Sve što treba da znate o eboli

[sendi]

[h=1]Lekovi za leukemiju leče i ebolu?
[/h] Izvor: Tanjug


Dva leka korišćena protiv leukemije bi mogla da budu efikasna i protiv virusa ebole, poručuju stručnjaci Nacionalnog instituta SAD za alergiju i infektivne bolesti.

​

Ti lekovi bi, naime, mogli da zaustave pohod virusa ebole i obezbede organizmu vreme potrebno da nadvlada infekciju pre nego što postane smrtonosna, pokazala su laboratorijska istraživanja.

Virus ebole se prvi put pojavio u Africi sedamdesetih godina prošlog veka. U stanju je da izazove hemoralgičnu groznicu, kod koje u 90 odsto slučajeva pacijent iskrvari do smrti.

Ovaj virus je redak ali je, budući da je veoma zarazan i veoma smrtonosan, jedan od onih od kojih se najviše strahuje zbog moguće zloupotrebe od strane bioterorista.

Američki tim je, međutim, utvrdio da lekovi protiv leukemije "nolitinib" i "imatinib" daju dobre rezultate u zaustavljanju množenja virusa ebole u ljudskim ćelijama.

Za razmnožavanje ovog virusa od ključne vaznosti je protein pod nazivom c-Abl1 tirozin kinaze, a pomenuti lekovi za leukemiju zaustavljaju aktivnost tog proteina.

Oba ova leka su relativno bezbedna za upotrebu, mada je kod malog broja pacijenata uočena "kardiološka toksičnost" pri dugotrajnijem uzimanju.

Protiv virusa ebole, međutim, ne bi bilo ni potrebno duže uzimanje nekod od navedenih lekova. Prirodni izvor virusa ebole su nekoliko vrsta afričkih slepih miševa koji se hrane voćem, a osim čoveka, od ebole mogu da obole i gorile i drugi primati.

 

[maja_jevtic]

Tajni serum najverovatnije spasao obolele od ebole
B92


Tri super-tajne, eksperimentalne epruvete koje su bile čuvane na temperaturama ispod nule, prebačene su avionom u Liberiju prošle nedelje u poslednjem očajničkom pokušaju da se spase američki misionari zaraženi virusom ebole, sudeći po izvoru upoznatim sa detaljima lečenja, piše "CNN".

Doktor Kent Brentli se 22. jula probudio sa osećajem groznice. Plašeći se najgoreg, odmah je sebe stavio u izolaciju. Simptomi su se kod Nensi Vrajtbol pojavili tri dana kasnije. Brzi test krvi na terenu potvrdio je infekciju kod oboje nakon što su počeli da ispoljavaju simptome poput groznice, povraćanja i dijareje.

Veruje se da su ovi misionari zaraženi ebolom od strane drugog medicinskog radnika u njihovoj bolnici u Liberiji, iako zvanični rezultati istrage tek treba da budu objavljeni.

Predstavnik Nacionalnog instituta za zdravlje kontaktirao je njihovu organizaciju u Liberiji i ponudio eksperimentalni tretman poznat kao ZMapp za dva pacijenta, sudeći po izvoru.

Ovaj lek razvila je biotehnološka kompanija Mapp Biopharmaceutical Inc, a pacijentima je rečeno da ovaj lek nikada pre nije bio isproban na ljudskoj osobi ali da je pokazao obećavajuće rezultate na malim eksperimentima na majmunima.

Sudeći po dokumentima kompanije, četiri majmuna inficirana ebolom preživela su nakon primenjivanja terapije na njima u prvih 24 časa nakon zaraze.

Dva od četiri dodatna majmuna kod kojih je terapija započeta unutar 48 časova nakon infekcije su takođe preživela.

Jedan majmun koji nije primao lek umro je pet dana nakon izloženosti eboli.

Brentli i Vrajtbol bili su svesni rizika uzimanja novog, malo poznatog tretmana, ali su pristali.

Majmuni su lek primili unutar 48 časova od infekcije – Brentli je lek primio tek nakon 9 dana.

Lek je dobijen tako što su miševi bili izloženi fragmentima virusa ebole a potom su antitela koja su razvili miševi uzeta kako bi se stvorio lek koji funkcioniše tako što sprečava da virus uđe i zarazi nove ćelije.

Epruvete ovog leka stigle su u bolnicu u Liberiji gde su misionari bili smešteni a doktorima je rečeno da dozvole da se one ugreju prirodnim putem bez dodatnog zagrevanja. Očekivalo se da će biti potrebno da prođe 10 časova pre nego što ZMapp bude dostupan pacijentima.

Brentli je tražio da Vrajtbolova prva dobije lek zato što je on bio mlađi i očekivao je da će imati bolje šanse za borbu, i ona se složila. Međutim, dok se prva epruveta otkravljivala, njegovo stanje se pogoršalo.

Stanje mu se toliko pogoršalo da je rekao doktorima da umire.

Znajući da je njegova doza i dalje smrznuta, pitao je doktore da li može da dobije prvu dozu. Ona mu je doneta, a svega sat vremena nakon primanja leka njegovo stanje se drastično poboljšalo.

Jedan od njegovih doktora opisao je celu situaciju kao “čudo”.

Brentli je već sledećeg jutra bio u stanju da se sam istušira pre nego što je posebnim medicinskim avionom evakuisan u SAD.

Vrajtbolova je takođe primila lek. Njena reakcija nije bila toliko čudesna, ali nakon primanja druge doze njeno stanje se značajno popravilo.

Bilo joj je dovoljno dobro da može da bude evakuisana.

ZMapp nije odobren za upotrebu na ljudima, i još nije ušao ni u fazu kliničkih testiranja, što je standard za dokazivanje bezbednosti i efikasnosti nekog leka.

Proces kojim je ovaj lek omogućen za ova dva pacijenta je izuzetno neobičan i najverovatnije je učinjen dostupnim putem “upotrebe iz saosećanja” od strane Administracije za hranu i lekove SAD. Ova upotreba dozvoljava pristup eksperimentalnim lekovima van kliničkih testiranja.

Dobijanje odobrenja za ovakvu upotrebu izuzetno je komplikovano i u pitanju je dugotrajan proces, ali u ovom slučaju, zaraženi su dobili pristup tretmanu za svega desetak dana nakon zaraze virusom ebole.

 

[maja_jevtic]

Sve što treba da znate o eboli
Izvor: B92


Najgore izbijanje ebola virusa u istoriji čovečanstva dešava se upravo sada, u Zapadnoj Africi, i do ovog trenutka ubio je više od 700 života, prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Smrti su se desili u Sijera Leoneu, Liberiji, Gvineji i Nigeriji. O tome kako se ebola širi, prenosi, koji su prvi simptomi i kako neki ipak prežive ebolu, pisao je HuffPost.








“Virus se širi brže od naših mogućnosti da ga kontrolišemo“, rekla je Margaret Čan, šefica SZO, Rojtersu.

Zair soj ebole koji je razlog širenja virusa je imao fatalne posledica u prošlosti do čak 90%. Međutim smrtnost u ovom trenutku je niža zbog medicinske pomoći.

„Sa medicinskom pomoći smrtnost je 60%“, kaže Nahid Badelia, ebidemiološkinja pri bolnici u Bostonu.

Međutim, kako virus radi i uzrokuje tako snažne simptome – u nekim ekstremnim slučajevima krvarenje iz očiju i ušiju i smrt?

Dr Nahid Badelia objasnila je zbog čega telo ima takvu muku kada se bori s ovim smrtonosnim virusom...

Kako ebola ulazi u telo?



Ebola se ne prenosi vazduhom, stoga morate doći u kontakt s virusom kako biste bili pod rizikom od infekcije.

Ona se prenosi posredstvom životinja koje prenose virus – slepog miša ili primata i to tako što ćete doći u dodir s njihovim telesnim tečnostima kao i ako dođete u dodir sa stvarima koje su zaražene virusom.

„Virus ulazi u vaše telo kroz nos, usta i slično“, kaže dr Badelia.

Ebola može da preživi izvan domaćina nekoliko dana na sobnoj temperaturi.

„Zbog toga je kontrola infekcije jako važna stvar. Ukoliko možete da koristite sterilisanu opremu, imate šanse da dezinfikujete stvari i ako možete da izolujete pacijente efikasno, širenje se nikada i neće desiti“, dodaje ona.

Zbog toga mesta sa jakom kontrolom i medicinskom infrastrukturom nisu u riziku od ovog patogena.

Šta se dešava s telom kada se infekcija desi?

Patrik Sojer sa ćerkicom Avom je jedna od prvih žrtava ebole;


Kada virus ebole dospe u telo, ulazi u ćelije i razmnožava se. „Onda eksplodira, razbija ćeliju, i stvara protein koji naspravi haos“ objasnila je epidemiološkinja.

Ovaj protein se zove „ebolavirus glikoprotein“ i vezuje se za ćelije unutar krvnog suda. „Potom virus sprečava krv da se zgruša“, kaže ona. Čak i kod ljudi koji ne pokazuju hemoragične simptome, oni imaju oticanje krvi iz krvih sudova, koji dovode do šoka, i na kraju smrti.

Ebola virus čini da se naš imunitet ne bori tako što blokira signale ćelijama koje javljaju imunitetu da treba da se bori, i na kraju inficira imune ćelije koje posle putuju do drugih delova tela, uključujući jetru, slezinu, burbege i mozak.

Svaki put kada se ćelija inficira ebola virusom i pukne, aktiviraju se molekuli zvani citokini, koji u zdravom telu izazivaju upalu kako bi telo znalo da je napadnuto. U slučajevima obolelih od ebole u pitanju je ogromno otpuštanje citokina koji uzrokuju simtome gripa, a to su prvi znaci ebole.

Kakvi su simptomi?




Ebola počinje simptomima kao kod gripa. Iako je poznata po ekstremnim hemoragičnim simptomima – krvarenje iz očiju, ušiju, ne prođu svi pacijenti kroz to.

Samo 20 posto ljudi će imati ovako ekstremne simptome. Neki ljudi mogu da podlegnu bolesti pre nego što dođe do te faze a neki mogu imati manja krvarenja desni, ili modrice.

Simptomi gripa se obično dešavaju u prvoj fazi bolesti, pre nego što osoba postane bolesna i počne da pokazuje simptome kao što su povraćanje, dijareja i nizak krvni pritisak.

Ljudi koji umru od ebole najčešće umru zbog otkazivanja organa i šoka. Šok nastaje usled masovnog krvarenja: „Krvarite iz različitih delova tela i krv otiče iz vaših krvnih sudova“, kaže dr Badelia.

Kako neki ljudi prežive ovu smrtonosnu infekciju?





Na preživljavanje utiču dva faktora – prvi je zdravstveno stanje uopšte, stanja imuniteta, jačine i mogućnosti da se odupre virusnoj infekciji.

Drugi razlog jeste stadijum u kome je prenesena ebola. To znači da ukoliko je uhvaćena u nekom prvom stadijumu količina virusa u krvi nije tako visoka.

Ćelija treba da bude genetski podobna za ebolu pa tako na površini ima marker, koji bolest prepoznaje i tako prolazi kroz ćelijski zid. Naučnici su u laboratorijskim uslovima otkrili da nekim ljudima nedostaje ovaj marker ili je mutirao pa ebola ne može da dopre do njihovih ćelija.

Istraživanja o eboli su tek na početku i samo znanje o virusu je oskudno ali i činjenica da i sam virus ebole evoluira.

Istraživanja su do sada stigla do mogućnosti da se spreči razmnovžavanje virusa unutar ćelije. To znači da zaustavlja virus ne dozvoljavajući mu da kopira genetski materijal i tako stvara nove viruse.

Drugi način jeste pomoć imunom sistemu da stvori otpor na ebolu tako što se imuni sistem izloži razblaženoj verziji virusa ebole.

Na taj način on stvara odličan odgovor pa kada dođe u dodir s pravim virusom imuni sistem nije napadnut kako bi inače.

Treći način je stvaranje antitela koja se bore protiv virusa.

 

[crvendac_011]

Alternativno liječenje Ebole

Nevjerojatno: postoji jeftin i bezopasan lijek protiv Ebole. Hoće li ga farmaceutska industrija dati oboljelima?

Virus Ebole iz porodice Filoviridae uzročnik je ebolske hemoragijske groznice - bolesti koja je vrlo često fatalna za ljude i sisavce.

Kod mnogih vrsta ovog virusa, smrtnost iznosi čak i do 90%.

Ebola je zaista najsmrtonosniji virus na našem planetu, pa je jasna zabrinutost javnosti zbog epidemije ebole u Africi, koja bi uskoro mogla zahvatiti cijeli svijet.

Zbog straha od ebole, svjetska zdravstvena organizacija odobrila je korištenje eksperimentalnog lijeka TKM-Ebola.

Međutim, još uvijek nije poznato koje posljedice za zdravlje može imati ovaj lijek.

Priča se i o obveznom cijepljenju protiv ebole, koje je također još u fazi testiranja.

Kako se širi virus


Virus i bolest su dobili naziv po rijeci Eboli u Demokratskoj Republici Kongo gdje je bolest prvi puta prepoznata 1976. godine.

Virus ebole se najčešće širi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, odnosno s njihovim izlučevinama.

Uobičajeno se ne prenosi zrakom, no potvrđeno je da se može prenijeti u sitnim kapljicama koje je moguće udahnuti.

Karakterizira je krhkost kapilara te uništavanje trombocita koji imaju ključnu ulogu u zgrušavanju krvi što dovodi do lakog krvarenja koje može dovesti do teškog šoka i smrti.

Simptomi koji se javljaju kod najvećeg broja pacijenata u prvim danima su visoka temperatura, glavobolja, bol u mišićima i trbuhu, umor i proljev.

Kod manjeg broja pacijenata uočena je i upala grla, osip na koži, crvenilo i svrbež očiju, povraćanje krvi te sljepilo.

Nije poznato zašto neki pacijenti uspješno prebole bolest, međutim poznato je da u trenutku smrti pacijenti koji umiru obično nemaju razvijen imunitetni sustav.

Posebno su značajna istraživanja koja su utvrdila da je kod umrlih pacijenata zaraženih ebola virusom razina vitamina C u krvi bila jednaka nuli.

Na neki način virus ebole uništava sve zalihe vitamina C u organizmu, što zatim rezultira nemogućnošću zgrušavanja krvi, propadanjem krvnih žila, krvarenjem i smrću.

Vitamin C može pobijediti virus Ebole


Virus Ebole izaziva krvarenje mnogo brže od bilo koje druge fatalne infekcije, jer se virus brzo i potpuno metabolira u tijelu te troši sve zalihe vitamina C.


Značajno je napomenuti da bolesti hemoragijske groznice dožive epidemijske razmjere u zemljama za čije je stanovništvo očekivano da imaju nisku tjelesnu dozu vitamina C, kao što su ozbiljno pothranjeni mnogi Afrikanci.


Zbog velikog nedostatka vitamina C tijelo za samo par dana dolazi u naprednu fazu skorbuta koju karakterizira lako i obilno krvarenje.


Ako se oboljelima ne pruži terapija velikim dozama vitamina C dolazi do teškog šoka i smrti jer tijelo nema dovoljno antitijela koji bi uništili virus.


Mnogi drugi antioksidansi imaju slične virucidne učinke, ali vitamin C je najuspješniji zbog svoje jednostavne kemijske strukture koja mu omogućuje da se širi po cijelom tijelu s minimalnim ograničenjima.


Davanje velikih doza vitamina C intravenozno u praksu je uveo Fred Klenner koji je eksperimentirao u liječenju pacijenata mega dozama ovog vitamina.


U laboratorijskim stručnim istraživanjima dokazano je da C vitamin blokira razmnožavanje virusa u staničnim kulturama te sprječava slabljenje imunološkog sustava.


Doktor Cathcart, koji je ranije istraživao toleranciju crijeva na terapiju velikim količinama vitamina C, pretpostavlja da Ebola i druge virusne hemoragijske groznice mogu zahtijevati dozu od 500,000 mg na dan.


Zanimljivo je da terapija megadozama vitamina C praktički nema ozbiljnijih nuspojava osim mučnine ili proljeva.


Ako je ova procjena točna, jasno je da zaražene osobe u početku terapije moraju dobivati snažne doze vitamina C intravenozno te da trebaju nastaviti s ovom terapijom do izlječenja.


Kod hemoragijske groznice uzrokovanom ebolom smrt nastupa vrlo brzo, pa alternativni liječnici smatraju da u slučaju zaraze ne treba dugo čekati.


Terapija vitaminom C mora se primijeniti odmah, u velikim dozama, i to intravenozno.

Izvor: Alternativa za Vas

 

[maja_jevtic]

Eksperimentalni lek za ebolu izlečio 18 majmuna
Izvor: Tanjug
Eksperimentalni lek za ebolu izlečio je svih 18 majmuna zaraženih smrtonosnim virusom tokom ispitivanja novog leka, što povećava nadu da bi "ZMapp" mogao da pomogne u borbi protiv epidemije koja besni u zemljama Zapadne Afrike, objavio je magazin "Nature".



Biljke iz kojih se uzimaju antitela za vakcinu; Foto: Tanjug/AP
Majmuni su dobili lek "ZMapp" tri do pet dana pošto su zaraženi virusom i kada je većina njih pokazala simptome bolesti, a lek je takođe, potpuno zaštitio od bolesti šest drugih majmuna kojima je dat u nešto drugačijoj verziji tri dana od infekcije tokom pilot-testa.

"Nivo poboljšanja potpuno je bio van mog iskrenog očekivanja", rekao je jedan od vođa projekta Geri Kobinger iz Kanadske agencije za javno zdravlje u Vinipegu, dok je dr Entoni Fauči direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti Kanade naveo da je za životinje, rezultat izuzetno impresivan, piše BBC.

Ne zna se kako će lek uticati na ljude, koji može da se uzima i do 21 dana od kada se pojave simptomi bolesti, mada oboleli ne bi bili zaraženi na način kao što su bili zaraženi majmuni tokom eksperimenta u laboratoriji.

Nekoliko stručnjaka je navelo da nije moguće proceniti opseg mogućnosti lečenja ljudi, ali je ohrabrujuće da su se životinje oporavile pošto su lečene "ZMapp-om" i to pošto je uznapredovala bolest.

Lek "ZMapp" nikada nije bio testiran na ljude pre nego što su se dva američka humanitarca zarazila ebolom dok su radili u Africi i bilo im dozvoljeno da primene lek mada je bio u fazi eksperimenta, a ograničene količine istog leka date su još petorici drugih pacijenata.