Gustavo “Guga” Kuerten je najbolji Brazilski teniser svih vremena i jedn od najboljih svetskih tenisera devedesetih godina, čovek koji je postao sportska ikona Brazila i čovek koji je bio jednako veliki na terenu i van njega.
Kada je došao na Rolan Garos maja 1997. godine, Guga je iza sebe imao samo osam pobeda u mečevima na ATP turu i nije igrao niti jedno finale. Usledile su dve nedelje iz snova koje su promenile karijeru i život tada šezdeset šestom teniseru sveta. Neverovatnom igrom Guga je rušio redom teniske velikane i majstore igre na najsporijoj podlozi, na putu do finala pobedio je između ostalih Mustera, Medvedeva i Kafeljnikova, da bi u finalu dominantnom igrom savladao Serhija Brugeru (dvostrukog Rolan Garos šampiona, koji je uspeo da osvoji u finalu samo devet gemova) za svoju prvu titulu u karijeri i to na Rolan Garosu.
Usledile su pobede na ATP turnirima uglavnom igranim na šljaci, ali i slabiji rezultati na Grend Slem turnirima sve do Rolan Garosa 2000. godine. Na tom turnira Guga je opet zablistao u punom sjaju i kroz pobede u završnici turnira protiv Kafeljnikova, H.K. Ferera i Normana dolazi do svoje druge titule u Parizu. Usledilo je još pobeda na turnirima te sezone, zaključno sa završnim mastersom sezone na kome je do titule došao preko Samprasa i Agasija, što mu je obezbedilo da na kraju godine postane prvi Južnoamerikanac u istoriji tenisa koji je sezonu završio na prvom mestu na ATP listi.
Iduće sezone ponovo je trijumfovao u Bulonjskoj šumi. U četvrtom kolu spasao je meč loptu protiv Majkla Rasela a u finalu je dobio u 4 seta Aleksa Koreču. Slika sa tog finala u kome
Guga crta reketom srce na šljaci kao pokazatelj svojih osećanja prema Parizu ostaje da se pamti za sva vremena a nekoliko dana posle tog finala u domovini je zaslužio i poštansku markicu sa svojim likom.
Zbog hroničnih problema sa kukom, ali i drugim povredama, nije napravio još bolju karijeru a rastanak od tenisa 2008. godine posle 20 osvojenih titula usledio je a gde drugde nego u Parizu. 15.000 ljudi došlo je da isprati “svog” Gugu u penziju a on je izašao u svojoj “srećnoj” opremi, plavo-žutoj kombinaciji u kojoj je 11 godina ranije prvi put obasjao tenisko nebo. Izgubio je od Matjea, ali to je bilo najmanje važno – gledaoci su dobili šansu da se oprosto od svog heroja.
Bila je milina gledati Kuertena kako igra, najviše zbog sportske inteligencije koja je izbijala iz svakog njegovog poteza. Verovao je da je tehnika važnija od snage, a tako je i igrao. Umeo je brzo da odservira, forhend mu je bio odličan, ali je graciozni jednoručni bekhend bio i ostao njegov zaštitni znak. Ovaj veliki čovek i teniser koga su zvali i “kralj šljake” ostaće zapamćen i po velikom humanitarnom radu i brojnim humanitarnim akcijama koje je organizovao. Nosio je uglavnom odeću jarkih boja, imao afro frizuru i nije skidao osmeh sa lica. Publika ga je obožavala a obožavale su ga i kolege. Otvorena srca, prepoznatljivog osmeha i izražene ljudskosti, sve je obarao sa nogu – Legenda svetskog tenisa Gustavo “Guga” Kuerten.
Kada je došao na Rolan Garos maja 1997. godine, Guga je iza sebe imao samo osam pobeda u mečevima na ATP turu i nije igrao niti jedno finale. Usledile su dve nedelje iz snova koje su promenile karijeru i život tada šezdeset šestom teniseru sveta. Neverovatnom igrom Guga je rušio redom teniske velikane i majstore igre na najsporijoj podlozi, na putu do finala pobedio je između ostalih Mustera, Medvedeva i Kafeljnikova, da bi u finalu dominantnom igrom savladao Serhija Brugeru (dvostrukog Rolan Garos šampiona, koji je uspeo da osvoji u finalu samo devet gemova) za svoju prvu titulu u karijeri i to na Rolan Garosu.Usledile su pobede na ATP turnirima uglavnom igranim na šljaci, ali i slabiji rezultati na Grend Slem turnirima sve do Rolan Garosa 2000. godine. Na tom turnira Guga je opet zablistao u punom sjaju i kroz pobede u završnici turnira protiv Kafeljnikova, H.K. Ferera i Normana dolazi do svoje druge titule u Parizu. Usledilo je još pobeda na turnirima te sezone, zaključno sa završnim mastersom sezone na kome je do titule došao preko Samprasa i Agasija, što mu je obezbedilo da na kraju godine postane prvi Južnoamerikanac u istoriji tenisa koji je sezonu završio na prvom mestu na ATP listi.
Iduće sezone ponovo je trijumfovao u Bulonjskoj šumi. U četvrtom kolu spasao je meč loptu protiv Majkla Rasela a u finalu je dobio u 4 seta Aleksa Koreču. Slika sa tog finala u kome
Guga crta reketom srce na šljaci kao pokazatelj svojih osećanja prema Parizu ostaje da se pamti za sva vremena a nekoliko dana posle tog finala u domovini je zaslužio i poštansku markicu sa svojim likom.Zbog hroničnih problema sa kukom, ali i drugim povredama, nije napravio još bolju karijeru a rastanak od tenisa 2008. godine posle 20 osvojenih titula usledio je a gde drugde nego u Parizu. 15.000 ljudi došlo je da isprati “svog” Gugu u penziju a on je izašao u svojoj “srećnoj” opremi, plavo-žutoj kombinaciji u kojoj je 11 godina ranije prvi put obasjao tenisko nebo. Izgubio je od Matjea, ali to je bilo najmanje važno – gledaoci su dobili šansu da se oprosto od svog heroja.
Bila je milina gledati Kuertena kako igra, najviše zbog sportske inteligencije koja je izbijala iz svakog njegovog poteza. Verovao je da je tehnika važnija od snage, a tako je i igrao. Umeo je brzo da odservira, forhend mu je bio odličan, ali je graciozni jednoručni bekhend bio i ostao njegov zaštitni znak. Ovaj veliki čovek i teniser koga su zvali i “kralj šljake” ostaće zapamćen i po velikom humanitarnom radu i brojnim humanitarnim akcijama koje je organizovao. Nosio je uglavnom odeću jarkih boja, imao afro frizuru i nije skidao osmeh sa lica. Publika ga je obožavala a obožavale su ga i kolege. Otvorena srca, prepoznatljivog osmeha i izražene ljudskosti, sve je obarao sa nogu – Legenda svetskog tenisa Gustavo “Guga” Kuerten.