LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sve više razvoda u Srbiji
22. januar 2011. | 10:48 | Izvor: B92
Beograd -- Početkom devedesetih godišnje se sklapalo blizu 60 hiljada brakova, dok je 2009-te taj broj manji za oko 20 hiljada.
U glavnom gradu prošle godine pred sudom je započet razvod oko 2000 brakova. Najteže pitanje sa kojim kubure bivši supražnici je kome pripadaju deca.
Vladimir J. podneo je zahtev za razvod braka 2008. godine. Njegova agonija počela je u oktobru te godine kada je supruga bez njegovog znanja odvela šestomesečnog sina u njenu zemlju porekla.
Četiri meseca ništa nije znao o njima. Podneo je zhatev za razvod u Srbiji, a pred sudom u inostranstvu pokrenuo parnicu zbog otmice deteta koju je i dobio.
"Odlukom Vrhovnog suda je imala obavezu da se vrati u Srbiju, ali neposredno pre vraćanja u dogovoru sa Ministarstvom pravde te zemlje ponudio je sporazum da dete i majka ne moraju da se vrate u Srbiju, dok ja ne dobijem papire, da bude pola u Srbiji, pola u toj stranoj zemlji i da mi dobijemo papire za boravak i rad u toj zemlji, da se ostvari zajedničko starateljstvo i sve inistucije su smatrale da je to najbolje rešenje. Na dan kada je taj sporazum trebalo da se potpiše, ona se javila da je u Beogradu i tu počinje sva muka detetova i moja", rekao je Vladimir.
U Beogradu se nastavlja razvod i po zahatevu suda, uključuje se Centar za socijalni rad na Voždovcu koji je rešio da dete privremeno dodeli majci.
Od tada je sina viđao jednom nedeljno u Centru, a pre mesec dana majka ga je opet odvela iz zemlje.
Vladimir tvrdi da Centar nije imao osnova da mu zabrani normalno viđanje sina, jer se u izveštaju ne pominje međunaordna otmica, priznanje supruge o nasilju, kao i činjenica da ona nema izdržavanje.
Na rad Centra na Voždovcu žalio se nadležnim ministarstvima, ali je dobio negativne odgovore.
O konkretnom slučaju u Centru za socijalni rad nisu hteli da govore. Objasnili su nam da ih profesionalna odogovrnost obavezuje na čuvanje ličnih podataka i da je javnost isključena iz slučaja.
Oni tvrde da se stručnjaci rukovode isključivo intresima deteta.
"Procene o kojoj sad pričamo rade stručni radnici Centra za socijlani rad koji po obrazovanju mogu da budu socijalni radnici, pedagozi ili psiholozi. Neko od ovih stručnih radnika dobija slučaj i kao voditelj slučaja radi na predmetu nekog konkretnog razvoda", kažu u Centru.
U većini slučajeva, Centri za socijalni rad dete dodeljuje majci, ali sud donosi konačnu odluku.
Problem je što procesi dugo traju, a posledice su najteže upravo za decu. Altarnetiva sudskim procesima su sporazumi i oni se mogu postići medijacijom.
"Nama u medijaciju dolaze parovi koji traju već 20 godina pred sudom ili 10, 15 bez da je i jedanput doneta prvostepena odluka i verujte dva, tri sastanka - sesije kako mi to zovemo u medijaciji, oni pronađu svoje rešenje i postignu porazum", rekla je direktorka Centra za medijaciju, Ksenija Maksić.
Do sada je proces medijacije završen uspešno u 82 odsto slučajeva.
B92
22. januar 2011. | 10:48 | Izvor: B92
Beograd -- Početkom devedesetih godišnje se sklapalo blizu 60 hiljada brakova, dok je 2009-te taj broj manji za oko 20 hiljada.
U glavnom gradu prošle godine pred sudom je započet razvod oko 2000 brakova. Najteže pitanje sa kojim kubure bivši supražnici je kome pripadaju deca.
Vladimir J. podneo je zahtev za razvod braka 2008. godine. Njegova agonija počela je u oktobru te godine kada je supruga bez njegovog znanja odvela šestomesečnog sina u njenu zemlju porekla.
Četiri meseca ništa nije znao o njima. Podneo je zhatev za razvod u Srbiji, a pred sudom u inostranstvu pokrenuo parnicu zbog otmice deteta koju je i dobio.
"Odlukom Vrhovnog suda je imala obavezu da se vrati u Srbiju, ali neposredno pre vraćanja u dogovoru sa Ministarstvom pravde te zemlje ponudio je sporazum da dete i majka ne moraju da se vrate u Srbiju, dok ja ne dobijem papire, da bude pola u Srbiji, pola u toj stranoj zemlji i da mi dobijemo papire za boravak i rad u toj zemlji, da se ostvari zajedničko starateljstvo i sve inistucije su smatrale da je to najbolje rešenje. Na dan kada je taj sporazum trebalo da se potpiše, ona se javila da je u Beogradu i tu počinje sva muka detetova i moja", rekao je Vladimir.
U Beogradu se nastavlja razvod i po zahatevu suda, uključuje se Centar za socijalni rad na Voždovcu koji je rešio da dete privremeno dodeli majci.
Od tada je sina viđao jednom nedeljno u Centru, a pre mesec dana majka ga je opet odvela iz zemlje.
Vladimir tvrdi da Centar nije imao osnova da mu zabrani normalno viđanje sina, jer se u izveštaju ne pominje međunaordna otmica, priznanje supruge o nasilju, kao i činjenica da ona nema izdržavanje.
Na rad Centra na Voždovcu žalio se nadležnim ministarstvima, ali je dobio negativne odgovore.
O konkretnom slučaju u Centru za socijalni rad nisu hteli da govore. Objasnili su nam da ih profesionalna odogovrnost obavezuje na čuvanje ličnih podataka i da je javnost isključena iz slučaja.
Oni tvrde da se stručnjaci rukovode isključivo intresima deteta.
"Procene o kojoj sad pričamo rade stručni radnici Centra za socijlani rad koji po obrazovanju mogu da budu socijalni radnici, pedagozi ili psiholozi. Neko od ovih stručnih radnika dobija slučaj i kao voditelj slučaja radi na predmetu nekog konkretnog razvoda", kažu u Centru.
U većini slučajeva, Centri za socijalni rad dete dodeljuje majci, ali sud donosi konačnu odluku.
Problem je što procesi dugo traju, a posledice su najteže upravo za decu. Altarnetiva sudskim procesima su sporazumi i oni se mogu postići medijacijom.
"Nama u medijaciju dolaze parovi koji traju već 20 godina pred sudom ili 10, 15 bez da je i jedanput doneta prvostepena odluka i verujte dva, tri sastanka - sesije kako mi to zovemo u medijaciji, oni pronađu svoje rešenje i postignu porazum", rekla je direktorka Centra za medijaciju, Ksenija Maksić.
Do sada je proces medijacije završen uspešno u 82 odsto slučajeva.
B92