LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Švedska kritikuje evrozonu
[/h] Izvor: Tanjug
Stokholm -- Evropa ne čini dovoljno da reši u korenu uzroke svojih ekonomskih problema, a neke zemlje se oslanjaju na kratkoročne pristupe upravljanja krizom.
Premijer Švedske Fredrik Rajnfelt kaže da je zabrinut zbog nedostatka fokusa za rešavanje ukorenjenih strukturnih problema.
"Španija i mnoge druge zemlje treba da primene brojne reforme da bi postale konkurentne, da bi dovele u red svoje javne finansije, da bi dokapitalizovale bankarske sektore, a ako to ne urade, probleme neće rešiti kratkovidim upravljanjem krizom", naveo je premijer.
Švedska, koja nije članica evrozone, ali jeste jedna od najvećih nordijskih privreda i jedna od retkih članica EU sa netaknutim kreditnim rejtingom AAA, ostvarila je dobre rezultate uprkos krizi, uz privredni rast od 0,8 odsto u prvom kvartalu, u odnosu na stagnaciju u evrozoni.
Rajnfelt je takođe kritikovao političare koji nisu bili iskreni u vezi problema i koji su ulivali lažnu nadu.
"Političari takođe treba da preduzmu odgovornost za svoje države i kažu svom narodu: 'verujemo da je ovo naš problem, ovako planiramo da ga rešimo.' Ako to jasno kažete, prilično sam siguran da možete da pobedite na izborima, ali morate da izdvojite probleme i načine za njihovo rešavanje", ukazao je on.
On je izdvojio Irsku i Letoniju kao zemlje koje ostvaruju značajan napredak, ali nije želeo da imenuje zemlje prekršioce, navodeći samo da su to one države koje tržišta kaznjavaju.
Rajnfelt je dodao da se finansijska kriza ne tretira u skladu sa evropskim "kapacitetom i znanjem u vezi problema bankarskog sektora", budući da se povećanje plata i dalje ne dovodi u vezu sa rastom produktivnosti, a problemi povezani sa javnim dugom i deficitom ne rešavaju se na odgovarajući način.
[/h] Izvor: Tanjug
Stokholm -- Evropa ne čini dovoljno da reši u korenu uzroke svojih ekonomskih problema, a neke zemlje se oslanjaju na kratkoročne pristupe upravljanja krizom.
"Španija i mnoge druge zemlje treba da primene brojne reforme da bi postale konkurentne, da bi dovele u red svoje javne finansije, da bi dokapitalizovale bankarske sektore, a ako to ne urade, probleme neće rešiti kratkovidim upravljanjem krizom", naveo je premijer.
Švedska, koja nije članica evrozone, ali jeste jedna od najvećih nordijskih privreda i jedna od retkih članica EU sa netaknutim kreditnim rejtingom AAA, ostvarila je dobre rezultate uprkos krizi, uz privredni rast od 0,8 odsto u prvom kvartalu, u odnosu na stagnaciju u evrozoni.
Rajnfelt je takođe kritikovao političare koji nisu bili iskreni u vezi problema i koji su ulivali lažnu nadu.
"Političari takođe treba da preduzmu odgovornost za svoje države i kažu svom narodu: 'verujemo da je ovo naš problem, ovako planiramo da ga rešimo.' Ako to jasno kažete, prilično sam siguran da možete da pobedite na izborima, ali morate da izdvojite probleme i načine za njihovo rešavanje", ukazao je on.
On je izdvojio Irsku i Letoniju kao zemlje koje ostvaruju značajan napredak, ali nije želeo da imenuje zemlje prekršioce, navodeći samo da su to one države koje tržišta kaznjavaju.
Rajnfelt je dodao da se finansijska kriza ne tretira u skladu sa evropskim "kapacitetom i znanjem u vezi problema bankarskog sektora", budući da se povećanje plata i dalje ne dovodi u vezu sa rastom produktivnosti, a problemi povezani sa javnim dugom i deficitom ne rešavaju se na odgovarajući način.