LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tanjug: Pisma otkrivaju Selindžerove tajne
Više od pola veka, susret sa američkim piscem Dž. D. Selindžerom (1919-2010) bio je ravan nemogućoj misiji.
Autor romana "Lovac u raži" povukao se iz javnog života 1953. godine i živeo je odvojen od sveta u svojoj kući u Nju Hemširu, odbijajući svakog ko bi pokušao da stupi u razgovor s njim.
Barem se tako mislilo, ali izgleda da najveći pustinjak među književnicima i nije bio tako otuđen od sveta.
Dosad nepoznata pisma koje je Selindžer slao jednom britanskom prijatelju otkrivaju neočekivane detalje iz njegovog privatnog života - da je voleo Burger King, organizovane izlete autobusom i britanske tv serije kao i da je bio strastveni ljubitelj tenisa.
Pedeset pisama i četiri razglednice koje je Selindžer poslao Donaldu Hartogu, biznismenu iz Londona, između oktobra 1986. i januara 2002, pronašla je Hartogova kćerka Frensis i poklonila ih arhivu britanskog Univerziteta Ist Anglija kako bi bila dostupna široj javnosti.
Slavni književnik i Hartog su se upoznali 1937. godine dok su bili na studijama nemačkog jezika u Beču. Ostali su u kontaktu i dopisivali su se sve do 50-ih godina, mada ta korespondencija nije sačuvana.
Nakon nekoliko decenija ćutanja, Hartog je ponovo pisao svom prijatelju 1986. godine kada je saznao da se priprema objavljivanje neautorizovane Selindžerove biografije. Selindžer je odgovorio i oni su nastavili da se dopisuju.
U pismima, u kojima je svog prijatelja oslovljavao sa Don, a potpisivao sa Džeri, Selindžer se doticao raznih, svakodnevnih tema - politike, vremena, porodice i tenisa, posebno tokom održavanja turnira u Vimblodonu na kojem je vatreno navijao za britanskog tenisera Tima Henmena.
O političarima je imao prilično loše mišljenje. Za njega su američki lideri bili "odvratna gomila". Godine 1988, za Ronalda Regana i Džordža Buša napisao je "tupan koji odlazi i tupan koji dolazi".
Voleo je da ide na organizovane izlete autobusom, a zanimljivi su njegovi komentari o turistima koji su s njim obilazili prirodne lepote Amerike. "Uglavnom su interesantni i prijatni", pisao je Selindžer svom prijatelju, primećujući, međutim, da je većina gojazna dok je sebe opisivao kao čoveka "bele kose i ludačkog izgleda".
"Postoji neverovatna toplina i naklonost prema mom ocu i to se toliko razlikuje od onog Selindžera kakvog su često opisivali. Pisma su ležala u fioci, ali sada kada su u arhivi ljudi će moći da upoznaju i drugu stranu njegove ličnosti", kazala je u izjavi za Rojters Frensis Hartog.
"Mislim da je postojala posebna veza između mog oca i Selindžera, jer su se upoznali pre rata. Ovo nije ratoborni Selindžer iz 60-ih godina, mada prilično agresivno govori o izdavaštvu i slavi. Želeo je da objavljuju njegova dela, ali ono što nije voleo je to što nije bilo bitno samo ono što se objavljuje već i sama ličnost autora", navela je ona.
Selindžer je umro u januaru 2010. u 91. godini, a njegov prijatelj Hartog tri godine ranije.
(Tanjug)
Više od pola veka, susret sa američkim piscem Dž. D. Selindžerom (1919-2010) bio je ravan nemogućoj misiji.
Autor romana "Lovac u raži" povukao se iz javnog života 1953. godine i živeo je odvojen od sveta u svojoj kući u Nju Hemširu, odbijajući svakog ko bi pokušao da stupi u razgovor s njim.
Barem se tako mislilo, ali izgleda da najveći pustinjak među književnicima i nije bio tako otuđen od sveta.
Dosad nepoznata pisma koje je Selindžer slao jednom britanskom prijatelju otkrivaju neočekivane detalje iz njegovog privatnog života - da je voleo Burger King, organizovane izlete autobusom i britanske tv serije kao i da je bio strastveni ljubitelj tenisa.
Pedeset pisama i četiri razglednice koje je Selindžer poslao Donaldu Hartogu, biznismenu iz Londona, između oktobra 1986. i januara 2002, pronašla je Hartogova kćerka Frensis i poklonila ih arhivu britanskog Univerziteta Ist Anglija kako bi bila dostupna široj javnosti.
Slavni književnik i Hartog su se upoznali 1937. godine dok su bili na studijama nemačkog jezika u Beču. Ostali su u kontaktu i dopisivali su se sve do 50-ih godina, mada ta korespondencija nije sačuvana.
Nakon nekoliko decenija ćutanja, Hartog je ponovo pisao svom prijatelju 1986. godine kada je saznao da se priprema objavljivanje neautorizovane Selindžerove biografije. Selindžer je odgovorio i oni su nastavili da se dopisuju.
U pismima, u kojima je svog prijatelja oslovljavao sa Don, a potpisivao sa Džeri, Selindžer se doticao raznih, svakodnevnih tema - politike, vremena, porodice i tenisa, posebno tokom održavanja turnira u Vimblodonu na kojem je vatreno navijao za britanskog tenisera Tima Henmena.
O političarima je imao prilično loše mišljenje. Za njega su američki lideri bili "odvratna gomila". Godine 1988, za Ronalda Regana i Džordža Buša napisao je "tupan koji odlazi i tupan koji dolazi".
Voleo je da ide na organizovane izlete autobusom, a zanimljivi su njegovi komentari o turistima koji su s njim obilazili prirodne lepote Amerike. "Uglavnom su interesantni i prijatni", pisao je Selindžer svom prijatelju, primećujući, međutim, da je većina gojazna dok je sebe opisivao kao čoveka "bele kose i ludačkog izgleda".
"Postoji neverovatna toplina i naklonost prema mom ocu i to se toliko razlikuje od onog Selindžera kakvog su često opisivali. Pisma su ležala u fioci, ali sada kada su u arhivi ljudi će moći da upoznaju i drugu stranu njegove ličnosti", kazala je u izjavi za Rojters Frensis Hartog.
"Mislim da je postojala posebna veza između mog oca i Selindžera, jer su se upoznali pre rata. Ovo nije ratoborni Selindžer iz 60-ih godina, mada prilično agresivno govori o izdavaštvu i slavi. Želeo je da objavljuju njegova dela, ali ono što nije voleo je to što nije bilo bitno samo ono što se objavljuje već i sama ličnost autora", navela je ona.
Selindžer je umro u januaru 2010. u 91. godini, a njegov prijatelj Hartog tri godine ranije.
(Tanjug)