- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
Sve što vas zanima o autoimunim bolestima
Autoimune bolesti su donekle nepoznanica i za lekare jer ih karakterišu "čudni" simptomi koji otežavaju postavljanje medicinske dijagnoze. Lečenje ovih bolesti varira, a ponekad je dovoljna samo promena životnog stila.
Autoimune bolesti često napadaju različite delove tela, pa ih je teško otkriti
Evo šta još treba da znate o autoimunim bolestima:
Napadaju sopstveno telo
Svi imamo imuni sistem koji se sastoji od ćelija i organa čiji je zadatak da se bore protiv stranih tela koja napadaju naš organizam. Kod zdrave osobe, telo odmah prepoznaje razliku između sopstvenih i stranih ćelija, dok je imuni sistem osoba sa autoimunim bolestima preplavljen ćelijama zbog čega često napada svoje zdrave ćelije. Rezultat toga je zapravo napad na sopstveno telo, što može da ostavi negativne posledice na zdravlje.
Postoji više od 80 oblika autoimunih bolesti
Neke od autoimunih bolesti su Celijakija, Kronova bolest, endometrioza, narkolepsija, psorijaza, reumatoidni artritis… ali ima ih više od 80 različitih.
Relativno su česte
Samo u Americi od autoimunih bolesti boluje 23 miliona ljudi, što je gotovo isto koliko i obolelih od dijabetesa tipa 2. Naravno, neke od autoimunih bolesti su češće, neke ređe.
Mogu biti nasledne
Postoje dokazi da neke osobe imaju genetske predispozicije da obole od autoimunih bolesti, mada stručnjaci kažu da za to nisu odgovorni samo geni. Takođe, na rizik od autoimunih bolesti utiče i način života, ali i pojedine infekcije mogu biti okidač za ove bolesti, naročito kod osoba koje imaju genetske predispozicije.
Autoimune bolesti nisu alergije
Simptomi ovih bolesti često se mešaju sa alergijskim reakcijama. Iako postoji veza izeđu genetskih predispozicija za alergije i autoimune bolesti, i postoje dokazi da alergije mogu da izazovu ove bolesti, alergije i autoimune bolesti ipak su potpuno različito. Na primer, osoba sa Celijakijom i osoba alergična na pšenicu, lečiće se na sličan način - obe će izbaciti gluten iz ishrane. Međutim, organizam osobe sa alergijom ne napada sam sebe, i ta osoba nema rizik od nedostatka nutrijenata, oštećenja creva i drugih rizika koje Celijakija nosi sa sobom.
Teško se dolazi do dijagnoze
Mnoge autoimune bolesti pogađaju različite delove tela, a simptomi su nejasni, pojavljuju se samo ponekad, odnosno nisu stalni i zbog toga je lekarima često teško da prepoznaju ove bolesti. Nije retkost da se simptomi autoimune bolesti na počektu klasifikuju kao posledica stresa, da bi se tek kasnije došlo do dijagnoze.
(MONDO)
Autoimune bolesti su donekle nepoznanica i za lekare jer ih karakterišu "čudni" simptomi koji otežavaju postavljanje medicinske dijagnoze. Lečenje ovih bolesti varira, a ponekad je dovoljna samo promena životnog stila.
Autoimune bolesti često napadaju različite delove tela, pa ih je teško otkriti
Evo šta još treba da znate o autoimunim bolestima:
Napadaju sopstveno telo
Svi imamo imuni sistem koji se sastoji od ćelija i organa čiji je zadatak da se bore protiv stranih tela koja napadaju naš organizam. Kod zdrave osobe, telo odmah prepoznaje razliku između sopstvenih i stranih ćelija, dok je imuni sistem osoba sa autoimunim bolestima preplavljen ćelijama zbog čega često napada svoje zdrave ćelije. Rezultat toga je zapravo napad na sopstveno telo, što može da ostavi negativne posledice na zdravlje.
Postoji više od 80 oblika autoimunih bolesti
Neke od autoimunih bolesti su Celijakija, Kronova bolest, endometrioza, narkolepsija, psorijaza, reumatoidni artritis… ali ima ih više od 80 različitih.
Relativno su česte
Samo u Americi od autoimunih bolesti boluje 23 miliona ljudi, što je gotovo isto koliko i obolelih od dijabetesa tipa 2. Naravno, neke od autoimunih bolesti su češće, neke ređe.
Mogu biti nasledne
Postoje dokazi da neke osobe imaju genetske predispozicije da obole od autoimunih bolesti, mada stručnjaci kažu da za to nisu odgovorni samo geni. Takođe, na rizik od autoimunih bolesti utiče i način života, ali i pojedine infekcije mogu biti okidač za ove bolesti, naročito kod osoba koje imaju genetske predispozicije.
Autoimune bolesti nisu alergije
Simptomi ovih bolesti često se mešaju sa alergijskim reakcijama. Iako postoji veza izeđu genetskih predispozicija za alergije i autoimune bolesti, i postoje dokazi da alergije mogu da izazovu ove bolesti, alergije i autoimune bolesti ipak su potpuno različito. Na primer, osoba sa Celijakijom i osoba alergična na pšenicu, lečiće se na sličan način - obe će izbaciti gluten iz ishrane. Međutim, organizam osobe sa alergijom ne napada sam sebe, i ta osoba nema rizik od nedostatka nutrijenata, oštećenja creva i drugih rizika koje Celijakija nosi sa sobom.
Teško se dolazi do dijagnoze
Mnoge autoimune bolesti pogađaju različite delove tela, a simptomi su nejasni, pojavljuju se samo ponekad, odnosno nisu stalni i zbog toga je lekarima često teško da prepoznaju ove bolesti. Nije retkost da se simptomi autoimune bolesti na počektu klasifikuju kao posledica stresa, da bi se tek kasnije došlo do dijagnoze.
(MONDO)