LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tajna kraljevog ubistva
Novosti otkrivaju: Senzacionalni detalji o ubistvu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Forenzičar Dušan J. Dunjić sumnja da su bila dva atentatora, a ne jedan
MOGUĆE je da su na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića pucala - dva atentatora. Oštećenja na odeći (mundir, prsluk i košulja), kao i na ordenu Legije časti prvoga reda, navode na zaključak da je kralj pogođen sa - tri projektila.
Ovo tvrdi naš istaknuti forenzičar, dr Dušan Dunjić, profesor u Institutu za sudsku medicinu i akademik Srpskog lekarskog društva. Istražujući detalje atentata, dr Dunjić je pokušao da odgonetne deo misterije koja punih 76 godina prati smrt Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ubijen 9. oktobra 1934. godine na Trgu Berzamski, blaženopočivši kralj ostavio je istorijsku enigmu o razlozima i naručiocima jednog od najspektakularnijih političkih ubistava 20. veka.
- Sporno je sve - od naručioca i broja atentatora, do broja hitaca ispaljenih na kralja - kaže dr Dunjić. - Nepoznanica je i zašto je kralj, umesto u bolnicu, prebačen u prefekturu.
Dr Dunjića je interesovalo da li je bilo moguće da ranjeni kralj izgovori čuvenu rečenicu: "Čuvajte mi Jugoslaviju!" Ne sumnjajući da je kralj umro od iskrvavljenja koje je nastalo prolaskom kuršuma u predelu grudnog koša sa ulaznim i izlaznim ranama, dr Dunjić je otvorio niz pitanja koja bacaju novo svetlo na događaj u Marselju.
- Oštećenja na odeći poklapaju se sa lokalizacijom ulaznih i izlaznih rana na telu - kaže dr Dunjić. - Povreda leve ruke nezavisna je, u vidu ustreline, i to, najverovatnije, projektilom koji je tangencijalno prošao u predelu lente, ordena i leve polovine prednje strane mundira. Taj projektil oštetio je levi rukav odeće i napravio ranu na levoj ruci. To navodi na zaključak o tri ispaljena projektila!
Na osnovu francuskih dokumenata o spoljašnjem pregledu tela kralja Aleksandra, dr Dunjić je trebalo da utvrdi putanje projektila kroz telo i proceni mogućnost da ranjeni kralj izgovori navedene reči. Dr Dunjića interesovalo je i da li su sve povrede nastale ispaljivanjem projektila iz jednog oružja, od jednog atentatora, ili se radi o mogućnosti ranjavanja od neke druge osobe.
Potpuna ekspertiza i odgovor na ova pitanja nisu bili mogući bez pregleda odeće koju je na dan ubistva nosio kralj. Zahvaljujući rukovodiocu Zadužbine kralja Petra na Oplencu, gospodinu Gavriloviću, omogućeno mu je da detaljno pregleda kraljevu uniformu.- Na prvi pogled, sve izgleda jednostavno - kaže dr Dunjić. - Ali, kada se zna da je tog dana povređen ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu, koji je sedeo neposredno uz kralja sa leve strane, a preko puta njih dvojice, u pratnji, general Žorž, i da su obojica povređeni, priča je komplikovanija. U zvaničnom izveštaju napisanom odmah posle atentata navodi se da je ispaljeno deset projektila iz pištolja "mauzer", od kojih je pet pogodilo kralja Aleksandra, jedan je pogodio policajca koji je kasnije umro, jedan Bartua, a ostali generala Žorža.
Enigma o povredi Luja Bartua nije razrešena ni 1974, kada je skinut embargo poverljivosti francuskih vlasti. Dr Dunjića iznenadio je podatak da je Bartu pogođen u levu ruku (a prema nekim u desnu), iz službenog pištolja francuske policije. Međutim, projektil koji je pronađen u telu ministra ne odgovara kalibru pištolja iz kojeg je pogođen kralj.
- Pošto podaci o povredama generala Žorža još nisu dostupni, nepoznanica je i sa koliko projektila je pogođen - kaže dr Dunjić. - Tajna je i da li je pucano iz dva oružja. Ova zagonetka bi se rešila kada bi se pregledali posmrtni ostaci kralja. U njegovoj levoj ruci sigurno se nalazi projektil.
Sumnju podgreva i podatak da je kralj Aleksandar pregledan "deset minuta posle atentata", a pregled su izvršila dvojica francuskih lekara koji su se nalazili ispred prefekture, gde je telo doneto. Oni su posle pregleda naveli: "Kralj je bio mrtav", i konstatovali: "Uzaludna bi bila i momentalna hirurška intervencija".
- Čudno je - kaže dr Dunjić - da izveštaj o spoljašnjem pregledu tela kralja Aleksandra nije potpisao njegov lični lekar. Neobično je i da ovaj izveštaj nije potpisao niko drugi osim ove dvojice lekara. (Prepis ovog medicinskog dokumenta potpisao je ministar dvora, Milan Antić, 15. oktobra 1934, kojim se samo potvrđuje da je prepis veran originalu.)
Neposredno posle atentata, ranjeni kralj prebačen je u prefekturu, a general Žorž u vojnu bolnicu. Ranjeni Bartu sam je izašao iz vozila, i kasnije je odveden u bolnicu. Ubrzo je umro od povrede ruke.
- Nemam pouzdane podatke o tome gde su se tokom spoljašnjeg pregleda tela kralja nalazili njegovi ministri i lični lekar - kaže dr Dunjić.
POSLEDNjI SVEDOK
Ante Pavelić o atentatu na kralja Aleksandra ništa nije govorio. Verovatno da bi sakrio ulogu ustaša. Kao i Vančo Mihajlov, koji je Paveliću za ubistvo kralja "pozajmio" svog čoveka iz VMRO, izvesnog Vladu Georgijeva. To je u dubokoj starosti (bile su mu 93 godine) priznao krajem 1990. godine, skrivajući se u Evropi. Mihajlov je bio jedan od najvećih neprijatelja integriteta Jugoslavije i protivnik Aleksandra Prvog Karađorđevića. Zalagao se i za otcepljenje Makedonije.
Novosti
Novosti otkrivaju: Senzacionalni detalji o ubistvu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Forenzičar Dušan J. Dunjić sumnja da su bila dva atentatora, a ne jedan
MOGUĆE je da su na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića pucala - dva atentatora. Oštećenja na odeći (mundir, prsluk i košulja), kao i na ordenu Legije časti prvoga reda, navode na zaključak da je kralj pogođen sa - tri projektila.
Ovo tvrdi naš istaknuti forenzičar, dr Dušan Dunjić, profesor u Institutu za sudsku medicinu i akademik Srpskog lekarskog društva. Istražujući detalje atentata, dr Dunjić je pokušao da odgonetne deo misterije koja punih 76 godina prati smrt Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ubijen 9. oktobra 1934. godine na Trgu Berzamski, blaženopočivši kralj ostavio je istorijsku enigmu o razlozima i naručiocima jednog od najspektakularnijih političkih ubistava 20. veka.
- Sporno je sve - od naručioca i broja atentatora, do broja hitaca ispaljenih na kralja - kaže dr Dunjić. - Nepoznanica je i zašto je kralj, umesto u bolnicu, prebačen u prefekturu.
Dr Dunjića je interesovalo da li je bilo moguće da ranjeni kralj izgovori čuvenu rečenicu: "Čuvajte mi Jugoslaviju!" Ne sumnjajući da je kralj umro od iskrvavljenja koje je nastalo prolaskom kuršuma u predelu grudnog koša sa ulaznim i izlaznim ranama, dr Dunjić je otvorio niz pitanja koja bacaju novo svetlo na događaj u Marselju.
- Oštećenja na odeći poklapaju se sa lokalizacijom ulaznih i izlaznih rana na telu - kaže dr Dunjić. - Povreda leve ruke nezavisna je, u vidu ustreline, i to, najverovatnije, projektilom koji je tangencijalno prošao u predelu lente, ordena i leve polovine prednje strane mundira. Taj projektil oštetio je levi rukav odeće i napravio ranu na levoj ruci. To navodi na zaključak o tri ispaljena projektila!
Na osnovu francuskih dokumenata o spoljašnjem pregledu tela kralja Aleksandra, dr Dunjić je trebalo da utvrdi putanje projektila kroz telo i proceni mogućnost da ranjeni kralj izgovori navedene reči. Dr Dunjića interesovalo je i da li su sve povrede nastale ispaljivanjem projektila iz jednog oružja, od jednog atentatora, ili se radi o mogućnosti ranjavanja od neke druge osobe.
Potpuna ekspertiza i odgovor na ova pitanja nisu bili mogući bez pregleda odeće koju je na dan ubistva nosio kralj. Zahvaljujući rukovodiocu Zadužbine kralja Petra na Oplencu, gospodinu Gavriloviću, omogućeno mu je da detaljno pregleda kraljevu uniformu.- Na prvi pogled, sve izgleda jednostavno - kaže dr Dunjić. - Ali, kada se zna da je tog dana povređen ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu, koji je sedeo neposredno uz kralja sa leve strane, a preko puta njih dvojice, u pratnji, general Žorž, i da su obojica povređeni, priča je komplikovanija. U zvaničnom izveštaju napisanom odmah posle atentata navodi se da je ispaljeno deset projektila iz pištolja "mauzer", od kojih je pet pogodilo kralja Aleksandra, jedan je pogodio policajca koji je kasnije umro, jedan Bartua, a ostali generala Žorža.
Enigma o povredi Luja Bartua nije razrešena ni 1974, kada je skinut embargo poverljivosti francuskih vlasti. Dr Dunjića iznenadio je podatak da je Bartu pogođen u levu ruku (a prema nekim u desnu), iz službenog pištolja francuske policije. Međutim, projektil koji je pronađen u telu ministra ne odgovara kalibru pištolja iz kojeg je pogođen kralj.
- Pošto podaci o povredama generala Žorža još nisu dostupni, nepoznanica je i sa koliko projektila je pogođen - kaže dr Dunjić. - Tajna je i da li je pucano iz dva oružja. Ova zagonetka bi se rešila kada bi se pregledali posmrtni ostaci kralja. U njegovoj levoj ruci sigurno se nalazi projektil.
Sumnju podgreva i podatak da je kralj Aleksandar pregledan "deset minuta posle atentata", a pregled su izvršila dvojica francuskih lekara koji su se nalazili ispred prefekture, gde je telo doneto. Oni su posle pregleda naveli: "Kralj je bio mrtav", i konstatovali: "Uzaludna bi bila i momentalna hirurška intervencija".
- Čudno je - kaže dr Dunjić - da izveštaj o spoljašnjem pregledu tela kralja Aleksandra nije potpisao njegov lični lekar. Neobično je i da ovaj izveštaj nije potpisao niko drugi osim ove dvojice lekara. (Prepis ovog medicinskog dokumenta potpisao je ministar dvora, Milan Antić, 15. oktobra 1934, kojim se samo potvrđuje da je prepis veran originalu.)
Neposredno posle atentata, ranjeni kralj prebačen je u prefekturu, a general Žorž u vojnu bolnicu. Ranjeni Bartu sam je izašao iz vozila, i kasnije je odveden u bolnicu. Ubrzo je umro od povrede ruke.
- Nemam pouzdane podatke o tome gde su se tokom spoljašnjeg pregleda tela kralja nalazili njegovi ministri i lični lekar - kaže dr Dunjić.
POSLEDNjI SVEDOK
Ante Pavelić o atentatu na kralja Aleksandra ništa nije govorio. Verovatno da bi sakrio ulogu ustaša. Kao i Vančo Mihajlov, koji je Paveliću za ubistvo kralja "pozajmio" svog čoveka iz VMRO, izvesnog Vladu Georgijeva. To je u dubokoj starosti (bile su mu 93 godine) priznao krajem 1990. godine, skrivajući se u Evropi. Mihajlov je bio jedan od najvećih neprijatelja integriteta Jugoslavije i protivnik Aleksandra Prvog Karađorđevića. Zalagao se i za otcepljenje Makedonije.
Novosti