Tanzanija

[crvendac_011]

10. februar 2007.

Osvajanje Kilimandžara

S obzirom na oskudan američki godišnji odmor, kao i naše uvek preambiciozne planove kako da provedemo isti, organizovanju puta u Afriku pristupili smo veoma temeljno. Najpre je određen “zadatak”: kako smo svi u ekipi nekakvi planinari odabrali smo Tanzaniju sa ciljem da se u vreme novogodišnjeg praznika popnemo na najviši vrh kontinenta - Uhuru, na planini čije i samo ime zagonetno zvuči - Kilimandžaro. Potom sledi oporavak, odmaranje na safariju po nepreglednim prostranstvima severne Tanzanije: visoravan Serengeti (sećate li se serije “Opstanak”?), krater Ngorongoro i jezero Manjara. Muvati se ovim delom Afrike a ne obići čuvenu klisuru Olduvai, “kolevku” ljudske vrste, bilo bi dosta neozbiljno. Konačno, Tanganjika bez Zanzibara ne čini Tanzaniju, a kako se usput nekako potrefilo da smo svi i ronioci, ostavljamo za kraj poslasticu: nadaleko čuvene koralne atole istočnog Zanzibara. Nekadašnja pijaca robova u Kamenom gradu i plantaže začina u srcu Zanzibara su naravno nezaobilazne odrednice. U ovom delu putopisa opisaćemo prvih sedam dana avanture, dakle uspon na Kilimandžaro i dati neke opšte odrednice korisne po našem mišljenju za ugodno putovanje u ovaj čudesni deo sveta.

Piše Srđan Pajić
Izvor: B92

Kilimandžaro, iz naše sobe u Springlands hotelu, Moši.

U Afriku se ne ide na slepo ako ne želite da prisustvujete scenama sličnim onima iz filma Blood Diamond. Prvo se treba raspitati za lokalne prilike: Tanzanija (kao i Kenija kroz koju smo samo prošli) su uglavnom bezbedne za turiste. Obe države se oporavljaju od tekovina kolonijalizma i potom još goreg socijalizma, ali su u načelu stabilne i članice su EAC, afričkog ekvivalenta EU. Stanovništvo je strahovito siromašno, što svi znamo iz knjiga i novina, ali uživo zaista deluje šokantno čak i ako dolazite iz Srbije, i kod došljaka izaziva osećaj stida. Ipak, nekim čudom ljudi su zaista dobre naravi, što se možda može pripisati i odsustvu gotovo bilo kakvog važnijeg prirodnog resursa koji bi privukao belosvetske “biznismene” iz razvijenih zemalja da poseju seme međuplemenskih sukoba. Meštani vas primaju veoma toplo i uopšte turisti, koji zemlji donose veliki prihod, su poštovani na svakom koraku. Skoro svi govore kakav-takav Engleski jezik a usput se trude da vas nauče osnovama kisvahilija. U manjim gradovima Tanzanije može se slobodno kretati, ali treba biti spreman na konstantnu navalu uličnih trgovaca i izvanredno zabavno cenjkanje. Posebno interesovanje bude veoma ponosni i prepredeni Masai koji će vam, ako su mlađi, naoružani kopljima ali bez ikakve pretnje radoznalo prilaziti i započinjati razgovor, pokušavati da vam prodaju neku sitnicu ili se fotografisati sa vama. Dobro je imati pri ruci sitne poklončiće i deliti ih njihovoj prelepoj dečici koja vas sa osmehom i radoznalosću jednakoj vasoj pažljivo promatra.

Masai.

Možda nije nebitno reći da je u kontinentalnom delu dominantno hrišćansko stanovništvo, dok su na Zanzibaru ljudi gotovo isključivo muslimanske veroispovesti. Ali je zaista teško odlučiti gde se došljak bolje oseća. U svakom slučaju, ako obiđete oba dela Tanzanije bićete izloženi neverovatno interesantom kulturnom kontrastu.

Postoji veliki broj turističkih agencija koje organizuju uspon na Kilimandžaro, a pomoći će vam i oko drugih aktivnosti. Mi smo se, po preporuci, opredelili za britansko / tanzanijsku firmu EWP / ZARA. Organizovali su za nas prilično povoljno prevoz od Sijetla u Americi, do Najrobija u Keniji, zatim prevoz do i smeštaj u Mošiju, koji je pored Aruše glavno polazište za uspon. Najam nosača i vodiča, smeštaj i ishrana na terenu je bila potpuno u njihovim rukama, mada se to može obezbediti i po samom dolasku, pod uslovom da nije špic sezone. Ako želite da putujete iz Srbije, ekonomski dobra varijanta je da se infiltrirate u neko od planinarskih društava (PSD “Pobeda” i PSD “Železničar” recimo), koja su uspešno i profesionalno organizovala uspone za svoje planinare po izvanredno niskim cenama.

Za obe zamlje potrebne su vize, a ako putujete i vraćate se preko Najrobija, trebaće vam za Keniju viza sa višestrukim ulaskom. Ne morate se lomatati da nađete konzularno predstavništvo ovih država u Srbiji niti na Balkanu – nema ga i ne treba vam, jer vize lako, brzo i jeftino dobijate na aerodromu u Keniji, odnosno na graničnom prelazu između Kenije i Tanzanije.

Za uspon na Kilimandžaro postoje dva vremenska “prozora” – jedan je u Januaru, u teoretskoj pauzi između kratke i duge kišne sezone, sto vam surovo kratkom godišnjem odmoru dodaje nekoliko vrednih dana. Drugi termin je između juna i oktobra, kada je u toku glavna sušna sezona. Nije da se ne može penjati po kiši, ali i nije neki ugođaj. U januaru će vas na vrhu Kilimandžara dočekati dubok sneg i dosta niske temperature (do -20º C), dok ćete u drugom terminu penjati go kamen po jakom suncu.

Uhuru, pogled sa 4500m nadmorske visine, na putu ka Barranco Hut-u. Mada nije lokalnim zakonom propisano potpuno je zdravorazumski vakcinisati se protiv nimalo naivnih zaraznih bolesti koje još uvek haraju kontinentom a čiju listu možete naći u WHO publikacijama. Tablete protiv malarije su neophodne čak i u kontinentalnom delu Tanzanije jer usled globalnog otopljavanja komarci operišu i na većim nadmorskim visinama. U naseljima treba piti isključivo flasiranu vodu, ili sasvim solidno “Kilimandžaro” pivo i izbegavati uzimanje svežeg voća i povrća. Za uspon biće vam potrebne tablete za pročišćavanje vode a za svaki slučaj zgodno je imati i neku bočicu antibiotika i anelgetika da zbog trivijalnog trovanja ili početnih znakova visinske bolesti ne bi ste na pola puta odustali od čitavog poduhvata. Od kobri koje pljuju otrov i žive u ovom delu Afrike jedino je seks bez zaštite opasniji.

Uhuru, Karanga Hut, 3900m.

Iako važi za relativno lak za osvajanje, Uhuru - vrh Kilimandžara sa svojih gotovo 6000m svakako nije za potcenjivanje. Dobar deo leta i jeseni posvetili smo pripremama za uspon. Kako imamo sreću da živimo u podnožju Stenovitih planina, započeli smo sa vikend-pentranjima na neke od lokalnih “fourteeners”-a (vrhova od preko 14000 stopa nadmorske visine) koji sa svojom visinom i klimatskim zonama predstavljaju 25% skaliran Kilimandžaro. Sa prvim snegovima prebacili smo se na vikend-skijanje, a preostale dane popunili uobičajenom vožnjom bicikle, vežbom u teretani i drugim sportovima. O dobroj kondiciji ne treba posebno govoriti ali je podjednako važno da se boravi na velikoj nadmorskoj visini što je duže moguće, da bi se minimizirala mogućnost visinske bolesti.

Kilimandžaro je pod zaštitom države oličene u rendžerima naoružanim AK-47 puškama, koji kao paramilitarna formacija patroliraju nacionalnim parkom. Nije moguće penjati se bez vodiča niti je uputno praviti bahanalije po parku. Uobičajena praksa je da za svakog planinara koji kreće na uspon radi po dva nosača, a onda za celu grupu još i kuvar, nekoliko pomoćnika, vodič i njegov asistent. Iako je maksimalna težina lične opreme koju vam nose ograničena na 15 kg, treba biti racionalan sa stvarima i ne zagorčavati ionako težak život nosačima. Kako na Kilimandžaro svakodnevno kreće stotine planinara, uspon liči na veliku migraciju stanovništva. Od ove važne aktivnosti živi veliki deo mlađe populacije oba gradića jer je daleko pofitabilnija od uzgoja banana i rada na plantažama kafe.

Karanga Wall, 4200m.

Smeštaj na terenu je, uključujući kuhinju i trpezariju u solidnim šatorima podignutim u kampovima čija se infrastruktura sastoji od rupa za šatore, rendžerskog limenog kontejnera i definitivno nedovoljno poljskih toaleta. Ali ovde ionako niko nije došao zbog komfora već zbog neverovatnog pogleda koji se pruža svuda naokolo i izazova da se savlada ovaj vulkan po mnogo čemu jedinstven na svetu.

Kuvar, pomoćnik i kuhinja.

Hranu za planinare i nosače na licu mesta priprema kuvar koji zasluzuje svaku pohvalu, kako za svoju veštinu tako i za izdržljivost u iznošenju čitave kuhinje na leđima skoro do samog vrha. Ostatak ljudi postavlja i rasprema kamp, transportuje svoje i deo nasih stvari, a kad nekom od planinara zagusti ne libe se da ponesu i njegov dnevni ranac. Svi su veoma vedri i druželjubivi i pored nesumnjivo velikog napora koji podnose zarad našeg zadovoljstva. Nažalost, nosači i vodiči su veoma slabo opremljeni, naročito za zimske uslove koji vladaju na vrhu planine. Na ovo treba računati i nije loše poneti po neki deo opreme viška, za pozajmljivanje. Primera radi, nakon trećeg dana uspona, naša grupa je ostala bez vodiča i njegovog pomoćnika zbog opekotina na očima jer nisu imali naočare za sunce neophodne za kretanje po snegu a mi nismo imali da im pozajmimo. Kilimandžaro je surova planina i iako u početku izgleda kao da oni rade za vas, vrlo brzo će se pokazati da jedni od drugih zavisite. Tako smo pri kraju uspona našim nosačima pozajmljivali po potrebi ko je šta imao viška: štapove za penjanje, kape, rukavice, a kad su nam se na pola puta šestorica nosača razbolela kljukali smo ih lekovima kojih smo Bogu hvala imali u izobilju, uključujući i domaću rakijicu od kajsije. Zauzvrat, kad su stariji među nama zanemoćali pred samim vrhom, vodiči su ih bukvalno nosili na Uhuru. Na kraju, ne treba zaboraviti da nosači i vodiči žive praktično od bakšiša koji se daju po povratku sa planine i zato ne treba nikako škrtariti na ovome.

Poslednji dan 2006, iznad oblaka. Barranco Hut, 3900m.

Zavisno od rute koju odaberete, uspon na Kili može trajati između 4 i 7 dana. Mi smo odabrali sedmodnevnu Mačame rutu. Time smo priuštili sebi solidnu aklimatizaciju i dovoljno dana da se rešavanje sitnih problema rasporedi po njima tako da uspon predstavlja ipak uživanje a ne samo mučenje i rizik. Glavna teškoća sa kojom smo se susreli je bila gotovo neprekidna kiša, neuobičajena za ovo doba godine, od koje je trebalo sačuvati garderobu i vreće za spavanje, naročito za poslednju, snežnu deonicu uspona. Ipak gotovo svakog dana Kilimandžaro bi nas podario kratkim ali impresivnim razvedravanjem, čisto da pokaže kakvim lepotama raspolaže i da nas podstrekne da istrajemo.

Od opreme za kretanje po terenu osim dobrih gojzerica i planinarskih štapova nije potrebno ništa više, čak ni za finalni uspon. Pri hodanju treba taktizirati i slušati iskusne nosače koji vas pri obilaženju na uskim planinskim stazama stalno bodre i pozdravljaju sa “pole-pole”, sto znači polako, bez žurbe. U slučaju da vas ipak strefi visinska bolest, nosači će vas u sankama bezbedno spustiti sa vrha na dovoljno nisku kotu gde ćete se već vrlo brzo oporaviti i nastaviti silaženje podvijenog repa, ali na svojim nogama.

Dolina ispod Karanga Wall-a (4200m)

Kanađani i Amerikanci na putu za Shira Cave.

Logori su razmešteni postepeno po nadmorskoj visini i svaka deonica između njih se ispešači prepodne, za 3-6 časova. Ostatak dana se aklimatizuje u kampovima. Uspon počinje u podnožju Kilimandžara, kada pravo iz plantaža kafe i banana zađete u neverovatno gustu, vlažnu i toplu tropsku šumu, koja vri od živog sveta. Do vrha se oko vas izmenjaju četiri različite klimatske zone. Prašumu smeniće na oko 3000 m nisko i žilavo rastinje. Zatim dolazi tundra prekrivena oskudnim žbunjem i lišajevim uz dodatak nekoliko potpuno neverovatnih biljaka specifičnih samo za ovo područje. Konačno se zalazi u snegom i ledom okovan krajolik vulkanskog porekla, gde je smešten Barafu, poslednji glavni kamp naše rute, na 4700m nadmorske visine.

Barafu Hut, 4700m.

U Barafu kampu se provodi ostatak dana uglavnom u ishrani i dremanju, da bi se na vrh krenulo tačno u ponoć. Do kratera Kilimandžara se dolazi za nešto oko 6 sati (Stella Point), po mesečini, veoma niskoj temperaturi i na nekim mestima do pojasa dubokom snegu. U ovom poslednjem cugu savlada se visinska razlika od gotovo 1200m uz minimalne pauze. Ako vas ne oduva vetar, tačno u osvit dana hodajući po strmom obodu kratera konačno se izlazi na Uhuru. Čak i da nemate sreće sa oblacima Uhuru će vas počastiti nestvarnim pogledom na okolne glečere koji još uvek nisu sasvim iščezli.

Uhuru, 5895m.

Lednici na vrhu Kilimandžara

Nakon obaveznog slikanja pored table, čestitanja i tapšanja po ledjima, sledi vrlo brz silazak sa vrha pre nego što se razmekša sneg, kada hodanje nizbrdo postaje veoma teško i opasno. Prilično naporan silazak do podnožja Kilimandžara traje gotovo čitava naredna dva dana, ali sada vam već ništa teško ne pada, jer ste s pravom puni sebe zbog uspeha koji ste postigli i priča koje nosite.

Silazak sa vrha, Kosov Hut, 5000m.

Još jedan osvrt na Uhuru.

Uz malo pripreme, sreće i napora na vrh Kilimandžara se zaista svako može popeti. Ova čudesna planina koja se sa svojih 6 kilometara nadmorske visine suvereno izdiže nad istočnoafričkom ravnicom će vas za ne mali uloženi trud bogato nagraditi prizorima lepote i surovosti prirode kakve do sada verovatno niste videli. Povedite računa o tempu, imajte solidnu obuću i odeću i postarajte se da je održite suvom. Pijte dovoljno tečnosti, čak i kad vam se čini da niste žedni. I uživajte....

Jumbo!

Flora na tundri Kilimandžara, 4300m, put za Barranco Hut.

Silazak kroz prašumu u podnožju Kilimandžara.

Piter, Kilijan i Aleks: bez njih ništa od svega ovoga ne bi bilo...

 

[crvendac_011]

Zanzibar (Tanzanija)

23. april 2006.

Zanzibar (Tanzanija)

Oduvek je predstavljao spoj misterije i egzotike... Mamio je ljude svojom netaknutom prirodom i plodnim tlom, koje je dalo najrazličitije voće i začine... Privlačio je moreplovce i druge svetske putnike; bio je i na meti osvajača... A danas, zahvaljujući svojoj bogatoj istoriji, tradiciji i kulturi, kao i očaravajućoj lepoti i neiskvarenoj prirodi, predivnim plažama i palmama, daleko od bilo kakve civilizacije, predstavlja pravi dragulj Indijskog okeana i delić raja koji treba doživeti...

Ana Ilić
Izvor: Travel Magazine

Nedaleko od istočne obale Afrike, okružen Indijskim okeanom, na samo 6 stepeni severno od Ekvatora, nalazi se dobro skriveno, ne tako veliko ostrvo - Zanzibar.

Veruje se da su Zanzibar pre 4.000 godina prvi naselili Bantu crnci, pa je tako i dobio ime. Zanzibar u prevodu znači "zemlja crnaca". Bavili su se lovom i ribolovom, sve do pojave prvih trgovaca pomoraca, dosta vekova kasnije. Počeli su da pristižu prvo Arapi, a za njima i trgovci iz Persije i Indije, jer se Zanzibar nalazio na veoma važnom pomorskom putu koji je spajao Rimsko carstvo sa Indijom i Kinom. Sve do dolaska Vaska de Game, lokalno stanovništvo bilo je slobodno. Čuveni moreplovac je sa sobom doveo Portugalce, koji su uskoro pokorili Zanzibar i učinili ga svojom kolonijom. Istorija je pisala svoje stranice, pa su posle Portugalaca ovim ostrvom zavladali sultani koji su ostali do velike revolucije, 1964. U međuvremenu, došlo je do cvetanja i robovlasničkog perioda, najmračnijeg u istoriji ovog naroda. Za njegov završetak izborili su se Britanci, koji su krajem 19. veka, najkraćim ratom u istoriji, učinili Zanzibar svojim protektoratom. Rat je trajao samo 40 minuta i zapisan je u Ginisovoj knjizi rekorda. Velika revolucija postala je najkrvavija ikada viđena na tim prostorima. Za nekoliko dana ubijeno je 17.000 Arapa i Indijaca, a mnogi drugi proterani su i njihova zemlja je konfiskovana. Izborivši se za svoju slobodu, Zanzibar je konačno postao čist i nezavisan. A nekoliko meseci kasnije, zajedno sa zemljom Tanganjikom, ušao je u sastav države Tanzanije.

Svedočanstvo o bogatoj istoriji sačuvano je i danas, u glavnom i jedinom gradu koji postoji na ovom ostrvu, u Stoun Taunu (Stone Town). Ovaj grad se veoma malo promenio u poslednjih dve stotine godina i predstavlja kulturni centar Zanzibara. Bezbroj isprepletanih, uskih ulica, pijaca na kojima je uvek metež, bezbroj džamija i velikih arapskih kuća sa raskošnim drvenim vratima, samo stvaraju prvi utisak o ovom gradu. Nacionalni muzej je dobar početak za upoznavanje kulture i istorije Zanzibara. Otvoren je 1925. i čuva relikvije iz vremena sultana i prvih istraživača, kao i drvoreze i eksponate koji prikazuju život naroda, uključujući bogatu kolekciju ptica i reptila. Posetioci mogu takođe videti kuću Dr Livingstona, gde je čuveni škotski istraživač živeo tri meseca, pre nego što je krenuo u svoju poslednju ekspediciju. To je i grad u kojem je rođen čuveni Fredi Merkjuri, osnivač grupe "Queen".

Još jedno svedočanstvo prošlosti zapisano je na mestu gde je izgrađena Anglikanska katedrala, ispod koje se nalaze ćelije u kojima su bili zatočeni robovi. U robovlasničko vreme, robovi iz cele Afrike dovođeni su na Zanzibar i držani u ovim ćelijama, sa veoma malo hrane i vode, a nakon nekoliko dana zatočeništva odvođeni su na pijace i prodavani. Najviša cena dobijala se za muškarce koji su mogli obavljati teške fizičke poslove, i mlade i lepe žene, koje su postajale konkubine. Zbog svega ovog i još mnogo zdanja koja govore o onom što je nekada bilo, UNESCO je zaštitio ovaj grad kao jedan od stotinu najznačajnijih na svetu.

Van grada, nestaje svaki vid civilizacije i uočava se ono što čini ovo ostrvo tako primamljivim - prava divljina. Ljudi žive na način na koji su živeli stotinama godina: između drveća, okruženi bujnom vegetacijom, u kućicama napravljenim od kamena i blata, sa krovom od palminog lišća, sa otvorima za prozore, bez stakala, sa zemljanim podovima. Od nameštaja, tu su samo drvene klupe za spavanje. Struje nema, kao ni telefona, a samim tim ni prodavnica, kioska, televizora, niti šporeta. Vodom se snabdevaju iz bunara, koji nisu najčistiji.

Njihov dan počinje izlaskom sunca i završava se njegovim zalaskom. Grupisani su u sela koja spajaju zemljani putevi. A automobila, osim u Stoun Taunu, nema. Ponegde se bicikl ili "dala-dala", vrsta otvorenog kamioneta koji odvozi ljude u grad.

Svako selo je kao pleme. U svakom selu postoji poglavica - čovek koji rešava sva bitna pitanja. Ako se desi neki nesporazum između komšija, oni su obavezni prvo da se obrate poglavici. Tek ako poglavica ne može da reši problem, zove se policija i predmet spora prelazi u njihove ruke.

Ljudi u selima prilično su nepoverljivi i u strance gledaju "očima divlje zveri". A to je zato što nemaju kontakte s njima. Najiskrenija su deca, željna novih poznanstava, koja trče u susret novim i neobičnim stvarima. Čini se da njih ima najviše, što statistika i potvrđuje. Samo 2,5% stanovništva doživi 65. godinu, jer sida i malarija ubijaju ljude.

Po veri su muslimani (99%), a ostatak čine Hindusi i hrišćani (1%). Shodno veri, muškarcima je dozvoljeno da imaju do četiri žene. Naravno, samo ako svima njima mogu da pruže isto. Prosek je da muškarac ima oko desetoro dece. Upravo zato Zanzibar ima neverovatno mnogo škola. Skoro svako selo ima svoju školu, koju pohađa veoma mnogo dece, a zakon žitelje obavezuje da šalju decu u školu. Svako dete mora da ima bar desetogodišnje obrazovanje, koje je besplatno. Sve škole sponzorišu UAE i Saudijska Arabija. U školi se nose uniforme, i postoje stroge kazne za bežanje sa časova. Taj problem je veoma izražen, jer je gotovo svaka škola blizu obale i deca beže na plažu, da se igraju. Ako se to i dogodi, nastavnici su obavezni da pričaju sa roditeljima, a roditelji da pokušaju da vaspitaju dete. Ako ni posle tri puta razgovori ne urode plodom, onda decu vode u zatvor da tamo provedu tri dana... Interesantno je da je od sportova veoma popularan fudbal. Neretko se mogu videti grupe dečaka kako se rekreiraju na taj način, između ili posle časova.

Zvaničan jezik na Zanzibaru jeste svahili, koji se koristi u celoj istočnoj Africi. Mnogi smatraju da je on nastao baš na tom ostrvu, zato što se tamo govori njegovom "najnarodnijom" verzijom. Većina stanovništva govori takođe engleski, koji se uči u školama kao drugi jezik.

Hrane se isključivo onim što uberu oko svojih kuća, voćem i povrćem, i onim što ulove u moru. Možda će se neki iznenaditi, ali Zanzibar je poznat po začinima. U vazduhu se u osećaju mirisi cimeta, vanile i kakaoa, a Zanzibar je i najveći proizvođač karanfilića na svetu. U zavisnosti od sezone, ovde ćete imati priliku da vidite kako se bere kafa sa drveća, kako se ubiraju plodovi bibera, cvetovi šafrana, čilija i više od 50 drugih začina. Dobićete čak zadatak da omirišete i probate određene začine pa da pogađate koji je koji. A voća, koliko želite. Mango, pomorandže, grejpfrut veličine dinje... Kada ugledate plantaže ananasa, verovatno će vam i sve iluzije biti srušene, jer ananas ne raste na drveću, kao što je većina nas zamišljala, nego na stablu visokom oko 30-40 centimetara. Postoje i dve vrste banana: takozvane "Finger Banana", male i kratke, koje su veoma slatke, i takozvane "Elephant Banana", koje su znatno duže i pomalo kiselkastog ukusa. Zatim, tu je različito tropsko voće, kao "Jack Fruit", "Star Fruit"... što ne možemo ni prevesti na naš jezik, a daje odličan povod za istraživanje.

Biljka koja je od životnog značaja za stanovnike Zanzibara jeste kokosova palma. Kokosov orah može da se jede i mlad i star. Kod mladog, belo meso je nalik kajmaku i ne tako ukusno kao kod starog. Ali zato je mleko mlađeg oraha ukusnije. Kokosovo ulje koriste za spremanje hrane, za negovanje kose, čišćenje lepljivih prstiju... Zanzibarci se, inače, veoma spretno pentraju na palme, koje mogu da dostignu visinu i do 50 metara, da bi ubrali plodove. I to, brzinom majmuna. Lišće palme koriste da prave krovove, zaštitu za prozore, torbe za pijacu, prekrivače, ali i markere za knjige. Od drveta pak prave grede za kuće, nameštaj, klupe...

Šetajući ostrvom ne možete da ne zapazite drvo baobab, simbol Afrike. Međutim, ovde i nije tako korisno kao na samom Crnom kontinentu. Baobab ima dosta vode u sebi i najviše ga koriste slonovi, koji ga obore i kljovama probuše da isisaju vodu iz njega. Međutim, kako na Zanzibaru nema slonova, baobab tamo uglavnom samo ulepšava prizor. Čak ne može da se koristi ni za potpalu vatre jer je vlažan, niti za pravljenje nameštaja jer je mekan.

U centralnom delu ostrva, na oko 5.000 hektara, nalazi se Džozani šuma (Jozani Forest), nacionalni park Zanzibara. To je jedino mesto na ostrvu gde se može videti šuma koja je nekada davno pokrivala veći deo Zanzibara. Da bi očuvali bujnu vegetaciju i retke primerke životinjskih vrsta, vlada je zaštitila ovu šumu 1952. i proglasila je "nacionalnim rezervatom". Sa obiljem zelenila, najrazličitijim drvećem, palmama, mangom, crvenim mahagonijem, i drugim biljem, ova gusta šuma stvara veličanstvenu sliku neiskvarene prirode i njene moći.

Preko četrdeset vrsta ptica registrovano je u toj šumi, što je čini najboljim mestom za posmatranje ptica na celom ostrvu. Više desetina vrsta leptira takođe živi ovde, kao i posebna vrsta žaba, koje su manje od veličine nokta i ne mogu se nigde drugde naći. Tropska klima, velika vlažnost vazduha i poplave usled kišnih sezona, čine zemljište veoma vlažnim i pogoduju stvaranju uslova za život i opstanak kraba.

Džozani predstavlja prirodno stanište i za nekoliko vrsta majmuna, od kojih je jedna veoma posebna. To su "Red Colobus" majmuni, kojih na svetu ima samo u toj šumi. Simpatičnog izgleda, žive u grupama od po 30-ak jedinki, i zanimljivo je da u grupi postoji samo nekoliko mužjaka. Uglavnom su to ženke, sa mladuncima ili bez njih. Oni počinju da se hrane rano ujutru i da skaču sa jednog stabla na drugo. Ukoliko čujete glasne zvuke mužjaka, znajte da grupa planira da se preseli na neko drugo drvo. Hrane se isključivo lišćem, cvetovima i nezrelim voćem. Za razliku od drugih majmuna, njihov organizam ne može da svari voćne šećere. Njihov stomak ima četiri komore i bakteriju koja aktivno vari svu pojedenu hranu. Takođe, jedu indijski orah, kokosov orah i mango, a period između obroka koriste za igranje. Iako će vas neki vodič provesti do mesta gde se oni odmaraju tokom toplijih delova dana, neće vam dozvoliti da ih hranite ili dirate. Jer, ipak su to divlje životinje i nikad se ne zna kako će odreagovati, a drugo, ne treba ih navikavati da uzimaju hranu od ljudi jer će se odvići od traženja hrane u divljini. Lokalno stanovništvo smatra ove majmune otrovnim i veruje da sve što oni dotaknu umire i suši se, a za kučiće smatraju da će im otpasti dlaka ukoliko pojedu ovakvog majmuna. Ova vrsta majmuna dosta neobično i jako miriše, pa ih nikada ne čuvaju kao kućne ljubimce.

Sve u svemu, cvrkut različitih ptica, let raznobojnih leptira, igra majmuna i bujna vegetacija... sve to stvara savršen osećaj divljine koju svakako treba doživeti.

A kada se izađe iz tih šuma i sela, nailazi se na veličanstven prizor. Kilometri dugačkih plaža od najfinijeg belog peska, koje nisu još sve istražene. Kokosove palme se nadvijaju nad plaže a talasi zapljuskuje obalu. Pogled u horizont i more neobično plave, a pokatkad i zelene boje. Pravi raj, koji se ni sa hiljadama reči ne može opisati. Pruža savršeno mesto za odmor i opuštanje. Ležanje na suncu ispod kokosovih palmi, ispijanje kokosovog mleka i gledanje u horizont ostvaruje sva ona sanjarenja koja smo svi mi imali...

Na obalama ima trenutno desetak hotela koji rade i dosta onih koji se reklamiraju ali još nisu počeli da primaju goste. Vlada Tanzanije je donela odluku da prodaje zemljište strancima po relativno pristojnim cenama, a da oni, zauzvrat, zaposle što više lokalnog stanovništva. Zato se dešava da stranci kupuju zemljište, izgrađuju objekte, ali kako turizam još uvek nije doživeo procvat, čekaju bolja vremena.

Od hotela koji rade svakako treba izdvojiti "Ras Nungwi Beach Hotel", na najsevernijoj tački Zanzibara, blizu istoimenog sela. Velika pažnja je posvećena njegovoj izgradnji, a on je sazidan od prirodnih materijala, u vidu bungalova, prekrivenih palminim lišćem. Veoma je "ušuškan" i topao, a različite vrste cveća ulepšavaju izgled dvorišta. Restoran je obogaćen klupicama sa različitim jastucima i stolovima na kojima je već izrezbarena tabla za igru "bao". To je njihova nacionalna igra sa kamenčićima, koju će vam pokazati bilo ko od posluge.

Poslugu u svim hotelima čini lokalno stanovništvo koje je veoma ljubazno, a menadžment je iz različitih zemalja: iz UAE, Italije, Nemačke, Japana... Prosečna plata za stanovnike Zanzibara je između 30 i 40 američkih dolara, mesečno. Da bi se bilo koji lokalni stanovnik zaposlio, potrebno je da zna engleski jezik, kao i da prođe različite zdravstvene testove. Uzevši u obzir bolesti koje vrebaju na ovom ostrvu, to nimalo nije lako.

Kuhinja u pomenutom hotelu je izvanredna i uključuje sva nacionalna jela koja sprema tim kuvara koji predvodi lokalni kuvar. Više jela i čorbica posluženih jedne za drugim, daju mogućnost da se proba nekoliko ukusa, a prilika da se okuse južnoafrička vina približava sve ovo hedonizmu.

Svakako je dobro promeniti hotel posle nekoliko dana, kao što sam ja uradila. Otišla sam na istočnu obalu da istražim druge delove ostrva. Hotel "Ocean Paradise", sa najvećim bazenom na Zanzibaru, jeste za svaku preporuku. Nudi mogućnost ispijanja nekog od koktela u bazenu sa pogledom na more tirkizne boje. Za razliku od "Ras Nungwi Beach Hotel"-a, ovaj hotel je mnogo veći i sa većim brojem soba, podeljenih u bungalove. Svi bungalovi su okrenuti moru i neverovatno dugačkoj plaži, sa postavljenom mrežom za odbojku. Šetnja obalom Masai crnaca, koje je menadžer hotela doveo sa Kilimandžara, deluje prilično interesantno. A kada se voda usled oseke povuče, moguće je videti lokalno stanovništvo kad izađe da pokupi alge, koje se kasnije izvoze radi primene u kozmetičke svrhe. Takođe, izlaze i meštani sela sa džakovima, da ulove ribu koja se povlačenjem vode ukopala u pesak. Uglavnom kupe hobotnice i rakove.

Možda će se neki razočarati što ne postoji noćni život, ali zato postoji mnogo tura koje hoteli nude u saradnji sa lokalnim turističkim agencijama: odlazak na jug ostrva, u zaliv Kizimkazi, gde je prirodno stanište delfina, zatim takozvani "Blue Safary", tura koja podrazumeva obilazak raznih manjih ostrva oko Zanzibara, poseta selima, ili pak posmatranje tradicionalnog zanzibarskog plesa...

I ljubiteljima vodenih sportova Zanzibar ima šta da ponudi. Površinsko ronjenje, skijanje na vodi, jedrenje na dasci, tradicionalna plovidba čamcem zvanim "garaua", kajaking ili pecanje u dubokom moru, samo su delić onog u čemu možete uživati. Naravno, od svega treba izdvojiti ronjenje, jer Zanzibar predstavlja jednu od najatraktivnijih destinacija na svetu, što dokazuje i veliki broj "PADI" ronilačkih centara, rasutih svuda po ostrvu. Zanzibar je opasan koralnim grebenima i ima veoma bogat podvodni svet, a postoje mesta koja još uvek nisu istražena. Samim tim, privlači i one koji bi da steknu osnove ronjenja, a i one iskusne kojima traže izazov. U svakom slučaju, imaćete prilike da vidite barakude, tune, hobotnice, jastoge, raže, kornjače i više stotina najrazličitijih ribica, veliki broj korala, a zavisno od mesta ronjenja, i olupine potonulih brodova, sabljarke, delfine i čak nekoliko vrsta ajkula. Dobra vidljivost, prosečna temperatura vode tokom godine od oko 270C i interesantan podvodni svet učiniće svaki zaron nezaboravnim.

Posebno treba izdvojiti ostrvo Mnemba (Mnemba Island), veoma malo ostrvo severoistočno od Zanzibara, do kojeg se stiže čamcem. To je privatno ostrvo na kojem postoji samo jedan hotel. Pored predivnih plaža, obiluje veoma bujnom vegetacijom, što ga čini posebnim. Prilazak ostrvu na manje od 17 metara nije dozvoljen, osim ako niste gost hotela. Eventualno, možete da platite 600 američkih dolara za jednodnevni boravak na plaži. Zbog veoma bogatog podvodnog sveta i koralnih grebena oko tog ostrva, vlada Tanzanije ga je proglasila za "vodeni nacionalni park" i zabranila je ribolov na tom mestu. Određena je taksa koju moraju da plate svi koji tamo žele da rone, a država od tog novca treba da obešteti one koji su tu izgubili mesto za ribolov. Međutim, u tom lancu prenosa para, kao i kod nas, nešto ne funkcioniše najbolje, pa pare retko kada dođu do onih koji su stvarno oštećeni. Zato su nedavno lokalni ribari blokirali ceo vodeni park i nisu dozvoljavali turistima i roniocima da mu priđe.

Klima je tropska, tako da je tokom godine uglavnom toplo i vlažno. Od jula do oktobra ima veoma malo kiše, posle čijeg padanja sunce ponovo upeče. Temperatura je oko 250C, a vlažnost je mala. Nema toliko turista kao u januaru, tako da je period idealan za one koji žele malo privatnosti. U periodu od novembra do marta, veoma je toplo i vlažno, i ima dosta turista. Oni koji žele da posete Zanzibar u to vreme, trebalo bi prvo da provere kada je Ramazan, jer se on pomera iz godine u godinu, a u to vreme, i to malo mesta namenjenim turistima je zatvoreno. Od aprila do juna je kišna sezona i samim tim je najjevtinije, ali nije za preporuku, jer kiša donosi i komarce...

Nadam se da ste uživali otkrivajući još jednu destinaciju koja je još uvek divlja i neiskomercijalizovana, destinaciju koja će veoma brzo postati hit. Stoga, dalje istraživanje Zanzibara s razlogom ostavljam vama, u nadi da ćete još dosta interesantnih stvari čuti i videti, uživajući na prelepim plažama, u neiskvarenoj prirodi...

 

[crvendac_011]

Tanzanija - egzotična i divlja

08. 08. 2010. 08:14h| Večernji list


Tanzanija - egzotična i divlja


Zemlja sa više od 40 nacionalnih parkova pravi je raj za posmatranje divljih životinja, ali i nenadmašna riznica safari tura. Serengeti, Ngorongoro, Kilimandžaro i Zanzibar tek su neki od lajtmotiva Tanzanije koji su ovu predivnu istočnoafričku zemlju pretvorili u vodeće safari carstvo Crnog kontinenta, ali i odredišta gde je veoma lako kombinovati avanturistički odmor sa pasivnim.

Tanzanija se, kao najveća zemlja istočne Afrike, prostire na 945.087 km². Na tom prostoru živi oko 41,5 milion stanovnika i oko 100 različitih plemena.

Glavni grad je Dodoma, ali je stari glavni grad Dar Es Salaam (što na arapskom znači 'luka mira') još uvek je najveći grad i ujedno glavni industrijski, trgovački i finansijski centar.

Korisne informacije

- Viza: potrebna, vadi se na ulasku u Tanzaniju, cena oko 50$

- Valuta: tanzanijski šiling (1 USD = 1350 TZS)

- Vakcinacija: Obavezna protiv žute groznice i profilaksa protiv malarije.

- Kada putovati: Najsvežiji period traje od kraja juna do septembra, ali su tada i hoteli najpopunjeniji. Oktobar i novembar su takođe prijatni sa manje gužve i više zelenila zahvaljujući kratkotrajnijim kišnim periodima. Od decembra do kraja februara je period vrućina ali i najbolje vreme za posetu Zanzibaru. Glavna kišna sezona traje od marta do maja kada su i troškovi smeštaja najmanji, a krajolik u svom punom cvatu.

- Korisne reči: pozdrav – habari gani, jumbo, shikamu; hvala – asante; doviđenja – kwaheri, tutaonana; voda – maji

- Šta poneti: Na put ponesite prvu pomoć koja podrazumeva i osnovne lekove protiv bolova i temperature i neko brzo sredstvo za dezinfekciju rana kao i kvalitetniji repelent za tropske krajeve.
- Poneti i sredstvo za sunčanje, po mogućnosti sa većim zaštitnim faktorom i udobniju i prozračnu obuću i odeću.

Moto Masaija “Hakuna Matata” što u prevodu sa svahilija znači život bez pravila, odgovornosti i briga jednostavno je hedonističko načelo koje se ovde oseća na svakom koraku!
Tanzanija je jedna od najmanje urbanizovanih afričkih zemalja, ali zato zemlja sa najviše rezervata i parkova prirode te fascinantnim životinjskim svetom. Ovde se nalaze i brojni rudnici zlata od kojih je najveći rudnik Tulavaka u zapadnoj Tanzaniji.

Iako politički stabilna i za turiste sigurna zemlja, još uvek spada među najnerazvijenije na svetu. Putevi su puni rupa, poprilično uski i prašnjavi i veoma teški čak i za pešačenje, a vozi se levom stranom.

Prava atrakcija na ulicama su upravo stanovnici, koji nose odeću veoma živih boja pa tako predstavljaju pravi izazov za fotografisanje. Ipak, nije preporučljivo fotografisati ih bez pitanja, a nikako biti nametljiv i nasilan.

Tanzanci su veoma srdačni i gostoljubivi i neće propustiti priliku da vas pozdrave svojim najčešćim pozdravom “Jumbo!” Ako im odgovorite na svahiliju, izazvaćete pravo oduševljenje. Inače, uz svahili u upotrebi je i engleski jezik, ali uglavnom u poslovnom smislu.

Nepresušan izvor safarija

Reč “safari” na jeziku Masaija znači putovati, a upravo vam safari u Tanzaniji obećava jedno nenadmašno putovanje svetom divljine. Na njenom prostoru živi oko 60.000 vrsta insekata, oko 25 vrsta gmizavaca i vodozemaca te oko 100 vrsta zmija i riba.

Takođe, ovde možete videti oko 1.000 različitih vrsta ptica, dok je jedno od najboljih mesta na svetu za posmatranje lavova, geparda i leoparda upravo Nacionalni park Serengeti.

Ako imate tri do pet dana za safari, trebalo bi da se fokusirate na krater Ngorongoro i Serengeti, sa letom između njih kako se ne bi nepotrebno gubilo vreme na putovanje drumovima. Ipak, optimalno je rezervisati 10 dana kako biste u potpunosti doživeli uzbuđenje safarija.

Ako imate i koji dan više, u turu je dobro uključiti i područja Ndutu, Tarangiri te Manjara. Naravno, treba imati na umu kada su kišni periodi.

Dobra opcija su i kombinacije safarija sa odmorom na Zanzibaru kao i odlazak na Kilimandžaro sa Zanzibarom. Veoma je važno da se oslonite na kvalitetne lokalne vodiče uz koje ćete maksimalno iskoristiti svoje putovanje. (Wild Things Safaris, Tanzania Safari, Safaris in Tanzania, Serengeti safari, Ngorongoro safari, Selous safari, Kilimanjaro climbs,, Honeymoon safaris, Zanzibar, Tansania Safaris., Tanzania Safari, Tanzania Holidays, Kipepeo Tours, Kilimanjaro Trek, Ngorongoro Vacations African Safaris, Tanzania Safari, safaris tanzania, Serengeti, Ngorongoro, Kilimanjaro, Zanzibar )

Velika seoba životinja

Jedna od najspektakularnijih seoba životinja, koju se često svrstava i među sedam svetskih čuda, događa se upravo u Nacionalnom parku Serengeti. Nastupom sušnog perioda životinje se skupljaju u krda i sele se u vlažnija područja. Svake godine u maju i junu 1,5 milion zebri, gazela i bizona napušta savane Serengetija i kreće na severozapad prema zelenim travnjacima kenijskog Nacionalnog parka Masai Mara.

Na putu životinje prelaze nekoliko reka u koje uleću naterane pritiskom krda iza sebe. Mnoge svladaju panika i rečna struja pa se udave. Druge na dugom putu rastrgnu krokodili ili ih zaskoče lavovi. Ipak, većina stigne u južnu Keniju, gde ih čekaju novi grabljivci, ali i obilje sveže trave.

Veličanstveni Kilimandžaro

Ne propustite:

- Nacionalni park Serengeti
- Rezervat Selous
- Kariaku - glavnu pijacu Dar es Salama i najveću pijacu u istočnoj Africi.
- Arhipelag Zanzibar
- Penjanje na Kilimandžaro ili
“Brdo demona” – najvišu planinu u Tanzaniji.
- Grad Arušu
- Krater ugašenog vulkana Ngorongoro

Smeštena u Nacionalnom parku Kilimandžaro na severoistoku Tanzanije, proslavljena planina Kilimandžaro, najviša u Africi, neaktivan je vulkan koji se sastoji od vrhova Kibo, Mavvensi i Šira.

Najviši vrh visok je 5895 m, a osvojio ga je Nemac Hans Mejer koji ga je nazvao po nemačkom caru Vilhelmu Spicu. Danas on nosi ime Uhuru Pik, što u prevodu znači “Vrh slobode”.

Iako je Kilimandžaro samo tri stepena južno od ekvatora, zbog velike nadmorske visine krater Kiba je cele godine prekriven snegom što stvara veličanstvenu scenu kada se posmatra iz okolnih sušnih savana.

Na Kilimandžaro vode mnoge organizovane ture koje na proputovanju do vrha prolaze kroz alpsko rastinje, polupustinju i močvarno područje. Većina ih kreće iz Mošija ili Aruše, a usponi obično traju od 5 do 8 dana nakon čega sledi spektakularan pogled na prostranstva Tanzanije i Kenije.

Zanzibarska egzotika

Već sam naziv ostrva zvuči dovoljno egzotično da bi privukao mase željne idiličnog tropskog odmora. Ako tome dodamo i činjenicu da na ostrvu vlada prava mešavina arapske, afričke i portugalske kulture jasno je da se ne radi samo o plažama i suncu!

Ostrvo je smešteno tek 35 kilometara od istočnoafričke obale, površine je 1.609 km², a zajedno sa okolnim ostrvima, uključujući i ostrva Pemba i Mafia, broji oko milion stanovnika. Devedeset posto populacije je muslimanske veroispovesti, ali na ostrvu nema verske netolerancije kao ni kriminala.

Tu se proizvodi devet desetina svetske proizvodnje začina: bibera, šafrana, kurkume, kadamona kao i bilja od kojeg se prave najpoznatiji svetski parfemi i kozmetika.

Već posle pola sata vožnje avionom od glavnoga grada Tanzanije – Dar es Salama – stiže se do Ston Tauna, glavnog ostrvskog grada.

Većina zgrada u centru je pod zaštitom UNESCO-a, a izgrađene su u 19. veku kada je ostrvo pod vlašću omanskog sultana bilo glavni trgovački centar u Indijskom okeanu. Ston Taun je grad sa saobraćajnim gužvama i haotičnim pijacama. Dugi niz godina Zanzibar je bio centar istočnoafričke trgovine robljem i slonovačom. Karavani koje su u unutrašnjost Afrike odlazili po robove kretali su upravo sa Zanzibara, a odavde je i Henri Stanlei krenuo u potragu za najvećim istraživačem Afrike Davidom Livingstonom.

Na Zanzibaru je rođen i popularni pevač grupe "Queen" Fredi Merkjuri koji je u Ston Taunu pod imenom Farok Bulsara proveo prvih nekoliko godina života. Kuća u kojoj je rođen danas je pretvorena u prodavnicu suvenira, a sam pevač nije preterano iskorišćen u reklamne svrhe. Ipak, Zanzibar je najpoznatiji po velikoj količini sunca i rajskim plažama sa čarobno belim peskom.

Troškovi na putu

Putovanje Tanzanijom može da bude poprilično skupo ako želite da prođete neke od kvalitetnijih safari i planinarskih programa. Ako se odlučite za jeftinije hotele, javni prevoz i lokalnu hranu računajte sa oko 3.000 dinara po danu, ali bez troškova izleta, safarija i slično.

Putnici koji traže nešto više komocije treba da računaju i sa oko 10.000 dinara dnevno, dok će vas samo smeštaj u nekoj od luksuznijih kućica u divljini koštati i do 36.000 dinara po osobi i danu.

Skoro svuda se očekuju napojnice, pre svega na safari-turama (vodiči i vozači), dok u restoranima iznose oko 10 odsto od potrošenog iznosa. Kreditne kartice se često ne prihvataju čak i u nekim boljim hotelima, a bankomati takođe baš nisu česta pojava. Stoga je uvek pametno raspolagati gotovinom. Na put je najbolje poneti američke dolare, i to u manjim i većim novčanicama, ali i menjanje evra ne bi trebalo da bude problem.

Tanzanija je uglavnom bezbedna zemlja, ali je ipak poželjno izbjgavati slabo naseljena područja i usamljene plaže, a ako se krećete noću obavezno uzmite taksi. Na području turističkih zona, posebno u Aruši, Moši i na Zanzibaru očekujte nešto napornije prodavce izleta.

Naravno, nemojte da šetate sa puno nakita, previše novca, torbicama i kamerama. Najbolje da sve vredne stvari ostavite u hotelskom sefu, a sa sobom nosite torbicu koja se vezuje oko pojasa.

 

[sendi]

Lepota snežnog Kilimandžara i bajkovitih plaža

Lepota snežnog Kilimandžara i bajkovitih plaža


Novosti

Tanzanija, zemlja kontrastnih lepota i najvećih prirodnih čuda na Crnom kontinentu


Kilimandžaro

Ujedinjena Republika Tanzanija je zemlja velikih kontrasta i neobičnih rekorda. Ovde ćete naići na gradove kao što su Aruša i Dar es Salam, čiji pojedini delovi po svemu podsećaju na moderne evropske metropole, dok drugi odišu siromaštvom i oskudicom, karakterističnim za većinu afričkih zemalja. Do 1996, kada je za prestonicu zemlje proglašen grad Dodoma, glavni grad Tanzanije bio je Dar es Salam, koji je sada ekonomski i trgovinski centar zemlje. U njemu se nalazi Kariako, najveća pijaca na otvorenom u istočnoj Africi, kao i veličanstvena Botanička bašta izgrađena davne 1906. Tu je i deo grada u kojem žive i rade lokalni umetnici i posebnom tehnikom tingalinga oslikavaju platno. U Tanzaniji ćete otkriti izuzetnu geografsku raznolikost i neverovatno bogatstvo netaknutih prirodnih lepota, od snegom pokrivenih vrhova Kilimandžara preko prašnjavih savana, do belih peščanih plaža. Ovde se nalaze neka od najvećih prirodnih čuda na Crnom kontinentu: najveća afrička planina vulkanskog porekla Kilimandžaro, najveće afričko jezero Viktorija, kao i najdublje afričko jezero Tanganjika. To je zemlja s najviše prirodnih rezervata i nacionalnih parkova - ima ih više od 40 - sa izuzetno bogatim životinjskim i biljnim svetom. Najposećenija među ovim prirodnim rezervatima je ravnica Serengeti, poznata po godišnjoj migraciji miliona gnua. Ali, Tanzanija je čuvena i po nalazištima tanzanita, jednog od najređih dragulja na svetu. Ova afrička zemlja je plod jedinstvene mešavine, nastala šezdesetih godina prošlog veka spajanjem Tanganjike, bivše britanske kolonije i dva ostrva u Indijskom okeanu Zanzibar i Pemba. Jedno lice ove afričke zemlje čine neverovatna afrička prostranstva i prirodne lepote, nad kojima dominira veličanstveni Kilimandžaro, a drugo dva ostrva u Indijskom okeanu okružena morskim plavetnilom.


Prestonica safarija

Većina onih koji žele da bar na kratko dožive istinski duh Afrike, svoj obilazak prirodnih lepota Tanzanije započinju u Aruši, svetskoj prestonici safarija. Uostalom, na svahiliju, zvaničnom jeziku ove zemlje, reč „safari“ znači „putovanje“. Na prašnjavim ulicama Aruše, grada smeštenog u podnožju planine Meru, tokom cele godine mogu se sresti avanturisti iz čitavog sveta.

Većinu čine zaljubljenici u prirodu koji odavde kreću na popularni safari, ali među njima i mnogo onih koje je privukla priča o tanzanitu, dragom kamenu, modroplave boje koji se samo ovde može naći. Stručnjaci za ovaj dragulj tvrde da je vredniji i ređi od dijamanta, a slučajno ga je 1967. u okolini Aruše otkrio jedan pastir iz plemena Masai. Tanzanit je odmah privukao pažnju juvelira širom sveta jer zaista pleni svojom neobičnom bojom koja varira od ljubičaste do tamnoplave. Ovo otkriće promenilo je život mnogim pripadnicima ponosnog afričkog plemena ratnika i stočara. Naime, Masai imaju kontrolu nad eksploatacijom 95 odsto nalazišta tanzanita. Stoga su mnogi od njih napustili stari, nomadski način života i preselili se u Arušu gde, u blizini centralne pijace, prodaju plavi dragulj. Njihova pojava u karakterističnim crvenim togama u ovom gradu uvek privlači brojne turiste, iako Masai ne vole kada ih opsedaju sa fotoaparatima.


Mitska planina Kilimandžaro

Osamdesetak kilometara severoistočno od Aruše uzdiže se moćna planina Kilimandžaro. Nažalost, ljubitelji putovanja koji su inspirisani romanom Ernesta Hemingveja „Snegovi Kilimandžara“ i istoimenim kultnim filmom i žele da izbliza vide njegov vrh prekriven večnim snegom, trebalo bi da požure. Naučnici su izračunali da će zbog globalnog otopljavanja, vrh Kilimandžara najkasnije do 2025. ostati bez svog belog pokrivača. Stoga svake godine više od 40.000 turista kreće iz gradića Moši, smeštenog u samom podnožju planine, i pokušava da osvoji jedan od njegova tri vrha na visini od preko 5.000 metara nadmorske visine. Ali, samo polovina njih može se pohvaliti da su u tome uspeli. A kada se napokon nađu na vrhu, spektakularan pogled na visoravan u podnožju im oduzima dah i zauvek ostane urezan u sećanju. Mada veoma popularan među turistima iz čitavog sveta, uspon do vrha ovog uspavanog vulkana koji traje šest dana, uz obaveznu pratnju lokalnih nosača, zaista je težak i namenjen je samo osobama u odličnoj fizičkoj formi, da ne kažemo i dubljeg džepa. Za ovaj doživljaj, naime, treba izdvojiti 750 američkih dolara po osobi.

Čudesna ravnica Serengeti

Kao jedan od poslednjih bastiona životinjskog carstva, ravnica Serengeti je dobro poznata ljubiteljima dokumentarnih filmova o Africi. U ovom nacionalnom parku možete, sa bezbedne udaljenosti, uživo posmatrati čopor lavova kako se lenjo odmara na suncu, žirafe koje visoko uzdižu svoje duge vratove ne bi li jezikom dohvatile i najudaljeniji listić u visokoj krošnji bodljikave akacije, čuti „smeh“ hijena dok se pripremaju za lov na plahe antilope i gazele, ili okupljanje na stotine hiljada gnua pre nego što krenu na dug put ka kenijskom nacionalnom parku Masai-Mara, prepun opasnosti. Ako ste na organizovanom safariju po ovom nacionalnom parku, zasigurno ćete sresti i slonove, leoparde, geparde i još mnoge vrste životinja koje se nalaze na listi ugroženih vrsta. Među njima je i crni nosorog koji se još jedino u Tanzaniji može videti u svom prirodnom staništu. Jer, u ovoj čudesnoj zemlji postoji još jedno mesto poznato svim pasioniranim ljubiteljima životinja. U centralnom delu Tanzanije nalazi se najveći, zaštićeni prirodni rezervat na svetu Selouz, koji je, kakve li ironije, dobio ime po Englezu Frederiku Selouzu koji se proslavio po svojim lovačkim podvizima. Ovaj rezervat obuhvata prostor od 55.000 kvadratnih kilometara i može se razgledati iz terenskog vozila, aviona ili sa broda koji plovi rekom Rufidži. Rezervat Selouz je jedno od retkih mesta na našoj planeti na kojem čovek svojim prisustvom nije poremetio prirodni ekosistem.

Najveće i najdublje afričko jezero

Na severu Tanzanije nalazi se jezero Viktorija, inače najveće afričko jezero i drugo po veličini slatkovodno jezero na svetu, posle Superiora u Severnoj Americi. Obuhvata površinu od 68.000 kvadratnih kilometara, sa obalom dugom 4.828 kilometara i mnoštvom peščanih plaža i turističkih odmarališta sa bogatom hotelskom ponudom. Podjednako privlačno za svetske putnike je i jezero Tanganjika, na severozapadu Tanzanije. Sa dubinom od čak 1.435 metara, ovo dugačko, usko jezero je, posle Bajkalskog jezera u Rusiji, drugo na svetu po dubini.


Biser Indijskog okeana

Čim kročite na jedno od dva ostrva u Indijskom okeanu u blizini tanzanijske obale, koja čine Zanzibar, a šezdesetih godina prošlog veka su pripojena ovoj zemlji, stičete utisak da se više ne nalazite u Africi. Zanzibar i njegova topla klima, peščane plaže, bistro more i miris egzotičnih začina, oduvek su privlačili svetske putnike iz svih krajeva sveta. Ovo je bio
važan trgovinski centar i mesto gde su se mešale afrička, indijska i arapska kultura, ali se i danas najviše oseća veliki uticaj Arapa koji su do njegovih obala prvi put doplovili još u srednjem veku. Oni su mu i nadenuli ime koje na arapskom znači „lepa je ova zemlja“. Najveća turistička atrakcija Zanzibara je glavni grad Stountaun u čijoj se arhitekturi, muzici, umetnosti pa čak i jeziku osećaju uticaji svih civilizacija koje su se ovde, kroz istoriju, smenjivale. Zbog tog bogatog istorijskog nasleđa UNESKO je Stountaun sa njegovim blještavo belim kućama i palatama, šarmantnim prodavnicama, velikim pijacama na otvorenom i džamijama proglasio „biserom Indijskog okeana“ i stavio ga na listu zaštićene svetske baštine. Ali, turisti ovamo, naravno, hrle i zbog savršenih peščanih plaža i tirkiznoplavog mora, naročito kada u drugim delovima sveta nastupi hladna zima. Pedesetak kilometara severno od Zanzibara nalazi se manje ali zelenije ostrvo Pemba, poznato po proizvodnji i izvozu aromatičnog začina karanfilića, čiji opojni miris se sa svih strana širi ovim ostrvom. I mada ga krase veličanstvene peščane plaže, u njima uživaju tek retki turisti jer ovaj maleni dragulj još nisu u potpunosti osvojile velike svetke turističke kompanije.

 

[crvendac_011]

Afrički dragulj Indijskog okeana

Afrički dragulj Indijskog okeana

Zаnzibаr je ostrvo u Indijskom okeаnu i nalazi se tik uz istočnu obаlu Afrike, a sastаvni je deo Tаnzаnije...

Tanzanija je nesumnjivo najzanimljivija zemlja u Africi, kada je u pitanju turizam, ne samo zbog toga što se nalazi na Jezerskoj visoravni, već i zbog tropskih šuma, safarija, kao i izlaza na Indijski okean. Ostrvo Zanzibar u potpunosti predstavlja svet za sebe...

U prevodu reč Zanzibar znači "zemlja crnaca". Svedočanstvo o bogatoj istoriji čuva se i danas, u glavnom i jedinom gradu koji postoji na ovom ostrvu, Stoun Taunu (Stone Town). Ovaj grad se veoma malo promenio u poslednjih dve stotine godina i predstavlja kulturni centar.

Ostrvo je grаđeno pretežno od korаlnih krečnjаkа, tаko dа vas fascinantni reljefni oblici neće ostaviti ravnodušnim. Ovo je idealno mesto za odmor tokom čitave godine, jer prosečnа temperаturа u jаnuaru iznosi oko 28°C, а u julu oko 23°C.

Ljubiteljima vodenih sportova Zanzibar takodje ima šta da ponudi. Površinsko ronjenje, skijanje na vodi, jedrenje na dasci, tradicionalna plovidba čamcem zvanim "garaua", kajaking ili pecanje u dubokom moru, samo su delić onog u čemu možete uživati. Naravno, od svega posebno treba izdvojiti ronjenje, jer Zanzibar predstavlja jednu od najatraktivnijih destinacija na svetu, kada je ovaj vodeni sport u pitanju.

Izvor: Luxlife