- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Tek za osam godina vozovi će voziti 160 kilometara na sat
I ove turističke sezone „Železnice Srbije“ na pojedinim deonicama prevoze putnike brzinom konjske zaprege, to jest 10 km/h. Zbog višedecenijske nebrige o železničkoj infrastrukturi državi sada treba 4,6 milijardi evra da bi se, za osam godina, na Koridoru 10 vozovi kretali između 160 i 220 km/h. Vlada Srbije je kreditno izuzetno aktivna, a za domaće i strane prevoznike sprema otvaranje tog tržišta po normativima EU.
Višečasovna kašnjenja, kažu u „Železnicama Srbije“, uzrokuju i radovi na beogradskom mostu „Gazela“, pa se već u prestonici vožnja produžava za čak pola sata na prugama Beograd-Bar, Beograd-Dimitrovgrad i Beograd-Preševo. To će trajati sve do 19. septembra, kad se završavaju radovi. Takođe, do riplijevskog kršenja voznog reda dolazi zbog „sunčanih krivina“; šine se krive na visokoj temperaturi, brzina ograničava na 20-30 km/h, pa je prosečna brzina na mnogim deonicama tek 50 km/h.
Miodrag Poledica, resorni načelnik u Ministarstvu za infrastrukturu, kaže za „Blic“ da su za radove na celoj glavnoj ruti, železničkom Koridoru 10 sa kracima do mađarske, odnosno bugarske granice, pregovori o uslovima kreditiranja u toku ili se očekuju sa vlastima u Rusiji i Češkoj, kao i u stranim bankama.
- S Rusima još ugovaramo detalje kredita od 600 miliona dolara za razvoj Beogradskog železničkog čvora i izgradnju pruge Valjevo-Loznica. Radimo i na bilateralnom sporazumu o saradnji na infrastrukturnim projektima - kaže Poledica.
S ruskom kompanijom „Metrovagonmaš“ ugovorena je kupovina 25 dizel lokomotiva, kreditom od 34 miliona švajcarskih franaka u železničkoj banci „Eurofirm“.
- Vlada bi u septembru trebalo da usvoji izvođački, a potom i finansijski ugovor u okviru pregovora o „češkom kreditu“ od 120 miliona evra za konsolidaciju pruge Niš – Ćele-kula i Staničenje-Dimitrovgrad. Partneri su Češka eksportna banka i češka firma „Inekom“. Sa španskom vladom upravo pregovaramo o kreditu od 37 miliona evra za kupovinu deset novih dizel lokomotiva i modernizacije putničkih kola - navodi Poledica.
Zajmom iz Evropske investicione banke (EIB) od 80 miliona evra upravo se modernizuju magistralne pruge na tri deonice, uključujući i most preko Velike Morave, a u toku su početne pripreme pregovora o novom kreditu od 150 miliona evra, s tim da treba oko 220 miliona evra za modernizaciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada i izgradnju drugog koloseka.
- Početkom avgusta raspisan je tender za 25 višedelnih elektromotornih vozova za regionalni putnički saobraćaj, po kreditu od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 100 miliona evra. Već je 12 firmi otkupilo tendersku dokumentaciju, a biće ih još. Najbolji ponuđač biće poznat u prvom kvartalu iduće godine, rok isporuke za prvu garnituru je 18 meseci, za ostale kraj 2013. godine - dodaje Poledica.
Sa EBRD će 15. septembra biti potpisan ugovor o novoj pozajmici od 100 miliona evra, za 15 višesistemskih električnih lokomotiva po standardima EU, kao i za ulaganje u šest najkritičnijih deonica dužine 111 kilometara: Golubinci-Ruma, Sopot-Kovačevac, Vinarci-Đorđevo, Mala Krsna - Velika Plana, Bujanovac-Bukarevac 13,7 km, Vranjska Banja - Ristovac, Stepojevac-Vreoci-Lazarevac.
- Država ove godine daje budžetske garancije za kredite od oko 900 miliona evra. Krediti koje uzimamo kod EIB i EBRD obavezuju nas na usklađivanje naših s propisima EU, reformisanje „Železnica Srbije“, uvođenje nove organizacije i obezbeđivanje novca za putnički saobraćaj kao uglavnom neprofitabilan - veli Poledica.
Od 15 „ćerki firmi“ u tom javnom preduzeću su opstali CIP, „Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika“, Preduzeće za izgradnju Železničkog čvora Beograd, Zaštitna radionica i „Srbijakombi“. Zasad ostaju u državnoj svojini.
- Integrisanje sa EU nalaže postepeno otvaranje železničkog tržišta domaćim i stranim privatnim prevoznicima. Vlada Srbije je usvojila više podzakonskih akata u okviru priprema da, za tri do pet godina, otvori to tržište u celosti. Prva faza donosi „Železnicama Srbije“ domaću konkurenciju, druga regionalnu, a treća otvaranje prema operaterima iz EU - objašnjava Poledica.
Otuda je cilj Vlade osposobljavanje „Železnice Srbije“ za eventualni izlazak na tržište EU: „da tamo vozimo njihove vagone“.
Novi „Žeželjev most“ početkom 2011.
Tender za „Žeželjev most“, koji je srušen u NATO agresiji, traje već dve nedelje, a zatvara se 3. novembra. Najpovoljniji ponuđač biće poznat krajem godine. Radovi bi trebalo da počnu početkom iduće godine i vrede 60 miliona evra.
Čak 543 km „mrtve pruge“
Dosad je u JP „Železnice Srbije“ broj zaposlenih umanjen za 13.600 (41 odsto), zatvoreno je 130 prodajnih mesta u putničkom saobraćaju i na 543 kilometra pruge obustavljen putnički saobraćaj kao totalno nerentabilan.
Ko daje kredite?
Kreditor Iznos
Ruska Federacija 600 miliona dolara
Češka republika 120 miliona evra
Vlada Španije 37 miliona evra
EIB 230 miliona evra
EBRD 200 miliona evra
IPA fond EU 30 miliona evra (donacija)
Dragica Pušonjić | 23. 08. 2010.
I ove turističke sezone „Železnice Srbije“ na pojedinim deonicama prevoze putnike brzinom konjske zaprege, to jest 10 km/h. Zbog višedecenijske nebrige o železničkoj infrastrukturi državi sada treba 4,6 milijardi evra da bi se, za osam godina, na Koridoru 10 vozovi kretali između 160 i 220 km/h. Vlada Srbije je kreditno izuzetno aktivna, a za domaće i strane prevoznike sprema otvaranje tog tržišta po normativima EU.
Višečasovna kašnjenja, kažu u „Železnicama Srbije“, uzrokuju i radovi na beogradskom mostu „Gazela“, pa se već u prestonici vožnja produžava za čak pola sata na prugama Beograd-Bar, Beograd-Dimitrovgrad i Beograd-Preševo. To će trajati sve do 19. septembra, kad se završavaju radovi. Takođe, do riplijevskog kršenja voznog reda dolazi zbog „sunčanih krivina“; šine se krive na visokoj temperaturi, brzina ograničava na 20-30 km/h, pa je prosečna brzina na mnogim deonicama tek 50 km/h.
Miodrag Poledica, resorni načelnik u Ministarstvu za infrastrukturu, kaže za „Blic“ da su za radove na celoj glavnoj ruti, železničkom Koridoru 10 sa kracima do mađarske, odnosno bugarske granice, pregovori o uslovima kreditiranja u toku ili se očekuju sa vlastima u Rusiji i Češkoj, kao i u stranim bankama.
- S Rusima još ugovaramo detalje kredita od 600 miliona dolara za razvoj Beogradskog železničkog čvora i izgradnju pruge Valjevo-Loznica. Radimo i na bilateralnom sporazumu o saradnji na infrastrukturnim projektima - kaže Poledica.
S ruskom kompanijom „Metrovagonmaš“ ugovorena je kupovina 25 dizel lokomotiva, kreditom od 34 miliona švajcarskih franaka u železničkoj banci „Eurofirm“.
- Vlada bi u septembru trebalo da usvoji izvođački, a potom i finansijski ugovor u okviru pregovora o „češkom kreditu“ od 120 miliona evra za konsolidaciju pruge Niš – Ćele-kula i Staničenje-Dimitrovgrad. Partneri su Češka eksportna banka i češka firma „Inekom“. Sa španskom vladom upravo pregovaramo o kreditu od 37 miliona evra za kupovinu deset novih dizel lokomotiva i modernizacije putničkih kola - navodi Poledica.
Zajmom iz Evropske investicione banke (EIB) od 80 miliona evra upravo se modernizuju magistralne pruge na tri deonice, uključujući i most preko Velike Morave, a u toku su početne pripreme pregovora o novom kreditu od 150 miliona evra, s tim da treba oko 220 miliona evra za modernizaciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada i izgradnju drugog koloseka.
- Početkom avgusta raspisan je tender za 25 višedelnih elektromotornih vozova za regionalni putnički saobraćaj, po kreditu od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 100 miliona evra. Već je 12 firmi otkupilo tendersku dokumentaciju, a biće ih još. Najbolji ponuđač biće poznat u prvom kvartalu iduće godine, rok isporuke za prvu garnituru je 18 meseci, za ostale kraj 2013. godine - dodaje Poledica.
Sa EBRD će 15. septembra biti potpisan ugovor o novoj pozajmici od 100 miliona evra, za 15 višesistemskih električnih lokomotiva po standardima EU, kao i za ulaganje u šest najkritičnijih deonica dužine 111 kilometara: Golubinci-Ruma, Sopot-Kovačevac, Vinarci-Đorđevo, Mala Krsna - Velika Plana, Bujanovac-Bukarevac 13,7 km, Vranjska Banja - Ristovac, Stepojevac-Vreoci-Lazarevac.
- Država ove godine daje budžetske garancije za kredite od oko 900 miliona evra. Krediti koje uzimamo kod EIB i EBRD obavezuju nas na usklađivanje naših s propisima EU, reformisanje „Železnica Srbije“, uvođenje nove organizacije i obezbeđivanje novca za putnički saobraćaj kao uglavnom neprofitabilan - veli Poledica.
Od 15 „ćerki firmi“ u tom javnom preduzeću su opstali CIP, „Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika“, Preduzeće za izgradnju Železničkog čvora Beograd, Zaštitna radionica i „Srbijakombi“. Zasad ostaju u državnoj svojini.
- Integrisanje sa EU nalaže postepeno otvaranje železničkog tržišta domaćim i stranim privatnim prevoznicima. Vlada Srbije je usvojila više podzakonskih akata u okviru priprema da, za tri do pet godina, otvori to tržište u celosti. Prva faza donosi „Železnicama Srbije“ domaću konkurenciju, druga regionalnu, a treća otvaranje prema operaterima iz EU - objašnjava Poledica.
Otuda je cilj Vlade osposobljavanje „Železnice Srbije“ za eventualni izlazak na tržište EU: „da tamo vozimo njihove vagone“.
Novi „Žeželjev most“ početkom 2011.
Tender za „Žeželjev most“, koji je srušen u NATO agresiji, traje već dve nedelje, a zatvara se 3. novembra. Najpovoljniji ponuđač biće poznat krajem godine. Radovi bi trebalo da počnu početkom iduće godine i vrede 60 miliona evra.
Čak 543 km „mrtve pruge“
Dosad je u JP „Železnice Srbije“ broj zaposlenih umanjen za 13.600 (41 odsto), zatvoreno je 130 prodajnih mesta u putničkom saobraćaju i na 543 kilometra pruge obustavljen putnički saobraćaj kao totalno nerentabilan.
Ko daje kredite?
Kreditor Iznos
Ruska Federacija 600 miliona dolara
Češka republika 120 miliona evra
Vlada Španije 37 miliona evra
EIB 230 miliona evra
EBRD 200 miliona evra
IPA fond EU 30 miliona evra (donacija)
Dragica Pušonjić | 23. 08. 2010.
