LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Teodor Žeriko
Teodor Žeriko (fr. Théodore Géricault) (26. septembar 1791 — 26. januar 1824) je bio značajan francuski slikar i litograf, poznat po slici Splav Meduza. Ta slika je označila početak romantizma u likovnoj umetnosti. Jedan je od osnivača romantizma.
Obrazovanje
Rođen je u Ruanu u Francuskoj i obrazovan je u tradiciji engleske umetnosti Karla Vernea i klasične kompozicije Pjera Narsisa Žerena, koji je bio rigorozni klasicista. Žeriko je brzo napustio školovanje i odlučio je da proučava dela u Luvru, gde je kopirao dela Peter Paul Rubensa, Ticijana, Dijega Velaskeza i Rembranta. To je radio od 1810. do 1815.
Uspeh
Prvi veliki rad Konjanik carske garde izlagao je u pariškom salonu 1812. i primetio se uticaj Rubensa i interes za tekuće teme. Sa tim uspehom i sa ambicijom promenio je smer. Sledećih nekoliko godina Žeriko je izradio male serije konja i konjanika. Izlagao je Ranjenog konjanika u pariškom salonu 1814. na tome radu je mnogo više radio, ali slabije je bio primljen. Dve godine nakon toga proučavao je konstrukciju i kompoziciju likova, a to je proizlazilo iz njegove predodređenosti za dramu i ekspresiju.
Odlazio je u Firencu i Rim (1816-1817), gde je bio fasciniran Mikelanđelom. Sam Rim inspirisao ga je za veliko platno Trka berberskih konja, rad epske kompozicije i apstrahtne teme. Žerko to platno nikad nije završio i vratio se u Francusku.
Splav Meduza
Žeriko se stalno vraćao vojnim temama, pa je napravio i seriju litografija sa vojnim temama. Njegov najznačajniji rad je Splav Meduza (1819). Oslikao ga je prema stvarnom događaju, kada je kapetan ostavio posadu i putnike da umru. Taj incident je postao nacionalni skandal, a Žeriko je dramatičkom interpretacijom predstavio tragediju na monumentalnu skalu. Slika sa jedne strane optužuje korumpiranost, a sa druge strane dramatizira večnu temu čovekove borbe sa prirodom. Mladi Ežen Delakroa je pozirao za jedan od likova, koji su umirali. Ta slika je kod nas poznata i pod nazivom Brodolomci fregate Meduza.
Klasična oslikavanje likova i struktura kompozicije su u kontrastu sa turbulentnošću teme i slika predstavlja jedan most između neoklasicizma i romantizma. Na sliku su uticale mnoge slike koje je Žeriko izučavao. Slika je jako podelila umetnike na pariškom salonu 1819, kada je prvi put bila prikazana. U Engleskoj je slika 1820. bila jako dobro primljena. Jedno vreme je Žeriko slikao u Londonu.
Kasniji rad
Nakon povratka u Francusku naslikao je seriju slika psihijatarskih pacijenata. Na tim slikama je uspevao da dokumentuje psihološkipojedince. Poslednje što je radio bilo je proučavanje epskih kompozicija uključujući Otvaranje vrata španske inkvizicije i Afrička trgovina robovima. Žerikovo zdravlje je bilo narušeno i zbog pada sa konja i zbog tuberkoloze. Umro je 1824. u Parizu.
( Vikipedija )
Teodor Žeriko (fr. Théodore Géricault) (26. septembar 1791 — 26. januar 1824) je bio značajan francuski slikar i litograf, poznat po slici Splav Meduza. Ta slika je označila početak romantizma u likovnoj umetnosti. Jedan je od osnivača romantizma.
Obrazovanje
Rođen je u Ruanu u Francuskoj i obrazovan je u tradiciji engleske umetnosti Karla Vernea i klasične kompozicije Pjera Narsisa Žerena, koji je bio rigorozni klasicista. Žeriko je brzo napustio školovanje i odlučio je da proučava dela u Luvru, gde je kopirao dela Peter Paul Rubensa, Ticijana, Dijega Velaskeza i Rembranta. To je radio od 1810. do 1815.
Uspeh
Prvi veliki rad Konjanik carske garde izlagao je u pariškom salonu 1812. i primetio se uticaj Rubensa i interes za tekuće teme. Sa tim uspehom i sa ambicijom promenio je smer. Sledećih nekoliko godina Žeriko je izradio male serije konja i konjanika. Izlagao je Ranjenog konjanika u pariškom salonu 1814. na tome radu je mnogo više radio, ali slabije je bio primljen. Dve godine nakon toga proučavao je konstrukciju i kompoziciju likova, a to je proizlazilo iz njegove predodređenosti za dramu i ekspresiju.
Odlazio je u Firencu i Rim (1816-1817), gde je bio fasciniran Mikelanđelom. Sam Rim inspirisao ga je za veliko platno Trka berberskih konja, rad epske kompozicije i apstrahtne teme. Žerko to platno nikad nije završio i vratio se u Francusku.
Splav Meduza
Žeriko se stalno vraćao vojnim temama, pa je napravio i seriju litografija sa vojnim temama. Njegov najznačajniji rad je Splav Meduza (1819). Oslikao ga je prema stvarnom događaju, kada je kapetan ostavio posadu i putnike da umru. Taj incident je postao nacionalni skandal, a Žeriko je dramatičkom interpretacijom predstavio tragediju na monumentalnu skalu. Slika sa jedne strane optužuje korumpiranost, a sa druge strane dramatizira večnu temu čovekove borbe sa prirodom. Mladi Ežen Delakroa je pozirao za jedan od likova, koji su umirali. Ta slika je kod nas poznata i pod nazivom Brodolomci fregate Meduza.
Klasična oslikavanje likova i struktura kompozicije su u kontrastu sa turbulentnošću teme i slika predstavlja jedan most između neoklasicizma i romantizma. Na sliku su uticale mnoge slike koje je Žeriko izučavao. Slika je jako podelila umetnike na pariškom salonu 1819, kada je prvi put bila prikazana. U Engleskoj je slika 1820. bila jako dobro primljena. Jedno vreme je Žeriko slikao u Londonu.
Kasniji rad
Nakon povratka u Francusku naslikao je seriju slika psihijatarskih pacijenata. Na tim slikama je uspevao da dokumentuje psihološkipojedince. Poslednje što je radio bilo je proučavanje epskih kompozicija uključujući Otvaranje vrata španske inkvizicije i Afrička trgovina robovima. Žerikovo zdravlje je bilo narušeno i zbog pada sa konja i zbog tuberkoloze. Umro je 1824. u Parizu.
( Vikipedija )
