Svetinja nad Svetinjama
- Začetnik teme Zaokret
- Datum pokretanja
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Svetinja predstavlja centar naseg spasenja jer je neposredno nakon svog vaznesenja Hristos odpoceo posrednicku Prvosvestenicku sluzbu u nebeskoj Svetinji, i bez Svetinje, odnosno Isusove posrednicke sluzbe na nebu - mi ne bi mogli da ucinimo nista po pitanju naseg spasenja.
Na zemlji u starom zavetu je postojala Svetinja koja je u početku kada je Jevrejski narod nakon oslobođenja iz Egipatskog ropstva prebivao u pustinji - bio jedan šator nazvan "Šator od sastanka" koji se sastojao od dve zasebne prostorije "Svetinje, i Svetinje nad Svetinjama" podeljene jednom zavesom koja ih je delila.
U Svetinji nad Svetinjama se nalazio kovčeg zaveta sa pločama na kojima su bile ispisane deset Božjih zapovesti, koje je on dao ljudima, a koje predstavljaju odraz Božje volje za dobrobit svih ljudi na planeti zemlji.
Kasnije u vreme ulaska Jevrejskog naroda u obećanu zemlju Izrael, to je bio Jerusalimski hram u kome se nalazila Svetinja, i u kome se vršio ovaj obredni sistem.
Ovaj obredni sistem je pored nekih drugih elemenata podrazumevao - da svaki čovek koji bi učinio greh prekršivši neku od Božjih zapovesti - donese jedno čisto jagnje bez mane, koje bi Sveštenik žrtvovao na oltaru, a potom uzimao krv tog jagnjeta i unosio je u Svetinju, i tamo vršio obred očišćenja od greha - tom krvlju prskajući zavesu koja je delila Svetinju od Svetinje nad Svetinjama, time posredujući za čoveka pred kovčegom zaveta u kome su se nalazile ploče sa ispisanih deset zapovesti.
Jednom godišnje na dan očišćenja - Prvosveštenik je prinosio žrtvu za ceo narod, i tada bi ulazio u Svetinju nad Svetinjama iza zavese, i tamo vršio poseban obred očišćenja Svetinje.
Tako je ovaj čovek koji je doneo jagnje na žrtvu bio opravdan od greha krvlju nevinog jagnjeta, a posredništvom Sveštenika, koji su bili "Tipos" ili predslika krvi Isusa Hrista i njegove posredničke službe na nebu, koji će se žrtvovati za ljudske grehe, i nakon svog vaskrsenja i vaznesenja ući u nebesku Svetinju da kao novozavetni Prvosveštenik posreduje za čoveka pred originalnim kovčegom zaveta u kome se nalaze ploče sa ispisanih deset Božjih zapovesti, i svojom krvlju vrši opravdanje od greha svih onih koji ga verom prihvate kao spasitelja, i njegovu žrtvu i posredničku službu kao otkup za svoje grehe, o čemu govori i reč Božja:
"I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki" ( Otkrivenje Jovanovo 11. 19 )
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek" ( Jevrejima poslanica 8. 1 - 2 )
"Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu.
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?" ( Jevrejima poslanica 9. 11 - 14 )
"Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijega, da se držimo priznanja.
Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našijem slabostima, nego koji je u svačemu iskušan, kao i mi osim grijeha.
Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć" ( Jevrejima poslanica 4. 14 - 16 )
Nasa vera u novom zavetu podrazumeva veru u Hrista kao spasitelja, i posrednika pred Ocem koji nas svojom zrtvom i prolivenom krvlju opravdava od greha, i silom Svetoga Duha cisti i preporadja.
Po bibliji Hristos je umro na krstu, i dao je svakom čoveku pojedinačno mogućnost spasenja, pod uslovom da učini konkretne korake kako bi ta njegova žrtva imala spasonosni efekat na čoveka i njegovo biće i život.
U tom smislu, biblijski pojam vere nije samo jedna formalna misao, ili pak intelektualna spoznaja da je Isus položio svoj život na krstu za ljudske grehe, već biblijska vera podrazumeva korake koje čovek čini na putu svog spasenja, koja se naravno ostvaruje i na nivou misli, i podrazumeva i ovu intelektualnu spoznaju kao bitan faktor, ali je mnogo više od toga.
Ovi koraci se mogu podeliti u tri tačke i podrazumevaju sledeće:
1. Čovekovu intelektualnu spoznaju o spasenju kroz biblijsku edukaciju u reči Božjoj putem ličnog proučavanja ili slušanja propovedi na biblijske teme, i podrazumevaju između ostalih spoznaju da smo po prirodi grešni i da nam je potreban spasitelj, da je Bog ljubav, i da je Hristos umro za nas da bi nas spasio od greha, kao i spoznaju da on traži od nas da učinimo konkretne korake.
2. Veru i iskrenost namera koje nas pokreću da prihvatimo Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za naše lične grehe, koje nas sa druge strane pokreću da svojom voljom učinimo konkretne korake koje Bog od nas očekuje, koji podrazumevaju "pokajanje, priznanje i odricanje od greha, i odluku da živimo novim životom u zajednici sa Hristom.
3. Sticanje svesti da nismo u stanju da sami sebe promenimo, što dovodi do poniznosti i ličnog traženja da Bog to učini u nama, da deluje na nas i naše srce i misli Duhom Svetim, i da u nama probudi duh pravog pokajanja i obraćenja, i da nas promeni.
Ovo su tri koraka koja moramo učiniti uz Božju pomoć koji sarađuje sa čovekom u njegovom ličnom spasenju.
Ono što Bog sa druge strane čini gledajući našu veru i iskrenost da krenemo putem spasenja i primenimo ono što smo intelektualno spoznali o spasenju i njemu kao spasitelju, putu spasenja i koracima koje trebamo učiniti u tom cilju - je sledeće:
1. Deluje na nas i naše srce i misli Duhom Svetim i daje nam svest da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, i budi u nama duh pravog pokajanja, koje nas vodi ka obraćenju i potpunom predanju Bogu.
2. Vodi nas u Svetinju nad Svetinjama u kojoj Hristos posreduje za ljudske grehe, i putem našeg pokajanja, obraćenja i predanja - posreduje za nas lično zaslugama svoje žrtve i prolivene krvi i opravdava nas od greha, vrši promenu u našem biću, u srcu i umu, što se u bibliji naziva "nanovorođenje Duhom Svetim" skida sa nas prljave haljine greha i oblači nas u haljine svoje "uračunate pravednosti" odnosno - uračunava nam zasluge svog pravednog života.
3. Tako pokajane, obraćene, i predane njemu, i obučene u haljine njegove pravednosti - vodi nas putem posvećenja, dajući nam uvek iznova novu meru sile Duha Svetoga putem "date pravednosti" kako bi se uspešno borili sa grehom, odražavali Hristov lik, i rasli u milosti, u savršenog čoveka, u visinu mere rasta Hristova.
Na zemlji u starom zavetu je postojala Svetinja koja je u početku kada je Jevrejski narod nakon oslobođenja iz Egipatskog ropstva prebivao u pustinji - bio jedan šator nazvan "Šator od sastanka" koji se sastojao od dve zasebne prostorije "Svetinje, i Svetinje nad Svetinjama" podeljene jednom zavesom koja ih je delila.
U Svetinji nad Svetinjama se nalazio kovčeg zaveta sa pločama na kojima su bile ispisane deset Božjih zapovesti, koje je on dao ljudima, a koje predstavljaju odraz Božje volje za dobrobit svih ljudi na planeti zemlji.
Kasnije u vreme ulaska Jevrejskog naroda u obećanu zemlju Izrael, to je bio Jerusalimski hram u kome se nalazila Svetinja, i u kome se vršio ovaj obredni sistem.
Ovaj obredni sistem je pored nekih drugih elemenata podrazumevao - da svaki čovek koji bi učinio greh prekršivši neku od Božjih zapovesti - donese jedno čisto jagnje bez mane, koje bi Sveštenik žrtvovao na oltaru, a potom uzimao krv tog jagnjeta i unosio je u Svetinju, i tamo vršio obred očišćenja od greha - tom krvlju prskajući zavesu koja je delila Svetinju od Svetinje nad Svetinjama, time posredujući za čoveka pred kovčegom zaveta u kome su se nalazile ploče sa ispisanih deset zapovesti.
Jednom godišnje na dan očišćenja - Prvosveštenik je prinosio žrtvu za ceo narod, i tada bi ulazio u Svetinju nad Svetinjama iza zavese, i tamo vršio poseban obred očišćenja Svetinje.
Tako je ovaj čovek koji je doneo jagnje na žrtvu bio opravdan od greha krvlju nevinog jagnjeta, a posredništvom Sveštenika, koji su bili "Tipos" ili predslika krvi Isusa Hrista i njegove posredničke službe na nebu, koji će se žrtvovati za ljudske grehe, i nakon svog vaskrsenja i vaznesenja ući u nebesku Svetinju da kao novozavetni Prvosveštenik posreduje za čoveka pred originalnim kovčegom zaveta u kome se nalaze ploče sa ispisanih deset Božjih zapovesti, i svojom krvlju vrši opravdanje od greha svih onih koji ga verom prihvate kao spasitelja, i njegovu žrtvu i posredničku službu kao otkup za svoje grehe, o čemu govori i reč Božja:
"I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki" ( Otkrivenje Jovanovo 11. 19 )
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek" ( Jevrejima poslanica 8. 1 - 2 )
"Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu.
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?" ( Jevrejima poslanica 9. 11 - 14 )
"Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijega, da se držimo priznanja.
Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našijem slabostima, nego koji je u svačemu iskušan, kao i mi osim grijeha.
Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć" ( Jevrejima poslanica 4. 14 - 16 )
Nasa vera u novom zavetu podrazumeva veru u Hrista kao spasitelja, i posrednika pred Ocem koji nas svojom zrtvom i prolivenom krvlju opravdava od greha, i silom Svetoga Duha cisti i preporadja.
Po bibliji Hristos je umro na krstu, i dao je svakom čoveku pojedinačno mogućnost spasenja, pod uslovom da učini konkretne korake kako bi ta njegova žrtva imala spasonosni efekat na čoveka i njegovo biće i život.
U tom smislu, biblijski pojam vere nije samo jedna formalna misao, ili pak intelektualna spoznaja da je Isus položio svoj život na krstu za ljudske grehe, već biblijska vera podrazumeva korake koje čovek čini na putu svog spasenja, koja se naravno ostvaruje i na nivou misli, i podrazumeva i ovu intelektualnu spoznaju kao bitan faktor, ali je mnogo više od toga.
Ovi koraci se mogu podeliti u tri tačke i podrazumevaju sledeće:
1. Čovekovu intelektualnu spoznaju o spasenju kroz biblijsku edukaciju u reči Božjoj putem ličnog proučavanja ili slušanja propovedi na biblijske teme, i podrazumevaju između ostalih spoznaju da smo po prirodi grešni i da nam je potreban spasitelj, da je Bog ljubav, i da je Hristos umro za nas da bi nas spasio od greha, kao i spoznaju da on traži od nas da učinimo konkretne korake.
2. Veru i iskrenost namera koje nas pokreću da prihvatimo Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za naše lične grehe, koje nas sa druge strane pokreću da svojom voljom učinimo konkretne korake koje Bog od nas očekuje, koji podrazumevaju "pokajanje, priznanje i odricanje od greha, i odluku da živimo novim životom u zajednici sa Hristom.
3. Sticanje svesti da nismo u stanju da sami sebe promenimo, što dovodi do poniznosti i ličnog traženja da Bog to učini u nama, da deluje na nas i naše srce i misli Duhom Svetim, i da u nama probudi duh pravog pokajanja i obraćenja, i da nas promeni.
Ovo su tri koraka koja moramo učiniti uz Božju pomoć koji sarađuje sa čovekom u njegovom ličnom spasenju.
Ono što Bog sa druge strane čini gledajući našu veru i iskrenost da krenemo putem spasenja i primenimo ono što smo intelektualno spoznali o spasenju i njemu kao spasitelju, putu spasenja i koracima koje trebamo učiniti u tom cilju - je sledeće:
1. Deluje na nas i naše srce i misli Duhom Svetim i daje nam svest da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, i budi u nama duh pravog pokajanja, koje nas vodi ka obraćenju i potpunom predanju Bogu.
2. Vodi nas u Svetinju nad Svetinjama u kojoj Hristos posreduje za ljudske grehe, i putem našeg pokajanja, obraćenja i predanja - posreduje za nas lično zaslugama svoje žrtve i prolivene krvi i opravdava nas od greha, vrši promenu u našem biću, u srcu i umu, što se u bibliji naziva "nanovorođenje Duhom Svetim" skida sa nas prljave haljine greha i oblači nas u haljine svoje "uračunate pravednosti" odnosno - uračunava nam zasluge svog pravednog života.
3. Tako pokajane, obraćene, i predane njemu, i obučene u haljine njegove pravednosti - vodi nas putem posvećenja, dajući nam uvek iznova novu meru sile Duha Svetoga putem "date pravednosti" kako bi se uspešno borili sa grehom, odražavali Hristov lik, i rasli u milosti, u savršenog čoveka, u visinu mere rasta Hristova.
Član
- Učlanjen(a)
- 05.09.2013
- Poruka
- 4.414
A da li je u svetinji kao i u svetinji nad svetinjama postojao neki idol kojem bi se prvosvestenik kao i ceo narod klanjali i molili mu se?
Dal su se mozda klanjali heruvimima na zavesi koja razdvaja svetinju od svetinje nad svetinjama,ili pak heruvimima na zavetnom kovcegu?,ili pak necem drugome???
Kome su se klanjali prvosvestenik i ceo narod???
I sta je Bog dozvolio da se desi Svetinji i Svetinji nad Svetinjama koje su bile na zemlji i zbog cega???
I ima li na kugli Zemaljskoj vecih Svetinja od tih???
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Nije bilo nikakvog klanjanja i idolatrije elementima u Svetinji, jer je kovceg bio van domasaja pogleda ljudi.
U kovcegu su bile deset zapovesti, a na kovcegu dva heruvima koji su zaklanjali poklopac svojim krilima.
Sluzba se sastojala u prinosenju zrtava, i prskanju zavese koja je delila dva odeljka Svetinje tom krvlju, a jednom godisnje se Svetinja cistila prinosenjem posebnih zrtava, i obredom ociscenja.
Zemaljski hram u Jerusalimu, pa i Svetinja koja se u njoj nalazila su razoreni i spaljeni 70 godine nove ere, iz razloga sto je Izrailjski narod odbacio Boga i obecanog Mesiju, i Hristos je to prorekao:
"I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
Govoreći: kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan što je za mir tvoj! ali je sad sakriveno od očiju tvojijeh.
Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
I razbiće tebe i djecu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nijesi poznao vremena u kojemu si pohođen" ( Luka 19. 41 - 44 )
Ova zemaljska Svetinja je bila TIPOS ili predslika nebeske Svetinje u kojoj Hristos posreduje u novozavetnom periodu kao novozavetni prvosvestenik pred kovcegom sa originalnih deset zapovesti.
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek" ( Jevrejima poslanica 8. 1 - 2 )
"Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu.
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?" ( Jevrejima poslanica 9. 11 - 14 )
"Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijega, da se držimo priznanja.
Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našijem slabostima, nego koji je u svačemu iskušan, kao i mi osim grijeha.
Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć" ( Jevrejima poslanica 4. 14 - 16 )
"I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki" ( otkrivenje 11. 19 )
Na zemlji ne postoji vise Svetinja, vec je ona zamenjena nebeskom Svetinjom u kojoj Isus posreduje.
Postoji crkva Bozja kao skup vernih ljudi i zena, koja moze biti bilo gde i bilo sta, gradjevina, kuca, koliba, sator, odabrano mesto u prirodi..itd, jer je Hristos rekao:
"Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondje sam ja među njima" ( Matej 18. 20 )
Na drugom mestu apostol Pavle obrazlazuci sta je crkva kaze:
"Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božij živi u vama?
Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi" ( 1 Korincanima 3. 16 - 17 )
Član
- Učlanjen(a)
- 05.09.2013
- Poruka
- 4.414
Bravo Laodikejac,
Sve ovo sto si rekao za zamaljsku svetinju i Svetinju nad svetinjama je sasvim dovoljno.
Kad i ostali shvate prvo ovo,onda mozemo da sirimo temu .
Do tada poenta je da prava Svetinja kao i Svetinja nad svetinjama nisu bile nikakve ikone ,kipovi nit krstovi vec prostorije manja i veca.
Ipak zbog kasnije Idolotarije ,Bog otac je dozvolio nevernicima da je nacisto uniste i opljackaju.
A sta cemo sa ovim vlasnistvom SPC??? da li je ono vrednije od Bozjeg vlasnistva???
A da vidimo sto je Jehova Bog omrzao na Judejce?
Jeremija 7:
30 Jer sinovi Judini učiniše šta je zlo preda mnom, govori Gospod, metnuše gadove svoje u dom koji se zove mojim imenom, da bi ga oskvrnili.
31 I sagradiše visine Tofetu, koji je u dolini sina Enomovog, da sažižu sinove svoje i kćeri svoje ognjem, što nisam zapovedio niti mi je došlo na um.
Sve ovo sto si rekao za zamaljsku svetinju i Svetinju nad svetinjama je sasvim dovoljno.
Kad i ostali shvate prvo ovo,onda mozemo da sirimo temu .
Do tada poenta je da prava Svetinja kao i Svetinja nad svetinjama nisu bile nikakve ikone ,kipovi nit krstovi vec prostorije manja i veca.
Ipak zbog kasnije Idolotarije ,Bog otac je dozvolio nevernicima da je nacisto uniste i opljackaju.
A sta cemo sa ovim vlasnistvom SPC??? da li je ono vrednije od Bozjeg vlasnistva???
A da vidimo sto je Jehova Bog omrzao na Judejce?
Jeremija 7:
30 Jer sinovi Judini učiniše šta je zlo preda mnom, govori Gospod, metnuše gadove svoje u dom koji se zove mojim imenom, da bi ga oskvrnili.
31 I sagradiše visine Tofetu, koji je u dolini sina Enomovog, da sažižu sinove svoje i kćeri svoje ognjem, što nisam zapovedio niti mi je došlo na um.