi veliki problem i uzrok je nedovoljna kontrola polno prenosivih infekcija, a naročito hlamidije. Tako je manir da se rađanje, ne samo kod nas, odlaže za kasnije, a u tom međuperiodu se ne čuva reproduktivno zdravlje.
Dva pokušaja
Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuli su proceduru za proširenje prava na vantelesnu oplodnju na teret Fonda sa jednog na dva pokušaja za sve parove, koja će početi od 1. januara 2010. godine. Osim toga, grad Beograd se obavezao da finansira drugi pokušaj za parove koji su jednom neuspešno prošli nacionalni program za vantelesnu oplodnju, a žive u Beogradu. Za sledeću godinu iz budžeta biće finansirano 300 drugih pokušaja.
Izvor: Večernje novosti