LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Telekom se prodaje zbog bankrota
14. decembar 2010. 14. decembar 2010. | 08:01
Prodaja telekomunikacione infrastrukture zajedno sa prodajom Telekoma je dugoročno gledano veliki problem, smatra Verica Barać.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je podsetila da je reč o infrastrukturi koja je u Srbiji građena više od sto godina.
"Država ima prirodni monopol na telekomunikacionu infrastrukturu i ko to kupi biće monopolista. Država prodajom većinskog udela u Telekomu prodaje svoj prirodni monopol i uvodi drugog monopolistu što će imati uticaja na cene i kvalitet usluga", kaže Baraćeva.
Baraćeva je navela da Zakon o privatizaciji i Zakon o koncesijama predviđaju da se telekomunikaciona struktura, kao opšte dobro, ne može prodavati, već samo dati na korišćenje.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je podsetila da je reč o infrastrukturi koja je u Srbiji građena više od sto godina.
"Država ima prirodni monopol na telekomunikacionu infrastrukturu i ko to kupi biće monopolista. Država prodajom većinskog udela u Telekomu prodaje svoj prirodni monopol i uvodi drugog monopolistu što će imati uticaja na cene i kvalitet usluga", kaže Baraćeva.
Baraćeva je navela da Zakon o privatizaciji i Zakon o koncesijama predviđaju da se telekomunikaciona struktura, kao opšte dobro, ne može prodavati, već samo dati na korišćenje.
„Na osnovu iskustava iz okruženja, novi vlasnik će povećati cene usluga, pre svega kroz povećanje cene pretplate“, rekao je Kandić.
U Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji i Mađarskoj, tržištima koje kontroliše Dojče Telekom, koji želi da kupi i Telekom Srbija, više puta je povećavana cena usluga, rekao je Kandić.
Prema njegovim rečima, Telekom je ove godine izdvojio 230 miliona evra za investicije, a u tenderu ne postoji obaveza budućeg vlasnika na neka investiciona ulaganja.
Kandić je dodao da, prema njegovom mišljenju, realna cena dela Telekoma koji se prodaje iznosi više od pet milijardi evra.
Mirko Cvetković u sukobu interesa
Barać je podsetila da je u prvoj privatizaciji Telekoma privatizacioni savetnik bila firma Ces Mekon čiji je direktor bio sadašnji premijer Mirko Cvetković. „Njegov pomoćnik u Agenciji je bio sin vlasnika Ces Mekona, Dušan Nikezić, koji je sada njegov savetnik, ali i savetnik u obe komisije za prodaju Telekoma koje je formirala vlada“, kazala je Barać i dodala da je "jedan isti krug ljudi u toj sprezi između političkih stranaka, vlasti i konsultanskih kuća, odnosno ljudi koji rade za tajkune".
Govoreći o položaju zaposlenih, Kandić je istakao da će budući vlasnik, gledajući svoj profit, smanjiti broj radnika, iako je privatizacioni savetnik Sitigrupa na osnovu analiza zaključio da je njihov broj optimalan. Prema njegovim rečima, iz Telekoma dobrovoljno već otišlo između 3.000 i 3.500 ljudi, a kapaciteti kompanije su prošireni, pa za sve zaposlene ima posla.
B92
14. decembar 2010. 14. decembar 2010. | 08:01
Prodaja telekomunikacione infrastrukture zajedno sa prodajom Telekoma je dugoročno gledano veliki problem, smatra Verica Barać.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je podsetila da je reč o infrastrukturi koja je u Srbiji građena više od sto godina.
"Država ima prirodni monopol na telekomunikacionu infrastrukturu i ko to kupi biće monopolista. Država prodajom većinskog udela u Telekomu prodaje svoj prirodni monopol i uvodi drugog monopolistu što će imati uticaja na cene i kvalitet usluga", kaže Baraćeva.
Baraćeva je navela da Zakon o privatizaciji i Zakon o koncesijama predviđaju da se telekomunikaciona struktura, kao opšte dobro, ne može prodavati, već samo dati na korišćenje.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je podsetila da je reč o infrastrukturi koja je u Srbiji građena više od sto godina.
"Država ima prirodni monopol na telekomunikacionu infrastrukturu i ko to kupi biće monopolista. Država prodajom većinskog udela u Telekomu prodaje svoj prirodni monopol i uvodi drugog monopolistu što će imati uticaja na cene i kvalitet usluga", kaže Baraćeva.
Baraćeva je navela da Zakon o privatizaciji i Zakon o koncesijama predviđaju da se telekomunikaciona struktura, kao opšte dobro, ne može prodavati, već samo dati na korišćenje.
„Na osnovu iskustava iz okruženja, novi vlasnik će povećati cene usluga, pre svega kroz povećanje cene pretplate“, rekao je Kandić.
U Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji i Mađarskoj, tržištima koje kontroliše Dojče Telekom, koji želi da kupi i Telekom Srbija, više puta je povećavana cena usluga, rekao je Kandić.
Prema njegovim rečima, Telekom je ove godine izdvojio 230 miliona evra za investicije, a u tenderu ne postoji obaveza budućeg vlasnika na neka investiciona ulaganja.
Kandić je dodao da, prema njegovom mišljenju, realna cena dela Telekoma koji se prodaje iznosi više od pet milijardi evra.
Mirko Cvetković u sukobu interesa
Barać je podsetila da je u prvoj privatizaciji Telekoma privatizacioni savetnik bila firma Ces Mekon čiji je direktor bio sadašnji premijer Mirko Cvetković. „Njegov pomoćnik u Agenciji je bio sin vlasnika Ces Mekona, Dušan Nikezić, koji je sada njegov savetnik, ali i savetnik u obe komisije za prodaju Telekoma koje je formirala vlada“, kazala je Barać i dodala da je "jedan isti krug ljudi u toj sprezi između političkih stranaka, vlasti i konsultanskih kuća, odnosno ljudi koji rade za tajkune".
Govoreći o položaju zaposlenih, Kandić je istakao da će budući vlasnik, gledajući svoj profit, smanjiti broj radnika, iako je privatizacioni savetnik Sitigrupa na osnovu analiza zaključio da je njihov broj optimalan. Prema njegovim rečima, iz Telekoma dobrovoljno već otišlo između 3.000 i 3.500 ljudi, a kapaciteti kompanije su prošireni, pa za sve zaposlene ima posla.
B92