LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tajkuni rasprodaju firme i imovinu
21. januar 2011. | 08:59 | Izvor: Danas
Beograd -- Realno je očekivati da će u narednom periodu još neki tajkuni u Srbiji biti prinuđeni da rasprodaju svoje firme i imovinu.
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da će do toga doći ukoliko tajkuni ne dobiju sredstva iz budžeta ili ne iskoriste slabosti državnih institucija da dobiju subvencije.
Primer biznismena Zorana Drakulića koji je prepustio većinsko vlasništvo u holdingu i prodao jednu od svojih firmi je logična je posledica svega što se dešavalo u poslednje vreme, kaže Šuković.
"Niko od naših tajkuna se ne bavi pravim biznisom i to je dobar razlog zbog kog sada imaju problema. Malo ko od njih, gotovo niko, nije stvorio ništa, čak ni čačkalicu, većina se bavi trgovinom, nekretninama i to u uslovima za koje ne možemo reći da mirišu na regularnost", ističe Šuković.
Bogati privrednici, napominje on, stvarali su i radili u uslovima u kojima su imali povlašćen položaj.
"Taj povlašćen položaj se ogledao kroz dve stvari, monopol i ekonomsku politiku, a kad to kažem mislim pre svega na kurs koji je bio precenjen i kao takav stvarao dobre uslove za njihovo poslovanje. Međutim, to ne može večno da traje i očito je da kako vreme protiče sve te loše stvari kao što su monopol, korupcija i loša ekonomska politika dođu na naplatu" , ističe Šuković.
Većina njih, naglašava on, zaduživala se u inostranstvu i sada kad je evro ojačao i kada je došlo vreme da se vraćaju dugovi oni nemaju odakle. Kad tad, kaže Šuković, mora da počne da se živi od realnih vrednosti, a rasprodaja imovine srpskim tajkunima se ne bi događala da su ušli u pravi biznis.
"Da su razvijali svoje brendove Srbija bi sada bila prosperitetna i oni ne bi imali probleme koje imaju. Ovako oni su koristili situaciju i u sprezi sa političarima oterali veliki broj stranih investitora. Setimo se primera Danonea koji je izašao iz Knjaz Miloša ili Vaca. Oni su bukvalno pobegli" , ističe Šuković.
Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika Ekonomist, kaže da je očigledno da su se mnogi preinvestirali i da nisu računali da može da dođe do krize.
"Uzimali su kredite po visokoj kamatnoj stopi, računali na to da će rasti cene na berzi i za samo dve i po godine imamo situaciju da su prekogranični krediti samo u privatnoj sferi dostigli cifru od 10 milijardi evra" , napominje Ćulibrk.
On kaže da je likvidnost toliko smanjena da „niko nikom ne plaća“ i da uopšte nije isključeno da će i neki drugi biznismeni biti primorani da prodaju imovinu. „Sad je već javna tajna da Mišković prodaje polovinu Maksija i ta transakcija bi trebalo da bude gotova za mesec ili dva. Ako najjači prodaju, šta onda da očekujemo od onih manjih“, ističe Ćulibrk.
Privrednik Nikola Pavičić, predsednik Upravnog odbora Sintelona, kaže da je primer propadanja firmi samo pokazatelj u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja. Ali, glavni problem srpske privrede, prema njegovim rečima, nisu krupne firme već mala i srednja preduzeća.
"Krupna preduzeća čine samo nekoliko procenata naše privrede i zato ne treba time da se bavimo već da nađemo načina da pomognemo privredi, a to ćemo učiniti ako nađemo kvalitetne ljude. Njih nema u Srbiji" , kaže Pavičić.
Svi veliki projekti, napominje on, propadaju bez realizacije, a da bi se situacija popravila nama je neophodna armija od 20.000 preduzeća, u koje mora da uloži država, ali i banke.
B92
21. januar 2011. | 08:59 | Izvor: Danas
Beograd -- Realno je očekivati da će u narednom periodu još neki tajkuni u Srbiji biti prinuđeni da rasprodaju svoje firme i imovinu.
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da će do toga doći ukoliko tajkuni ne dobiju sredstva iz budžeta ili ne iskoriste slabosti državnih institucija da dobiju subvencije.
Primer biznismena Zorana Drakulića koji je prepustio većinsko vlasništvo u holdingu i prodao jednu od svojih firmi je logična je posledica svega što se dešavalo u poslednje vreme, kaže Šuković.
"Niko od naših tajkuna se ne bavi pravim biznisom i to je dobar razlog zbog kog sada imaju problema. Malo ko od njih, gotovo niko, nije stvorio ništa, čak ni čačkalicu, većina se bavi trgovinom, nekretninama i to u uslovima za koje ne možemo reći da mirišu na regularnost", ističe Šuković.
Bogati privrednici, napominje on, stvarali su i radili u uslovima u kojima su imali povlašćen položaj.
"Taj povlašćen položaj se ogledao kroz dve stvari, monopol i ekonomsku politiku, a kad to kažem mislim pre svega na kurs koji je bio precenjen i kao takav stvarao dobre uslove za njihovo poslovanje. Međutim, to ne može večno da traje i očito je da kako vreme protiče sve te loše stvari kao što su monopol, korupcija i loša ekonomska politika dođu na naplatu" , ističe Šuković.
Većina njih, naglašava on, zaduživala se u inostranstvu i sada kad je evro ojačao i kada je došlo vreme da se vraćaju dugovi oni nemaju odakle. Kad tad, kaže Šuković, mora da počne da se živi od realnih vrednosti, a rasprodaja imovine srpskim tajkunima se ne bi događala da su ušli u pravi biznis.
"Da su razvijali svoje brendove Srbija bi sada bila prosperitetna i oni ne bi imali probleme koje imaju. Ovako oni su koristili situaciju i u sprezi sa političarima oterali veliki broj stranih investitora. Setimo se primera Danonea koji je izašao iz Knjaz Miloša ili Vaca. Oni su bukvalno pobegli" , ističe Šuković.
Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika Ekonomist, kaže da je očigledno da su se mnogi preinvestirali i da nisu računali da može da dođe do krize.
"Uzimali su kredite po visokoj kamatnoj stopi, računali na to da će rasti cene na berzi i za samo dve i po godine imamo situaciju da su prekogranični krediti samo u privatnoj sferi dostigli cifru od 10 milijardi evra" , napominje Ćulibrk.
On kaže da je likvidnost toliko smanjena da „niko nikom ne plaća“ i da uopšte nije isključeno da će i neki drugi biznismeni biti primorani da prodaju imovinu. „Sad je već javna tajna da Mišković prodaje polovinu Maksija i ta transakcija bi trebalo da bude gotova za mesec ili dva. Ako najjači prodaju, šta onda da očekujemo od onih manjih“, ističe Ćulibrk.
Privrednik Nikola Pavičić, predsednik Upravnog odbora Sintelona, kaže da je primer propadanja firmi samo pokazatelj u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja. Ali, glavni problem srpske privrede, prema njegovim rečima, nisu krupne firme već mala i srednja preduzeća.
"Krupna preduzeća čine samo nekoliko procenata naše privrede i zato ne treba time da se bavimo već da nađemo načina da pomognemo privredi, a to ćemo učiniti ako nađemo kvalitetne ljude. Njih nema u Srbiji" , kaže Pavičić.
Svi veliki projekti, napominje on, propadaju bez realizacije, a da bi se situacija popravila nama je neophodna armija od 20.000 preduzeća, u koje mora da uloži država, ali i banke.
B92