- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Svetska kriza dobra za zdravlje
Istraživanja pokazuju da se za vreme ekonomske krize povećava životni vek, a smanjuje stopa mortaliteta. Ljudi manje piju, puše i voze kola, prestaju da jedu brzu hranu, više se bave sportom, postaju bliskiji i pružaju jedni drugima podršku
1
Da li ste konačno spremni za neke dobre vesti o krizi? Ispostavilo se da vreme nesigurne ekonomske situacije može biti dobro za vaše zdravlje! Iako je teško poverovati, analiza „Velika depresija - majka svih velikih ekonomskih kriza" pokazala je da je tokom tog perioda smrtnost opala, a životni vek je produžen.
Istraživači su procenili da je u tom periodu pad od pet odsto bruto nacionalnog proizvoda doprineo da se životni vek produži za jednu godinu i devet meseci dok, sa druge strane, porast bruto nacionalnog proizvoda od pet odsto dovodi do smanjivanja životnog veka za jedan do dva meseca. I to ne samo za vreme Velike depresije, kaže Hoze Tapija Granados, direktor Instituta za društvena istraživanja „En Arbor" na Univerzitetu Mičigen.
I prethodna istraživanja su pokazala slične rezultate, bar kada je pad mortaliteta u pitanju, a koja su sprovedena u periodima ekonomskih kriza u Americi tokom osamdesetih i devedesetih godina, kao i za vreme recesija u drugim zemljama.
- U izvesnom smislu, to je dobra vest. Uobičajen pogled na recesiju je da je tokom ovog perioda sve loše - kaže Granados.
U studiji koja je objavljena prošle nedelje, doktor Tapija i njegove kolege analizirali su privredni rast i zdravlje Amerikanaca u periodu od 1920. do 1940. godine, uključujući godine Velike depresije, koja je trajala od 1929. do 1933. godine. Očekivano trajanje života u celini je poraslo za 8,8 godina u periodu od 1920. do 1940, ali je rast varirao uporedo sa ekonomijom.
Oni su utvrdili da je mortalitet opao, a životni vek povećao tokom Velike depresije i recesije koja je trajala od 1921. do 1938, u poređenju sa ostalim godinama u tom periodu. Samoubistva takođe nisu porasla u tom periodu, ali su ona činila manje od dva procenta smrtnosti u to vreme.
Tokom Velike depresije životni vek je od 1929. sa 57,1 godine porastao na 63,3 u 1933. godini. Naročito se produžio život kod muškaraca za vreme Depresije, i to za osam godina - sa 45,7 u 1929. porastao je na 53,8 godina u 1933. godini. Kada su istraživači pogledali još šest osnovnih uzroka smrti, uključujući srce, bolesti bubrega, tuberkulozu, kao i saobraćajne nesreće od 1920. do 1940, zaključili su da se za vreme krize smanjuje uticaj ovih faktora, dok u vreme prosperiteta raste. Iako se nije bavio samoubistvima, doktor Tapija kaže da neka istraživanja pokazuju da i broj samoubistava ima tendenciju opadanja tokom ekonomskih kriza.
Mada nije jasno zbog čega se smanjuje stopa mortaliteta za vreme krize, utvrđeno je da u to vreme ljudi manje piju i puše, kao i da imaju tendenciju da jedu manje i da se ređe voze kolima, kaže doktor Tapija. Iako su to čisto ekonomski razlozi, mogu se prevesti kao razlozi koji utiču na smrtnost.
Druga teorija je da ljudi u siromašnim vremenima postaju bliskiji i pružaju podršku jedni drugima, mnogo više nego kada je ekonomija u napretku.
- To povećava nivo društvene kohezije i socijalne podrške, što ima zaštitni efekat i na zdravlje - kaže dr Tapija.
Dr Kristofer Rum je sproveo istraživanje o mortalitetu tokom poslednje recesije. On kaže da se nova saznanja poklapaju sa onim ranijim i da ne odstupaju od njih. Ali ukupan efekat ekonomskog kolapsa, a ne samo recesije, neočekivan je.
- Kada imate kolaps privrede, pomislio bih da ima i drugih stvari koje idu sa tim, a koje su mnogo više od povratne reakcije. Kada se srušio i raspao Sovjetski Savez, to nije bilo dobro za zdravlje ljudi - kaže doktor Rum, profesor ekonomije na Univerzitetu Grinsbori u Severenoj Karolini.
Pošto su lekari napravili takav napredak sa dužinom očekivanog životnog veka (sada je očekivani životni vek 77,7 godina u Americi), privreda može imati manji uticaj na zdravlje nego što mu koristi, pokazala je ova studija.
U modernim ekonomijama mislim da nećete videti ništa tako veliko, navodi profesor Rum. Njegovo istraživanje pokazuje da sa svakim procentom nezaposlenosti mortalitet smanjuje za pola procenta.
- To nije beznačajno, ali u pogledu odlučujućih determinata na zdravlje, nije dominantan faktor zdravlja, pa čak ni blizu toga - tvrdi Rum.
On ističe da njegovo istraživanje ne ukazuje ni na kakve zaključke kada je u pitanju gubitak posla, ali ima ljudi koji su mu pričali da su oslabili i do 30 kilograma pošto su dobili otkaz jer su prestali da se hrane brzom hranom i počeli više da vežbaju.
- To je samo jedna anegdota kao dokaz, ali se ispostavilo da takvi podaci pružaju ljudima podršku u takvim situacijama - kaže on.
Prema Rumu, savetnici i terapeuti često govore ljudima da preuzmu kontrolu nad stvarima za koje misle da mogu da promene, da paze šta jedu, da više vežbaju, da rade na poboljšanju odnosa u porodici.
- Najmanje delove možete kontrolisati, pokušajte da ih pomerate na pozitivan put, a podaci pokazuju da su ljudi u tome zaista uspeli - zaključuje Rum.
A.M.
Press
Da li je svetska kriza uticala na Vaše zdravlje i kako?
Na moje jeste, ostala sam bez posla i mnogo sam nervoznija, a što se pozitivnog tiče, pa jeste, kod kuće sam, pa svakodnevno kuvam, tako da mi se porodica zdravije hrani, što je ipak dobro.
Još jedan dokaz da u svakom zlu ima i nečeg dobrog.
Istraživanja pokazuju da se za vreme ekonomske krize povećava životni vek, a smanjuje stopa mortaliteta. Ljudi manje piju, puše i voze kola, prestaju da jedu brzu hranu, više se bave sportom, postaju bliskiji i pružaju jedni drugima podršku
Da li ste konačno spremni za neke dobre vesti o krizi? Ispostavilo se da vreme nesigurne ekonomske situacije može biti dobro za vaše zdravlje! Iako je teško poverovati, analiza „Velika depresija - majka svih velikih ekonomskih kriza" pokazala je da je tokom tog perioda smrtnost opala, a životni vek je produžen.
Istraživači su procenili da je u tom periodu pad od pet odsto bruto nacionalnog proizvoda doprineo da se životni vek produži za jednu godinu i devet meseci dok, sa druge strane, porast bruto nacionalnog proizvoda od pet odsto dovodi do smanjivanja životnog veka za jedan do dva meseca. I to ne samo za vreme Velike depresije, kaže Hoze Tapija Granados, direktor Instituta za društvena istraživanja „En Arbor" na Univerzitetu Mičigen.
I prethodna istraživanja su pokazala slične rezultate, bar kada je pad mortaliteta u pitanju, a koja su sprovedena u periodima ekonomskih kriza u Americi tokom osamdesetih i devedesetih godina, kao i za vreme recesija u drugim zemljama.
- U izvesnom smislu, to je dobra vest. Uobičajen pogled na recesiju je da je tokom ovog perioda sve loše - kaže Granados.
U studiji koja je objavljena prošle nedelje, doktor Tapija i njegove kolege analizirali su privredni rast i zdravlje Amerikanaca u periodu od 1920. do 1940. godine, uključujući godine Velike depresije, koja je trajala od 1929. do 1933. godine. Očekivano trajanje života u celini je poraslo za 8,8 godina u periodu od 1920. do 1940, ali je rast varirao uporedo sa ekonomijom.
Oni su utvrdili da je mortalitet opao, a životni vek povećao tokom Velike depresije i recesije koja je trajala od 1921. do 1938, u poređenju sa ostalim godinama u tom periodu. Samoubistva takođe nisu porasla u tom periodu, ali su ona činila manje od dva procenta smrtnosti u to vreme.
Tokom Velike depresije životni vek je od 1929. sa 57,1 godine porastao na 63,3 u 1933. godini. Naročito se produžio život kod muškaraca za vreme Depresije, i to za osam godina - sa 45,7 u 1929. porastao je na 53,8 godina u 1933. godini. Kada su istraživači pogledali još šest osnovnih uzroka smrti, uključujući srce, bolesti bubrega, tuberkulozu, kao i saobraćajne nesreće od 1920. do 1940, zaključili su da se za vreme krize smanjuje uticaj ovih faktora, dok u vreme prosperiteta raste. Iako se nije bavio samoubistvima, doktor Tapija kaže da neka istraživanja pokazuju da i broj samoubistava ima tendenciju opadanja tokom ekonomskih kriza.
Mada nije jasno zbog čega se smanjuje stopa mortaliteta za vreme krize, utvrđeno je da u to vreme ljudi manje piju i puše, kao i da imaju tendenciju da jedu manje i da se ređe voze kolima, kaže doktor Tapija. Iako su to čisto ekonomski razlozi, mogu se prevesti kao razlozi koji utiču na smrtnost.
Druga teorija je da ljudi u siromašnim vremenima postaju bliskiji i pružaju podršku jedni drugima, mnogo više nego kada je ekonomija u napretku.
- To povećava nivo društvene kohezije i socijalne podrške, što ima zaštitni efekat i na zdravlje - kaže dr Tapija.
Dr Kristofer Rum je sproveo istraživanje o mortalitetu tokom poslednje recesije. On kaže da se nova saznanja poklapaju sa onim ranijim i da ne odstupaju od njih. Ali ukupan efekat ekonomskog kolapsa, a ne samo recesije, neočekivan je.
- Kada imate kolaps privrede, pomislio bih da ima i drugih stvari koje idu sa tim, a koje su mnogo više od povratne reakcije. Kada se srušio i raspao Sovjetski Savez, to nije bilo dobro za zdravlje ljudi - kaže doktor Rum, profesor ekonomije na Univerzitetu Grinsbori u Severenoj Karolini.
Pošto su lekari napravili takav napredak sa dužinom očekivanog životnog veka (sada je očekivani životni vek 77,7 godina u Americi), privreda može imati manji uticaj na zdravlje nego što mu koristi, pokazala je ova studija.
U modernim ekonomijama mislim da nećete videti ništa tako veliko, navodi profesor Rum. Njegovo istraživanje pokazuje da sa svakim procentom nezaposlenosti mortalitet smanjuje za pola procenta.
- To nije beznačajno, ali u pogledu odlučujućih determinata na zdravlje, nije dominantan faktor zdravlja, pa čak ni blizu toga - tvrdi Rum.
On ističe da njegovo istraživanje ne ukazuje ni na kakve zaključke kada je u pitanju gubitak posla, ali ima ljudi koji su mu pričali da su oslabili i do 30 kilograma pošto su dobili otkaz jer su prestali da se hrane brzom hranom i počeli više da vežbaju.
- To je samo jedna anegdota kao dokaz, ali se ispostavilo da takvi podaci pružaju ljudima podršku u takvim situacijama - kaže on.
Prema Rumu, savetnici i terapeuti često govore ljudima da preuzmu kontrolu nad stvarima za koje misle da mogu da promene, da paze šta jedu, da više vežbaju, da rade na poboljšanju odnosa u porodici.
- Najmanje delove možete kontrolisati, pokušajte da ih pomerate na pozitivan put, a podaci pokazuju da su ljudi u tome zaista uspeli - zaključuje Rum.
A.M.
Press
Da li je svetska kriza uticala na Vaše zdravlje i kako?
Na moje jeste, ostala sam bez posla i mnogo sam nervoznija, a što se pozitivnog tiče, pa jeste, kod kuće sam, pa svakodnevno kuvam, tako da mi se porodica zdravije hrani, što je ipak dobro.
Još jedan dokaz da u svakom zlu ima i nečeg dobrog.