Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Телевизор

tv-sam.jpg


Деценијама су се дизајнери држали правила да рам око екрана не треба да буде предмет трендова или стилских праваца, јер он не сме да конкурише слици са екрана, не сме са њом да се такмичи, да јој смета. Тако је ТВ кутија деценијама стајала у соби неприлагођена, депресивна, нема, пуна комплекса ниже вредности

Иако су средства за преношење слика на велику даљину била позната још деведесетих година 19. века, телевизија (од хеленског „теле“ – далеко и „визија“ – виђење) постала је свакодневна реч од оног времена када су у Великој Британији 1936. године уведене, прве на свету, редовне емисије за јавност.
Први ефикасан уређај за телевизијско преношење слика изумео је и демонстрирао 1925. године Шкотланђанин Џон Локи Берд. Две године касније, Ц. Ф. Џенкис, инжењер који је радио у компанији „Бел телефон“, створио је прве телевизијске слике виђене у Америци. Постоји једна основна разлика између тих првих телевизијских система којима се у већини данас служимо: ти први системи били су механички, за разлику од данашњих, електронских.
Звук се са сликом повезао упоредо са усавршавањем телевизије тридесетих година прошлог века. Са усавршавањем техничко-технолошких аспеката, расла је и популарност телевизије у Британији. Између 1936. и 1938. године продато је око 4.000 пријемника а већ 1939. продато је 7.000 пријемника за само два месеца. Редовне телевизијске емисије уведене су у Француској 1938. године а у Америци 1940. За време Другог светског рата у Европи је дошло до застоја, а после рата наступио је прави процват телевизије. Године 1953. у САД је уведен, први на свету, програм у боји. Године 1955. дошло је до отварања мреже Евровизија, која је повезала Британију, Француску, Италију, Данску, Швајцарску, Западну Немачку, Белгију, Холандију и Југославију. Године 1962. дошло је до прве размене живог програма између Америке и Европе, помоћу сателитског релеја.
Године 1961. Евровизија почиње да размењује програме са Интервизијом која је повезивала СССР, Бугарску, Мађарску, Источну Немачку, Пољску, Румунију и Чехословачку. Обе мреже сарађивале су са Нордвизијом, коју су основале Норвешка, Данска, Шведска и Финска. Телевизија је трансформисала нашу планету у јединствени, велики организам, у коме царује спектакл! Дугмад на даљинском управљачу омогућава свакоме од нас, у сваком тренутку, својеврсно виђење целог света у фрагментима: ред рата, ред мира, ред љубави, ред мржње, суровост и патетику, љубав и еротику, историју, бизнис, цртаће, рекламу, спорт, уметност, трачеве, филмове, религије, бајке и вампире, ванземаљце и људождере, хумор и манипулације свих врста.
Обичним притиском на дугме телевизор у соби постаје жив, живљи, најживљи, или, такође, обичним притиском на дугме, постаје – мртав, када од њега остане само екран – празна кутија доскора. Празна и без садржаја. Деценијама су се дизајнери држали правила да рам око екрана не треба да буде предмет трендова или стилских праваца, јер он не сме да конкурише слици са екрана, не сме са њом да се такмичи, да јој смета. Тако је ТВ кутија деценијама стајала у соби неприлагођена, депресивна, нема, пуна комплекса ниже вредности.
Мртав предмет. Има ли он душу? Домаћице су се прве сажалиле на овакву судбину ТВ кутије па су креирале нови собни поредак:
Једна обична породична соба. У једном углу собе – обична полица. На полици – телевизор. На телевизору – „шустикла“, парче ланеног платна опточено бордуром од финог конца, извезена, исхеклана, опрана, уштиркана, испеглана. На шустикли, мала вазна, у вазни букетић цвећа. Дирљива идила да смањи ризик који нас чека после притиска на дугме.
Шалу на страну. Дизајнери неће дозволити да им некакве домаћице креирају амбијент и ентеријер. Они су већ смислили да осујете даље напредовање поменуте идиле.
И зато су на сцену ступили „плазма“ телевизори. Аутономни елементи којима не можете ништа – сем да вртите канале до 101 и назад.
Радмила Милосављевић

објављено: 13/09/2010
Извор: Политика





 
Natrag
Top