Tri i po decenije umetničkog rada Dragana Perovića Reja
Izvor: Blic Vladimir Lojanica | 05. 04. 2011. - 00:02h | Foto: Miloš Cvetković
UŽICE - Dragan Perović Rej, poznati muzičar, samouki slikar, pesnik, osvajač ženskih srca, čupavac iz generacije prvih užičkih hipika, večiti buntovnik tri i po decenije profesionalno sa bas gitarom i mikrofonom druguje, usput slika i piše poeziju. U Hagu su ga tražili pre mnogo poznatijih Srba, u Bremen ga zvali da sa gradonačelnikom zlatnim escajgom doručkuje. Sve zbog muzičkog umeća koje ga je uvelo čak i u harem jednog Osame bin Ladena.
Rej sa bas gitarom, a supruga Bin Ladena sa mikrofonom
Život sa muzikom ili život za muziku. Najbolji muzičar među slikarima ili najbolji slikar među muzičarima. Na ta dva odgovora ni sam Dragan Perović ne zna odgovor. Ali dobro pamti tinejdžerske dane, kada je, kao mladić, pustio kosu, dohvatio gitaru i do iznemoglosti vežbao akustične akorde samo da devojkama postane upadljiv. Prvi put se u životu susreo sa ucenom kada mu je otac postavio ultimatum - ili se podšišaj ili ne dolazi kući. Nije dao kosu po cenu ovog drugog, ali u „izgnanstvo“ ipak nije morao.
Nekako u to vreme, krajem šezdesetih, u Užice stiže krilatica „Vodimo ljubav, a ne rat“, koja donosi novi način ponašanja, nove trendove oblačenja. Među prvim momcima sa obala Đetinje koji su obukli cvetne košulje i farmerice zvonare, i profurali ovde fazon koji se širio civilizovanim svetom, bio je Rej.
- Smem da se usudim i da kažem da su to bili najsrećniji dani čovečanstva. Imali smo između 17 i 21 godine i sve što smo osećali u venama bio je neki uzvišeni optimizam, neobični bunt, želja za druženjem, avantura. I naravno ljubav - ona je bila najuzvišenije osećanje. Oblačili smo se po ugledu na Bitlse, Stonse, Monkise Holise, redovno pravili kućne žurke, kupovali časopis „Džuboks“, pratili svetske hitove, ploče naručivali iz Londona - priseća se Rej njegovih muzičkih početaka.
U muziku je zvanično ušao kao gitarista KUD-a „Sevojno“. Sa folklorom je krstario Evropom, usput i komponovao. Njegove stvari „Kada bi umesto bombe pravili bebe“, „Šolja kafe za gospođu Voker“, „More”, „Nada“ postale su ubrzo hit na igrankama u Domu JNA, na „Turistu“ Plaži, Gradskoj kavani, Zlatiboru, Tari...
Muzika bez revolta
Ove godine planira da obeleži 35 godina profesionalnog rada, a jubileju će pridodati i svoj slikarski i pesnički opus.
- Sada, kada mladim naraštajima pričam kako se nekada bezbrižno živelo, iskreno družilo, sviralo, putovalo, šta se cenilo kao vredno, njima to deluje nestvarno. Danas klinci znaju samo za di-džejeve, slušaju muziku bez lepote i duha, bez revolta - priča Dragan Perović Rej.
- Sa KUD-om sam dva puta svirao Titu. Gostovali smo u Italiji i Nemačkoj. Bili smo počasni gosti gradonačelnika Bremena, doručkovali sa njim zlatnim viljuškama. KUD mi je bio odskočna daska, posle njega sam uplovio u ozbiljne muzičke vode, počeo da živim od toga - priča užička rok legenda koga pokolenja pamte kao člana bendova Terapija, Ere, Biće bolje, Tel Ho, Sop Ray and Sin...
Užice je mali grad da bi se od muzike živelo. Zato se po honorare moralo dalje od svog grada, a poznat sastav u to vreme lako je mogao da nađe tezgu na Jadranu. Dubrovnik, Makarska, Opatija, Budva, Herceg Novi terase nad morem, noćni klubovi... Potreba za preživljavanjem razdvojila je Perovića od rokenrola i usmerila ga u komercijalne muzičke vode.
- Bilo je to vreme kada smo zarađivali tri doktorske plate. Svirali smo i gospodi u kravatama koja je bogato meze zalivala sa „kilo kilo“ i tinejžerima koji su se grebali sa pivo. Svirali smo sve i mislim da smo kvalitetom, načinom ponašanja i repertoarom bili u vrhu tadašnjih muzičkih zbivanja. Stotine lepih devojaka defilovalo je kroz moju sobu. Van sezone na moru, Zlatibor je bio naš. U „Palisad“ smo jednom doveli za pevačicu i jednu Arapkinju. Zvala se Mirjam Tangarin Alkasar, pričala je tada da joj se muž zove Osama bin Laden, da je bogat čovek koji ima jako dobre veze u Americi. Tri meseca smo zajedno nastupali, a meni ime njenog supruga tada ništa nije značilo - priseća se Rej detalja iz bogate karijere.
Počeo je rat u Jugoslaviji. U vreme dok je svet pričao o lošim Srbima, on je bio u Hagu i svirao solo, uglednoj klijenteli po pozivu tamošnjih hotelijera. Ispostavilo se, bio je „prethodnica“ mnogim zemljacima koji su došli u isti grad, ali drugim poslom. I Amsterdam i Roterdam upoznali su Reja, gde se ozbiljnije posvetio slikarstvu, inspirisan portretima holandskih dama.
Organizovao je do sada više od deset samostalnih izložbi, prikazao svojih 200 slika na kojima dominiraju erotika, poetska fantazija, pejzaži, mrtva priroda. Isto toliko potpisao je i pesama.
- Svaka od njih je autobiografske prirode, posvećena nekoj od žena sa kojom sam proveo prethodnu noć. Stihovi su nastajali u mamurnim jutarnjim satima, na obali mora ili terasi hotelske sobe iz koje bih prethodno ispratio devojku u koju sam ostajao iskreno zaljubljen - priznaje Rej.
Svirao sa suprugom Osame Bin Ladena
Izvor: Blic Vladimir Lojanica | 05. 04. 2011. - 00:02h | Foto: Miloš Cvetković
UŽICE - Dragan Perović Rej, poznati muzičar, samouki slikar, pesnik, osvajač ženskih srca, čupavac iz generacije prvih užičkih hipika, večiti buntovnik tri i po decenije profesionalno sa bas gitarom i mikrofonom druguje, usput slika i piše poeziju. U Hagu su ga tražili pre mnogo poznatijih Srba, u Bremen ga zvali da sa gradonačelnikom zlatnim escajgom doručkuje. Sve zbog muzičkog umeća koje ga je uvelo čak i u harem jednog Osame bin Ladena.
Rej sa bas gitarom, a supruga Bin Ladena sa mikrofonom
Nekako u to vreme, krajem šezdesetih, u Užice stiže krilatica „Vodimo ljubav, a ne rat“, koja donosi novi način ponašanja, nove trendove oblačenja. Među prvim momcima sa obala Đetinje koji su obukli cvetne košulje i farmerice zvonare, i profurali ovde fazon koji se širio civilizovanim svetom, bio je Rej.
- Smem da se usudim i da kažem da su to bili najsrećniji dani čovečanstva. Imali smo između 17 i 21 godine i sve što smo osećali u venama bio je neki uzvišeni optimizam, neobični bunt, želja za druženjem, avantura. I naravno ljubav - ona je bila najuzvišenije osećanje. Oblačili smo se po ugledu na Bitlse, Stonse, Monkise Holise, redovno pravili kućne žurke, kupovali časopis „Džuboks“, pratili svetske hitove, ploče naručivali iz Londona - priseća se Rej njegovih muzičkih početaka.
U muziku je zvanično ušao kao gitarista KUD-a „Sevojno“. Sa folklorom je krstario Evropom, usput i komponovao. Njegove stvari „Kada bi umesto bombe pravili bebe“, „Šolja kafe za gospođu Voker“, „More”, „Nada“ postale su ubrzo hit na igrankama u Domu JNA, na „Turistu“ Plaži, Gradskoj kavani, Zlatiboru, Tari...
Muzika bez revolta
Ove godine planira da obeleži 35 godina profesionalnog rada, a jubileju će pridodati i svoj slikarski i pesnički opus.
- Sada, kada mladim naraštajima pričam kako se nekada bezbrižno živelo, iskreno družilo, sviralo, putovalo, šta se cenilo kao vredno, njima to deluje nestvarno. Danas klinci znaju samo za di-džejeve, slušaju muziku bez lepote i duha, bez revolta - priča Dragan Perović Rej.
- Sa KUD-om sam dva puta svirao Titu. Gostovali smo u Italiji i Nemačkoj. Bili smo počasni gosti gradonačelnika Bremena, doručkovali sa njim zlatnim viljuškama. KUD mi je bio odskočna daska, posle njega sam uplovio u ozbiljne muzičke vode, počeo da živim od toga - priča užička rok legenda koga pokolenja pamte kao člana bendova Terapija, Ere, Biće bolje, Tel Ho, Sop Ray and Sin...
Užice je mali grad da bi se od muzike živelo. Zato se po honorare moralo dalje od svog grada, a poznat sastav u to vreme lako je mogao da nađe tezgu na Jadranu. Dubrovnik, Makarska, Opatija, Budva, Herceg Novi terase nad morem, noćni klubovi... Potreba za preživljavanjem razdvojila je Perovića od rokenrola i usmerila ga u komercijalne muzičke vode.
- Bilo je to vreme kada smo zarađivali tri doktorske plate. Svirali smo i gospodi u kravatama koja je bogato meze zalivala sa „kilo kilo“ i tinejžerima koji su se grebali sa pivo. Svirali smo sve i mislim da smo kvalitetom, načinom ponašanja i repertoarom bili u vrhu tadašnjih muzičkih zbivanja. Stotine lepih devojaka defilovalo je kroz moju sobu. Van sezone na moru, Zlatibor je bio naš. U „Palisad“ smo jednom doveli za pevačicu i jednu Arapkinju. Zvala se Mirjam Tangarin Alkasar, pričala je tada da joj se muž zove Osama bin Laden, da je bogat čovek koji ima jako dobre veze u Americi. Tri meseca smo zajedno nastupali, a meni ime njenog supruga tada ništa nije značilo - priseća se Rej detalja iz bogate karijere.
Počeo je rat u Jugoslaviji. U vreme dok je svet pričao o lošim Srbima, on je bio u Hagu i svirao solo, uglednoj klijenteli po pozivu tamošnjih hotelijera. Ispostavilo se, bio je „prethodnica“ mnogim zemljacima koji su došli u isti grad, ali drugim poslom. I Amsterdam i Roterdam upoznali su Reja, gde se ozbiljnije posvetio slikarstvu, inspirisan portretima holandskih dama.
Organizovao je do sada više od deset samostalnih izložbi, prikazao svojih 200 slika na kojima dominiraju erotika, poetska fantazija, pejzaži, mrtva priroda. Isto toliko potpisao je i pesama.
- Svaka od njih je autobiografske prirode, posvećena nekoj od žena sa kojom sam proveo prethodnu noć. Stihovi su nastajali u mamurnim jutarnjim satima, na obali mora ili terasi hotelske sobe iz koje bih prethodno ispratio devojku u koju sam ostajao iskreno zaljubljen - priznaje Rej.