- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.033
Svila - simbol strasti, požude i seksepila
Seksolozi: Svila je izrazito jak afrodizijak, a kada muškarac dodirne telo voljene žene preko svilene haljine, intenziviraju se sva njegova čula i izazivaju seksualno uzbuđenje
Intrigantna, nežna, ženstvena, seksepilna... svila, tkanina koja ženi pruža osećaj da je posebna, lepa, neodoljiva. Svetlucava, tanka, lagana ali otporna, odaje utisak tajanstvenosti i misterije... Svila pruža zadovoljstvo i oku i koži i dodiru. Žene su vekovima opčinjene njome i rado je nose u svim prilikama.
Psiholozi tvrde da svila ima izuzetan uticaj na žensku psihu. Nežan dodir na koži i prelamanje svetlosti kroz pažljivo satkane niti, ženi ulivaju samopouzdanje koje se ogleda u njenim gestovima, izraženom seksepilu i ženstvenosti. Zbog toga je barem povremeno treba imati na sebi. Jer, nema muškarca koji se neće okrenuti za ženom u svilenoj haljini - ona jednostavno privlači poglede. Zbog svega toga verovatno ne postoji ženski orman bez košulje od svile ili barem jedne svilene ešarpe.
Specifičnost svile, njena mekoća i senzualnost bude prijatne emocije, tvrde stručnjaci, a istraživanja pokazuju da su žene koje barem jednom mesečno obuku nešto svileno bolje raspoložene, vedrije i privlačnije suprotnom polu. Svila budi sećanja na neka bolja vremena, izaziva prijatne doživljaje. Takođe, spavanje u svilenoj posteljini raspaljuje maštu i budi zaboravljena osećanja, tvrde stručnjaci za ljubavne odnose. Naročito ako je u jarkoj, intenzivnoj boji. Seksolozi ističu da je svila izrazito jak afrodizijak i da je nepogrešiv izbor ukoliko nekoga želite da zavedete. Meka je, nežna, u isto vreme strastvena i erotična. Stručnjaci tvrde da trenutak kada muškarac dodirne telo voljene žene preko svilene haljine, intenzivira sva njegova čula i izaziva seksualno uzbuđenje.
Kultura obrade svile započela je oko 2600 godine p.n.e., a Kinezi su prvi narod koji je upoznao umeće gajenja svilene bube. Najpoznatija sorta svile dobija se iz čaura larvi dudove svilene bube, poznatije pod imenom Bomhy mori, kojoj je, da bi pravila ove čarobne niti, potrebna tišina i dobri higijenski uslovi. Svetlucavi izgled i nežnu teksturu svila ima zahvaljujući trougaonoj strukturi vlakna, koja dozvoljava da se svetlost prelama pod različitim uglovima. Smatra se da je tajna gajenja svilene bube brižljivo čuvana preko 2.000 godina, a iznošenje živih svilaca iz Kine bio je najveći zločin, kažnjavan smrću. Ali, tajna je ipak iz Kine „procurila“ u ostatak Azije i vrlo brzo obrada svile bila je poznata Koreji, Japanu, Indiji, Persiji, koja je jedno vreme bila i centar trgovine svilom između Istoka i Zapada. Bojenje i tkanje razvijalo se paralelno i u Siriji, Egiptu, Grčkoj i Rimu... Justinijan Prvi, vizantijski car od 527. do 565. godine, nagovorio je dva persijska vojnika da prokrijumčare svilu u Carigrad. Oni su to i uradili i doneli svilene bube sakrivene u šupljim bambusovim štapovima. Carigrad je isto tako, kao nekad Kina, ljubomorno čuvao tajnu proizvodnje ove čarobne tkanine, pa je čitav vek tkanje i trgovina svilom bila isključivo carski monopol. Samo su carevi nosili svilenu odeću ili je izuzetno poklanjali stranim predstavnicima, kao gest najdubljeg poštovanja.
Ipak, nije bilo moguće da svila ostane privilegija odabranih, ona je polako osvajala svet. Malo-pomalo stigla je na sve kontinente, svuda je izazivala divljenje i bila najluksuznija roba. U 13. veku italijanska svila bila je najpopularnija, a francuski vladari „otimali“ su se o italijanske proizvođače kako bi obezbedili što kvalitetniju i lepšu svilu na svojim dvorovima. Ali, 1854. godine pojavila se nepoznata bolest koja je napravila pomor među svilenim bubama, pa je poznati mikrobiolog i hemičar Luj Paster zamoljen da prouči bolest i pronađe lek. Italijanska industrija se oporavila, ali francuska nikad. Takvu situaciju iskoristio je Japan i postao jedan od vodećih svetskih proizvođača. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja je stagnirala, a sve više koristila su se veštačka vlakna poput najlona. Ipak, svila je zadržala svoj šarm i čaroliju, ostala simbol prestiža i luksuza.
U Srbiju, svila je stigla u 6. veku, posredstvom dva monaha, a svilene bube gajene su uglavnom u centralnom delu tadašnje zemlje, kasnije nazvanom Stara Srbija. U 20. veku Kraljevina Srbija donela je Zakon o povlastici svilarskom društvu iz Beograda što je dovelo do najvećeg procvata i uspona domaćeg svilarstva.
Boja sirove svile zavisi od kvaliteta ishrane svilene bube i najčešće varira od žute do sive. Kineska i japanska svila obično je žućkasto-bela, dok je italijanska intenzivnije žuta. Iako nežna, svila je jedan od najjačih prirodnih vlakana, iako gubi i do 20% svoje snage kada je mokra. Osim za proizvodnju odeće, svila se koristi za izradu padobrana, gume za bicikle i torbi za topovski barut. Stari neprobojni prsluci takođe su bili izrađeni od svile. Svila se posle posebne prerade koristi i za izradu hirurškog konca.
Iako laganija i lepršavija, toplija je od pamuka ili lana. Čuva prirodnu toplotu tela i tako ga greje. Najfinija od svih prirodnih vlakana, svila ima sposobnost da apsorbuje veliki deo tečnosti, a da ostane suva. Upija i znoj i ulje sa kože, odbacuje prljavštinu, zbog čega je tako prijatna za nošenje. Svila ima izuzetnu sposobnost da se lako boji, a prema statistikama najviše se prodaje crvena – simbol seksepila, požude i strasti.
Stručnjaci tvrde da spavanje na svilenoj posteljini obezbeđuje lepšu i baršunastiju kožu. Blagotvorna svojstva svile smanjuju znojenje, umiruju kožu sklonu iritaciji, pa je odličan izbor za osobe koje pate od astme. Posteljina od svile neutrališe okolnu temperaturu, što znači da će vas zimi grejati, ali i hladiti u toplim danima.
Takođe, istraživanja pokazuju da žene sa visokim nivoom estrogena izuzetno vole svilu, jer „hemija“ njihovog tela utiče na percepciju, osetljivost, doživljaj bola, hladnoće i osetljivost na vibraciju. To znači da ženstvenije, senzibilnije žene preferiraju svilu, dok će one sa većim nivoom muških hormona radije birati pamuk ili lan.
Svila ima posebnu simboliku i u snovima. Ako ste sanjali da ste nosili nešto svileno, tvrde stručnjaci za snove, možete očekivati uspeh, ali ako ste sanjali da ste kupili nešto svileno, pripazite se, moguće je da će vaše reči biti pogrešno protumačene i da ćete nekog nehotice uvrediti. Ako ste sanjali da cepate svilu, velika je verovatnoća da ćete se posvađati sa bliskom osobom.
Svila ima posebno mesto i u drevnom kineskom učenju, feng šuiju. Po njemu, svaka porodica koja želi da bude srećna i materijalno obezbeđena, treba da ima amajlije, sitne novčiće koji će biti umotani u parčiće zelene svile. Takođe, za bolji i vatreniji ljubavni život ništa nije bolje od crvene svilene posteljine. Ona će probuditi strast i ojačati emocije dvoje zaljubljenih.
Kakav god da je vaš stil, ako obučete nešto svileno osećate se seksi, poželjno, privlačno, otmeno... Zbog toga barem u posebnim prilikama obucite nešto svileno i uživajte u trenutku.
SVILENA BUBA
Svilena buba živi samo dva meseca i tokom kratkog života prolazi kroz četiri faze – oplođeno jajašce leptira, larva, gusenica i leptir. Kada se larva izlegne iz jajeta ona je jako sićušna, ali gladna. Stručnjaci procenjuju da pojede 30 hiljada puta više hrane od svoje težine. Posle mesec dana larve prestaju da jedu, zakače se za komad slame i počinju da „pletu“ čauru, praveći neprekidno svileno vlakno. Za tri dana završe proces i spavaju u svojoj svilenoj „kućici“ dvadesetak dana. Te čaure razvrstavaju se prema boji i namotavaju na kaleme, a vlakna prijanjaju jedno uz drugo zahvaljujući prirodnoj smoli. Za bolju otpornost ponekad joj se dodaju primese metala, što povećava gustinu, ali je prava, čista svila bez ikakvih dodataka. Ona je najskuplja i najfinija. Iz jedne čaure može da se dobije i kilometar svilenog vlakna, a kombinacijom svilenih niti, odnosno njihovim upredanjem, dobija se svilen konac.
PUT SVILE
Put svile, drevna trgovačka ruta povezivala je Kinu sa Zapadom. Karavanskom stazom dugom 6.400 km svila je putovala na zapad, a vuna, zlato i srebro na istok. Sa slabljenjem moći Rima i put je bio sve nesigurniji, a ponovo je postao aktuelan kada je njime Marko Polo putovao u Kinu. Put svile i danas postoji, kao asfaltirani autoput koji povezuje Pakistan i autonomnu pokrajinu Sinkiang Uighur u Kini. Iako je tim putem stizala najrazličitija roba, putovali ljudi, ideje, otkrića... on je dobio ime baš po svili, najluksuznijoj robi o koju su se „otimale“ carice, kraljice, plemkinje i bogate naslednice, a maštale „obične“ žene.
Izvor: Večernje novosti
Seksolozi: Svila je izrazito jak afrodizijak, a kada muškarac dodirne telo voljene žene preko svilene haljine, intenziviraju se sva njegova čula i izazivaju seksualno uzbuđenje
Intrigantna, nežna, ženstvena, seksepilna... svila, tkanina koja ženi pruža osećaj da je posebna, lepa, neodoljiva. Svetlucava, tanka, lagana ali otporna, odaje utisak tajanstvenosti i misterije... Svila pruža zadovoljstvo i oku i koži i dodiru. Žene su vekovima opčinjene njome i rado je nose u svim prilikama.
Psiholozi tvrde da svila ima izuzetan uticaj na žensku psihu. Nežan dodir na koži i prelamanje svetlosti kroz pažljivo satkane niti, ženi ulivaju samopouzdanje koje se ogleda u njenim gestovima, izraženom seksepilu i ženstvenosti. Zbog toga je barem povremeno treba imati na sebi. Jer, nema muškarca koji se neće okrenuti za ženom u svilenoj haljini - ona jednostavno privlači poglede. Zbog svega toga verovatno ne postoji ženski orman bez košulje od svile ili barem jedne svilene ešarpe.
Specifičnost svile, njena mekoća i senzualnost bude prijatne emocije, tvrde stručnjaci, a istraživanja pokazuju da su žene koje barem jednom mesečno obuku nešto svileno bolje raspoložene, vedrije i privlačnije suprotnom polu. Svila budi sećanja na neka bolja vremena, izaziva prijatne doživljaje. Takođe, spavanje u svilenoj posteljini raspaljuje maštu i budi zaboravljena osećanja, tvrde stručnjaci za ljubavne odnose. Naročito ako je u jarkoj, intenzivnoj boji. Seksolozi ističu da je svila izrazito jak afrodizijak i da je nepogrešiv izbor ukoliko nekoga želite da zavedete. Meka je, nežna, u isto vreme strastvena i erotična. Stručnjaci tvrde da trenutak kada muškarac dodirne telo voljene žene preko svilene haljine, intenzivira sva njegova čula i izaziva seksualno uzbuđenje.
Kultura obrade svile započela je oko 2600 godine p.n.e., a Kinezi su prvi narod koji je upoznao umeće gajenja svilene bube. Najpoznatija sorta svile dobija se iz čaura larvi dudove svilene bube, poznatije pod imenom Bomhy mori, kojoj je, da bi pravila ove čarobne niti, potrebna tišina i dobri higijenski uslovi. Svetlucavi izgled i nežnu teksturu svila ima zahvaljujući trougaonoj strukturi vlakna, koja dozvoljava da se svetlost prelama pod različitim uglovima. Smatra se da je tajna gajenja svilene bube brižljivo čuvana preko 2.000 godina, a iznošenje živih svilaca iz Kine bio je najveći zločin, kažnjavan smrću. Ali, tajna je ipak iz Kine „procurila“ u ostatak Azije i vrlo brzo obrada svile bila je poznata Koreji, Japanu, Indiji, Persiji, koja je jedno vreme bila i centar trgovine svilom između Istoka i Zapada. Bojenje i tkanje razvijalo se paralelno i u Siriji, Egiptu, Grčkoj i Rimu... Justinijan Prvi, vizantijski car od 527. do 565. godine, nagovorio je dva persijska vojnika da prokrijumčare svilu u Carigrad. Oni su to i uradili i doneli svilene bube sakrivene u šupljim bambusovim štapovima. Carigrad je isto tako, kao nekad Kina, ljubomorno čuvao tajnu proizvodnje ove čarobne tkanine, pa je čitav vek tkanje i trgovina svilom bila isključivo carski monopol. Samo su carevi nosili svilenu odeću ili je izuzetno poklanjali stranim predstavnicima, kao gest najdubljeg poštovanja.
Ipak, nije bilo moguće da svila ostane privilegija odabranih, ona je polako osvajala svet. Malo-pomalo stigla je na sve kontinente, svuda je izazivala divljenje i bila najluksuznija roba. U 13. veku italijanska svila bila je najpopularnija, a francuski vladari „otimali“ su se o italijanske proizvođače kako bi obezbedili što kvalitetniju i lepšu svilu na svojim dvorovima. Ali, 1854. godine pojavila se nepoznata bolest koja je napravila pomor među svilenim bubama, pa je poznati mikrobiolog i hemičar Luj Paster zamoljen da prouči bolest i pronađe lek. Italijanska industrija se oporavila, ali francuska nikad. Takvu situaciju iskoristio je Japan i postao jedan od vodećih svetskih proizvođača. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja je stagnirala, a sve više koristila su se veštačka vlakna poput najlona. Ipak, svila je zadržala svoj šarm i čaroliju, ostala simbol prestiža i luksuza.
U Srbiju, svila je stigla u 6. veku, posredstvom dva monaha, a svilene bube gajene su uglavnom u centralnom delu tadašnje zemlje, kasnije nazvanom Stara Srbija. U 20. veku Kraljevina Srbija donela je Zakon o povlastici svilarskom društvu iz Beograda što je dovelo do najvećeg procvata i uspona domaćeg svilarstva.
Boja sirove svile zavisi od kvaliteta ishrane svilene bube i najčešće varira od žute do sive. Kineska i japanska svila obično je žućkasto-bela, dok je italijanska intenzivnije žuta. Iako nežna, svila je jedan od najjačih prirodnih vlakana, iako gubi i do 20% svoje snage kada je mokra. Osim za proizvodnju odeće, svila se koristi za izradu padobrana, gume za bicikle i torbi za topovski barut. Stari neprobojni prsluci takođe su bili izrađeni od svile. Svila se posle posebne prerade koristi i za izradu hirurškog konca.
Iako laganija i lepršavija, toplija je od pamuka ili lana. Čuva prirodnu toplotu tela i tako ga greje. Najfinija od svih prirodnih vlakana, svila ima sposobnost da apsorbuje veliki deo tečnosti, a da ostane suva. Upija i znoj i ulje sa kože, odbacuje prljavštinu, zbog čega je tako prijatna za nošenje. Svila ima izuzetnu sposobnost da se lako boji, a prema statistikama najviše se prodaje crvena – simbol seksepila, požude i strasti.
Stručnjaci tvrde da spavanje na svilenoj posteljini obezbeđuje lepšu i baršunastiju kožu. Blagotvorna svojstva svile smanjuju znojenje, umiruju kožu sklonu iritaciji, pa je odličan izbor za osobe koje pate od astme. Posteljina od svile neutrališe okolnu temperaturu, što znači da će vas zimi grejati, ali i hladiti u toplim danima.
Takođe, istraživanja pokazuju da žene sa visokim nivoom estrogena izuzetno vole svilu, jer „hemija“ njihovog tela utiče na percepciju, osetljivost, doživljaj bola, hladnoće i osetljivost na vibraciju. To znači da ženstvenije, senzibilnije žene preferiraju svilu, dok će one sa većim nivoom muških hormona radije birati pamuk ili lan.
Svila ima posebnu simboliku i u snovima. Ako ste sanjali da ste nosili nešto svileno, tvrde stručnjaci za snove, možete očekivati uspeh, ali ako ste sanjali da ste kupili nešto svileno, pripazite se, moguće je da će vaše reči biti pogrešno protumačene i da ćete nekog nehotice uvrediti. Ako ste sanjali da cepate svilu, velika je verovatnoća da ćete se posvađati sa bliskom osobom.
Svila ima posebno mesto i u drevnom kineskom učenju, feng šuiju. Po njemu, svaka porodica koja želi da bude srećna i materijalno obezbeđena, treba da ima amajlije, sitne novčiće koji će biti umotani u parčiće zelene svile. Takođe, za bolji i vatreniji ljubavni život ništa nije bolje od crvene svilene posteljine. Ona će probuditi strast i ojačati emocije dvoje zaljubljenih.
Kakav god da je vaš stil, ako obučete nešto svileno osećate se seksi, poželjno, privlačno, otmeno... Zbog toga barem u posebnim prilikama obucite nešto svileno i uživajte u trenutku.
SVILENA BUBA
Svilena buba živi samo dva meseca i tokom kratkog života prolazi kroz četiri faze – oplođeno jajašce leptira, larva, gusenica i leptir. Kada se larva izlegne iz jajeta ona je jako sićušna, ali gladna. Stručnjaci procenjuju da pojede 30 hiljada puta više hrane od svoje težine. Posle mesec dana larve prestaju da jedu, zakače se za komad slame i počinju da „pletu“ čauru, praveći neprekidno svileno vlakno. Za tri dana završe proces i spavaju u svojoj svilenoj „kućici“ dvadesetak dana. Te čaure razvrstavaju se prema boji i namotavaju na kaleme, a vlakna prijanjaju jedno uz drugo zahvaljujući prirodnoj smoli. Za bolju otpornost ponekad joj se dodaju primese metala, što povećava gustinu, ali je prava, čista svila bez ikakvih dodataka. Ona je najskuplja i najfinija. Iz jedne čaure može da se dobije i kilometar svilenog vlakna, a kombinacijom svilenih niti, odnosno njihovim upredanjem, dobija se svilen konac.
PUT SVILE
Put svile, drevna trgovačka ruta povezivala je Kinu sa Zapadom. Karavanskom stazom dugom 6.400 km svila je putovala na zapad, a vuna, zlato i srebro na istok. Sa slabljenjem moći Rima i put je bio sve nesigurniji, a ponovo je postao aktuelan kada je njime Marko Polo putovao u Kinu. Put svile i danas postoji, kao asfaltirani autoput koji povezuje Pakistan i autonomnu pokrajinu Sinkiang Uighur u Kini. Iako je tim putem stizala najrazličitija roba, putovali ljudi, ideje, otkrića... on je dobio ime baš po svili, najluksuznijoj robi o koju su se „otimale“ carice, kraljice, plemkinje i bogate naslednice, a maštale „obične“ žene.
Izvor: Večernje novosti