Šta je novo?

Tajkuni kupuju domaću banku?

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
[h=1]Tajkuni kupuju domaću banku?
[/h] Izvor: Dnevnik



Beograd -- U medijima se šuška da pored stranih investitora koje bi kupili banke u Srbiji, postoji mogućnost da udruženi domaći tajkuni kupe neku od domaćih banaka.

11145330384fb0b9d3ea5b7853904713_orig.jpg


Spisak banaka koje su na prodaju, preuzimanje ili dokapitalizaciju je dug, a ima puno i mogućih i zainteresovanih kupaca i to od velikih svetskih igrača pa do već pomenutih domaćih bogataša.
U medijima se spekulisalo da će Komercijalna banka dobiti novog gazdu - Dojče banku.

Do kraja juna 20,36 odsto kapitala koje grčka ATE banka ima u našoj AIK banci treba da pređe u ruke novog kupca. Stranci merkaju i Srpsku banku.

[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Po vlasničkoj strukturi, u Srbiji je još uvek najviše državnih banaka – osam, po četiri su privatne, grčke, odnosno austrijske, tri francuske, a uskoro će toliko biti i ruskih. Ostalih su skromnije plasirani, s tim što Italija s Intezom i Unikredit bankom ima značajan udeo na našem tržištu jer su obe kuće po uspešnosti poslovanja među prve tri. Razdvaja ih Rajfajzen banka. Ko je za za nas zainteresovan mogli bismo videti već kod prodaje AIK banke, mada ta kuća baš neće biti najbolji primer. ATE banka prodaje učešće od 20,3 odsto, odnosno 1.774.114 običnih akcija i 316.766 kumulativnih. Problem je u tome što će budući kupac u ovim kriznim vremenima biti spremniji da izdvoji novac ako može da ostvari kontrolu nad poslovanjem banke, za šta je potrebno malo više od 50 odsto. Čak i ako cena bude povoljna, teško da će se naći kupac.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ulazak na ovo tržište godinama je najavljivala Gasprombanka, a nedavno je podnela i zahtev za dozvolu Narodnoj banci Srbije. Tu je već Sberbanka iz iste zemlje, koja je došla nakon što je kupila Folksbanku u većini istočnoevropskih zemalja pa i kod nas. Stručnjaci smatraju da je, pošto nas je na početku tranzicije zapljusnuo zapadni talas kod privatizacije finasijskih kuća, sada na redu istočni.

Novi kupci mogli bi doći ne samo iz Rusije već i iz drugih bivših republika Sovjetskog Saveza. Osim toga, kao mogući novi igrači na tržištu se još mogu pojaviti finansijeri iz Poljske i Turske. Šuška se međutim, da su i neki domaći tajkuni veoma zainteresovani da kupe neko od domaćih banaka.

Jedan poznati domaći ekspert objašnjava da je ekspanzija banaka iz razvijenih evropskih zemalja na Istočnu Evropu bar privremeno zaustvaljena.

Do sredine ove godine bankari moraju da ispune norme iz akta „Bazel 3”. To podrazumeva povećanje osnovnog kapitala na devet odsto. Većina novca će zato ostati kod kuće. Privrede tranzicionih zemalja nisu više u ekspanziji.

Dosta evropskih banaka koje su se raširile po celom regionu Balkana i šire pokušava da proda svoje kuće u ovom delu sveta, ali to teško ide. Belgijski KBC je najvio pre više od godinu dana odlazak iz Srbije, ali je još tu.

Sada bi se kao nove gazde mogli pojaviti bankari iz Poljske, zemlje koja od svih tranzicionih najlakše podnosi krizu, i Turske, koja se takođe dobro snalazi. Njihove banke su već u komšiluku, u Bosni i Hercegovini. Na području bivše SFRJ se pomno prati kako ko posluje pa sve što se događa na srpskom bankarskom tržištu za Turke nije špansko selo.

U Srbiji ima dosta banka u kojima država ima manje od 50 odsto udela pa niko i ne pita za njih iako bi država rado našla kupca i popunila budžet.

“Kod prodaje banaka bitna je vlasnička struktura. Kada ponudite kuću s mnogo akcionara, pa su još neki od njih u stečaju, teško da će neka od ozbiljnijih banka poželeti da ponudi sumu koju prodavac očekuje – pa, niko neće da kupuje teškoće. Za Srbiju bi bilo najbolje da ovde dođu veće banke. U tom pogledu najavu dolaska Dojče banke treba shvati kao pozitivan signal” , objašnjava stručnjak Siniša Ostojić.

Još kada je počeo dolazak stranih finansijskih kuća na naše tržište, bilo je primedbi da se one najviše bave stanovništvom i da zapostavljaju privredu. Rusi najavljuju zaokret i kreditiranje privrednih aktivnosti, i to ne samo u matičnoj zemlji nego i na tržištu bivšeg SSSR-a.

 
Top