Šta je novo?

Tajkuni više kukaju nego otpušteni

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
[h=1]Tajkuni više kukaju nego otpušteni
[/h] Izvor: Dnevnik

Novi Sad -- Domaći tajkuni opet su krenuli u kukunjavu, verovatno velikim delom i s razlogom.

12995044894eb3ec950feca185294689_orig.jpg
Problem je u tome što to u Srbiji obično ne znači ništa drugo nego da se radnicima ne piše dobro i da slede nova otpuštanja. Do sada je uvek bilo tako.
Kada poslednjih dana slušamo i čitamo silne žalopojke domaćih privrednika, čini se da oni teže preživljavaju krizu nego onih 400.000 ljudi koji su u poslednje tri godine ostali bez posla ili onih 750.000 koji su nezaposleni.
Prvo krene povika na državu, pa na banke i guvernera. Setite se samo početka krize i napada na tadašnjeg guvernera Jelašića, povike na lošu administraciju, pogrešne zakone. Ruku na srce, u svemu tome ima i istine, ali se niko živ ne seća da su tajkuni kukali na zakone, državni aparat i banke onda kada su kupovali srpske firme za tepsiju ribe.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Svih ovih godina tajkunska kuknjava je njima i samo njima i donosila neke povlastice, ali na kraju sav teret krize i svega što uz nju ide gazde su prevaljivale na leđa radnika. Najgore u svemu je što su u Vladi svesni tog scenarija, ali, očigledno nemaju autoritet da spreče takvo ponašanje. Autoritet države je važan jer je jasno da se zakonima niko ne može naterati na to da teret krize ne svali na radnike ili da ne zatvori firmu. Međutim, ovde se upada u zamku. Kada država ne može da privoli ili natera privrednike na to da ne otpuštaju radnike u vremena najteža i za zaposlene i za njihove porodice, kako će naterati banke da tim istim privrednicima daju jeftinije kredite? Kada se taj krug zatvori, sve se svali na grbaču radnika pa tako sada u Srbiji radi samo 1,75 milion ljudi, a četvrtina radno sposobnog stanovništva nema posao.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Elem, vodeći domaći preduzetnici, ali uz njih i Privredna komora Srbije, zatražili su od banaka da sa svojim klijentima postignu dogovor o reprogramu kredita, kao i da kamatne stope snize na nivo koji omogućava povećanje konkurentnosti naše privrede.

Evidentno je da postoje poslovne banke koje posluju u skladu s dobrom poslovnom praksom, ali i one koje i u ovom kriznom periodu imaju za cilj samo maksimiziranje profita. Ukoliko takvo ponašanje postane dominantno, privrednici će biti primorani na to da javno označe koje su to banke, tvrde potpisnici apela.

Oni ističu, osim toga, da se od Vlade Srbije očekuje da svojim merama podrži zahteve privrede i podstakne banke na to da svoju poslovnu politiku prilagode aktuelnom stanju.

"U skladu s tim, NBS treba da iskoristi sve raspoložive instrumente kontrole i ne dozvoli bankama da koriste opštu nelikvidnost privrede u funkciji uvećanja svog profita, navodi se u apelu koji su potpisali i istaknuti preduzetnici Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Dragan Marjanović, u ime asocijacija i udruženja preduzetnika koje predvode, ali i predsednik PKS-a Miloš Bugarin i predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.

Potpisnici apela takođe traže od Vlade Srbije, NBS-a, privrede, banaka i sindikata, da postignu konsenzus u sprovođenju mera za prevladavanje tekuće ekonomske krize.

"Širenje drugog talasa ekonomske krize u svetu, posebno u Evropskoj uniji, zahteva da Vlada Srbije, NBS-a, privreda, banke i sindikati postignu konsenzus u sprovođenju mera s ciljem da se u kriznom periodu pretrpi što manja šteta i zauzme što bolje mesto u postkriznom periodu, navodi se u apelu.

 
Top