Све теже до антибиотика без рецепта
Оливера Поповић
Извор: Политика 27.11.2010.
Стриктно спровођење медицинске доктрине угрозило непрепоручљиву традицију „самолечења”
Многи желе да купе антибиотик да би избегли чекање пред ординацијом изабраног лекара (Фото Д. Јевремовић)
У државним апотекама у Београду антибиотик се више не може добити без лекарског рецепта. Узалуд молбе, убеђивања…Да проблем буде већи, и у све већем броју приватних апотека фармацеути одбијају да продају антибиотик без рецепта.
Како ћемо прогурати зиму и инфекције грла и носа, запаљења синуса или упале бешике, које смо навикли да лечимо сами „пентрексилом”, „палитрексом” или „хемомицином”, ако за сваку ову бољку будемо морали, прво, код изабраног лекара по рецепт, па тек онда у апотеку, питају се многи навикли на „самолечење”.
– Пракса да се антибиотици искључиво издају на рецепт је исправна. Тако је одређено законом, али и медицинском доктрином. Оправдање за то је да се спречи резистенција односно отпорност бактерија на лек – објашњава за „Политику” професорка Милица Простран, са Института за фармакологију и токсикологију Медицинског факултета, директорка Службе за клиничку фармакологију Клиничког центра Србије.
Вероватно ће постојати и даље приватне, можда и државне апотеке, где ће уз одговарајуће молбе, грађани успети да добију антибиотик, али наша саговорница каже да тиме себи нећемо учинити добро!
– Повишену температуру, кијавицу или кашаљ у више од 50 одсто случајева у ово доба године изазивају вируси. Обичан човек не може знати да ли је инфекција горњих дисајних органа изазвана вирусом или бактеријом. Деци не треба давати антибиотике док се не добије потврда о бактеријском налазу и антибиограм – објашњава професорка Простран.
Многи, међутим, верују да ће антибиотиком баш убрзати оздрављење, а спречити да прехлада или вирус „не оде” на плућа или срце, а себе ће поштедети одласка лекару и изостајања са посла.
– То је погрешан приступ. Вирусне инфекције, уз витаминску исхрану и лекова за снижавање температуре и против болова, могу да прођу за неколико дана и то је природни ток болести. Међутим, ако сте болесни, не треба да идете на посао, јер су велики изгледи да ће вам се стање погоршати, а и заразићете особе у вашој радној околини. Прво и основно што се примењује у иностранству, а то су и препоруке Центра за контролу и превенцију заразних болести у Атланти, јесте да болестан човек не иде на посао – додаје др Милица Простран.
Ипак, ово правило у Србији све мање важи, јер и болесни се због економских прилика и борбе за очување радног места нерадо одлучују за боловања.
– Сваки шеф има дискреционо право да болесној особи оправда изостанак од два дана. Апсолутно је боље два дана остати код куће, него узети антибиотик – појашњава наша саговорница.
Др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине и изабрани лекар у Дому здравља „Врачар”, која је и потпредседница Синдиката лекара и фармацеута Србије заступа став свих доктора запослених у државним установама о забрани продаје свих лекова без лекарских рецепта, када имају ознаку да се издају искључиво на рецепт.
– Због досадашње погрешне праксе и самолечења у Србији имамо велики број бактерија на које и моћни антибиотици не делују, јер људи пију ове лекове по својој вољи и без контроле. Пацијент не може сам да процени да му треба антибиотик, он може само да процени да му није добро и да потражи помоћ лекара. Нема изузетака – категорична је наша саговорница.
Др Николић-Урошевић, ипак, признаје да је запосленим људима тешко да стигну до својих изабраних лекара и да има пропуста у организацији. Она подсећа да се за акутна стања, када пацијент има високу температуру или му није добро, преглед не заказује. Ако се у неком дому здравља то не поштују, неко у тој установи треба да одговара.
– Ми се, као синдикат, боримо да нам се омогући да се од седам до девет сати ујутру и након 17 сат по подне до 19 часова, у домовима здравља посветимо само пацијентима који су у радном односу и пензионерима са акутним стањима. Свесни смо да су ординације пуне пензионера и хроничних болесника, а да онда запослени, који журе избегавају изабране лекаре – закључује др Николић-Урошевић.
Оливера Поповић
Извор: Политика 27.11.2010.
Стриктно спровођење медицинске доктрине угрозило непрепоручљиву традицију „самолечења”
Многи желе да купе антибиотик да би избегли чекање пред ординацијом изабраног лекара (Фото Д. Јевремовић)
У државним апотекама у Београду антибиотик се више не може добити без лекарског рецепта. Узалуд молбе, убеђивања…Да проблем буде већи, и у све већем броју приватних апотека фармацеути одбијају да продају антибиотик без рецепта.
Како ћемо прогурати зиму и инфекције грла и носа, запаљења синуса или упале бешике, које смо навикли да лечимо сами „пентрексилом”, „палитрексом” или „хемомицином”, ако за сваку ову бољку будемо морали, прво, код изабраног лекара по рецепт, па тек онда у апотеку, питају се многи навикли на „самолечење”.
– Пракса да се антибиотици искључиво издају на рецепт је исправна. Тако је одређено законом, али и медицинском доктрином. Оправдање за то је да се спречи резистенција односно отпорност бактерија на лек – објашњава за „Политику” професорка Милица Простран, са Института за фармакологију и токсикологију Медицинског факултета, директорка Службе за клиничку фармакологију Клиничког центра Србије.
Вероватно ће постојати и даље приватне, можда и државне апотеке, где ће уз одговарајуће молбе, грађани успети да добију антибиотик, али наша саговорница каже да тиме себи нећемо учинити добро!
– Повишену температуру, кијавицу или кашаљ у више од 50 одсто случајева у ово доба године изазивају вируси. Обичан човек не може знати да ли је инфекција горњих дисајних органа изазвана вирусом или бактеријом. Деци не треба давати антибиотике док се не добије потврда о бактеријском налазу и антибиограм – објашњава професорка Простран.
Многи, међутим, верују да ће антибиотиком баш убрзати оздрављење, а спречити да прехлада или вирус „не оде” на плућа или срце, а себе ће поштедети одласка лекару и изостајања са посла.
– То је погрешан приступ. Вирусне инфекције, уз витаминску исхрану и лекова за снижавање температуре и против болова, могу да прођу за неколико дана и то је природни ток болести. Међутим, ако сте болесни, не треба да идете на посао, јер су велики изгледи да ће вам се стање погоршати, а и заразићете особе у вашој радној околини. Прво и основно што се примењује у иностранству, а то су и препоруке Центра за контролу и превенцију заразних болести у Атланти, јесте да болестан човек не иде на посао – додаје др Милица Простран.
Ипак, ово правило у Србији све мање важи, јер и болесни се због економских прилика и борбе за очување радног места нерадо одлучују за боловања.
– Сваки шеф има дискреционо право да болесној особи оправда изостанак од два дана. Апсолутно је боље два дана остати код куће, него узети антибиотик – појашњава наша саговорница.
Др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине и изабрани лекар у Дому здравља „Врачар”, која је и потпредседница Синдиката лекара и фармацеута Србије заступа став свих доктора запослених у државним установама о забрани продаје свих лекова без лекарских рецепта, када имају ознаку да се издају искључиво на рецепт.
– Због досадашње погрешне праксе и самолечења у Србији имамо велики број бактерија на које и моћни антибиотици не делују, јер људи пију ове лекове по својој вољи и без контроле. Пацијент не може сам да процени да му треба антибиотик, он може само да процени да му није добро и да потражи помоћ лекара. Нема изузетака – категорична је наша саговорница.
Др Николић-Урошевић, ипак, признаје да је запосленим људима тешко да стигну до својих изабраних лекара и да има пропуста у организацији. Она подсећа да се за акутна стања, када пацијент има високу температуру или му није добро, преглед не заказује. Ако се у неком дому здравља то не поштују, неко у тој установи треба да одговара.
– Ми се, као синдикат, боримо да нам се омогући да се од седам до девет сати ујутру и након 17 сат по подне до 19 часова, у домовима здравља посветимо само пацијентима који су у радном односу и пензионерима са акутним стањима. Свесни смо да су ординације пуне пензионера и хроничних болесника, а да онда запослени, који журе избегавају изабране лекаре – закључује др Николић-Урошевић.