Problem koji Vlada mora da reši
Telekom očekuje odštetu za opremu tajnih službi
Izvor: Blic Nikola M. Jovanović, Ivan Jovanović | 07. 02. 2011. | Foto: A. Ilić |
BEOGRAD - Pre nego što proda „Telekom”, Vlada Srbije će u narednih nekoliko nedelja, a najkasnije do 21. marta, morati da odluči kako će da reši pitanje opreme obaveštajnih službi instaliranih u toj kompaniji. Oprema vredi oko 20 miliona evra i zaštićena je kao vid infrastrukture i neće interesovati buduće vlasnike ukoliko „Telekom” bude prodat.
Praksa je da hardver i softver budu u vlasništvu službi
U telekomunikacionoj kompaniji očekuju obeštećenje od države i trenutno se traži pravni okvir kako da se to pitanje reši. Ekonomisti smatraju da će Vlada Srbije „Telekomu” umesto novca ponuditi nekretnine.
Vlada Srbije nedavno je donela odluku da se ta oprema vodi kao infrastruktura, a sa ovim rešenjem saglasne su i civilne i vojne službe bezbednosti dok grčki OTE nije postavljao pitanje vlasništva nad tom opremom.
- Ta imovina će ostati vezana za državu i reč je o opremi koja je nabavljana isključivo za potrebe bezbednosnih službi, tako da „Telekom” neće imati gubitak u profitu kada se ona izdvoji, jer su je samo one koristile, ali jeste gubitak u smislu da je za nabavku te opreme utrošeno 20 miliona evra koji je izdvojio „Telekom” - kaže naš izvor iz Vlade Srbije.
Odluka bi trebalo da bude doneta pre 21. marta jer je tada zakazano podnošenje ponuda za kupovinu ove telekomunikacione kompanije.
Jasna Matić: Nema favorita
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je da Vlada nema favorita kome namerava da proda udeo u „Telekomu”. Ona je odbacila spekulacije o tome da je kupovini „Telekoma” najbliža ruska firma „Vimpelkom”, i da se Vlada tim povodom podelila na one koji su “za” i one koji se tome protive.
- Vlada nema favorita u postupku prodaje dela državnog udela u „Telekomu”, i ceo proces se sprovodi putem otvorenog javnog tendera - rekla je ona i dodala da će država i posle prodaje udela u svojim rukama imati poluge pomoću kojih će moći da kontroliše cene.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za „Blic” kaže da je praksa da hardver i softver koji se koriste za pribavljanje informacija budu u vlasništvu nadležnih službi, a ne telekomunikacione kompanije.
- Sigurno je da će novi vlasnik „Telekoma” morati da prihvati da se nastavi praksa sa prisluškivanjem u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Svuda u svetu se ovakvi ugovori potpisuju između bezbednosnih struktura i telekomunikacionih kompanija sa jasnim definicijama ko i kada može da se prisluškuje - kaže Radić.
Međutim, pored pitanja vlasništva nad opremom, sporno je i odakle će Vlada izdvojiti 20 miliona evra, suočena s jasno definisanim budžetskim rashodima koji su joj alibi u pregovorima sa sindikatima prosvete i policije.
- Tih 20 miliona evra je oko dve milijarde dinara i ne verujem da ih država ima, niti da su te pare obezbeđene kao budžetski rashod tog tipa. To bi mogla da bude neka vrsta kompenzacije, u smislu da se „Telekomu” ustupe neke zgrade i zemljište. To bi, po meni, bilo pomirljivo rešenje jer Vlada ne bi produbljivala budžetski deficit, a mislim da se ni „Telekom” ne bi bunio da dobije neke nekretnine koju su na dobroj lokaciji - kaže za „Blic” ekonomista Goran Nikolić.
Njegov kolega Aleksandar Stevanović smatra da će država novac od prodaje iskoristiti da se obešteti „Telekom”.
- Mislio sam da obaveštajne službe imaju svoje budžete, bar za nabavku opreme, ali kod nas ni to nije slučaj. To su recidivi iz ranijih vremena kad država pritisne neko preduzeće da joj pomaže u prikupljanju informacija. Inače, i priča da će država obešteti „Telekom“ kroz neku svoju imovinu je vrlo moguća, kao i što je moguće da će država, ako tako nastavi ostati bez svoje imovine - upozorava Stevanović.
Kako sada stvari stoje, Vlada Srbije će prodati 31 odsto akcija „Telekoma” od ukupno 58,5 odsto akcija koje država ima u tom preduzeću. Odluka je doneta posle zvaničnog obaveštenja grčke kompanije OTE da želi da proda svoj udeo od 20 odsto akcija u “Telekomu”. Bord direktora OTE je 26. januara odlučio da u postupku prodaje većinskog udela u „Telekomu” proda svoje vlasništvo u toj kompaniji po minimalnoj ceni koju je utvrdila Vlada Srbije.
Minimalna početna cena za prodaju 51 odsto akcija „Telekoma” trebalo bi da bude 1,4 milijarde evra. Država Srbija u „Telekomu” ima vlasništvo od 58,5 odsto, OTE je vlasnik 20 odsto akcija, građanima je besplatno podeljeno 15 odsto, a bivšim i sadašnjim radnicima 6,5 odsto.
Ako prodaja „Telekoma” bude uspešna, državi će u vlasništvu ostati 27,5 odsto akcija tog preduzeća, a za prodaju paketa od 31 odsto akcija po minimalnoj ceni prihod republičkog budžeta će biti 840 miliona evra.
Za kupovinu su zainteresovane kompanije „Dojče telekom”, „Frans telekom”, „Telekom Austrija”, „Amerika movil”, „Veder investments” i „Turksel” i „Vimpelkom”.
Telekom očekuje odštetu za opremu tajnih službi
Izvor: Blic Nikola M. Jovanović, Ivan Jovanović | 07. 02. 2011. | Foto: A. Ilić |
BEOGRAD - Pre nego što proda „Telekom”, Vlada Srbije će u narednih nekoliko nedelja, a najkasnije do 21. marta, morati da odluči kako će da reši pitanje opreme obaveštajnih službi instaliranih u toj kompaniji. Oprema vredi oko 20 miliona evra i zaštićena je kao vid infrastrukture i neće interesovati buduće vlasnike ukoliko „Telekom” bude prodat.
Praksa je da hardver i softver budu u vlasništvu službi
U telekomunikacionoj kompaniji očekuju obeštećenje od države i trenutno se traži pravni okvir kako da se to pitanje reši. Ekonomisti smatraju da će Vlada Srbije „Telekomu” umesto novca ponuditi nekretnine.
Vlada Srbije nedavno je donela odluku da se ta oprema vodi kao infrastruktura, a sa ovim rešenjem saglasne su i civilne i vojne službe bezbednosti dok grčki OTE nije postavljao pitanje vlasništva nad tom opremom.
- Ta imovina će ostati vezana za državu i reč je o opremi koja je nabavljana isključivo za potrebe bezbednosnih službi, tako da „Telekom” neće imati gubitak u profitu kada se ona izdvoji, jer su je samo one koristile, ali jeste gubitak u smislu da je za nabavku te opreme utrošeno 20 miliona evra koji je izdvojio „Telekom” - kaže naš izvor iz Vlade Srbije.
Odluka bi trebalo da bude doneta pre 21. marta jer je tada zakazano podnošenje ponuda za kupovinu ove telekomunikacione kompanije.
Jasna Matić: Nema favorita
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je da Vlada nema favorita kome namerava da proda udeo u „Telekomu”. Ona je odbacila spekulacije o tome da je kupovini „Telekoma” najbliža ruska firma „Vimpelkom”, i da se Vlada tim povodom podelila na one koji su “za” i one koji se tome protive.
- Vlada nema favorita u postupku prodaje dela državnog udela u „Telekomu”, i ceo proces se sprovodi putem otvorenog javnog tendera - rekla je ona i dodala da će država i posle prodaje udela u svojim rukama imati poluge pomoću kojih će moći da kontroliše cene.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za „Blic” kaže da je praksa da hardver i softver koji se koriste za pribavljanje informacija budu u vlasništvu nadležnih službi, a ne telekomunikacione kompanije.
- Sigurno je da će novi vlasnik „Telekoma” morati da prihvati da se nastavi praksa sa prisluškivanjem u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Svuda u svetu se ovakvi ugovori potpisuju između bezbednosnih struktura i telekomunikacionih kompanija sa jasnim definicijama ko i kada može da se prisluškuje - kaže Radić.
Međutim, pored pitanja vlasništva nad opremom, sporno je i odakle će Vlada izdvojiti 20 miliona evra, suočena s jasno definisanim budžetskim rashodima koji su joj alibi u pregovorima sa sindikatima prosvete i policije.
- Tih 20 miliona evra je oko dve milijarde dinara i ne verujem da ih država ima, niti da su te pare obezbeđene kao budžetski rashod tog tipa. To bi mogla da bude neka vrsta kompenzacije, u smislu da se „Telekomu” ustupe neke zgrade i zemljište. To bi, po meni, bilo pomirljivo rešenje jer Vlada ne bi produbljivala budžetski deficit, a mislim da se ni „Telekom” ne bi bunio da dobije neke nekretnine koju su na dobroj lokaciji - kaže za „Blic” ekonomista Goran Nikolić.
Njegov kolega Aleksandar Stevanović smatra da će država novac od prodaje iskoristiti da se obešteti „Telekom”.
- Mislio sam da obaveštajne službe imaju svoje budžete, bar za nabavku opreme, ali kod nas ni to nije slučaj. To su recidivi iz ranijih vremena kad država pritisne neko preduzeće da joj pomaže u prikupljanju informacija. Inače, i priča da će država obešteti „Telekom“ kroz neku svoju imovinu je vrlo moguća, kao i što je moguće da će država, ako tako nastavi ostati bez svoje imovine - upozorava Stevanović.
Kako sada stvari stoje, Vlada Srbije će prodati 31 odsto akcija „Telekoma” od ukupno 58,5 odsto akcija koje država ima u tom preduzeću. Odluka je doneta posle zvaničnog obaveštenja grčke kompanije OTE da želi da proda svoj udeo od 20 odsto akcija u “Telekomu”. Bord direktora OTE je 26. januara odlučio da u postupku prodaje većinskog udela u „Telekomu” proda svoje vlasništvo u toj kompaniji po minimalnoj ceni koju je utvrdila Vlada Srbije.
Minimalna početna cena za prodaju 51 odsto akcija „Telekoma” trebalo bi da bude 1,4 milijarde evra. Država Srbija u „Telekomu” ima vlasništvo od 58,5 odsto, OTE je vlasnik 20 odsto akcija, građanima je besplatno podeljeno 15 odsto, a bivšim i sadašnjim radnicima 6,5 odsto.
Ako prodaja „Telekoma” bude uspešna, državi će u vlasništvu ostati 27,5 odsto akcija tog preduzeća, a za prodaju paketa od 31 odsto akcija po minimalnoj ceni prihod republičkog budžeta će biti 840 miliona evra.
Za kupovinu su zainteresovane kompanije „Dojče telekom”, „Frans telekom”, „Telekom Austrija”, „Amerika movil”, „Veder investments” i „Turksel” i „Vimpelkom”.