Svetog Nikolu proslavili svi Srbi
Izvor: Blic B. Gigović | 20. 12. 2010. - 00:02h
KRAGUJEVAC - Sveti Nikola je porodična slava u kragujevačkoj familiji Radišić, a duže od stotinu godina slavi se na isti način - skromno, u najužoj porodici, ali uz bogatu trpezu na kojoj su isključivo posna jela. Baš tako se juče proslavljala najmasovnija slava u Srbiji. Kako se obično kaže, polovina Srba je slavila, dok im je druga polovina bila u gostima.
Najbitnije je da se na slavi okupi cela porodica: Radišići iz Kragujevca
Domaćin, Slavoljub kaže da je i ove godine, u ranu zoru odneo kolač u crkvu, a onda pomogao supruzi da spreme slavski ručak.
- Riba je obavezna, i to je kod nas uvek šaran, spremljen na više načina. Ipak je najbitnije da se okupi porodica, sin, ćerka, snaja i zet, a najmiliji gost je unuka Milena. Ove godine sa nama su i prijatelji iz Leposavića, koji su prevalili dalek put da proslavimo zajedno - kaže Slavoljub Radišić.
Bojana, domaćica slave, kaže da se potrudila da trpeza pored dobrog ukusa bude i lepo servirana.
- Važno je da nam svima bude prijatno, i da obeležimo krsnu slavu kao što su to radili i naši preci - a to znači da tog dana porodica bude na okupu. U večernjim satima, kao i sutradan, kod nas dolaze dragi prijatelji - navodi Bojana.
Tumačeći zašto je ova slava toliko rasprostranjena kod nas, Živica Tucić, verski analitičar, kaže da na to pitanje niko sa sigurnošću ne može da odgovori. A iako je ovo posna slava, kaže Tucić, retko ko se toga pridržava. Kod nas se, tvrdi on, u slavljenju preteruje, pa je važnije prejesti se i najesti se nego naučiti nešto o svom svecu. Ovu slavu inače slavila je i porodica Obrenović.
Ovaj svetitelj nije poznat samo u Srbiji, već je slavljen u celom hrišćanstvu - i na Istoku i na Zapadu.
- Po Evropi je posebno razvijen kult svetog Nikole kao zaštitnika i darodavca dece. On njima u obuću ili čarape, stavljene ispred vrata, uoči praznika donosi darove. Oni su ovaj praznik proslavili još 6. decembra - objašnjava Tucić i dodaje da kao svog nebeskog zaštitnika, ovu slavu praznuju lekari, pekari, pravnici, trgovci, mornari...
Slavljenje slave specifično je samo za Srbe i ovakvi običaji ne postoje kod drugih pravoslavnih vernika. Postoje razne teorije kako su Srbi počeli da praznuju slave, a jedna je da su nastale s primanjem hrišćanstva.
- Sveštenici su predlagali da svako odabere svetitelja i slavi ga kako bi se učvrstila vera. Srbi su to dugo odbijali, slaveći staroslovenska božanstva - kaže Tucić.
U Srbiji ima oko 100 različitih slava i dele se na letnje i zimske. One mogu da budu posne ili mrsne. Za vreme Lazareve subote vlada najstroži post, jer prethodi Uskrsu. Ipak, kako napominje Tucić, najveći broj slava praznuje se u zimskim mesecima, novembru, decembru i januaru, kada nema radova na polju. Osim sveće koja je simbol svetlosti, svaka porodica u kući trebalo bi da ima i ikonu sveca koga slavi.
Najčešće slave kod Srba
Sveti Nikola (Nikoljdan), 19. decembar
Sveti Mihailo (Aranđelovdan), 21. novembar
Sveti Georgije (Đurđevdan), 6. maj
Jovan Krstitelj, 20. januar
Sveta Petka, 27. oktobar
Izvor: Blic B. Gigović | 20. 12. 2010. - 00:02h
KRAGUJEVAC - Sveti Nikola je porodična slava u kragujevačkoj familiji Radišić, a duže od stotinu godina slavi se na isti način - skromno, u najužoj porodici, ali uz bogatu trpezu na kojoj su isključivo posna jela. Baš tako se juče proslavljala najmasovnija slava u Srbiji. Kako se obično kaže, polovina Srba je slavila, dok im je druga polovina bila u gostima.
Najbitnije je da se na slavi okupi cela porodica: Radišići iz Kragujevca
Domaćin, Slavoljub kaže da je i ove godine, u ranu zoru odneo kolač u crkvu, a onda pomogao supruzi da spreme slavski ručak.
- Riba je obavezna, i to je kod nas uvek šaran, spremljen na više načina. Ipak je najbitnije da se okupi porodica, sin, ćerka, snaja i zet, a najmiliji gost je unuka Milena. Ove godine sa nama su i prijatelji iz Leposavića, koji su prevalili dalek put da proslavimo zajedno - kaže Slavoljub Radišić.
Bojana, domaćica slave, kaže da se potrudila da trpeza pored dobrog ukusa bude i lepo servirana.
- Važno je da nam svima bude prijatno, i da obeležimo krsnu slavu kao što su to radili i naši preci - a to znači da tog dana porodica bude na okupu. U večernjim satima, kao i sutradan, kod nas dolaze dragi prijatelji - navodi Bojana.
Tumačeći zašto je ova slava toliko rasprostranjena kod nas, Živica Tucić, verski analitičar, kaže da na to pitanje niko sa sigurnošću ne može da odgovori. A iako je ovo posna slava, kaže Tucić, retko ko se toga pridržava. Kod nas se, tvrdi on, u slavljenju preteruje, pa je važnije prejesti se i najesti se nego naučiti nešto o svom svecu. Ovu slavu inače slavila je i porodica Obrenović.
Ovaj svetitelj nije poznat samo u Srbiji, već je slavljen u celom hrišćanstvu - i na Istoku i na Zapadu.
- Po Evropi je posebno razvijen kult svetog Nikole kao zaštitnika i darodavca dece. On njima u obuću ili čarape, stavljene ispred vrata, uoči praznika donosi darove. Oni su ovaj praznik proslavili još 6. decembra - objašnjava Tucić i dodaje da kao svog nebeskog zaštitnika, ovu slavu praznuju lekari, pekari, pravnici, trgovci, mornari...
Slavljenje slave specifično je samo za Srbe i ovakvi običaji ne postoje kod drugih pravoslavnih vernika. Postoje razne teorije kako su Srbi počeli da praznuju slave, a jedna je da su nastale s primanjem hrišćanstva.
- Sveštenici su predlagali da svako odabere svetitelja i slavi ga kako bi se učvrstila vera. Srbi su to dugo odbijali, slaveći staroslovenska božanstva - kaže Tucić.
U Srbiji ima oko 100 različitih slava i dele se na letnje i zimske. One mogu da budu posne ili mrsne. Za vreme Lazareve subote vlada najstroži post, jer prethodi Uskrsu. Ipak, kako napominje Tucić, najveći broj slava praznuje se u zimskim mesecima, novembru, decembru i januaru, kada nema radova na polju. Osim sveće koja je simbol svetlosti, svaka porodica u kući trebalo bi da ima i ikonu sveca koga slavi.
Najčešće slave kod Srba
Sveti Nikola (Nikoljdan), 19. decembar
Sveti Mihailo (Aranđelovdan), 21. novembar
Sveti Georgije (Đurđevdan), 6. maj
Jovan Krstitelj, 20. januar
Sveta Petka, 27. oktobar