Test: Koliko smo zaista stari?

[crvendac_011]

Test: Koliko smo zaista stari?

Zbog oštećenja ćelija biološki sat često pokazuje više godina nego krštenica. Ljudi u četrdesetim zbog nezdravog života metabolički i biološki, zapravo, imaju 55

GODINE koje nam pišu u krštenici gotovo nikada nisu one koje bismo hteli da imamo. Mladi žele da budu stariji, a posle 40. svi bi hteli da imaju barem nekoliko godina manje. Prema novom istraživanju, prosečna žena izgleda četiri godine starije od datuma rođenja.​

Raznim metodama ulepšavanja i zatezanja "kalendar" koji se ogleda na licu i telu može malo da se koriguje, ali ne i zapis koji nosimo u svakoj ćeliji organizma.​

Biološka starost pokazuje koliko smo, zaista, stari. Njen časovnik otkucava u ćelijama bez uticaja naše volje, i bez mogućnosti da se rezultat koriguje. Istraživanje koje je rađeno u Holandiji pokazalo je da je nezdrav stil života doveo do toga da je prosečna biološka starost 15 godina veća od one koju su imali naši roditelji ili bake i deke u istim godinama. To znači da ljudi u četrdesetim godinama metabolički i biološki zapravo imaju 55 godina.​

Postoje razne metode procene biološke starosti. Najpouzdanija je citobiofizička dijagnostika poznata kao metoda Šahbazov, gde se na osnovu brisa sa unutrašnje strane obraza pod mikroskopom prati broj pokretnih jedara na 100 ćelija.​

Ako ste radoznali, pokušajte sami da uradite test određivanja biološke starosti.​

1. MIŠIĆI
Stanite uspravno, pa podignite jednu nogu i savijte je u kolenu. Ruke stavite na bokove ili ih raširite i zatvorite oči. Brojite dok ne izgubite ravnotežu. Ako ste izdržali minutu, oduzmite četiri godine. Za poljuljanu ravnotežu nakon 30 sekundi oduzmite dve godine, a ako niste izdržali ni pet sekundi, dodajte krštenici još tri godine.​

2. PULS
Izmerite otkucaje srca, pa brzo uradite 30 čučnjeva. Ponovo izmerite puls i izračunajte razliku. Ako imate 20 godina puls se povećao za 0-10 jedinica, sa 30 godina od 10 do 20 jedinica. Kod četrdesetogodišnjaka puls se poveća za 20 do 30 jedinica, a nakon 50. godine od 30 do 40 jedinica.​

3. VID
Proverite vid uz pomoć lenjira i novina. Oslonite na jagodičnu kost i direktno ispod oka dugačak lenjir. Uzmite novine i polako ih udaljavajte, dok slova ne postanu mutna. Izmerite najbližu udaljenost na kojoj bistro vidite slova. Ako je to manje od 15 centimetara, biološka starost se poklapa sa godištem. Za razmak od 16 do 30 centimetara dodajte jednu godinu, a na svakih dodatnih 30 centimetara dodajte još po jednu godinu.​

4. GIMNASTIKA
Stanite uspravno, savijte kolena, nagnite se napred i pokušajte dlanovima da dodirnete pod. Ako ste stavili dlanove u potpunosti na pod - biološki uzrast je 20 do 30 godina, ako samo prstima dodirujete pod imate 40 godina. Sa 50 godina ne možete da dodirnete dalje od potkolenica, a ukoliko dodirujete samo kolena - biološki zapravo imate 60 godina.​

5. BROJANjE
Uzmite štopericu i od broja 100 brojite unazad po sedam cifara. Mlađi od 40 godina do broja dva trebalo bi da stignu najviše za 20 sekundi, a stariji od 40 do 60 godina, trebalo bi da završe računanje najviše za 40 sekundi. Za rezultate brže od očekivanog vremena, oduzmite od svojih godina dve godine, a ukoliko ste bili sporiji, dodajte dve godine.​

6. KOŽNI TEST
Uštinite kožu iznad dlana što jače možete, držite tako pola minuta i pustite. Uzmite štopericu i izmerite za koliko sekundi će se koža vratiti u normalu. Ako je manje od sekunde, oduzmite tri godine. Ako su potrebne dve sekunde biološka i hronološka starost se poklapaju. Ukoliko su potrebne tri do četiri sekunde dodajte jednu godinu, za pet do 10 sekundi dodajte dve, a za 11 do 30 sekundi dodajte tri godine.​

7. OBIM
Izmerite obim na najširem delu bokova i struk. Savršena mera struka je 70 odsto od obima kukova. Ako ste dobilo ovakav rezultat, oduzmite jednu godinu. Za obim struka 80 do 90 odsto bokova, dodajte tri godine. Ukoliko je obim struka jednak ili veći od bokova, dodajte pet godina.​

8. PLUĆA
Duboko udahnite i sav vazduh iz pluća, u jednom dahu, uduvajte u balon i zavežite ga. Lenjirom izmerite širinu balona. Ako ste uduvali 0,5 litara vazduha širina je od sedam do devet centimetara, litar "meri" od 10 do 11 centimetra, a od 12 do 13 centimetara - 1,5 litara. Dva do tri litra vazduha balon šire od 14 do 16 cenitemara, a dva litra više mu dodaju još šest centimetara. Ako je vaš rezultat manji od litra vazduha, dodajte pet, a ako je u balonu jedan do 1,5 litara, dodajte tri godine. Za dva do tri litra dodajte jednu godinu. Za četiri do pet litara oduzmite tri godine.​

Izvor: Novosti​

 

[crvendac_011]

Koliko vam je zaista star organizam?

Nasledni faktor utiče 30 procenata, a glavnu ulogu imaju ishrana, fizička aktivnost, okruženje, način života. Male su razlike u kvalitetu krvnih sudova i srca u mladosti, a drastično velike u poznim godinama

Starenje je neizbežan proces koji podjednako zaokuplja pažnju naučnika, lekara i laika. Svi bi, ako je moguće, da budu dugovečni i mladi. Nameće se pitanje, da li svaki deo organizma stari podjednako ili organi imaju različit ritam. Ako imaju, od čega to sve zavisi...

- Starenje je prirodni, genetski uslovljen proces, koji ne napreduje istom brzinom kod svih, već se to razlikuje. U osnovi je reprodukcija radi produženja vrste, kao prvi zakon prirode. U reproduktivnom periodu, žene su uglavnom zaštićene i manje obolevaju. Nakon toga dolazi do postepenog fiziološkog propadanja, jer "ne postoje razlozi da se biološki resursi troše na održavanje". Ćelije polako izumiru, organi stare i dolazi do pojave hroničnih bolesti - kaže fiziolog profesor dr Zvezdana Kojić, iz Instituta za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Da li organi stare ujednačeno, u skladu sa godinama, čitaocima „Života plus“ objašnjava gerijatar, profesor dr Mladen Davidović:

- Godine ne određuju starost generalno, pa ni starenje određenih organa. Iako se misli da je nasledni faktor ključan za vitalnost organizma, to nije tačno jer utiče samo 30 procenata, a ostalo zavisi od načina ishrane, fizičke aktivnosti, okruženja. Ako osoba puši, nezdravo se hrani, fizički je neaktivna i psihički opterećena jer je usamljena i bez vere, krvni sudovi i srce ranije stare. Vršnjačke razlike u kvalitetu krvnih sudova i srca su u mladosti vrlo male, a način života utiče na njihove dramatične razlike u poznim godinama. O tome najbolje svedoči primer 80-godišnjaka koji savršeno očuvan mentalno i fizički bez problema kopa vinograd. Kod njega su krvni sudovi i srce mlađi u odnosu na godine koje pokazuje krštenica. Na žalost, ovakvi primeri su zanemarljivi.

Da li po istom principu stare bubrezi, pluća i drugi vitalni organi?

- Ako su zdravi, bubrezi ne stare brže od drugih organa, funkcionalni su do pozne starosti i osoba od 75 godina može da bude davalac ovog organa kada postoji podudarnost tkiva. S druge strane, na zdravlje i starenje pluća utiče niz spoljašnjih negativnih faktora, pre svega zagađenost vazduha. Pušenje je, naravno, ključni uzrok bržeg propadanja. Međutim, primenom određenih vežbi disanja kod nepušača funkcija pluća može da se popravi čak i ako ima 90 godina. Zapravo, aktivniji i zdraviji život usporava starenje svakog organa i celokupnog organizma. Naravno, vrlo je važna i ljubav koju osećamo i emitujemo. Istraživanja su pokazala da su takvi ljudi fizički i mentalno bolje očuvani. Egoizam i egocentrizam donosi profesionalni uspeh, ali ne i ličnu sreću, koja je važan uslov za fizičko i mentalno trajanje.

PODMLAĐIVANjE REPRODUKTIVNIH ORGANA

Starenje reproduktivnih organa je individualan proces, pa neke žene imaju ranu menopauzu, čak i sasvim mlade u 20-tim godinama, a druge prirodno zatrudne posle 40. Godine i kasnije, naglašava specijalista ginekologije i akušerstva, profesor dr Aleksandar Ljubić iz Specijalne ginekološke bolnice "Jevremova".

Od vitalnosti polnih ćelija zavisi reprodukcija. Ukoliko jajnik ima smanjeni potencijal stvaranja jajnih ćelija, postaje insuficijentan, odnosno nedovoljno sposoban, što vremenom dovodi do potpunog izostanka menstrualnog krvarenja. To je praktično znak starenja, a može biti uzrokovan naslednim, imunološkim, infektivnim i drugim faktorima.

- Ne postoji jedan prognostički marker, koji određuje funkciju jajnika, odnosno njegovu starost prema krštenici. Na to mogu da ukažu nivo određenih hormona, broj folikula u ranoj fazi ciklusa neposredno posle krvarenja, volumen jajnika i njegova cirkulacija... Istina, postoje komplikovane matematičke metode koje omogućavaju da se putem ovih elemenata izračuna starost jajnika i uporedi sa biološkom starošću žene, kaže naš sagovornik.

Da li prevremeno ostareli jajnici mogu da se „podmlade“?

- Lečenje prevremeno ostarelih jajnika radi reprodukcije je veoma složeno. Razvijeni su različiti protokoli stimulacije ovulacije, odnosno sazrevanja jajne ćelije, ali bez posebnog uspeha. Daje se i terapija lekovima, koja ima za cilj da poveća spontano stvaranje jajnih ćelija. Pokušava se i sa holističkim pristupom, kvantnom medicinom, reikijem, akupunkturom... U razvoju su i nove tehnologije pojačanja funkcije jajnika i podmlađivanja putem mitohondrija (delovi ćelija odgovorni za proizvodnju energije), kao i stem ćelije, koje su primarne i sposobne da se razviju u različite ćelije. Naš tim je uveo originalnu metodu podmlađivanja jajnika, koja popravlja funkciju stvaranja jajnih ćelija i omogućava da dođe do trudnoće. Metoda se bazira na obradi krvi pacijenta, izdvajaju se određene ćelije i aktiviraju različiti faktori rasta u njima, koji se zatim ubrizgavaju u jajnike. To dovodi do poboljšanja hormonskog statusa, pojave više jajnih ćelija boljeg kvaliteta, pa i do većeg broja trudnoća – objašnjava dr Ljubić.

KRATAK ŽIVOT SRBA

Srbi ne poštuju krilaticu savremene medicine: "Ti si to što jedeš i što radiš", pa među Evropljanima imaju gotovo najkraći životni vek, trvdi dr Zvezdana Kojić:

- Životni stil našeg naroda je veoma loš. Nezdravo i neredovno se hranimo, obroci su preobilni, hrana je premasna i preslana. Nedovoljno se krećemo, pušimo i pijemo, stalno smo pod stresom zbog obaveza ili nestašica. A, ovo su ključni faktori koji podstiču stvaranje slobodnih radikala, agresivnih molekula koji dovode do preranog umiranja ćelija i starenja. Stres, negativne misli i stalna napetost zbog privatnih i poslovnih obaveza, dovodi do toga da su nam ćelije pod pravom opsadom slobodnih radikala.

Najbolji način da to sprečimo je redovno praktikovanje aktivnosti koje su nam urođene, kao što su: hodanje, trčanje, plivanje, plesanje. Opšte prihvaćen stav je da bi svakodnevno trebalo načiniti 10.000 koraka umerenim tempom. Ako to nije izvodljivo, onda se primenjuje polučasovna relaksacija koja organizmu može da pomogne da obnovi utrošene resurse, poručuje dr Kojić.

(Večernje novosti)